Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić Obradović.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, po amandmanu. Kada je u pitanju budžet Republike Srbije, nedvosmisleno da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati ovaj budžet koji je i te kako razvojni, koji nije izborni budžet i koji govori u stvari o pitanju opstanka i ostanka građana Srbije u Republici Srbiji.

Kada govorimo o budžetu za 2020. godinu, treba samo napomenuti o svim važnim projektima koji su prethodili ovom budžetu i gde imamo nastavak ulaganja u infrastrukturu, u opremu, ali, isto tako, nadam se da će u budućem periodu i te kako biti bačen akcenat i ulaganja na kadrove.

Za mene koja dolazim iz jugozapadne Srbije jako je bitno, kao što je koleginica Dragana Barišić juče pomenula, izgradnja Moravskog koridora, jer postoje opštine koje su nekada u ovom delu jugozapadne Srbije bili industrijski centri, do 2012. godine došlo je, kada je u pitanju industrija, do totalnog raspada tih industrijskih centara i ovo je nada za ovaj deo Srbije i Trstenika, Aleksandrovca, Kruševca, pa da kažem i Kraljeva do Čačka, ne samo kada je u pitanju auto-put, što je svakako jako bitno i tranzitno, već i kada je u pitanju podizanje industrije u ovom delu Srbije.

Međutim, za nas iz Jedinstvene Srbije ono što je jako značajno jeste izdvajanje iz budžeta u borbi protiv bele kuge, kada je u pitanju natalitet i rađanje i izdvajanje većih sredstava finansijske podrške porodica sa decom. To je zaista jako značajno jer svaka nova beba, svako novo dete u Srbiji predstavlja budućnost Srbije i svi gradovi treba da se ugledaju na centre kao što je Jagodina, koja je prošle godine podigla kamen temeljac za izgradnju još jednog vrtića, što znači da su ovi gradovi gradovi u kojima se rađaju deca. I zaista, pun respekt za takve gradove, gde se ulaže i gde i lokalne samouprave a ne samo država izdvajaju kada je u pitanju natalitet i kada je u pitanju rađanje.

Takođe, jako značajno, jer dolazim iz poljoprivrednog područja, jeste veće izdvajanje, a nadam se da će Ministarstvo poljoprivrede nekim novim zakonima još više obratiti pažnju kada je u pitanju poljoprivreda i naročito sela koja su u tim planinskim poljoprivrednim područjima kao što je u pitanju podkopaonički kraj, gde zadnjih dve ili tri godine zaista je došlo do velikih prirodnih nepogoda, gde sami poljoprivrednici ne mogu da vode borbu sa prirodom, tako da je potrebna zaista veća podrška i države i lokalne samouprave poljoprivredi i poljoprivrednicima i uopšte građanima koji žive u seoskim područjima od strane resornih ministarstava.

Svakako da će Jedinstvena Srbija podržati ovaj budžet koji je razvojni, koji je dobar, domaćinski.

Ministarstvo prosvete, vidim da su i tu povećana sredstva i dosta se ulaže u obrazovanje, u digitalne učionice, digitalnu nastavu. Svakako da je obrazovanje stub Republike Srbije i da ovaj budžet trebamo podržati.

Takođe, poslanici Jedinstvene Srbije podržavaju i vaš rad, gospodine Mali i svakako da političke odluke koje su se dešavale prethodnog meseca i prethodne nedelje nikako ne možemo da prihvatimo i da stavimo ispred vaše profesionalnosti i struke i mislim da građani Srbije to znaju i da jednom treba da prestane svaka polemika po pitanju političkih odluka, gde je jedan deo javnosti već unapred doneo odluku i presudio, tako da vam dajemo podršku u daljem vašem radu, dajemo podršku Ministarstvu finansija, budžetu Republike Srbije, poslanička grupa Jedinstvene Srbije na čelu sa Draganom Markovićem Palmom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Juče i danas provejavaju pitanja infrastrukture. Ono što je juče kazao jedan narodni poslanik jeste suština svih mogućih promišljanja. To jeste kazano juče u jednoj diskusiji - ko će da dođe tamo gde nema dobrih puteva, gde nema infrastrukture, misleći na investitore i misleći na razvoj ekonomskog prosperiteta jednog kraja.

Zato mi iz Stranke pravde i pomirenja insistiramo na infrastrukturnim projektima i zato smo iskazivali zebnju i strahove da sve ono što je i ovde predloženo u budžetu, koji zaista jeste razvojan, da li će uopšte biti realizovano, a posebno kada se tiče onih delova infrastrukturnih projekata koji se odnose na naš kraj, tj. onaj zajam od Republike Turske za rehabilitaciju puta Dva A, državnog reda Novi Pazar - Tutin, jer smo svedoci zaista, i to jeste suština, da tamo gde nema dobre infrastrukture, nema ni investitora, nema ni fabrika. To je podložno područje za izazivanje svih mogućih netrpeljivosti, nesporazuma, za stvaranje ambijenta ekonomske zavisnosti građanstva i na kraju za odliv stanovništva.

Zato nam je vrlo važno da sve ono što stoji u ovom budžetu bude na koncu i realizovano i da građani, konačno u ovom procesu decentralizacije Srbije počnu osećati ove sve benefite ozdravljenja naše privrede i dobrog raspolaganja sredstvima, jer, u protivnom čeka se godinama, međutim, dođe se do otvaranja puteva. Tih otvaranja radova na putevima nam je već dosta.

Podsetiću da smo imali možda šest ili sedam puta otvaranje radova na zaobilaznici oko Novog Pazara, još iz vremena Koštunice, pa Tadića, pa ovoga, pa onoga i sve se to završavalo na otvaranju radova, međutim nikada konkretno se taj projekat nije završio.

Ubeđeni smo, verujemo da ova Vlada i ovaj budžet imaju drugačiji odnos i da će se u stvari krenuti sa onim što je započeto, da se neće stati samo na onom potpornom zidu od nekoliko desetina metara, kada je u pitanju ovaj put Novi Pazar – Tutin, ali i kada je u pitanju gasovod i kada su u pitanju svi infrastrukturni projekti bez kojih nema ni privrednog razvoja.

Takođe, ono što je nama veoma važno jesu ova izdavanja za poljoprivredu. Subvencije koje se godinama dodeljuju poljoprivrednim proizvođačima mislimo da je to jako dobro, da to stimuliše razvoj stočnog fonda, posebno za visoravni poput Pešterske visoravni, znače puno poljoprivrednicima. To je nešto što u svakom slučaju, u svakom obliku treba podržati i iznova osmišljati nove vrste ovakvih projekata, jer smo uvereni da se samo ovakvim projektima može oživeti naša poljoprivreda, posebno ova na visokim planinskim, nadmorskim visinama.

U tom pogledu, još jednom podsećam na naš program, da bi se trebalo razmisliti o tome da se ove visinske zone oslobode većeg dela poreza kako bi ta sela opstala i kako bismo imali mogućnosti da na svaki mogući način oživljavamo njihov razvoj, jer bez te poljoprivrede, bez razvoja seoskih sredina mi ne možemo očekivati niti uspeh u ovoj borbi protiv bele kuge, niti da se ne bilo koji način oživljavaju naše sredine, posebno one koje su bez infrastrukturnih projekata, posebno one koje čekaju na infrastrukturne projekte deset leta, decenijama i koje su već na ivici strpljenja, kada je u pitanju realizacija nekih krupnih projekata.

Mi smo obradovani svim ovim najavama, narod iščekuje i možda bi zaista bilo vrlo važno, uz prioritete prioriteta staviti realizaciju tih projekata. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, da odgovorim poslaniku Đuriću na pitanja koja je postavio.
Dva ste pitanja postavili, dakle, vezano za dva konta koja su u vezi novčanih naknada, odnosno novčanih kazni i penala. Ono što je posebno važno je konto četiri, osam i pet. Naknada štete, plan u 2020. godini je 5,9 milijardi, ali četiri milijarde, dakle, najveći deo odnosni se na staru deviznu štednju i to je novac koji je rezervisan kod Uprave za javni dug.
Kao što znate, taj zakon ima neke svoje rokove i do kraja godine ćemo znati koliki je ukupan dug koji Republika Srbija duguje za staru deviznu štednju. Mi smo, da bi bili oprezni, taj iznos od četiri milijarde upravo stavili na taj konto, ukoliko bude bilo potrebe da to isplatimo sledeće godine.
Po pitanju ovih ostalih novčanih kazni i penala, dakle, 14,3 milijarde - 14,4 milijarde je ta cifra. To sam već učinio, a mogu ponovo da vam pročitam. Dakle, „Energo zelena“ 3,6 milijardi, spor koji je pokrenut 2007. godine; „Kuns trans“, austrijska firma, spor koji je pokrenut 2001. godine, koji je država Srbija izgubila; „Dunav osiguranje“, 298 miliona dinara, dug oko banja iz 2011. godine, presuda u korist „Aik banke“ od 973 miliona dinara, na osnovu ugovora iz 2010. godine; sudske presude u oblasti upravljanja životnom sredinom, poljoprivrede, radno-pravni sporovi; 21 milion je sudska presuda u korist „Srpske banke“; presuda u korist „Binačka Morava“ u stečaju iz Vranja. Dakle, to su sudski sporovi koje je država izgubila na osnovu ugovora koji su prethodne vlade potpisivale. Nažalost, kao ozbiljna država, kada izgubite arbitražu vi morate tu obavezu da ispoštujete, te novce da isplatite.
Slažem se sa vama da su veliki novci, ono što je za nas veoma važno, i da takve greške ne ponavljamo u budućnosti, ne mi, nego da ovi, kamo sreće, da su pre nas znali kako da rade stvari da ne naprave ovakve greške. To su ogromne cifre, to su stvarno neviđeni novci.
Ali, ono što je važno za građane Srbije je da smo mi transparentno stavili sve u budžet za 2020. godinu, usudiću se da kažem, po prvi put, verovatno, ikada, kako bismo upravo znali koliko dugujemo, šta treba da vratimo i da kao država ispoštujemo svoje obaveze.
S druge strane ono na čemu moramo da radimo zajedno sa Pravobranilaštvom i ostalim organima, a to je da se takvi slučajevi u budućnosti ne ponove ili barem da se smanje na razumnu meru. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima Ljiljana Mihajlović.

Izvolite, koleginice.

Dame i gospodo, narodni poslanici, u članu 2. na čiji stav 6. se predlaže amandman, predlagač se bavi kalkulacijama na temu finansiranja budžetskog deficita, odnosno pribavljanja sredstava za pokrivanje istog.

Naravno, radi se o novim zaduživanjima u inostranstvu i što je interesantno, predlagač optimistički donosi zaključak da će primanja po osnovu zaduživanja biti veća od sredstava potrebnih za finansiranje deficita.

Dakle, dolazi se do zaključka da se novim zaduženjem jednostavno i lako dolazi do rešenja, a preskače se činjenica da se ponovo zadužujemo i da će naplata doći već u sledećem budžetu.

Deficit se prenosi iz jedne u drugu godinu, a da pri tome postoji mogućnost da on zbog novih dugova i kamata bude još veći.

Očekuju se primanja koja mogu ući u budžet po dve osnove, od privatizacije ili povoljnih dugoročnih, koncesionalnih zajmova. Ali, ne znamo o kojim to privatizacijama je reč, a još manje u kom vremenskom periodu će biti završene. Analogno tome i kada će kredit za pokrivanje deficita biti uzet? Na koliko novca iz privatizacije može da se računa? Šta ako prvi i još neki i još nekoliko pokušaja te eventualne privatizacije propadne?

Sve su to pitanja na koje nam ovaj član Predloga budžeta ne nudi odgovore. Umesto konkretnih podataka o očekivanjima od privatizacije, ponovo se izvodi neopravdano optimistički zaključak da će se proporcionalno smanjivati drugi kreditni izvori i emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i stranom tržištu.

Naravno, ako bude privatizacije i ako uopšte bude drugih prihoda, sve je to jedno veliko ako, zato sam u ovom amandmanu i navela da stav 6. člana 2. i treba da počne sa ako. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština trajati posle 18 sati, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, amandman, naravno, ne treba prihvatiti. Ono što najpre moram da kažem, to je da je budžet planiran tako da unapredi kvalitet života svakog građanina u Republici Srbiji. Odgovornost, vredan rad i rezultat su osnovni postulati SNS, predsednika Aleksandra Vučića i ove Vlade.

Najpre moram da se osvrnem da svi izgleda zaboravljamo period do 2012. godine. Budžet jeste osnovni ekonomski dokument, ali, naravno, 2012. godine, preuzimanjem vlasti i dolaskom na vlast SNS nasledila je potpuno urušenu ekonomsku politiku, a o socijalnoj politici kao njenoj nadogradnji neću ni da govorim, jer sve je to bio samo prah i pepeo. Znači, niti je bilo ekonomske politike, niti je bilo socijalne politike.

Žuto tajkunsko preduzeće Đilasa, Tadića i Jeremića za 12 godina vlasti opljačkalo je građane i Republiku Srbiju za 100 milijardi evra. Kroz pljačkaški proces privatizacije otišlo je više od 2.400 preduzeća, a do kraja 2011. godine jedna trećina tih ugovora je raskinuta. Preduzeća su kupovali njihovi tajkuni ne da bi zadržavali i zapošljavali radnike i poboljšavali kvalitet života, nego da bi se ugradili, a oni koji su kupovali ta preduzeća kupovali su, pre svega, radi lokacije i radi zemljišta koja su kasnije pretvarali u gradsko građevinsko zemljište.

Kao primer pljačkaške privatizacije navešću grad Kraljevo, gde je iz „Magnohroma“ koji je zapošljavao više hiljada radnika, u procesu privatizacije čak su iznesene i mašine i to isečene u metalu.

Zahvaljujući odgovornoj politici SNS u Kraljevo je prve investitore i prve fabrike doveo upravo Aleksandar Vučić i politika koju on sprovodi, odnosno politika SNS.

Znači, od toga moramo poći da nije nasleđeno ništa. Sve ove godine, a pre svega zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije koje je započeo na mestu premijera Aleksandar Vučić, naše finansije i naša ekonomija je ozdravljena i zato treću godinu za redom mi pričamo o suficitu u budžetu, zato pričamo o najvećim kapitalnim ulaganjima u 2020. godini, zato pričamo o zapošljavanju 14.000 radnika u zdravstvenom sistemu za zadnjih pet godina, zato pričamo o povećanju penzija koje će od januara meseca biti između 13% i 19%.

Da ne zaboravim, ova Vlada, SNS i naš predsednik i 2014. godine, kada se odlučio za bolne, ali jedino moguće ekonomske mere, upravo se vodio odgovornom socijalnom politikom i upravo 60% penzionera nisu obuhvaćeni merom smanjenja penzija. Ni jedan jedini dinar njima nije smanjen, a takođe ni jedno pravo iz oblasti zaštite najugroženijih i najranjivijih iz oblasti socijalne zaštite za to vreme nije umanjeno. Primanja su bila redovan i sigurna.

Ovaj budžet je dokaz da će i penzije i plate biti sigurne, jer je budžet utemeljen na realnim osnovama. Nije kao što je u periodu od 2008. do 2012. godine, kada je, inače, 2011. godine i MMF iz Srbije pobegao glavom bez obzira, da bi održavalo to žuto tajkunsko preduzeće, mir i da bi se pripremalo za izbore, četiri puta povećavalo penzije na potpuno nerealnim osnovama, zadužujući se po skupim komercijalnim kreditima koje, naravno, danas moramo da vraćamo mi, odnosno vraćaju građani Republike Srbije.

Na kraju, moram da kažem da ova nedelja je proglašena za nedeljom aktivizma, odnosno borbe protiv nasilja nad ženama. Narodna skupština i ova Vlada usvojila je i potvrdila mnoga međunarodna dokumenta, ali usvojila i zakone u smislu sprečavanja nasilja nad ženama u porodici, ali moram da vam pročitam jedan tvit. To je tvit ovih iz Saveza za Srbiju, tvit Vuka Jeremića koji je pun brutalnosti, vulgarnosti, najodvratnijeg i najprizemnijeg rečnika prema ženi, odnosno prema predsednici Vlade Ani Branbić.

Vuk Jeremić, onaj koji je inače poznat po primanju mita iz stranih ambasada i to je dokazano, onaj koji će u srpskoj istoriji biti sigurno zapamćen po tome što je najvažnije pitanje, pitanje Kosova, izmestio iz UN u EU, onaj koji je u saglasju sa svojim pajtašima koji su sada u Savezu za Srbiju, postavio granicu na Jarinju i Brnjaku između Srba i Srba, on na svom tvitu kaže: „Za ovom huljom će jednog dana biti raspisana crvena poternica Interpola“. Dalje kaže: „To će se dogoditi na detaljno obrazložen zahtev specijalnog tužioca za visoku korupciju, uspostavljenog nakon pada režima“. Znači, ovaj tajkun i ovi pljačkaši građana Republike Srbije znaju da je u vreme vršenja njihove vlasti i tužilaštvo i sudstvo bilo pod njihovim uticajem. „Neće je spasiti strano državljanstvo, niti razni lobiji“, to Vuk Jeremić kaže o predsednici Vlade Ani Brnabić.

Srbija je država pristojnih, normalnih, civilizovanih ljudi. Zato će na predstojećim izborima ovakav žuti brlog poslati u prošlost, a Srbiju u budućnost i u napredak može da vodi samo politika Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.