Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Hvala predsedavajući.

Hvala kolegi Neđi Jovanoviću što je dao deo informacija u vezi sa ovom famoznom stavkom od preko 21 milijarde koja se odnosi na novčane kazne i penale po rešenju sudova koje država plaća, na naknadu štete za povredu, ili štetu nanetu od strane državnih organa.

Dakle, moguće je da deo ovog novca odlazi na naknadu licima kojima je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, ali samo manji deo. Ako pretpostavimo, kako je kolega Jovanović rekao da imao 15.000 lica kojima se u proseku plaća po 3.000 evra odštete zato što im je država Srbija neažurnošću svog nereformisanog pravosuđa povredila pravo na suđenje u razumnom roku, dolazimo do cifre od oko 5,3 milijarde dinara, pa neka je i šest.

Postavlja se pitanje gde ide preostalih 16 milijardi, jer na ekonomskoj klasifikaciji 483 imamo novčane kazne i penale po rešenju sudova 14,4 milijarde. To je uvećanje od jedne milijarde u odnosu na prošlogodišnji budžet. Na poziciji 485 naknada štete za povredu ili štetu nanetu od strane državnih organa sedam milijardi, tri i po milijarde više nego prošle godine. Zato je važna transparentnost budžeta da vidimo tačno našta je novac odlazio, po kojim sudskim predmetima, po kojim nalozima za isplatu.

Kada govorimo o transparentnosti budžeta Severna Makedonija je juče predstavila svoj portal za praćenje javnih finansija gde je građanima online omogućen uvid u preko 12,5 miliona transakcija. Bukvalno svaki nalog za isplatu po svakoj fakturi u tom skupu od 12,5 miliona transakcija može da se vidi. Malo pre sam probao za računarom, recimo, njihov Fond za zdravstveno osiguranje, transakcije izlistane su se u periodu od 1. januara do 24/5. novembra 2019. godine. Mi nemamo, ni mi čak kao narodni poslanici, a pogotovo građani nemamo do te mere analitički omogućen uvid u trošenje novca.

Dakle, ponovo postavljam pitanje i molim da se razjasni od 22 milijarde dinara sudskih kazni i penala i naknada štete koje su pričinili državni organi, ako pretpostavimo da oko šest milijardi odlazi za povredu suđenja u razumnom roku našta odlazi preostalih 16 milijardi? Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Olivera Ognjanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Slažem se sa obrazloženjem koje je dala Vlada kada je odbila ovaj amandman, a htela bih da kažem nešto o cilju sprovođenja javnih politika koje su pomenute u članu 2.

Kada smo kod javnih politika znamo da one predstavljaju pravo delovanja Vlade u cilju postizanja ekonomskih i društvenih ciljeva za koje Vlada veruje da su u najboljem interesu društva. Plan i program za sledeću godinu koncipiran je na osnovu prihoda i ušteda koje smo ostvarili ove godine i na osnovu toga možemo reći da nakon dugo vremena imamo stabilan budžet koji smo ostvarili nakon teških reformi u proteklim godinama.

Analizom Predloga budžeta za 2020. godinu vidimo da Vlada Republike Srbije nastavlja smerom razvoja, širenja i rasta privrede i životnog standarda građana, a sve u cilju kako bi našoj deci obezbedili bolju budućnost. Zahvaljujući reformama javnih finansija promenjeno je lice Srbije, promenjen je njen ugled u svetu, kreditni rejting, mesto na Dujing biznis listi Svetske banke. Na početku sam rekla da su javne politike u stvari pravac delovanja Vlada u cilju postizanja ekonomskih i društvenih ciljeva, a strateški cilj Vlade Srbije je povećanje životnog standarda i ključna je karakteristika za 2020. godinu.

To se najbolje vidi kroz pokretanje privrede, intenzivna ulaganja i nove investicije, otvaranje novih radnih mesta i kroz smanjenje nezaposlenosti.

Srbija sada predstavlja bezbednu zemlju, zemlju mira i stabilnosti i kao takva je privlačna za ulaganje.

U 2019. godini imamo direktne strane investicije koje iznose dve milijarde 320 miliona evra, odnosno 43% više nego 2018. godine. Ponosni smo što je u poslednje tri godine Srbija po drugi put svetski lider u privlačenju direktnih stranih investicija.

Intenzivno se ulaže u infrastrukturu i stvaranje što boljeg poslovnog ambijenta, što je razlog novih, stranih investicija i otvaranje stotinu novih fabrika i novih radnih mesta.

Nezaposlenost u Srbiji u prvih devet meseci iznosi 10,3%, dok je 2013. godine bila veća od 25%.

Iako je ovo dobar rezultat, cilj nam je da se nezaposlenost i dalje smanjuje i nastavićemo da se borimo u tom smeru. Imamo dodatni podsticaj i olakšanje novog zapošljavanja jeste oslobađanje odnosno smanjenje od poreza na zarade i od poreza na PIO za poslodavce.

Što se tiče budžeta za 2020. godinu, najveće povećanje ima zdravstvo - 73% je veća stavka budžeta, zato što želimo da se uloži u veće plate u zdravstvu, u infrastrukturu, lečenje bolesti za koje nema leka u Srbiji, za lečenje hroničnih bolesti, nabavku medicinske opreme i zapošljavanje novih kadrova u zdravstvu.

Kada je reč o kapitalnim investicijama, intenzivno se ulaže u infrastrukturu i nastaviće se i tokom narednih godina. One iznose oko 260 milijarde za 2020. godinu.

Kada je reč o infrastrukturi, sa ponosom ću reći da je izgrađeno preko 300 kilometara auto-puteva. Završen je Koridor 10 a izdvojena su sredstva za Koridor 11, Moravski koridor, za izgradnju auto-puta Beograd - Sarajevo i da ne nabrajam ostale, zato što smo ih više puta čula.

Znači, mi govorimo o povezivanju opština i regiona, što uz izgradnju prateće infrastrukture predstavlja uslov za ubrzanje razvoja i podizanje kvaliteta života građana.

Govorimo o stvaranju uslova za privlačenje stranih investicija i ubrzanje privrednog rasta.

Najviše me raduje Nacionalni investicioni plan, gde će biti izdvojeno preko 10 milijardi evra u komunalnu, saobraćajnu, energetsku, digitalnu infrastrukturu, u podsticanje nataliteta, izgradnju stanova za mlade, u turizam itd.

Investicija sprovođenje vodovodne i kanalizacione mreže sa prečistačima za otpadne vode kroz celu Srbiju će dati jednu sasvim drugačiju sliku Srbije, nove, moderne Srbije, gde će građani živeti neuporedivo kvalitetnije, jer je veliki broj naselja koja su samo delimično pokrivena vodovodnom i kanalizacionom mrežom, što je veoma bitno građanima.

Treću godinu zaredom povećavamo plate u javnom sektoru, dok će penzije sledeće godine od 1. januara biti povećane za 5,4%.

Prema tome, smatram da je pravac delovanja kojim ide predsednik Vučić i ova Vlada potpuno ispravan, da vodi u potpunu stabilizaciju javnih finansija, ozdravljenje srpske ekonomije i obezbeđuje stabilnost za rast u godinama i decenijama koje slede. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić Obradović.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, po amandmanu. Kada je u pitanju budžet Republike Srbije, nedvosmisleno da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati ovaj budžet koji je i te kako razvojni, koji nije izborni budžet i koji govori u stvari o pitanju opstanka i ostanka građana Srbije u Republici Srbiji.

Kada govorimo o budžetu za 2020. godinu, treba samo napomenuti o svim važnim projektima koji su prethodili ovom budžetu i gde imamo nastavak ulaganja u infrastrukturu, u opremu, ali, isto tako, nadam se da će u budućem periodu i te kako biti bačen akcenat i ulaganja na kadrove.

Za mene koja dolazim iz jugozapadne Srbije jako je bitno, kao što je koleginica Dragana Barišić juče pomenula, izgradnja Moravskog koridora, jer postoje opštine koje su nekada u ovom delu jugozapadne Srbije bili industrijski centri, do 2012. godine došlo je, kada je u pitanju industrija, do totalnog raspada tih industrijskih centara i ovo je nada za ovaj deo Srbije i Trstenika, Aleksandrovca, Kruševca, pa da kažem i Kraljeva do Čačka, ne samo kada je u pitanju auto-put, što je svakako jako bitno i tranzitno, već i kada je u pitanju podizanje industrije u ovom delu Srbije.

Međutim, za nas iz Jedinstvene Srbije ono što je jako značajno jeste izdvajanje iz budžeta u borbi protiv bele kuge, kada je u pitanju natalitet i rađanje i izdvajanje većih sredstava finansijske podrške porodica sa decom. To je zaista jako značajno jer svaka nova beba, svako novo dete u Srbiji predstavlja budućnost Srbije i svi gradovi treba da se ugledaju na centre kao što je Jagodina, koja je prošle godine podigla kamen temeljac za izgradnju još jednog vrtića, što znači da su ovi gradovi gradovi u kojima se rađaju deca. I zaista, pun respekt za takve gradove, gde se ulaže i gde i lokalne samouprave a ne samo država izdvajaju kada je u pitanju natalitet i kada je u pitanju rađanje.

Takođe, jako značajno, jer dolazim iz poljoprivrednog područja, jeste veće izdvajanje, a nadam se da će Ministarstvo poljoprivrede nekim novim zakonima još više obratiti pažnju kada je u pitanju poljoprivreda i naročito sela koja su u tim planinskim poljoprivrednim područjima kao što je u pitanju podkopaonički kraj, gde zadnjih dve ili tri godine zaista je došlo do velikih prirodnih nepogoda, gde sami poljoprivrednici ne mogu da vode borbu sa prirodom, tako da je potrebna zaista veća podrška i države i lokalne samouprave poljoprivredi i poljoprivrednicima i uopšte građanima koji žive u seoskim područjima od strane resornih ministarstava.

Svakako da će Jedinstvena Srbija podržati ovaj budžet koji je razvojni, koji je dobar, domaćinski.

Ministarstvo prosvete, vidim da su i tu povećana sredstva i dosta se ulaže u obrazovanje, u digitalne učionice, digitalnu nastavu. Svakako da je obrazovanje stub Republike Srbije i da ovaj budžet trebamo podržati.

Takođe, poslanici Jedinstvene Srbije podržavaju i vaš rad, gospodine Mali i svakako da političke odluke koje su se dešavale prethodnog meseca i prethodne nedelje nikako ne možemo da prihvatimo i da stavimo ispred vaše profesionalnosti i struke i mislim da građani Srbije to znaju i da jednom treba da prestane svaka polemika po pitanju političkih odluka, gde je jedan deo javnosti već unapred doneo odluku i presudio, tako da vam dajemo podršku u daljem vašem radu, dajemo podršku Ministarstvu finansija, budžetu Republike Srbije, poslanička grupa Jedinstvene Srbije na čelu sa Draganom Markovićem Palmom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Juče i danas provejavaju pitanja infrastrukture. Ono što je juče kazao jedan narodni poslanik jeste suština svih mogućih promišljanja. To jeste kazano juče u jednoj diskusiji - ko će da dođe tamo gde nema dobrih puteva, gde nema infrastrukture, misleći na investitore i misleći na razvoj ekonomskog prosperiteta jednog kraja.

Zato mi iz Stranke pravde i pomirenja insistiramo na infrastrukturnim projektima i zato smo iskazivali zebnju i strahove da sve ono što je i ovde predloženo u budžetu, koji zaista jeste razvojan, da li će uopšte biti realizovano, a posebno kada se tiče onih delova infrastrukturnih projekata koji se odnose na naš kraj, tj. onaj zajam od Republike Turske za rehabilitaciju puta Dva A, državnog reda Novi Pazar - Tutin, jer smo svedoci zaista, i to jeste suština, da tamo gde nema dobre infrastrukture, nema ni investitora, nema ni fabrika. To je podložno područje za izazivanje svih mogućih netrpeljivosti, nesporazuma, za stvaranje ambijenta ekonomske zavisnosti građanstva i na kraju za odliv stanovništva.

Zato nam je vrlo važno da sve ono što stoji u ovom budžetu bude na koncu i realizovano i da građani, konačno u ovom procesu decentralizacije Srbije počnu osećati ove sve benefite ozdravljenja naše privrede i dobrog raspolaganja sredstvima, jer, u protivnom čeka se godinama, međutim, dođe se do otvaranja puteva. Tih otvaranja radova na putevima nam je već dosta.

Podsetiću da smo imali možda šest ili sedam puta otvaranje radova na zaobilaznici oko Novog Pazara, još iz vremena Koštunice, pa Tadića, pa ovoga, pa onoga i sve se to završavalo na otvaranju radova, međutim nikada konkretno se taj projekat nije završio.

Ubeđeni smo, verujemo da ova Vlada i ovaj budžet imaju drugačiji odnos i da će se u stvari krenuti sa onim što je započeto, da se neće stati samo na onom potpornom zidu od nekoliko desetina metara, kada je u pitanju ovaj put Novi Pazar – Tutin, ali i kada je u pitanju gasovod i kada su u pitanju svi infrastrukturni projekti bez kojih nema ni privrednog razvoja.

Takođe, ono što je nama veoma važno jesu ova izdavanja za poljoprivredu. Subvencije koje se godinama dodeljuju poljoprivrednim proizvođačima mislimo da je to jako dobro, da to stimuliše razvoj stočnog fonda, posebno za visoravni poput Pešterske visoravni, znače puno poljoprivrednicima. To je nešto što u svakom slučaju, u svakom obliku treba podržati i iznova osmišljati nove vrste ovakvih projekata, jer smo uvereni da se samo ovakvim projektima može oživeti naša poljoprivreda, posebno ova na visokim planinskim, nadmorskim visinama.

U tom pogledu, još jednom podsećam na naš program, da bi se trebalo razmisliti o tome da se ove visinske zone oslobode većeg dela poreza kako bi ta sela opstala i kako bismo imali mogućnosti da na svaki mogući način oživljavamo njihov razvoj, jer bez te poljoprivrede, bez razvoja seoskih sredina mi ne možemo očekivati niti uspeh u ovoj borbi protiv bele kuge, niti da se ne bilo koji način oživljavaju naše sredine, posebno one koje su bez infrastrukturnih projekata, posebno one koje čekaju na infrastrukturne projekte deset leta, decenijama i koje su već na ivici strpljenja, kada je u pitanju realizacija nekih krupnih projekata.

Mi smo obradovani svim ovim najavama, narod iščekuje i možda bi zaista bilo vrlo važno, uz prioritete prioriteta staviti realizaciju tih projekata. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, da odgovorim poslaniku Đuriću na pitanja koja je postavio.
Dva ste pitanja postavili, dakle, vezano za dva konta koja su u vezi novčanih naknada, odnosno novčanih kazni i penala. Ono što je posebno važno je konto četiri, osam i pet. Naknada štete, plan u 2020. godini je 5,9 milijardi, ali četiri milijarde, dakle, najveći deo odnosni se na staru deviznu štednju i to je novac koji je rezervisan kod Uprave za javni dug.
Kao što znate, taj zakon ima neke svoje rokove i do kraja godine ćemo znati koliki je ukupan dug koji Republika Srbija duguje za staru deviznu štednju. Mi smo, da bi bili oprezni, taj iznos od četiri milijarde upravo stavili na taj konto, ukoliko bude bilo potrebe da to isplatimo sledeće godine.
Po pitanju ovih ostalih novčanih kazni i penala, dakle, 14,3 milijarde - 14,4 milijarde je ta cifra. To sam već učinio, a mogu ponovo da vam pročitam. Dakle, „Energo zelena“ 3,6 milijardi, spor koji je pokrenut 2007. godine; „Kuns trans“, austrijska firma, spor koji je pokrenut 2001. godine, koji je država Srbija izgubila; „Dunav osiguranje“, 298 miliona dinara, dug oko banja iz 2011. godine, presuda u korist „Aik banke“ od 973 miliona dinara, na osnovu ugovora iz 2010. godine; sudske presude u oblasti upravljanja životnom sredinom, poljoprivrede, radno-pravni sporovi; 21 milion je sudska presuda u korist „Srpske banke“; presuda u korist „Binačka Morava“ u stečaju iz Vranja. Dakle, to su sudski sporovi koje je država izgubila na osnovu ugovora koji su prethodne vlade potpisivale. Nažalost, kao ozbiljna država, kada izgubite arbitražu vi morate tu obavezu da ispoštujete, te novce da isplatite.
Slažem se sa vama da su veliki novci, ono što je za nas veoma važno, i da takve greške ne ponavljamo u budućnosti, ne mi, nego da ovi, kamo sreće, da su pre nas znali kako da rade stvari da ne naprave ovakve greške. To su ogromne cifre, to su stvarno neviđeni novci.
Ali, ono što je važno za građane Srbije je da smo mi transparentno stavili sve u budžet za 2020. godinu, usudiću se da kažem, po prvi put, verovatno, ikada, kako bismo upravo znali koliko dugujemo, šta treba da vratimo i da kao država ispoštujemo svoje obaveze.
S druge strane ono na čemu moramo da radimo zajedno sa Pravobranilaštvom i ostalim organima, a to je da se takvi slučajevi u budućnosti ne ponove ili barem da se smanje na razumnu meru. Hvala puno.