Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima Ljiljana Mihajlović.

Izvolite, koleginice.

Dame i gospodo, narodni poslanici, u članu 2. na čiji stav 6. se predlaže amandman, predlagač se bavi kalkulacijama na temu finansiranja budžetskog deficita, odnosno pribavljanja sredstava za pokrivanje istog.

Naravno, radi se o novim zaduživanjima u inostranstvu i što je interesantno, predlagač optimistički donosi zaključak da će primanja po osnovu zaduživanja biti veća od sredstava potrebnih za finansiranje deficita.

Dakle, dolazi se do zaključka da se novim zaduženjem jednostavno i lako dolazi do rešenja, a preskače se činjenica da se ponovo zadužujemo i da će naplata doći već u sledećem budžetu.

Deficit se prenosi iz jedne u drugu godinu, a da pri tome postoji mogućnost da on zbog novih dugova i kamata bude još veći.

Očekuju se primanja koja mogu ući u budžet po dve osnove, od privatizacije ili povoljnih dugoročnih, koncesionalnih zajmova. Ali, ne znamo o kojim to privatizacijama je reč, a još manje u kom vremenskom periodu će biti završene. Analogno tome i kada će kredit za pokrivanje deficita biti uzet? Na koliko novca iz privatizacije može da se računa? Šta ako prvi i još neki i još nekoliko pokušaja te eventualne privatizacije propadne?

Sve su to pitanja na koje nam ovaj član Predloga budžeta ne nudi odgovore. Umesto konkretnih podataka o očekivanjima od privatizacije, ponovo se izvodi neopravdano optimistički zaključak da će se proporcionalno smanjivati drugi kreditni izvori i emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i stranom tržištu.

Naravno, ako bude privatizacije i ako uopšte bude drugih prihoda, sve je to jedno veliko ako, zato sam u ovom amandmanu i navela da stav 6. člana 2. i treba da počne sa ako. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština trajati posle 18 sati, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, amandman, naravno, ne treba prihvatiti. Ono što najpre moram da kažem, to je da je budžet planiran tako da unapredi kvalitet života svakog građanina u Republici Srbiji. Odgovornost, vredan rad i rezultat su osnovni postulati SNS, predsednika Aleksandra Vučića i ove Vlade.

Najpre moram da se osvrnem da svi izgleda zaboravljamo period do 2012. godine. Budžet jeste osnovni ekonomski dokument, ali, naravno, 2012. godine, preuzimanjem vlasti i dolaskom na vlast SNS nasledila je potpuno urušenu ekonomsku politiku, a o socijalnoj politici kao njenoj nadogradnji neću ni da govorim, jer sve je to bio samo prah i pepeo. Znači, niti je bilo ekonomske politike, niti je bilo socijalne politike.

Žuto tajkunsko preduzeće Đilasa, Tadića i Jeremića za 12 godina vlasti opljačkalo je građane i Republiku Srbiju za 100 milijardi evra. Kroz pljačkaški proces privatizacije otišlo je više od 2.400 preduzeća, a do kraja 2011. godine jedna trećina tih ugovora je raskinuta. Preduzeća su kupovali njihovi tajkuni ne da bi zadržavali i zapošljavali radnike i poboljšavali kvalitet života, nego da bi se ugradili, a oni koji su kupovali ta preduzeća kupovali su, pre svega, radi lokacije i radi zemljišta koja su kasnije pretvarali u gradsko građevinsko zemljište.

Kao primer pljačkaške privatizacije navešću grad Kraljevo, gde je iz „Magnohroma“ koji je zapošljavao više hiljada radnika, u procesu privatizacije čak su iznesene i mašine i to isečene u metalu.

Zahvaljujući odgovornoj politici SNS u Kraljevo je prve investitore i prve fabrike doveo upravo Aleksandar Vučić i politika koju on sprovodi, odnosno politika SNS.

Znači, od toga moramo poći da nije nasleđeno ništa. Sve ove godine, a pre svega zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije koje je započeo na mestu premijera Aleksandar Vučić, naše finansije i naša ekonomija je ozdravljena i zato treću godinu za redom mi pričamo o suficitu u budžetu, zato pričamo o najvećim kapitalnim ulaganjima u 2020. godini, zato pričamo o zapošljavanju 14.000 radnika u zdravstvenom sistemu za zadnjih pet godina, zato pričamo o povećanju penzija koje će od januara meseca biti između 13% i 19%.

Da ne zaboravim, ova Vlada, SNS i naš predsednik i 2014. godine, kada se odlučio za bolne, ali jedino moguće ekonomske mere, upravo se vodio odgovornom socijalnom politikom i upravo 60% penzionera nisu obuhvaćeni merom smanjenja penzija. Ni jedan jedini dinar njima nije smanjen, a takođe ni jedno pravo iz oblasti zaštite najugroženijih i najranjivijih iz oblasti socijalne zaštite za to vreme nije umanjeno. Primanja su bila redovan i sigurna.

Ovaj budžet je dokaz da će i penzije i plate biti sigurne, jer je budžet utemeljen na realnim osnovama. Nije kao što je u periodu od 2008. do 2012. godine, kada je, inače, 2011. godine i MMF iz Srbije pobegao glavom bez obzira, da bi održavalo to žuto tajkunsko preduzeće, mir i da bi se pripremalo za izbore, četiri puta povećavalo penzije na potpuno nerealnim osnovama, zadužujući se po skupim komercijalnim kreditima koje, naravno, danas moramo da vraćamo mi, odnosno vraćaju građani Republike Srbije.

Na kraju, moram da kažem da ova nedelja je proglašena za nedeljom aktivizma, odnosno borbe protiv nasilja nad ženama. Narodna skupština i ova Vlada usvojila je i potvrdila mnoga međunarodna dokumenta, ali usvojila i zakone u smislu sprečavanja nasilja nad ženama u porodici, ali moram da vam pročitam jedan tvit. To je tvit ovih iz Saveza za Srbiju, tvit Vuka Jeremića koji je pun brutalnosti, vulgarnosti, najodvratnijeg i najprizemnijeg rečnika prema ženi, odnosno prema predsednici Vlade Ani Branbić.

Vuk Jeremić, onaj koji je inače poznat po primanju mita iz stranih ambasada i to je dokazano, onaj koji će u srpskoj istoriji biti sigurno zapamćen po tome što je najvažnije pitanje, pitanje Kosova, izmestio iz UN u EU, onaj koji je u saglasju sa svojim pajtašima koji su sada u Savezu za Srbiju, postavio granicu na Jarinju i Brnjaku između Srba i Srba, on na svom tvitu kaže: „Za ovom huljom će jednog dana biti raspisana crvena poternica Interpola“. Dalje kaže: „To će se dogoditi na detaljno obrazložen zahtev specijalnog tužioca za visoku korupciju, uspostavljenog nakon pada režima“. Znači, ovaj tajkun i ovi pljačkaši građana Republike Srbije znaju da je u vreme vršenja njihove vlasti i tužilaštvo i sudstvo bilo pod njihovim uticajem. „Neće je spasiti strano državljanstvo, niti razni lobiji“, to Vuk Jeremić kaže o predsednici Vlade Ani Brnabić.

Srbija je država pristojnih, normalnih, civilizovanih ljudi. Zato će na predstojećim izborima ovakav žuti brlog poslati u prošlost, a Srbiju u budućnost i u napredak može da vodi samo politika Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Andrijana Avramov. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Budžet za 2020. godinu će svakako biti pravilno usmeren na kapitalne investicije, ponovno povećanje penzija, za pomoć građanima koji su se zadužili. Zatim imamo još više ulaganja u putnu infrastrukturu, koja zapravo doprinosi rastu privrede i izuzetno je pohvalno što je više sredstava izdvojeno i kada je socijalna zaštita u pitanju.

Kapital je nešto što pokreće svet i jeste od izuzetnog značaja za svaku državu. Bez kapitala, prosto, nema napretka. Sve stavke su jednako važne, ali prvo bih pohvalila rasterećenje privrede od poreza i doprinosa, što samim tim doprinosi i većem interesovanju investitora.

Zabeležen je primetan rast izvoza i to preko 20%, gde smo navedenim budžetom omogućili veće subvencije za proizvodne delatnosti. Imamo veća ulaganja u prehrambenu industriju. Da bi se izvozili finalni proizvodi izdvojili smo sredstva i za nabavku novih mašina i alata, omogućili smo veće investicione zajmove za mikro, mala i srednja preduzeća i pružamo podršku za razvoj preduzetništva.

Što se tiče putne infrastrukture, nastavljamo istim trendom. Imamo završetak Koridora 10 i 11, pa bih podsetila građane na izgradnju puta od Požege do Preljine, izgradnju Moravskog koridora. Zatim, predviđena je i gradnja puta Beograd – Zrenjanin, autoput „Vožd Karađorđe“ i dunavska magistrala i svakako je budžetom planirano u okviru novog investicionog ciklusa nastavak gradnje puteva, pruga, ulaganje u aerodrome i vodni saobraćaj.

Primetna su i veća ulaganja sredstava u obrazovanje i inovacije. Nastavlja se projekat povezane škole, koji će omogućiti da se do septembra 2020. godine na brz internet bude povezano ukupno 1.000 škola, kao i opremanje još 10.000 digitalnih učionica.

Obnavljanje kompletne računarske opreme u narednoj godini nam je prioritet i Fond za nauku, istraživanje, odnosno razvoj je udvostručen. To je važno naglasiti.

U budžetu su opredeljena sredstva i za renoviranje desetina zgrada osnovnih i srednjih škola. Istakla bih i veća ulaganja u visoke tehnologije. Dakle, moramo biti u trendu sa Evropom, odnosno i EU.

Srbija, kao i svaka druga zemlja zavisi od informatičkih tehnologija i iz tog razloga jeste važno da ostanemo u toku sa svim pravcima razvoja informatike, zato i preuzimamo najaktivniju ulogu.

To jeste prednost u našem budućem razvoju, u razvoju naše dece, pre svega, i iz tog razloga jeste odvojeno znatno više sredstava za njihovo unapređenje, što će takođe pospešiti finansijski tok Srbije.

Pozicioniranje turizma i veće ulaganje koje je predviđeno ovim budžetom takođe doprinosi razvoju naše ekonomije. Grad Beograd predstavlja glavni ekonomski, privredni, razvojni centar Republike Srbije i isti se smatra jednim od najstarijih gradova u Evropi.

U Beogradu se vrše obimni radovi. Već nekoliko godina uređujemo grad, a do sada smo uradili 20.000 kvadratnih metara pešačke zone u centru grada. Izgrađen je i „Beograd na vodi“, urađeno je preko 350 fasada po našim lokalnim opštinama, sređeni su Kosančićev i Obilićev venac, završena je rekonstrukcija Karađorđeve ulice, Kneza Miloša, a posebno bih istakla otvaranje Pupinovog mosta koji povezuje Zemun i Borču na Dunavu.

Turizam se u tom kontekstu nameće kao nezaobilazan kompleks sa rastućim potencijalom. S obzirom da posedujemo raznovrsne strukture turističke ponude i da smo taj potencijal prepoznali, što bi se reklo, na vreme, mi kreiramo svoj položaj na tržištu i ulažemo kroz razne rekonstrukcije i kapitalne projekte u skladu sa najnovijim trendovima, što se i može videti, a što nama donosi znatan porast prihoda od turizma, odnosno turista.

Treću godinu za redom imamo i povećanje plata u javnom sektoru, pa će tako biti i naredne godine. Očekuje se povećanje penzija od meseca januara u iznosu od 5,4% prema tzv. „švajcarskoj formuli“ i povećanje minimalne zarade na 30.000 dinara.

Smatram da je predloženi budžet jedan od najboljih u proteklih 10 godina. Ovo jeste realno sagledavanje projektovanja budžeta Republike Srbije. Naša privreda takođe radi odlično zahvaljujući stranim i direktnim investicijama jer je jaka privreda zapravo najznačajnija za budžet. Vi svakako ministre to znate. Pohvalila bih i značajan deo dobiti od javnih preduzeća, koji takođe doprinose ovako uravnoteženom budžetu.

S obzirom da su moje kolege detaljno obrazložile razvojni budžet i da smo, kao poslanička grupa, vremenski ograničeni, iskoristila bih ovu priliku danas da se osvrnem i na aktuelna dešavanja proteklih meseci, a vezana su za moju veliku zabrinutost, pre svega, kao građanina zbog sve učestalijih pretnji na decu, žene, zabrinutost zbog pretnji šamarima nas građana i pretnji upućenih našem predsedniku i težnji za njegovom smrću, a sve zbog toga što mi mislimo i radimo bolje i drugačije od drugih i zato što se ponosno hvalimo urađenim.

Možda bi trebalo pognutih glava da se stidimo uspeha našeg predsednika i naše Vlade, da se stidimo što je izgrađeno preko 300 kilometara auto-puteva, što našoj Srbiji, građanima, donosi nove fabrike i investicije.

Mi stvaramo, poštovani građani, i imamo pravda da budemo ponosni na sve što je do sada urađeno i da to kažemo jasno i glasno da čuju svi građani Republike Srbije.

Naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, je ispunio data obećanja, kao što i navedeni budžet oslikava datu reč. Za uzvrat, od nekolicine ljudi dobijamo uvrede, pretnje za decu, za familiju, rodbinu, kažnjavaju nas jer smo uspešniji i bolji od njih. Mi nismo stavili u svoje džepove preko 500 miliona, kao gospodin Đilas. Imamo jednak medijski prostor kao i tzv. „opozicija“. Moram da podsetim građane ovom prilikom na televiziju „Studio B“, kada je gospodin Đilas bio gradonačelnik, jer je tada preko istoimene televizije 2008. godine, direktno tražio najstrožije kazne za demonstrante i zahtevao višegodišnju robiju.

Podsetiću građane da je to zaista i mislio. Prisetićemo se slučaja gospodina Ranka Panića 29. jula 2008. godine, tokom protesnog mitinga koji je nastradao, nažalost, zbog smrtnih povreda. Gospodin Panić je sa teškim povredama došao u Urgentni centar dan nakon mitinga, a nažalost preminuo je od posledica jakog udarca u stomak od kojeg mu je puklo debelo crevo, što je prouzrokovalo pucanje trbušne aorte. Zaista potresno. Zbog toga što se navedeni čovek borio protiv režima Dragana Đilasa i hteo najnormalnije i mirno da prošeta do zgrade RTS.

U to vreme je gospodin Đilas preko RTS i „Studija B“, prvo zgrtao milione, a drugo vodio politiku kao da su navedene televizije njegove, a gospodina Panića nikada nije pomenuo.

Gospodine Đilas, da li ste nekada barem pozvali porodicu pokojnog gospodina Panića, to je moje prvo pitanje i zašto se javno ne obratite vašim pristalicama ispred RTS ili predsedništva, gde se vas nekolicina okupi? Pretpostavljam da se bojite reakcije ljudi koji vas okružuju.

Gospodine Đilas, šta bi se desilo danas da je naš predsednik na vaše pretnje i nekolicinu vaših pristalica koji dolaze, prete, zahtevaju, sve pod vašom ingerencijom, odgovorio silom? Pretpostavljam da biste nas sve razapeli, obesili na Terazijama, pucali svakom po pet metaka u leđa, kako već i pretite.

Dakle, opozicioni lideri svakog dana upiru prste u reforme i mere aktuelne vlasti, dok svoje neuspehe i političke ideje kriju ili pripisuju drugima, ali zaboravljate na jednu stvar - narod sve pamti i neda se više lako prevariti. To je jako važno napomenuti.

Vi jasno šaljete poruke nasilja i mržnje prema svima koji misle i rade bolje i drugačije od vas. Mnogo je grešaka i lažnih obećanja dato našem narodu u prošlosti za vreme vladavine demokratske vlasti. Sve smo mi to slušali, gledali i doživeli i zato se nikada nećemo voditi takvom politikom. To je politika poljuljanog poverenja i razočarenja.

Danas Srbija daje nadu i budućnost svom narodu, što potvrđuje i današnji Predlog budžeta koji je pred nama. Mržnja nije naše rešenje, pretnje nisu naše rešenje, već mir, stabilnost i iscrpni rad i te kako vidljivi rezultati, što govori i današnji budžet. To je naš odgovor. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Čabraja.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Čabraja, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, evo ja sam na ovaj budžet podnela više amandmana i iako možemo uglavnom da čujemo ovde samo hvalospeve na račun tog budžeta i upravo smo čuli da je on namenjen za napredniji i bolji život svih građana Srbije, ja sam htela malopre baš da citiram jednu čuvenu književnicu, Margaret Atvud, koja je u svojoj poznatoj knjizi "Sluškinjina priča" koja je ovih dana veoma aktuelna, iako je napisana pre više od 30 godina. To je inače knjiga o jednom totalitarnom režimu. Zaista bih svima preporučila da je pročitaju. Uzgred budi rečeno, upravo prevodim nastavak te knjige i jako je interesantno, taj totalitarni režim nije srušila opozicija, to je jako interesantna stvar, ali hajde, nećemo sada o tome. Ja sam samo htela da citiram jednu rečenicu koja kaže_ "Nikada nije bolje za sve, bolje je uvek samo za neke."

E sad da vidimo, ko su ti "neki"? Dakle, ja bih želela da vam kažem nešto o ovom budžetu sa stanovišta ne političara, jer ja to nisam, već građanina, koji je zaposlen u privatnoj firmi i sa pozicije nekoga ko se bavi kulturom. I sa jedne i sa druge pozicije ja mogu da vam kažem da ovaj budžet nije ni malo blistav. Toliko smo slušali o povećanju plata u javnom sektoru i toliko smo slušali o izgradnji svega i svačega i ovo moram posebno da napomenem.

Dakle, sa stanovišta, opet ću reći, nekoga ko budžet treba da puni, a ne da ga troši, a to su oni radnici koji su zaposleni u privatnim preduzećima, za njih ovaj budžet uopšte nije tako dobar, kao što je dobar za one koji su u javnim preduzećima.

Ne želim ovom prilikom da podvajam građane, ali želim da kažem da je daleko od toga da je za svakoga i da je za sve nas jednako dobar ovaj budžet. Dakle, mnogo se toga može reći negativnog.

Ne znam da li vi znate, da, htela sam da kažem još nešto vrlo važno. Ovo što kažete da je sve to što je izgrađeno, što je urađeno i štošta od toga je i dobro, ja to ne sporim, naravno da je dobro da se većina tih stvari radi, da je to uradio predsednik, stranka itd. Pa, moram da vas podsetim, draga gospodo, ja sam mislila čak da vi to znate, da ne postoji nikakav državni novac. Postoji samo novac poreskih obveznika, građana Srbije. Mislim da treba da se zahvalite, umesto stranci i svojim funkcionerima, građanima Srbije koji su napunili taj budžet.

Izvinite, ja se bavim politikom zadnjih nekoliko godina. Nemojte mi pominjati stalno tu 2012. godinu, kada sam isto radila u privatnoj firmi, gde radim i sada. To se na mene ne odnosi, uopšte me se ne tiče. Moram vas razočarati.

Mada, moram da kažem da zavidim nekim kolegama iz opozicije, koliko ih pominjete ovde. To već liči na svojevrsnu reklamu. (Isključen mikrofon)

Zahvaljujem.
Potrošili ste vreme, dva minuta po amandmanu. Govorili ste skoro četiri minuta. Samo dva minuta imate.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja pozdravljam sve punioce budžeta. Svaki građanin koji pristupi kasi, u bilo kom delu Republike Srbije, puni budžet Republike Srbije. Posebno ga pune oni koji učestvuju fizički u proizvodnji. Novac je roba, sredstvo za razmenu robe. Tako su mene učili i ja to poštujem. Novac se ne štampa, novac se ne deli, novac se zarađuje, pre svega, proizvodnjom roba i usluga.

Sada, kada neko dođe iz grupe u kojoj je lider uglavnom dobijao novac, pa recimo 525 hiljada evra, to verovatno spada u neto dobitnika, i održi ovde jedno manje predavanje, mi steknemo utisak da sem te osobe, niko nije drugi pristupio punjenju budžeta.

Ako neko na sednicama bude prisutan samo petinu, samo petinu vremena u odnosu na kolege koje su ovde stalno prisutne, ako neko obavlja samo petinu svog posla, a pri tome dobija pun lični dohodak, ako se neko ne pojavi na svom poslu gotovo godinu dana, a pri tome redovno prima platu iz tog istog budžeta koji pune svi građani Republike Srbije, koji pristupe bilo kojoj kasi, u bilo kojoj samoposluzi, prodavnici, benzinskoj pumpi, onda je to hipokrizija.

Dakle, ne možete sa jedne strane drpati iz budžeta Republike Srbije i onda dođete i kažete - ja spadam u one koji pune budžet. Da, uglavnom ga pune oni koji proizvode robe, ali ga pune i svi građani, bez obzira čime se bave. Pune ga i gastarbajteri, više nego što mi to mislimo. Pune ga investitori, pune ga i stranci, pune ga i strani turisti. Na razne načine se puni budžet Republike Srbije, ali na razne načine se i prazni.

Dakle, nije moralno održati takvu vrstu predavanja narodnim poslanicima koji ovde godinu dana rade, a vi dođete 15 minuta, primate isti lični dohodak, pri tome imate daleko manje troškove, ne morate da izdvajate za odeću, obuću itd, sve ono što mi moramo da imamo ovde, kada smo na sednicama Narodne skupštine, moramo da izdvajamo za hrane, kafe, piće itd. Imamo određene troškove prilikom vršenja svoje funkcije. Moramo da doputujemo itd.

Ovako, legnete kući, primite određenu naknadu, da li primite samo paušal ili ceo lični dohodak, nebitno je, i onda održite predavanje i kažete - evo ja, koja punim budžet itd, a pri tome zaboravite da ste u Narodnu skupštinu ušli kao udruženje građana, zapamtite dobro, kao udruženje građana, neregistrovana politička stranka, koja nije podlegala nikakvoj kontroli Agencije za borbu protiv korupcije, zato što nije politička stranka i svoje izveštaje godišnje ne mora da predaje Agenciji za borbu protiv korupcije, što je vrlo pogodno tlo za korupciju. I mnogi od njih su iz tog budžeta vukli drugu platu tako što su naplaćivali tzv. Kliktanje.

Dakle, u toj grupi koja se zvala dosta ih je bilo, Saše kradulovića, su novac iz budžeta prebacivali na svoje privatne firme tako što su navodili kao razlog kliktanje. Dakle, to je ono na računaru kada kliknete mišem i uzimali su po nekoliko stotina hiljada, čini mi se i po milion, 800 hiljada do milion dinara.

Tako da, kad pričamo o punjenju i pražnjenju budžeta, treba da navedemo sve okolnosti i da kažemo da mi primamo platu, ne dolazimo na posao, ali zato redovno primamo platu i možemo da vam držimo predavanje pet minuta kad dođemo na sednicu. Hvala.