Hvala, ministre.

Povreda Poslovnika, gospodin Veroljub Arsić. Izvolite.

.

Član 104. Poslovnika, gospodine predsedavajući.

Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine, što se odnosi i na ministra, uvredljivo izrazi ili pogrešno razume govornika, ne znam po kom osnovu je kolega Šarović dobio pravo na repliku. Ministar Siniša Mali je rekao da, eto, priznaje da je on u pravu isto koliko je u pravu bio i Mirko Cvetković kada je rekao, statistički, pošto se on stalno poziva na te podatke i razne tabele, da je Republika Srbija izašla iz krize, samo to još građani nisu osetili.

E, pa, izgleda mi da ove mere koje sada provodi Vlada Republike Srbije na uvećanju penzija jedan deo građana, odnosno penzioner itekako oseća, zato i ne veruje Nemanji Šaroviću. A zašto mu ne veruje? Zato što su uštede od penzija bile taman onolike koliko je Dragan Đilas ukrao dok je bio gradonačelnik Beograd, a Nemanja Šarović mu pomagao u tome tako što je delegirao članove upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća gde je osnivač grad Beograd.

Znači, 600 i nešto miliona evra je ukrao Dragan Đilas. Tolike su bile mere fiskalne konsolidacije koje su primenjene, nažalost, na penzionere. Mi im sada to uvećanjima vraćamo, a neko bi hteo, izgleda mi taj ko napada tu politiku Vlade Republike Srbije, da nas vrati u vreme Dragana Đilasa

Hvala, kolega Arsiću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u Danu za glasanje? (Ne.)
Idemo dalje. Zatvaram ovaj krug.
Na član 13. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Aleksandar Šešelj i narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč?
Reč ima profesor Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dozvolite mi jedan mali osvrt na diskriminaciju penzionera. Ako su zaposlenima smanjivanje plate za 10%, zašto su penzionerima smanjivanje za 20% i 25%? Jer, svi po Ustavu treba srazmerno svojoj ekonomskoj moći, ravnomerno da doprinosimo. Prema tome, to je već ustavna diskriminacija. Gospodine ministre, ako to nije ustavna diskriminacija, objasnite mi onda šta jeste.

Drugo, tvrdite, što je tačno, da ste davali socijalnu pomoć penzionerima. Niste davali sa razdela Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja, nego ste je davali sa drugih razdela, odnosno pozicija tog budžeta u razdelu ministarstva, nego ste je davali i na teret Penzionog fonda i time ste umanjivali potencijalna raspoloživa sredstva u Penzionom fondu za povećanje penzija.

Četvrto, gospodine ministre, da li shvatate da je omalovažavajuće primiti 5.000 dinara socijalne pomoći za one kojima to nije potrebno? Dajte, tretirajte penzionere ako su socijalno ugroženi na isti način kao što tretirate socijalno ugrožene građane Srbije.

Peto, govorite o evrima. Molim vas, benzin je bio 90 dinara u to vreme, sad je 170 dinara. Tada, u to vreme nisu građani plaćali pretplatu za televiziju, sada ste i to prebacili na građane. Koliko drugih pozicija ste natovarili na leđa građana direktno umesto na budžet? Zašto javnih servis se ne finansira iz budžeta? Objasnite mi? Jeste li ste rekli da ćemo samo jednu godinu građani plaćati televizijsku pretplatu, da će posle toga biti ugrađena u budžet? To nije tačno. Stalno povećavate.

Ne tvrdim ja da nema za to. Ali, molim vas, ako već građani plaćaju, dajte da vidimo šta na javnim servisima ima o građanima. Koje su emisije? Zašto o selu nema u svakom „Dnevniku“ tri minuta, pa da onda poljoprivrednici znaju, seoska stanovništva znaju da plaćaju televizijsku pretplatu zato što i njih opslužuje sa barem tri minuta?

Hvala, profesore Ševarliću.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Gospodine Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet zbog gledalaca.

Godine 2012, gospodine ministre, vi to svakako znate, kako su pljačkani penzioneri. Javni funkcioneri su od javnih funkcija napravili privatne biznise. Tu je Dragana Đilas prednjačio. Neki su mu za novac pomagali. On je stekao prihod od 619 miliona evra, plus neke povezane firme, možete to da saberete sve, ima gotovo 800 miliona evra. On se čak hvalio u televizijskim emisijama kako, eto, za vreme prethodne vlasti on je mogao da prihoduje samo 74.000 evra, a za vreme njegove vlasti, dok je vršio javnu funkciju, uspela njegova firma ili njegove firme da prihoduju 619 miliona evra. Tim se on ponosio. Takođe, bio je i vlasnih određenih medija i bio vlasnik sekunda svih medija. Tako je Dragan Đilas zarađivao.

U to vreme, gospodine ministre, penzije su dotirane iz budžeta koji je bio dosta sirotinjski, iznosio je 824 miliona evra. Penzioneri su dotirani sa 273 milijarde iz budžeta. Zato što je polovina penzija isplaćivana iz budžeta, što znači da su penzionere dotirali oni koji nikada neće imati penziju ili poljoprivrednici koji su bili stari 80 godina, penziju nisu imali, ali kada naspu u traktor 100 litara goriva oni su dotirali penzije ljudima koji su tu penziju primali, ali oni to pravo nisu imali.

Danas se penzije dotiraju. Govornici tvrde kako država, ne znam, zakida penzionerima. Penzije se zarađuju. Prihodi u PIO fondu nisu dovoljni danas da se isplate penzije u iznosu u kome se isplaćuju, a će sledeće godini biti povećane, čini mi se, za 5,4%. Penzije će se dotirati i u narednoj godini sa 151 milijardom. Mi smo u obavezi da kažemo našim penzionerima da penzije koje primaju se ipak dotiraju otprilike sa 90.000 dinara po jednom penzioneru.

Hvala, gospodine Rističeviću.

Završavam, ja mislim da su naši penzioneri zaslužili da mi zaradimo veće penzije i da oni jednog dana ako treba imaju penziju i hiljadu evra, ali da mi kao generacija koja radi, zaradimo te penzije koje ne primaju, da ih prime iz PIO fonda. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović. Izvolite, gospodine Despotoviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u obraćanju predsednika Vlade, gospođe Brnabić, čuli smo da je ovaj budžet, a i od predstavnika ministarstva da je razvojni, ali znamo iz iskustva da je svaki budžet koji se donosi u izbornoj godini predizborni, jer treba zadovoljiti apetite velikih budžetskih korisnika jer su svi oni na kraju potencijalni glasači.

Moram ovde da naglasim da je za razliku od ranijih manira rada Vlade da Zakon o budžetu objedinjava sa desetinama i desetinama drugih zakonskih predloga. Predlog budžeta za 2020. godinu je nešto za šta na adresu predlagača možemo dati pohvale, kao i za vreme predviđeno za upoznavanje sa tekstom predloga, kao i za duplirano vreme za raspravu u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo, danas kako kažete, da smo izbegli finansijsku krizu, od pre desetak godina, pred ovom Vladom su veliki izazovi u smanjenju fiskalnog opterećenja zarada i povećanja javnih investicija, jer je izgrađenost osnovne infrastrukture veoma loša, naročito putne i železničke, a posebno životne sredine. To nije samo moje mišljenje, to je mišljenje i Fiskalnog saveta.

Predviđena sredstva za rešavanje ovog gorućeg problema su zanemarljiva u odnosu na stvarnu procenu veličine problema. Tako da je neophodno znatno veće ulaganje u unapređenje sistema za upravljanje komunalnim otpadom u svakoj njegovoj fazi, kako u pripremi, odlaganju, a naročito u preradi koja gotovo i da ne postoji.

Opština iz koje ja dolazim, Prijepolje, a o čemu sam govorio u više navrata sa ove govornice je jedan od primera ne ulaganja, ne planiranja i rešavanja ovog zaista velikog problema za ovakvu sredinu, kako reče gospodin Trivan, da je jedan od najlepših sredina u Srbiji.