Dame i gospodo, u ovom delu gde ćemo malo više ući u detalje, ja bih samo o jednom delu zakonskih rešenja koja prate budžet koji je juče usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Poslanička grupa Stranke moderne Srbije uvek je podržavala i podržavaće sve što se tiče smanjenja poreskog opterećenja i uopšte mudre upotrebe fiskalne politike koja podstiče rast, inovacije i sve ono što je motor razvoja jednog društva.
Ono što je naša zabrinutost koju smo više puta iznosili, a iznećemo je i sada je koje i kakve instrumente fiskalne politike koristimo. Dakle, mi smo neobično srećno što su za 1% smanjeni nameti, prevashodno 0,5 plus 0,5 i što se to radi svake godine.
Takođe, ne možemo da kažemo da je loše što se daje preferencijalni fiskalni tretman onima koji otvaraju nova radna mesta, za nova zaposlenja, kao i što se razmišlja o nekim delovima fiskalne politike koji bi se ticali tretmana investicija i svih drugih stvari.
Generalno, to je sasvim u redu, ali mislimo da postoje i bolji načini kako se može podstaći privredni razvoj i da su ti način kud i kamo bolji.
Vi kada dajete subvenciju, vi u suštini ne možete pomoći svima, nego je subvencija mera kojom se pomaže samo malobrojnima. Na taj način, umesto da tržište i kupci odluče koje su firme najbolje, što je superioran način odlučivanja iz prostog razloga kada ljudi u Srbiji ili bilo gde u svetu odlučuju koje su firme bolje, oni glasaju novčanikom, glasanje novčanikom lišeno je i ideologije i emocije, osim u domenu lojalnosti prema brendu, ali u suštini ljudi donose jako objektivne odluke ko je dobar, ko je loš i šta im tačno treba kada se susretnu sa izvesnošću da je jedina glasačka mašina novčanik.
Iz zemlje gde se glasa novčanicima oko toga koje firme treba da rastu i razvijaju se, po pravilu su zemlje koje imaju održive stope rasta. Mnogo bih grešio dušu kada bih rekao da vaši programi subvencija nisu napredovali u godinama koje su prolazile, u smislu da je mnogo bolja kontrola, da se ona vrši u prvim godinama i u kasnijim godinama, da oni koji se, kako da kažem, usude da varaju, na kraju bivaju im raskinuti ugovori, moraju da vrate pare, da većina državnih službenika jesu posvećeni tome, a nisu korumpirani, ali i dalje ostaje to pitanje kada imate u jednoj ruci da ponudite nešto što vredi mnogo, a cena toga je ništa, uvek ćete imati podsticaj da izvučete najgore od onih koji trebaju da brane taj novac.
Tu nema leka u zemlji u kojoj je plata 500 evra. Ne postoji. Uvek će biti nekoga ko će hteti da iskoči, iako za razliku od mnogih koji ne vole mnogo da pričaju sa običnim ljudima, običnim zaposlenicima u ministarstvima, ja volim to da radim u momentima i kada se ne bavim najdirektnije politikom i mogu da vidim kako razmišljaju, koliko jesu posvećeni tome da nema zloupotreba. Ali, one će se uvek desiti.
Druga stvar, daju se podsticaji da ljudi zasnivaju biznise upravo na tome koji su podsticaji koji im se daju iz budžeta. Na taj način, verovatno, šaljemo ljudima donekle i pogrešne podsticaje, odnosno veštački menjamo privrednu strukturu, umesto da o privrednoj strukturi, opet kažem, odluči tržište, koje je slepo na naše preferencije šta treba da se razvija, šta ne treba, šta je bolje, šta je gore. Vrlo često se iznenadimo šta je najbolje. Čak i taj IT sektor, koga mnogo pominjemo i on je nikao upravo zbog toga što nismo brinuli o njemu, nego smo ga pustili da se razvija na način na koji ljudi koji vode IT biznis je najbolji.
Dakle, moja bojaznost je da mi na taj način kreiramo privrednu strukturu, koja možda neće biti najodrživija u godinama koje dolaze, odnosno da ćemo da ninamo neke biznise koji možda uopšte nisu ni potrebni, a da ćemo s druge strane, prevideti da postoje neki biznisi koje dobrota za biznis koji stiže iz budžeta zaobilazi.
S te strane, još jedanput ću apelovati da dobro razmislimo o testu samostalnosti, koliko je to svrsishodno. Činjenica je da se u mnogim slučajevima rad zaklanja formom agencije, odnosno formom preduzetništva, iako to preduzetništvo nije.
Međutim, ljudi koji imaju agencije plaćaju poreze. Oni se ne obraćaju ni za socijalnu pomoć, ni za bilo šta budžetu i sa te strane, oni su ljudi koji ne traže ništa. Ja se bojim, ako budemo doslovno primenili te samostalnosti, da ćemo mi mnogim firmama poslati podsticaj da osnivaju agencije koje će se samo baviti zaobilaženjem testa samostalnosti, time što ćemo veštački kreirati nove dobavljače firmi koji se plaše da će pasti na testu samostalnosti, da ćemo imati možda čak kao neželjeni ishod bujanje otvaranja firmi koje samo za to služe i takođe, da ćemo imati otvaranje mnogih preduzeća van Srbije, pogotovu u IT, koje će jednostavno ceo taj test zaobići, umesto da nam plate nešto, neće platiti ništa. Otići će, osnovaće kompanije u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao stranu kompaniju na Kipru, u Monaku, u bilo kojoj zemlji koja je ofšor raj i vrlo jednostavno će nas zaobići.
Mislimo da treba to dobro odvagati i da se bojim da će mera koja u svojoj suštini kao osnovu krije represiju, u suštini dovesti do toga da mi možda zakoljemo ne vola, ali da zakoljemo jedno prase samo da bismo pojeli file, a da sve ono ostalo bacimo i da ono što jeste bila dobra namera, na kraju se pretvori u svoju sopstvenu suprotnost, jer ono što nas praksa uči, kada god imamo neku meru ekonomske politike, vrlo često previdimo da će oni na koje se ta mera odnosi, se ponašati kako je u njihovom najboljem interesu, odnosno pokušati da meru zaobiđu, ako misle da je nepravedna.
Ono što jeste moj stavi i stav Stranke moderne Srbije, to je da kreiramo poslovno okruženje u Srbiji, niske poreze, državu koja je servis građana, na taj način da svi požele da ovde budu i da plaćaju poreze, jer znaju da će ovde biti svake godine sve bolje i bolje, da će pravna sigurnost biti sve veća i veća i da će jednostavno Srbija biti dobro mesto za dugoročne poslovne odluke.