Zahvaljujem, prof. Ševarliću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo, u ovom delu gde ćemo malo više ući u detalje, ja bih samo o jednom delu zakonskih rešenja koja prate budžet koji je juče usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Poslanička grupa Stranke moderne Srbije uvek je podržavala i podržavaće sve što se tiče smanjenja poreskog opterećenja i uopšte mudre upotrebe fiskalne politike koja podstiče rast, inovacije i sve ono što je motor razvoja jednog društva.

Ono što je naša zabrinutost koju smo više puta iznosili, a iznećemo je i sada je koje i kakve instrumente fiskalne politike koristimo. Dakle, mi smo neobično srećno što su za 1% smanjeni nameti, prevashodno 0,5 plus 0,5 i što se to radi svake godine.

Takođe, ne možemo da kažemo da je loše što se daje preferencijalni fiskalni tretman onima koji otvaraju nova radna mesta, za nova zaposlenja, kao i što se razmišlja o nekim delovima fiskalne politike koji bi se ticali tretmana investicija i svih drugih stvari.

Generalno, to je sasvim u redu, ali mislimo da postoje i bolji načini kako se može podstaći privredni razvoj i da su ti način kud i kamo bolji.

Vi kada dajete subvenciju, vi u suštini ne možete pomoći svima, nego je subvencija mera kojom se pomaže samo malobrojnima. Na taj način, umesto da tržište i kupci odluče koje su firme najbolje, što je superioran način odlučivanja iz prostog razloga kada ljudi u Srbiji ili bilo gde u svetu odlučuju koje su firme bolje, oni glasaju novčanikom, glasanje novčanikom lišeno je i ideologije i emocije, osim u domenu lojalnosti prema brendu, ali u suštini ljudi donose jako objektivne odluke ko je dobar, ko je loš i šta im tačno treba kada se susretnu sa izvesnošću da je jedina glasačka mašina novčanik.

Iz zemlje gde se glasa novčanicima oko toga koje firme treba da rastu i razvijaju se, po pravilu su zemlje koje imaju održive stope rasta. Mnogo bih grešio dušu kada bih rekao da vaši programi subvencija nisu napredovali u godinama koje su prolazile, u smislu da je mnogo bolja kontrola, da se ona vrši u prvim godinama i u kasnijim godinama, da oni koji se, kako da kažem, usude da varaju, na kraju bivaju im raskinuti ugovori, moraju da vrate pare, da većina državnih službenika jesu posvećeni tome, a nisu korumpirani, ali i dalje ostaje to pitanje kada imate u jednoj ruci da ponudite nešto što vredi mnogo, a cena toga je ništa, uvek ćete imati podsticaj da izvučete najgore od onih koji trebaju da brane taj novac.

Tu nema leka u zemlji u kojoj je plata 500 evra. Ne postoji. Uvek će biti nekoga ko će hteti da iskoči, iako za razliku od mnogih koji ne vole mnogo da pričaju sa običnim ljudima, običnim zaposlenicima u ministarstvima, ja volim to da radim u momentima i kada se ne bavim najdirektnije politikom i mogu da vidim kako razmišljaju, koliko jesu posvećeni tome da nema zloupotreba. Ali, one će se uvek desiti.

Druga stvar, daju se podsticaji da ljudi zasnivaju biznise upravo na tome koji su podsticaji koji im se daju iz budžeta. Na taj način, verovatno, šaljemo ljudima donekle i pogrešne podsticaje, odnosno veštački menjamo privrednu strukturu, umesto da o privrednoj strukturi, opet kažem, odluči tržište, koje je slepo na naše preferencije šta treba da se razvija, šta ne treba, šta je bolje, šta je gore. Vrlo često se iznenadimo šta je najbolje. Čak i taj IT sektor, koga mnogo pominjemo i on je nikao upravo zbog toga što nismo brinuli o njemu, nego smo ga pustili da se razvija na način na koji ljudi koji vode IT biznis je najbolji.

Dakle, moja bojaznost je da mi na taj način kreiramo privrednu strukturu, koja možda neće biti najodrživija u godinama koje dolaze, odnosno da ćemo da ninamo neke biznise koji možda uopšte nisu ni potrebni, a da ćemo s druge strane, prevideti da postoje neki biznisi koje dobrota za biznis koji stiže iz budžeta zaobilazi.

S te strane, još jedanput ću apelovati da dobro razmislimo o testu samostalnosti, koliko je to svrsishodno. Činjenica je da se u mnogim slučajevima rad zaklanja formom agencije, odnosno formom preduzetništva, iako to preduzetništvo nije.

Međutim, ljudi koji imaju agencije plaćaju poreze. Oni se ne obraćaju ni za socijalnu pomoć, ni za bilo šta budžetu i sa te strane, oni su ljudi koji ne traže ništa. Ja se bojim, ako budemo doslovno primenili te samostalnosti, da ćemo mi mnogim firmama poslati podsticaj da osnivaju agencije koje će se samo baviti zaobilaženjem testa samostalnosti, time što ćemo veštački kreirati nove dobavljače firmi koji se plaše da će pasti na testu samostalnosti, da ćemo imati možda čak kao neželjeni ishod bujanje otvaranja firmi koje samo za to služe i takođe, da ćemo imati otvaranje mnogih preduzeća van Srbije, pogotovu u IT, koje će jednostavno ceo taj test zaobići, umesto da nam plate nešto, neće platiti ništa. Otići će, osnovaće kompanije u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao stranu kompaniju na Kipru, u Monaku, u bilo kojoj zemlji koja je ofšor raj i vrlo jednostavno će nas zaobići.

Mislimo da treba to dobro odvagati i da se bojim da će mera koja u svojoj suštini kao osnovu krije represiju, u suštini dovesti do toga da mi možda zakoljemo ne vola, ali da zakoljemo jedno prase samo da bismo pojeli file, a da sve ono ostalo bacimo i da ono što jeste bila dobra namera, na kraju se pretvori u svoju sopstvenu suprotnost, jer ono što nas praksa uči, kada god imamo neku meru ekonomske politike, vrlo često previdimo da će oni na koje se ta mera odnosi, se ponašati kako je u njihovom najboljem interesu, odnosno pokušati da meru zaobiđu, ako misle da je nepravedna.

Ono što jeste moj stavi i stav Stranke moderne Srbije, to je da kreiramo poslovno okruženje u Srbiji, niske poreze, državu koja je servis građana, na taj način da svi požele da ovde budu i da plaćaju poreze, jer znaju da će ovde biti svake godine sve bolje i bolje, da će pravna sigurnost biti sve veća i veća i da će jednostavno Srbija biti dobro mesto za dugoročne poslovne odluke.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, danas govorimo o setu predloga zakona koji u potpunosti prate Zakon o budžetu za 2020. godinu.

Predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu treba da doprinesu da dobro stanje u državnoj kasi i sve ono što je dobro planirano i izbalansirano sprovedemo, kako bi Srbija nastavila da korača putem ubrzanog razvoja.

Kroz ovaj set zakona govorimo o poreskim olakšicama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i administraciji, gde se dalje pojednostavljuje poreski postupak i poboljšava elektronska komunikacija između nadležnih poreskih organa i poreskih obveznika. Prestanak važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovice za obračuni i isplatu plata, zarada i drugih stalnih primanja, smanjenje fiskalnog opterećenja po osnovu rada, kao i za novonastale obveznike, predviđeno je veće ostvarivanje prava socijalnih osiguranika itd.

Odgovornim vođenjem fiskalne politike u prethodnom periodu omogućilo je da otpočne proces napuštanja kriznih mera fiskalne konsolidacije. Samim tim, stvorili su se uslovi za donošenje novih zakona koji će olakšati funkcionisanje privrede, pre svega kroz poresku politiku.

Ovo ne treba da čudi, kada smo, pre svega, početkom oktobra po prvi put usvojili pozitivan rebalans budžeta, kojim smo povećali plate i penzije, kao i sredstva opredeljena za kapitalne investicije. Sam budžet za 2020. godinu je razvojni i izvršena je ravnomerna raspodela sredstava usmerena na povećanje životnog standarda građana.

Ovakvom odgovornom politikom završili smo sa procesom konsolidacije javnih finansija i ozvaničili početak Nacionalnog investicionog plana.

Sam budžet je stabilan i održiv i ne čudi što zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj politici donosi ovakav set zakona koji će doprineti daljem razvoju Republike Srbije i obezbediti sigurniju budućnost za našu decu.

Želja nam je da građani Srbije u što kraćem vremenskom roku osete da žive bolje, a to je cilj koji se ostvaruje kroz razvoj privrede, dovođenje investicija, otvaranje novih radnih mesta, a sve u cilju smanjenja nezaposlenosti.

Upravo juče smo čuli od predsednika Aleksandra Vučića da je po prvi put u istoriji Srbije nezaposlenost pala ispod dvocifrenog broja i ona sada iznosi 9,5%. Naravno, doći do ovakvih rezultata nije bilo lako i zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, postali smo ekonomski i politički lider u regionu, faktor mira i stabilnosti, država koja uživa ugled u svetu.

Baš sada kada državu Srbiju vodimo krupnim koracima napred, kad smo je ekonomski, politički i vojno ojačali, kada smo napravili Nacionalni investicioni plan, beležimo ogromnu nervozu i šizofreniju kod dela opozicije, političkih idiota i političkih prostitutki Dragana Đilasa, Boška Obradovića, Vuka Jeremića, Marinike Tepić i Nebojše Zelenovića, koji su spremni zarad ličnih interesa da unište i rasprodaju Srbiju, pokušavajući da dođu na vlast tako što žele da isprovociraju nasilje i nerede u Srbiji.

Svakako im to nije strano. I 2000. godine su divljali i palili po Beogradu, pljačkajući sve što im je došlo pod ruku i tako ulicom došli na vlast. Godine 2001. pustili su na slobodu preko 2.000 šiptarskih terorista i kriminalaca koji su se nakon toga najstrašnije obračunali sa Srbima na Kosovu i Metohiju.

Sproveli su pljačkaške privatizacije. Za vreme njihove vlasti izgubili smo određene teritorije, pre svega Crnu Goru, a onda i tzv. Kosovo, koje je proglasilo nezavisnost. Uveli su granicu na Jarinju i Brnjaku, granicu između Srba i Srba. Uništili su srpsko selo, srpsko pravosuđe. Godine 2012. doveli su Srbiju do bankrota, a sve vreme su besomučno pljačkali zemlju, tako da je 2012. godine u kasi ostalo novca za jednu platu i otprilike pola penzije. I nisu nikada imali hrabrosti, a ni mozga, da rešavaju probleme u državi. Pljačkali su je maksimalno, a najbolji primer za to je Dragan Đilas sa njegovih 619 miliona evra.

Srpska napredna stranka tako ne radi. Mi rešavamo sve probleme građana, korak po kora. Gradimo uspešnu i modernu Srbiju, Srbiju u kojoj će naša deca da žive i da sve svoje želje i snove ostvare upravo u njoj, u svojoj Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Radojević.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Stanija Kompirović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, juče smo usvojili značajni zakonski akt, budžet za 2020. godinu, usvojen pre krajnjeg roka i predstavlja prekretnicu u našoj srpskoj ekonomiji. Teške i hrabre mere su iza nas.

Budžet podrazumeva veće plate, veće penzije, više novca u zdravstvu i prosveti, veći i bolji životni standard i stabilan ekonomski razvoj. Velike investicije, javnu putnu i železničku infrastrukturu. Samo za poslednjih pet godina urađeno je više od 320 kilometara auto-puta i takva politika će biti nastavljena. Rezultati koje dajemo građanima Srbije, politika mira koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić i Vlada su odgovor na političke pritiske onih koji žele da je uruše, onih koji pozivaju na bojkot i koji upiru pušku u našeg predsednika, u njegovu porodicu.

U svom izlaganju ću se zadržati na zakonu o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Smatram da su navedene izmene i dopune neophodne kako bi se nastavilo sa daljim reformama penzijskog i invalidskog sistema i obezbeđivanja sigurnosti, povoljnijeg materijalnog položaja sadašnjih i budućih penzionera.

Naime, osvrnuću se samo na najvažnije članove ovog zakona, pre svega, na one koji se odnose na nov način usklađivanja penzija, švajcarski model, uvođenjem vanbračnog partnera, kao lica koje može ostvariti pravo na porodičnu penziju, ali i na nove kategorije osiguranika koji imaju pravo na računanje staža koji se računa sa uvećanim trajanjem.

Reforme koje su započete 2014. godine i koje su u velikom obimu pomogli i naši najstariji građani dali su izuzetno pozitivne efekte. To se svakako ogleda u tome što su u Predlogu zakona uvršćeni članovi 23, 24. i 42. kojima se na jedan precizan i izvestan način utvrđuje način usklađivanja penzija.

Prema predloženim odredbama, počev od penzije za mesec januar 2020. godine, penzije se usklađuju u procentu koji prestavlja zbir polovine procenta rasta potrošačkih cena i polovine procenta rasta zarada, a na osnovu podataka organa nadležnog za poslove statistike o kretanju prosečne zarade, bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike Srbije, i kretanju potrošačkih cena za prethodnih 12 meseci, računajući unazad, počevši od meseca juna prethodne kalendarske godine. To znači da će se penzije, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, povećavati za oko 5,4%, što će svakako značiti našim najstarijim sugrađanima.

Mislim da je najveći značaj ovih odredbi to što se zakonski pruža izvesnost u pogledu rasta penzija, koje zavisi od ekonomskih kretanja u državi.

Izuzetno su važni članovi Predloga zakona koji prvi put u naš penzijski sistem uvode i vanbračnog partnera, kao lice koje može ostvariti pravo na porodičnu penziju. Navedenim odredbama vrši se usaglašavanje sa odredbom člana 62. stava 5. Ustava. U pogledu izjednačavanja vanbračne zajednice sa brakom ispravlja se jedna, po mom sopstvenom mišljenju, nepravda da lica koja nisu sa umrlima osiguranikom ili korisnikom zaključili brak, a godinama su sa njima živeli, starali ili čak imali zajedničku decu, nisu imali pravo na porodičnu penziju. Postojanje vanbračne zajednice će se utvrđivati u vanparničnom postupku i na taj način sprečiti eventualne zloupotrebe koje se mogu javiti.

Apelujem na sredstva javnog informisanja, Republički fond PIO i sve relevantne organe i organizacije da kada se usvoje ove odredbe zakona da obavestimo naše građane o mogućnosti da i vanbračni partner može ostvariti pravo na porodičnu penziju, jer ima puno ljudi koji su ostali uskraćeni za porodičnu penziju iz razloga jer sa umrlim nisu zaključili brak.

Bitne su i predložene odredbe kojima se uvode nove kategorije osiguranika koji imaju pravo na računanje staža, a koji se računa sa uvećanim trajanjem, ali daje mogućnost da ostvare pravo na starosnu ili invalidsku penziju na isti način kao ovlašćena službena lica u MUP ili profesionalni vojnici.

Navedenim odredbama se kao određene kategorije osiguranika utvrđuju sudije raspoređene u Posebno odeljenje i Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beograda i Posebno odeljenje i Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu, tužilac za organizovani kriminal, zamenici tužioca za organizovani kriminal, tužioci za ratne zločine i zamenici tužioca za ratne zločine.

Obavljanje ovih poslova je izuzetno teško, naporno, a često i opasno, pa je dobro što se licima koja obavljaju te poslove utvrđuje beneficirani radni staž i omogućava da ranije odu u penziju. Ovo ispravlja nelogičnost koja je postojala u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, jer ako su pripadnici MUP imali i imaju beneficirani radni staž i mogli da odu ranije u penziju, zašto ta ista prava ne bi imali i tužioci, sudije iz posebnih odeljenja koji rade na otkrivanju i presuđivanju u najtežim i najkomplikovanijim slučajevima vezanim za ratne zločine i organizovani kriminal.

Ovde su neke od najvažnijih predloženih izmena za koje su, moram da istaknem, sredstva obezbeđena od strane Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno od naplaćenog doprinosa za PIO.

Moram da pomenem da prema zvaničnim podacima Republički fond PIO na kraju 2018. godine, od ukupnih prihoda, čak 71,7% čine izvorni prihodi naplaćeni od doprinosa koji su u 2012. godini iznosili 51,1%. U 2018. godini dotacije iz budžeta su bile 27,9% za razliku od 2012. godine kada su iznosile 48,2%. Sve ove činjenice dovode do zaključka da je isplata penzija stabilna, da se zasniva na realnom osnovu i da naši najstariji sugrađani ne moraju da brinu.

Dobar rad Ministarstva rada i rukovodstva Republičkog fonda PIO će se sigurno nastaviti i penzije će se povećavati iz realnih prihoda, kao što je urađeno sa isplatom pomoći od 5.000 dinara koja je samo početak jednog kontinuiranog poboljšanja položaja naših penzionera.

U danu za glasanje podržaću sve ove izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i sve zakone finansijskog seta koji se nalaze ispred nas, dajem punu podršku našoj Vladi i ministru, koji baš u ovim danima trpi najteže pritiske, jer samo radom i znanjem možemo se odbraniti od onih koji žele da bojkotuju, unište i uruše sve ono što mi stvaramo - boljitak naše zemlje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura.
Koleginice Macura, samo jedna informacija, vašoj poslaničkoj grupi u ovoj raspravi u načelu preostalo je 30 sekundi.
Izvolite.

Znam i osećam se kao u onoj reklami za lekove. Izostaviću onaj deo sa poštovani, ne zamerite mi.

Stranka moderne Srbije se oštro protivi povećanju takse za javni medijski servis, kako RTS, tako i RTV. Mislimo da oni ne odgovaraju potrebama građana, prosto ne rade ono što je u opisu njihovog posla. Mislimo da, bez obzira što jeste malo povećanje i što možda neće mnogo opteretiti budžet građana, jednostavno nije opravdano.

S tim u vezi, dakle, molimo na komentar ministra Malog u vezi sa ovom taksom i povećanjem. Da li misli da ovo povećanje opravdava delovanje javnog medijskog servisa? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milena Turk. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nakon usvajanja budžeta za 2020. godinu pred nama je set poreskih zakona koji će biti podstrek dodatnom zapošljavanju, kako bi se fiskalni prostor, koji smo kreirali, upotrebio i bio iskorišćen za dalje zapošljavanje svih naših građana.

U ovom smislu govorimo o dve vrste podsticaja. Kao prvo, govorimo o smanjenju opterećenja na zarade, kako bi se kontinuirano, iz godine u godinu, obezbeđivalo sprovođenje ove mere koju smo osmislili kao podstrek razvoju privrede.

Podsećam da smo prilikom usvajanja budžeta za 2019. godinu mi zapravo usvojili Odluku o smanjenju opterećenja zarade sa 63 na 62%. Ovaj 1% zapravo iznosi 13 milijardi dinara. Ova sredstva su planirana tako da ne naruše finansijsku stabilnost budžeta, ali i da stimulišu poslodavca da u svojim firmama, dakle, ili dođe do novog zapošljavanja ili da povećaju plate ili ulože u nove tehnologije onako kako samim poslodavcima to bude odgovaralo.

Predviđeno je ukidanje dela doprinosa za PIO na teret poslodavca od pola procenta i ova mera predstavlja nove olakšice za poslodavce kako bi se oni dodatno motivisali na nova zapošljavanja.

Predlog je i povećanje neoporezivog dela na zarade u Zakonu o porezu na dohodak građana sa 15.300 na 16.300, što će pomoći da se opterećenje na zarade smanji sa 62 na 61% tokom 2020. godine. To je upravo taj kontinuitet o kome pričamo.

Drugi deo podsticaja se odnosi na smanjenje doprinosa i smanjenje poreza za sva zaposlena lica i to tokom naredne tri godine - tokom 2020. godine u iznosu od 100%, tokom 2021. godine 95%, i tokom 2022. godine u iznosu od 85%. Isto tako, porezi se smanjuju za novonastanjena lica i za one poslodavce koji se odluče da uposle visoko kvalifikovanu radnu snagu.

Dakle, po prvi put donosimo konkretne mere kako bismo se još odlučnije upustili u smanjenje nezaposlenosti i ono što je jako važno, mi sada u budžetu imamo prostora, imamo finansijske uslove za ovu meru, ali postoji i politička volja i postoji plan i program kako da se privredi pomogne.

Od 2012. godine, podsećam, mi smo otvorili 700 hiljada novih radnih mesta, 700 hiljada ljudi je dobilo priliku da radi i da od svog rada izdržava svoje porodice. Ovo je izvanredan rezultat, ali sigurno je da se ovde nećemo zaustaviti i da ćemo nastaviti odlično da se borimo za nova radna mesta i za smanjenje nezaposlenosti.

Zakoni pred nama donose i efikasniji rad poreske administracije, jednostavniju komunikaciju, oslobađanje od plaćanja taksi za uverenja izdata i podneta elektronskim putem. Sve ove mere kreirane su da sa jedne strane budu, dakle, podstreknu ovom zapošljavanju, a sa druge strane da donesu i pojednostavljeni postupak koji se vodi kod javnih beležnika, razmenu podataka i na kraju brži i efikasniji postupak.

Kada je reč o Zakonu o prestanku uređenja načina isplate zarada, ja podsećam da smo tokom 2014. godine bili prinuđeni da uđemo u fiskalne reforme i da je najvažniji zadatak bio očuvanje finansijske stabilnosti i stavljanje javnog duga pod kontrolu, obzirom da to da su penzije i plate najveći deo rashoda. Kreirani su uslovi za ekonomski oporavak i održivi razvoj.

Danas sa ponosom možemo reći da izlazimo iz ovih fiskalnih reformi i da smo u situaciji da povećavamo plate u javnom sektoru i da to činimo već tri godine unazad kontinuirano. Mi smo, podsećam, nedavno doneli odluku o povećanju plata u javnom sektoru u iznosu od 8% do 15% i to u najvećem iznosu medicinskim sestrama, tehničarima, zatim lekarima, ali i u ostalim resorima takođe.

Vlada Republike Srbije na čelu sa SNS zaista se odgovorno odnosi i prema građanima, ali i prema budžetu Republike Srbije i uspeli smo da tokom ovih godina teških reformi i nepopularnih mera, koje smo prinuđeni da sprovedemo, održimo nisku inflaciju, da sprovedemo reforme, ali i da privredi olakšamo poslovanje i stvorimo investicioni ambijent kako za domaće, tako i za strane investitore.

Ponosni smo jer smo uspeli da održimo tu dinamiku privlačenja investicija, o čemu svedoče izveštaji međunarodnih institucija u kojima Srbiju karakterišu kao zemlju koja je lider i koja prednjači u privlačenju direktnih stranih investicija i podsećam da smo tokom prethodne godine privukli dve milijarde i 300 miliona direktnih stranih investicija, na šta smo izuzetno ponosni.

Stabilan devizni kurs, stabilna inflacija stvorili su uslove za spoljno-trgovinsku razmenu koja je rasla iz godinu u godinu, ove godine iznosi 70%. Mi sarađujemo u ovom trenutku i sa istokom i sa zapadom. Promenili smo imidž Srbije, promenili smo ugled, podigli smo ugled koji Srbija danas uživa u svetu i promenili smo perspektivu naše zemlje. Ovo je omogućilo i da nezaposlenost opadne, ali i da unapredimo kvalitet života svih naših građana.

Kada je reč o temi penzija, od 1. januara 2020. godine penzije će se obračunavati po švajcarskom modelu, odnosno biće usklađivane po švajcarskoj formuli, što znači da će se usklađivati u odnosu na stopu inflacije i stopu rasta plata, što je jedan zdrav i održiv model, što će biti naravno i garant i redovnost i visine isplate ovih davanja i svake godine se, to sa ponosom možemo reći, izdvaja manje novca iz budžeta i ja podsećam da tokom 2012. godine iz budžeta isplaćivano 59% za penzije. Mi ove godine izdvajamo 26% iz budžeta, što je pokazatelj da smo izuzetno oporavili penzioni fond koji je bio opustošen, ali i da smo popravili taj odnos brojnosti osiguranika i broja penzionera i da je penzioni sistem sada zdrav i održiv.

Penzioneri tokom 2020. godine mogu očekivati povećanje od 5,4%, ali ne samo to, već i jednokratne isplate kada se za to stvaraju finansijski uslovi, a podsećam da su početkom ovog meseca svi penzioneri dobili uplate od po pet hiljada dinara.

Dakle, jasno je da je rezultat postignut otvaranjem brojnih fabrika širom Srbije, otvaranjem velikog broja novih radnih mesta, upošljavanjem naših ljudi i tokom 2020. godine mi takođe i kroz Nacionalni investicioni plan možemo očekivati brojne nove investicije i naši rezultati će garantovati da ćemo i u narednom periodu raditi istim tempom i na isti načni nastojati da podignemo kvalitet života svih naših građana.

Više investicija, bolji standard naših građana, ali naravno sve je zasnovano na realnim osnovama i održivo tako da se ne naruši ovaj postignuti finansijski napredak, ova stabilnost koju smo postigli, za šta se svakodnevno bori i Aleksandar Vučić i SNS i što su građani svakako prepoznali nagradeći nas svojim poverenjem na svim izborima i jasno poručili da politika SNS i politika Aleksandra Vučića nema alternativu. Hvala.