Zahvaljujem koleginice Turk.

Reč ima narodni poslanik Milena Ćorilić.

Izvolite koleginice.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO sadrži nekoliko bitnih izmena koje predstavljaju značajan napredak u daljoj reformi penzijskog sistema.

Reforma PIO je bila neophodna radi stvaranja dugoročne ekonomske održivosti penzijskog sistema. Penzija ne sme biti socijalna, već ekonomska kategorija.

Izmene i dopune Zakona o PIO sada, a i ranije, predstavljaju rezultat višegodišnjeg ekonomskog kretanja i primene odlučni, ali nepopularnih, teških mera, naročito u oblasti fiskalne i monetarne politike. To je uslovilo da se sistem PIO već više decenija nalazi u stanju u kome nije moguće obezbediti pravnu sigurnosti i zadovoljavajući socijalni položaj sadašnjih i budućih korisnika prava iz PIO.

Zbog delovanja raznih nepovoljnih ekonomskih i demografskih kretanja u cilju da se sistem sačuva od urušavanja i bankrotstva preduzimane su određene mere da se krene sa postepenom stabilizacijom i stalnim ojačavanjem sistema. Cilj je bio poboljšanje položaja korisnika prava iz PIO.

Preduzimane su mere reforme od podizanja starosne granice za odlazak u penziju, pooštravanja uslova za odlazak u invalidsku i sticanje prava na porodičnu penziju i usklađivanje rasta penzija prema ekonomskim mogućnostima.

Penzioneri kao korisnici prava podržali su navedene mere penzijskog sistema. Sa pravom možemo reći da smo značajno doprineli kada se 2014. godine krenula sa izlaskom iz fiskalne krize u kojoj je naša država bila. To se i moglo očekivati od nas najstarijih koji smo gradili i izgradili ovu zemlju. Otuda je i bilo normalno da mi shvatimo da treba da učinimo napor za boljitak i napredak ove zemlje. Penzije su smanjene za 0,22, odnosno 22% i 0,25, odnosno 25% i taj teret podnelo je oko 700 hiljada penzionera od preko milion i 700 hiljada penzionera.

Svakako da je među predloženim izmenama i dopunama ovog Predloga zakona najbitnija ona sadržana u članu 23. koji se odnosi na obavezu usklađivanja iznosa penzije prema tzv. švajcarskoj formuli. Ovakvo predloženo zakonsko rešenje važećih odredbi zakona predstavlja značajnu promenu koja bi trebala da bude znatno povoljnija od sada važećih odredbi zakona.

Naime, novi predlog omogućuju da se penzije usklađuju sa kretanjem prosečne zarade i rasta potrošačkih cena.

Imajući u vidu da su penzije ekonomska kategorija, a ne socijalna to znači da moraju biti izvor pristojnog života u starosti. Smatramo da je ovo rešenje daleko pravednije po penzionere sadašnje i buduće.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije kao jedna od svojih glavnih poruka kojim se rukovodi u svom delovanju je uvek isticala da se usklađivanje penzija vezuje za kretanje rasta prosečnih zarada u Republici Srbiji.

Primenom tzv. švajcarske formule očekujemo da će penzije rasti preko 5% godišnje, što bi trebalo da dovede do realnog rasta ličnog standarda i kvaliteta života korisnika prava iz PIO.

Duboko verujem da će Vlada voditi brigu o preko milion i 700 hiljada penzionera, starih ljudi i da neće dozvoliti da položaj penzionera bude ugrožen ukoliko dođe do nekih nepovoljnih kretanja prilikom primene švajcarske formule u usklađivanju penzija.

Moram da podsetim da smo u sistemu PIO imali usklađivanje penzija, naglašavam po nekoj švajcarskoj formuli. Posle 2000. godine po tadašnjoj formuli penzije su naglo opadale. Prognoza takvog kretanja bila je da bi 2010. godine prosečna penzija u odnosu na prosečnu zaradu iznosila samo 29% to nas je navelo da smo 2005. godine formirali Partiju ujedinjenih penzionera Srbije.

Pored ove ključne izmene, predloženi zakon sadrži i još nekoliko važnih promena koje se odnose pre svega na proširenje prava potencijalnih korisnika u članovima koji regulišu pravo na porodičnu penziju. Predviđeno je da će to pravo moći da ostvaruju i vanbračni partneri preminulog nosioca osiguranja. Ovakvo rešenje se obrazlaže potrebom da se ove odredbe usklade sa ustavnom odredbom o izjednačavanju braka i vanbračnih zajednica.

Svakako da je ovako izjednačavanje u ovom domenu bilo neophodno imajući u vidu da su vanbračne zajednice odavno naša realnost koja je prepoznata i u drugim pravnim oblastima.

Međutim, sa druge strane mora se imati u vidu da ovakva rešenja mogu da idu na ruku nesavesnih pojedinaca. Zarad zloupotrebe sticanja prava na porodičnu penziju do sada nisu prezali čak ni od težih rešenja, moralnih i zakonskih odredaba kroz sklapanje fiktivnih, pa i ništavnih brakova. NJih neće sprečiti novi strožiji zahtev kojim se kao uslov postavlja tri, umesto dosadašnje dve godine zajedničkog života. Zato bi sudski organi ubuduće morali da obrate veću pažnju i traže čvršće dokaze kada se u vanparničnom postupku budu pojavljivali zahtevi koji se odnose na slučajeve povezane sa ostvarivanjem prava na porodičnu penziju.

U članu 7. predviđeno je proširenje definicije invalidnosti i da na slučajeve kada policijski službenik izgubi u potpunosti radnu sposobnost za profesionalno vršenje policijskih poslova.

Takođe, u članu 15. je proširen krug osiguranika kod kojih se ostvareni staž računa sa uvećanim trajanjem i na sudije i na tužioce koji postupaju u predmetima organizovanog kriminala i ratnih zločina. Smatram opravdanim predviđene odredbe iz član 7. i 15. imajući u vidu prirodu njihovog posla i njihov broj osiguranika.

Na kraju, dozvolićete mi da samo na kratko izađem iz materije kojom se bave predložene izmene i dopune i da se osvrnem na jedan važan problem koji je vezan za rad Republičkog fonda PIO.

Poznata mi je priroda poslova, vezana za utvrđivanje prava iz ove oblasti, to je složen i naporan posao, koji iziskuje puno vremena i posvećenost za svaki konkretan slučaj.

Imajući u vidu koliki je broj predmeta ja moram da skrenem pažnju da je postojeći broj zaposlenih u filijalama Republičkog fonda mali. Razlog je odlazak u penziju i zabrana novih zapošljavanja tako da dolazi do nivoa koji može ugroziti još kvalitetniji rad zaposlenih u ovom fondu. Zato bi bilo dobro da Vlada u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu odobri zapošljavanje kadrova koji nose, ja bih rekla proizvodnju, odnosno stručnih saradnika na donošenju rešenja, utvrđivanju staža u matičnoj službi i isplati penzija kao osnovne delatnosti Fonda.

Poslanička grupa PUPS-a će u danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i ostale zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, mi smo juče usvojili budžet za 2020. godinu, a danas raspravljamo o pratećim zakonima koji regulišu normalno funkcionisanje i finansiranje svih segmenata našeg društva za narednu godinu.

Poslanička grupa SDPS podržaće predložene zakone koji se nalaze na dnevnom redu, jer smatramo da se ovde vidi dobra namera da se prepoznaje briga za socijalnim i materijalnim položajem radnika, ali i svih ostalih građana Srbije.

Ja ću u svom izlaganju dati prikaz samo osnovnih i najvažnijih aspekata pojedinih zakona, jer smatram da su zaista svi predlozi takvi da donose samo pozitivne promene i nadam se da ćemo i u buduće nastaviti da radimo ovim tempom.

Najznačajnija izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje se odnosi na smanjenje doprinosa za PIO za 0,5% i ova suma nekome može da izgleda beznačajno, ali zapravo u praksi ona to nije i ono što je najvažnije, radi se o nameri i o želji da se rastereti, odnosno da se nastavi sa rasterećenjem privrede, odnosno poslodavaca. Ovim se smanjuju davanja poslodavaca i obezbeđuje više novca za nove investicije i za nova radna mesta.

Nadam se da ćemo i u buduće nastaviti sa ovakvom praksom i da ćemo na ovaj način dodatno ojačati privatni sektor, a ne bi bilo loše da se možda u narednom nekom periodu razmisli i o smanjenju parafiskalnih nameta.

Pored navedenog, i izmenama i dopunama postojećeg zakona se nalazi i čitav set mera koje se moraju smatrati olakšicama i pogodnostima prilikom zapošljavanja novih lica, ali i za novoosnovana privredna društva, pre svega ona koja se bavi inovacionom tehnologijom.

Jedna od izmena i dopuna zakona o PIO se odnosi na jasnije i bolje definisanje dobrovoljnih penzijskih fondova. Oni u narednom periodu treba da budu ravnopravni sa državnim fondovima, ali treba da budu i alternativa u smislu jednog šireg spektra koji se nudi budućim penzionerima.

Ipak najvažnija i najznačajnija promena se odnosi na obrazac po kome će se vršiti usklađivanje penzija od 1. januara 2020. godine i mislim da ovaj obrazac gde se u obzir uzimaju rast potrošačkih cena i plata u prethodnoj godini. Na taj način mi penzionerima šaljemo poruku da mogu da računaju na sigurnost i na predvidivost. Izmenama i dopunama ovog zakona se između ostalog bolje regulišu i prava partnera u vanbračnim zajednicama, kao i pravo na porodičnu penziju i mi se time svrstavamo, odnosno težimo onoj grupi evropskih zemalja koje razmišljaju na jedan moderan način i koje imaju uređene sisteme.

Privredni razvoj zemlje i povećanje broja zaposlenih su najvažniji za dugoročnu stabilizaciju penzijskog sistema. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana podrazumeva značajno povećanje iznosa propisanih pomoći, naknada i nagrada.

Drugo, što je posebno značajno za naše privrednike i poslodavce, to je što se neoporezivi iznos povećava za 6,54% i nadam se da ćemo i nadalje nastaviti sa ovakvim jednim trendom, da ćemo povećavati ovaj neoporezivi deo u skladu, naravno, sa privrednim rastom, u skladu sa finansijskim mogućnostima, a opet u okviru očuvanja budžetske stabilnosti u dugoročnom periodu.

U članu 5. ovih izmena navodi se umanjenje poreske osnovice za 70% za novonastanjenog poreskog obveznika. Takođe, predviđa se i pravo na poresko umanjenje kvalifikovanom nezaposlenom licu i to u periodu od naredne tri godine.

Za poreske obveznike tzv. paušalce, ovim izmenama predviđen je čitav set pozitivnih promena, posebno u domenu rada poreske administracije. Brže određivanje poreskih obaveza za privredne subjekte je od i te kakvog značaja. Do sada je bio slučaj da se tek nakon određenog vremena, nakon nekoliko meseci privrednicima uručuju konačna rešenja za poreze koje oni treba da isplate, a onda dobiju rok od 15 dana da izmire svoje dugove. Sada više neće biti tako, privrednici će već polovinom januara moći da imaju konačna rešenja. To je svakako jedan odličan potez i, rekao bih, odlično rešenje i za privrednike i za poresku upravu.

Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije naročito je važno što se ovom izmenom zakona vidi potvrda dobrih namera i briga za standard učenika i studenata, jer se povećava neoporezivi deo za studentske stipendije, odnosno učeničke kredite sa 11,741 dinar na 30.000 dinara i to je neki standard koji se zapravo primenjuje u razvijenim evropskim zemljama, i nadam se da će ova mera stimulisati naše privrednike da više ulažu u obrazovanje.

Na dnevnom redu nalazi se jedan, mogu reći, nepopularan predlog, ali svakako neophodan. On se odnosi na povećanje takse za javni servis sa 220 na 255 dinara. Mi moramo da budemo svesni da izdvajanje finansija za unapređenje javnog servisa je neophodnost, da je to investicija za budućnost. Svedoci smo da komercijalne televizije emituju često neprikladan sadržaj. To nije praksa samo kod nas, to je praksa svuda u svetu i upravo je to najjači razlog zašto moramo da osnažimo i unapredimo rad javnog servisa.

Ono o čemu treba da raspravljamo, ne mislim da treba da raspravljamo o taksi, ona je svakako neophodna, ali treba da raspravljamo o kvalitetu javnog servisa, o kvalitetu programa RTS i RTV. Osnovni zadatak svakog javnog servisa jeste da promoviše ravnopravnost i jednakost svih građana, da emituje program određenog kulturno-umetničkog sadržaja, da emituje dokumentarne emisije, program za hendikepirane osobe, program za naše najmlađe sugrađane, kvalitetan program za decu, program edukativnog karaktera i da ne nabrajam dalje.

Sve su to neki programi koji nisu atraktivni za oglašivače i toga moramo da budemo svesni, ali to su, zapravo, oni programi koje treba da podržimo i oni su veoma važni za promovisanje nekih zdravih društvenih vrednosti. Jednostavno, komercijalne televizije vode se zakonima tržišta i rukovode se profitom i ovo je jedan od načina da osnaživanjem javnog servisa ulažemo, zapravo, u ovakvu jednu oblast koja se tiče pre svega kulture. Dakle, moramo da shvatimo da su kvalitet programa i njegova dostupnost ključni faktori koji opravdavaju finansiranje javnog servisa.

Inače, ova taksa kod nas je među najnižima u Evropi, mislim da samo Albanija ima nižu taksu za javni servis. Neću da navodim koje su to cifre u pitanju za razvijene evropske zemlje, ali navešću iz okruženja, mislim da u Hrvatskoj se plaća pet puta više taksa za javni servis. Dakle, ako želimo kvalitetan javni servis onda moramo u njega i da ulažemo, a takav javni servis mora da ima jednu ulogu, osnovnu ulogu, a to je da zadovolji potrebe svih građana Srbije.

Na kraju, da sumiram da budžet za 2020. godinu, kao i ovi prateći zakoni su nešto najbolje, moja je procena, što je Vlada u ovom trenutku mogla da ponudi građanima Srbije u skladu sa finansijskim mogućnostima. Svi ovi zakoni, pored političke stabilnosti koju imamo, doprinosi tome da kreiramo jedan stabilan pravni sistem koji će pretvoriti naše tržište u jedno atraktivno tržište za dalja ulaganja i koji će zapravo napraviti preduslove za dalji privredni rast. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.
Izvolite, kolega.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na predložene zakone, ovaj set finansijskih zakona, odnosno o predloženim zakonima, stav Socijalističke partije Srbije i poslaničke grupe je izneo ovlašćeni predstavnik naše grupe, Dejan Radenković i ja ne bih to da ponavljam. Želim samo da to potvrdim, da se pridružim iz jedno specifičnog ugla da dam još nekoliko razloga zbog čega treba podržati predložene finansijske zakone.

Budžet za 2020. godinu, koji je juče usvojen, koji je dobio opštu podršku, ne samo u Skupštini, ja mogu slobodno da kažem i u široj javnosti i u stručnoj javnosti, jednostavno je dokument gde je jasno utvrđena politika Vlade Srbije u narednoj godini napisana brojkama.

Predloženi zakoni, ovi koji su danas na dnevnom redu, su u stvari podrška, alati, kako bih rekao, za ispunjenje tog budžeta.

Da podsetim ključne stvari kada je u pitanju budžet. Vlada je ostala fokusirana na poboljšanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva.

Da podsetim tri karakteristike, one osnovne, koje su mogle biti kada je u pitanju budžet, a to je raspodela fiskalnog prostora koji imamo, na povećanje životnog standarda, na povećanje javnih investicija i poresko rasterećenje rada.

Želim da napomenem da sve tri ili sva tri, imaju jednu zajedničku reč - podstiču rast, svaka na svoj način. Ta reč ili te reči – podstiče rast je vodilja i kod predloženih zakona.

Strateški cilj Vlade je smanjenje nezaposlenosti i povećanje stope zaposlenosti. Dakle, jedan od najvažnijih ciljeva Vlade je zaposliti Srbiju. Koristim priliku, s obzirom na juče objavljen podatak, da čestitam mojoj Vladi pošto je stopa nezaposlenosti pala na jednocifrenu stopu, ispod 10%.

Kada su ova pitanja, kada se o njima radi, podrška tome u stvari su predloženi ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu. Zadržaću se samo kratko na tri, vrlo kratko.

Kada je u pitanju Zakon o porezu da dohodak građana. Upravo u cilju podsticanja zapošljavanja, uvođenjem novih olakšica za poslodavce, povećan je neoporezivan iznos na 16.300 sa 15.300. Predviđeno je unapređenje sistema paušalnog oporezivanja, uvođenje novih olakšica za poslodavce koji obavljaju inovacione delatnosti. Po osnovu zarade, uvođenje olakšica za poslodavce koji zasnuju radni odnos sa kvalifikovanim novo zaposlenim licem. Kod njih će poslodavci imati oslobađanje od poraza na zarade i od doprinosa na PIO pošto to opet jedan zakon iz paketa o tome govori. U toku sledeće godine 70, naredne 65, i 2022. godine u 60%.

Potpuno je isto i kada su u pitanju doprinosi za PIO, s tim što su ta oslobađanja veća, prvo u 1995, drugo u 1990. i treće u 1985. godini.

Ono što želim da naglasim, što mislim da je dobro kada su u pitanju novozaposleni radnici, to je da moraju da imaju zaključen ugovor o radu u skladu sa Zakonom o radu i da budu prijavljeni na doprinose za obavezno socijalno osiguranje. To je u stvari formalna zaposlenost, nije samo zaposlenost.

Potpuno je ista priča kada je u pitanju Zakon o doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje, s tim što se tu još dodaje samo da je i stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje smanjena sa 26 na 25,5%. Dakle, ovih nekoliko podataka koje sam izneo govore o tome da se rasterećuje rad, poslodavci dobijaju veći prostor za veći razvoj, za veći rast, za novo zapošljavanje, a pare koje će se manje naći u budžetu za to obezbediće se tako što će kroz novo zapošljavanje i kroz veće uplaćene poreze i doprinose se ponovo to vratiti u budžet.

Samo kratko, kada je u pitanju Zakon o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ono što je najbitnije takođe, to je ta jedna od karakteristika budžeta za sledeću godinu, a to je ulaganje u povećanje životnog standarda. Zašto je i to bitno? Zato što u stvari na taj način se povećava široka potrošnja. Kada se ona povećava, i to doprinosu rastu. Dakle, opet je ta reč „rast“ prisutna i značajna.

Ono što je najvažnije kod ovog zakona, to je predviđeno da se usklađuju penzije sa 50% na osnovu povećanja zarada i 50% na osnovu povećanja troškova. Očekuje se da to bude već od 1. januara za negde oko 5,4% i više. Želim samo još kratko da se osvrnem kada je u pitanju to, da prosto napomenem da je ovo važno pitanje iz prostog razloga što godinama unazad sve su mere kada je u pitanju penzijski sistem bile restriktivne. Najrestriktivnija je bila ona 2014. godine, ali je bila nužna, bila opravdana. I ona je, između ostalog, omogućila da se dalje kroz to da se rast penzija usklađuje sa ekonomskim mogućnostima, da se preduzimaju efikasne mere kontrole i naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, i u tom čak periodu Vlada kad god je imala iole mogućnosti je odmah reagovala i omogućavala, onoliko koliko je u tom trenutku mogla, povećanje tih penzija.

Sve ove mere su dale rezultate. Možete da primetite da je zaustavljen rast deficita, kada je u pitanju PIO fond, odnosno da je učešće budžeta u ukupnim sredstvima PIO fonda smanjeno na negde oko 23%, dakle, sa nešto više od 40 i nešto posto.

Ovaj zakon naravno da poboljšava ekonomski položaj. On je jasan i predvidiv način usklađivanja penzija. Dobro je da rastu penzije u određenoj meri, vezano za rast zarada. Dobro je da se povećavaju realne vrednosti penzija, a time i standard. Dakle, obezbeđuje se i stabilan rast penzija, napominjem, stabilan rast penzija, realan rast korisnika penzija, istovremeno blagi pad učešća penzija u BDP-u.

Međutim, pored preduzetih mera, ključni faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema penzijskog i invalidskog osiguranja leži u razvoju zemlje, novim investicijama i novom zapošljavanju. I sve mere, pa i ove danas, nisu cilj same po sebi, one su samo sredstvo, način, put da se dođe do glavnog cilja, da se ostvari osnov za poboljšan privredni ambijent, povećanje investicija stranih i domaćih potpuno ravnopravno, a to znači novo zapošljavanje, stabilan i održiv rast, snažna privreda. Dakle, kada budemo imali mnogo onih koji prave pare, onda ćemo se lakše tući za ono za šta ih treba sve potrošiti. Samo tako se može doći do krajnjeg cilja, a to je bolji život i bolji standard građana, naravno i penzionera.

Vlada Srbije, moja Vlada, je na jasnom, sigurnom i odlučnom putu da to ostvari i ja joj dajem punu podršku u tome. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, čuli ste da će poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ove zakone koji se odnose na usklađivanje naših poreskih obaveza i socijalnih davanja prema onome što je izglasano u budžetu.

Ono na šta ću ja baciti fokus jeste ova posebna taksa privremene naplate za Radio-televiziju Srbije, odnosno Javni servis. Svakako da je to obaveza svih građana, međutim, iz te obaveze proističu i prava svakoga građanina koji ulaže u Javni servis i na taj način postaje deo sveukupnog sistema koji na taj način finansira razvoj javnog informativnog servisa.

Naravno, ono možda čemu smo svedočili zadnjih meseci, pa i sve ovo vreme jeste da je možda jedini politički konsenzus i pozicije i opozicije u tome da trenutna uređivačka politika na Javnom servisu nije onakva kakva bi trebala biti, nije onakva kakva bi odgovarala stvarnoj slici Republike Srbije i svim građanima biti servis. Mi smatramo da tu ima i objektivnih i neobjektivnih tumačenja, ali svakako najveći problem možda jeste samovolja urednika pojedinih formata koji pozivaju goste koji im odgovaraju, izbegavaju goste koji im ne odgovaraju i na taj način stvaraju tu krivu sliku. Međutim, kada sam govorio o onim pravima građana koji ulažu u Radio-televiziju Srbije, mislio sam na to da bude zastupljeno sve ono što predstavlja Republiku Srbiju, a Republiku Srbiju predstavlja većinski narod i manjinski narodi. Dakle, preko 30% manjina čiji se glas ili vidljivost na RTS-u skoro pa i ne može videti.

Mi imamo, nažalost, samo jednu emisiju, čini mi se, koja tretira manjine, to je ona emisija „Građanin“, a sve ostalo je nekako nevidljivo, sporadično i vrlo često ne odražava niti kulturu, niti tradiciju, niti stvarnu sliku tih 30% ukupnih građana Republike Srbije. Da ne govorim o ovom neustavnom odnosu RTS-a i Saveta RTS-a prema pokušaju formiranja redakcije na bosanskom jeziku, gde se oglušila o Ustav, o zakone i poštovala neka mišljenja koja su i protivustavna i protivzakonita. To nije dobra poruka za sve građane Republike Srbije, to nije pre svega dobra poruka za pripadnike manjinskih zajednica i naroda i smatramo da zaista u tom nekom reformističkom smislu treba poraditi na tome, jer tu pretplatu za RTS plaćaju podjednako svi građani ove države i kao takvi stiču pravo i da budu predstavljeni u najboljem mogućem obliku.

Takođe, ono što je vidljivo, recimo, posebno nama koji ne dolazimo iz centara velikih poput Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca jeste mnogo manja zastupljenost regiona i gradova i opština koji su rubni, koji su izvan ovih centralnih delova Republike u svakodnevnim programima, u svakodnevnim emisijama i prosto bez nekog kontinuiteta predstavljanja njihovih posebno kulturnih, obrazovnih događaja kojih ima jako puno.

Recimo, mi smo prošlih 15 dana bar jedno 30-ak različitih manifestacija u regionu Sandžaka. To nije ni jednom sekundom predstavljeno na RTS-u, a ticale su se kulture, promovisanja književnosti, umetnosti, pisanja itd.

Ovde govorim iz perspektive Bošnjaka, zato što pripadam toj nacionalnoj zajednici, ali znam da vrlo često nije predstavljana niti kultura, a niti one manifestacije koje na sličan način, sličnim povodima, organizuju druge nacionalne zajednice.

Ako mi plaćamo pretplatu RTS-a kao i svi ostali građani, valjda bi trebalo bar tih 30% koliko imamo udeo u ukupnom plaćanju te pretplate, da bude sadržaja koji se odnose na predstavljanje kulture, tradicije i svega onoga što čine nacionalne zajednice. Mislim da bi se time doprinelo i boljem razumevanju među narodima ove države, toleranciji i, na kraju, da bi to bila u stvari ona prava, realna, suštinska slika Republike Srbije kao države multikulturalne, multietničke, multinacionalne i gde bismo mi kod budućih generacija razvijali empatiju jedni prema drugima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ana Karadžić.
Reč ima narodni poslanik Stefana Miladinović.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre, poštovani saradnici iz Ministarstva finansija, ja ću se u nekoliko minuta osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara koji su danas na dnevnom redu, naime, na nekoliko članova, odnosno odredbi koje se tiču i vozila, odnosno novina i poreske politike kada su u pitanju neka vozila, ali i oružje i municija.

U Zakonu, u članu 5. važećeg zakona, predlaže se proširenje poreskih oslobođenja na vozila čiji je jedan od pogona električni ili, pak, za vozila koja idu na hibridni pogon, poznata kao hibridna vozila. Ovo naravno da ima za cilj podsticaj u unapređenju standarda u oblasti životne sredine. Vozila čiji je jedan od pogona električni ili hibridna vozila, imaju značajno veću tržišnu vrednost u odnosu na vozila koja koriste drugi pogon i jasno je da ih najčešće kupuju fizička lica čija je kupovna moć izuzetno velika.

Mišljenja sam da ova mera treba da stimuliše prevashodno privredne subjekte, naročito one koji su registrovani za delatnost transporta, odnosno prevoza putnika ili roba i da nabavljaju ova vozila, kao i ona privredna društva, odnosno kompanije koje imaju veliki vozni park.

Upravo ova izmena bila je motiv za predlog koji smo kroz amandman podneli moj kolega Dejan Radenković i ja. Naime, pored ove, mi smo predložili još jednu kategoriju vozila koja bi mogla biti obuhvaćena ovom poreskom politikom, a to su vozila od istorijskog značaja, odnosno oldtajmeri.

Dopunom Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima prošle godine po prvi put smo status definisali, uveli u pojmovnik vozilo od istorijskog značaja i time po prvi put definisali postojanje ovih vozila.

Tačan broj ovih vozila u Srbiji nije poznat, jer, kao što sam rekla, do danas ova vozila nisu imala svoj status, pa se zakonski nije definisalo ni utvrđivanje, ni registracija, ili, pak, evidencija ovih vozila. Ova vozila se inače retko voze. Najčešće ih možemo videti na sajmovima ili na izložbama, ponekad i na ulici, doduše vrlo retko.

Smatramo da nije ekonomski opravdano da se ova vozila registruju upravo po postojećim propisima.

Ovo nije jedan jedini razlog, postoji nekoliko razloga zašto mislimo da je registracija ovih vozila, odnosno poreska olakšica u pogledu registracije važna i o tome ćemo pričati u raspravi u pojedinostima.

Nekoliko važnih izmena i dopuna ovog zakona, kao što sam rekla, tiču se odredbi kojima se uređuje poreska politika u vezi sa oružjem i municijom. Pohvalila bih jednu, izuzetnu važnu, za one koji poseduju oružje, naročito ona lica koja poseduju dozvolu za držanje i nošenje oružja.

Imajući u vidu da se isprava za nošenje oružja ne izdaje za konkretan komad oružja već se izdaje konkretnom licu, koje može da nosi, naravno, samo jedan komad oružja, ali ne može da se opredeli koji, predlaže se da ova lica porez na registrovano oružje za prvi komad oružja plaćaju u iznosu propisanom za nošenje, a za sve ostale komade oružja koje poseduju plaćaju taksu, odnosno porez za držanje oružja.

Ovo je važno jer su do sada vlasnici oružja koji imaju dozvolu za nošenje plaćali porez za svaki komad oružja koji poseduje, a to je zbirno bilo drastično veći trošak za građane, a pri tome i nelogičan.

Naravno, mi ćemo glasati za ovaj predlog i podržavamo ovaj predlog, kao i druge odredbe koje se tiču i oružja, ali i ukidanja takse, odnosno poreza za plovila koja su registrovana od strane Ministarstva unutrašnjih poslova.

Na kraju, kako bi i moje kolege imale vremena da govore, osvrnula bih se na diskusiju, hvala kolega Šaroviću na podršci, mog uvaženog kolege Branimira Jovanovića, ali i prethodnog govornika, kada je u pitanju taksa za Javni servis.

Naime, svuda se plaća taksa za Javni servis, samo je utvrđivanje te takse zapravo metodologija naplate različita. Ne plaća se televizija, posebno u današnjoj eri, kada medijske kuće koriste različita sredstva komunikacije, ne plaća se prenos programa, već se plaća, odnosno finansira proizvodnja i dostupnost ovog programa.

Iskoristila bih priliku da istaknem, kao pozitivno, kada su u pitanju javni servisi, podrška dokumentarnim emisijama, koje u prethodnim godinama zauzimaju, može se slobodno reći, više prostora u ukupnom sadržaju. Ulaganje u serijski program jeste nešto što je vidljivo građana. Pohvalila bih, naravno, kanal RTS Digital, koji je namenjen pre svega kulturi i obrazovanju, ali i platformu RTS Planeta, koja je svakako neophodna, u skladu sa svetskim trendovima, ali, ovo je nešto na čemu i dalje treba da radi medijski javni servis, mislim na unapređenje ove platforme.

U doba različitih formi rijaliti programa, mislim da javni servisi mogu da naprave jedan iskorak, da osmisle možda neki naučni program kojim će dati drugačiji odgovor, učiniti taj program i atraktivnijim a da sadržaj bude svakako edukativnog karaktera.

Misli da treba da se iskoristi i ovaj svetski trend i da jedan od kanala Javnog servisa može biti u cilju promocije nauke i inovacija. Hvala.