Zahvaljujem.

Poštovani predstavnici Vlade, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, danas razmatramo prateće zakona budžeta Srbije, pet Predloga zakona o izmenama sistemskih zakona o platama. Skupština Srbije je usvojila budžet Republike Srbije za 2020. godinu kojim su predviđeni prihodi od 1.314 milijardi dinara, rashodi od 1.334 milijardi dinara, a deficit će iznositi 20 milijardi dinara, odnosno 0,3% BDP. Budžet je planiran na osnovu procene da će rast BDP u 2020. godini biti 4%, a da će inflacija iznositi 2%. Najveći doprinos rasta BDP u trećem kvartalu 2019. godine, dalo je građevinarstvo, 39,9% u odnosu na 2018. godine.

Ovaj ekonomski bum koji je Srbija doživela zahvaljujući Vladi i predsedniku Aleksandru Vučiću, rizičnim reformama, ogromnom radu, investicijama, smanjenju plata, smanjenju zarada, zabrani zapošljavanja i racionalizaciji broja zaposlenih u javnom sektoru, to su mere koje su do sada najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije.

Među ovim pratećim zakonima budžeta Srbije, ja ću nešto da kažem o Predlogu zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomnih pokrajina jedinica lokalne samouprave. Ovaj Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima pokrajina i lokalnih samouprava sadržan je u odredbama našeg Ustava, u čl. 97. i 17, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju.

Razlog za donošenje ovog zakona treba da redefinišu rokovi od kojih počinje primedba da odredbama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa predloženim izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Izmenama zakona o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave obezbeđuju se uslovi za punu profesionalizaciju i depolitizaciju kadrova pokrajine i jedinica lokalne samouprave i uvode se principi rada koji omogućavaju da se poslovi iz nadležnosti AP i jedinica lokalne samouprave obavljaju stručno i zakonito.

Imajući u vidu da su plate zaposlenih u AP i jedinicama lokalne samouprave uređene većim brojem propisa različite pravne snage, tako da nemamo jedinstvenu osnovicu za obračun i isplatu plata zaposlenih, ovaj Zakon treba da reši nedostatak efektne kontrole, problem upravljivosti, odnosno transparentnosti i nepravičnosti dalje egzistencije ovakvog stanja.

Treba da se slede ciljevi postavljeni Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru na čijoj se osnovi donosi.

Imamo četiri člana u ovom zakonu koja se menjaju - član 32, menjamo ga sa članom broj 1.

Članom 32. Zakona o platama uređuje se način određivanja osnovice prilikom prelaska na novi sistem plata za 2021. godinu.

Članom 2. menja se član 38. Zakona o platama, odnosno propisuje se da se odredbe o nagrađivanju službenika većim koeficijentom primenjuju počev od 2022. godine, na osnovu ocena donetih od 2020. i 2021. godine.

Trećim članom menja se član 42. Zakona o platama, redefinisanjem rokova od kojih počinje primena tog zakona tim članom.

I četvrto, članom 4. uređuje se stupanje ovog zakona na snagu. Od 1. januara se ovaj zakon primenjuje 2021. godine. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vera Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, danas raspravljamo o novom setu zakona, a ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju.

Ovim zakonom uređuju se prava i obaveze zaposlenih koji zaključuju ugovor o radu sa agencijom za privremeno zapošljavanje radi stupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku. Dosadašnjim Zakonom o radu takvo zapošljavanje nije bilo predviđeno, pa tako Zakon o radu poznaje samo ugovor između poslodavca i zaposlenog. Primenom ovog predloženog zakona ispoštovaćemo i međunarodne standarde i međunarodnu organizaciju rada.

Jasnim preciziranjem rada agencije uređuje se ova oblast, u zaštiti svih zaposlenih lica, radnom pravu, kolektivnom ugovoru. Ovim zakonom agencija sklapa ugovor sa poslodavcem o ustupanju radnika, a takođe radnik sklapa ugovor sa agencijom. Ugovorima su predviđeni pravo na godišnji odmor, pravo na odmor u toku dana, pravo na smeštaj i hranu, kao i pravo na prevoz.

Donošenjem ovog zakona, sve zainteresovane strane ulaze u borbu protiv sive ekonomije i oblika rada na crno, a ono što je najbitnije, prestaje diskriminacija svih radnika koji su do sada radili na crno i iskorišćavani od strane poslodavaca.

Ono što je takođe dobro, javlja se zdrava konkurencija, agencije koje se bave ustupanjem radnika, a onda se radnici opredeljuju za bolju agenciju.

Ovaj zakon je nov sistemski zakon, koji će svoju primenu pronaći najviše kod sezonskih radnika i ono što je najvažnije, uticaće na smanjenje siromaštva.

Borba našeg predsednika Aleksandra Vučića, naše Vlade i SNS je da siromaštvo što pre bude iskorenjeno i da životni standard naših građana bude svakim danom sve bolji.

Ovaj zakon će uticati na tržište rada i uopšte kretanje radne snage, kao i ukidanje nelojalne konkurencije.

Zakon takođe omogućava i sindikalno organizovanje zaposlenih, kao i kolektivno pregovaranje, sa mogućnošću izbora pregovarača u ime svih a sa agencijom, zbog specifičnosti načina zapošljavanja.

Zakonom je takođe predviđeno da inspektorat vrši kontrolu poštovanja zakona, primenu važećih propisa u radu agencije i u odnosu poslodavca prema radnicima koji su angažovani preko agencije.

Danas kada je stopa nezaposlenosti 9,5 u odnosu na 2012. godinu kada je bila skoro 26%, ovakvo zapošljavanje preko agencije će uticati i na smanjenje stope nezaposlenosti.

Na kraju, htela bih da naglasim da je ovim zakonom obezbeđen i pravni osnov, kojim propisima će se štititi svaki zaposleni radnik preko agencije, a usvajanjem ovog zakona, njegova primena će imati na celoj teritoriji Srbije, a najčešće u manjim regionima naše zemlje, tamo gde imamo najčešće zapošljavanje sezonskih radnika.

U danu za glasanje, pozivam svoje kolege da prihvatimo Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče, koleginice i kolege, narodni poslanici su uglavnom sve rekli danas o ovim zakonima, a u Zakonu o sistemu plata u javnom sektoru, ono što je najvažnije, samo u dve rečenice - potrebno je redefinisati rokove od kojih počinje primena sistemskog i posebnih zakona o platama u pojedinim delovima javnog sektora. I to je suština svega.

Zato će se do 1. januara 2021. godine uskladiti zakoni kojima se uređuju plate zaposlenih u državnim organima, policijskih službenika, profesionalnih pripadnika vojske Srbije, autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava.

Da vas puno ne gnjavim, kolege i koleginice su o tome rekle, ali bilo bi dobro da i mi malo stavimo na dnevni red pitanje plata narodnih poslanika da nam se ne bi dešavalo da ima narodnih poslanika koji dve godine ovde nisu ušli u salu, a primaju platu i rade na drugim radnim mestima.

Jedan od tih je večiti docent Žarko Korać. Verovatno se i ne sećate da je on uvaženi narodni poslanik, a evo na televiziji svako veče blati i državu i predsednika i narodne poslanike itd. Ima ih koliko god hoćete. Vidite, prazne su klupe.

Kada smo već kod toga, jedan od njih jeste i dr Ivić Rašković Sanda. Zamislite, ta žena, verovali ili ne, ako ste pratili, godinama blati Republiku Srbiju i srpski narod. Najnovije, smeta joj poseta predsednika Belorusije Lukašenka Narodnoj skupštini Republike Srbije i sutra njegovo obraćanje nama narodnim poslanicima.

Zamislite šta je rekla? Kaže, citiram: „Čisto ismejavanje parlamentarizmu i demokratiji“. To je juče izjavila u jednom listu, u tabloidu „Danas“ itd.

Da li možete verovati, poštovani narodni poslanici, da to dr nauka izjavljuje, a zna da Lukašenko ni Belorusija nikada nisu bili protiv Srbije, pogotovo Lukašenko. To gospođi Rašković smeta što nisu bili protiv Srbije, jer ona kontinuirano, sa svojim gazdom Jeremićem, vređa Republiku Srbiju i građane Srbije.

Sećate li se njene izjave o Srebrenici da se, citiram „desio genocid“, a da je „Oluja“ bila „humanitarna akcija“? Ovo za genocid u Srebrenici niti jedan zapadni, od 60 istražitelja i istoričara koji su vršili istraživanja nije tvrdio. Ni jedan.

Još jedan put joj preporučujem neka pročita tri knjige prof. dr Vojislava Šešelja, posebno ovu prvu, pa će videti o čemu se radi.

Ona je 5.11. 2018. godine, zamislite, na sednici Narodne skupštine Republike Srbije prilikom najave odlikovanja predsednika Vučića od strane predsednika Ruske Federacije, Vladimira Vladimirovića Putina rekla, ovde u ovom visokom Domu, citiram: „To je laž, od toga nema ništa“, završen citat.

Istina je, dame i gospodo, da je predsednik Aleksandar Vučić odlikovan ordenom Aleksandra Nevskog i to pre njega su dobili jedino Nikola Pašić i Knjaz Miloš.

Ona nema ni malo morala, ne poslaničkog, nego ljudskog, da dođe u ovaj visoki Dom da se izvini, ne nama, nego Ruskoj Federaciji, Vladimiru Vladimiroviću Putinu i ono što je najvažnije, građanima Republike Srbije i državi Srbiji u celini.

Poštovani građani, šta reći o njima? Evo, vidite šta se dešava sa DS. Kad sam u ovom visokom Domu rekao da Dragan Lutovac zvani „zalutovac“ uništava DS, pa on je juče ubio i demokratiju. Videli ste u svojoj stranci, jer Dragan Đilas na sve moguće načine preko Zorana Lutovca pokušava da kontroliše čak i DS koju je svojevremeno on uništio. To nema nigde na svetu.

Dakle, vidite o čemu se radi. Sinoć, molim vas, u „Utisku nedelje“ kod Olje Bećković, znate li vi šta je Mališićka novinarka izjavila? Šokirala je one koji su gledali. Šokirala je predsednika, čini mi se, Udruženja novinara Srbije i Olju Bećković koja je nema ostala. Znate šta je izjavila? Da je Republika Srbija ludnica i da ključeve ima jedan čovek. Ne mogu da verujem da se NIN na to spustio, u kom sam ja svojevremeno, osamdesetih godina, vodio polemiku sa čuvenim Vukom Pavićevićem tri meseca oko jedne teme. Ne mogu da verujem.

Inače, ta novinarka je puna mržnje, ako je pratite danima na „N1 - CIA“ i ona građanima sinoć poručuje da nisu normalni zato što većinski misle, samo je ona Bogom dana.

Gle čuda, predsednik Udruženja novinara Srbije joj je preporučio na kraju da menja profesiju. Nema za nju profesije. Izvinite, ali ona nije ni za čuvanje ovaca. Ja joj preporučujem neka se okrene kodeksu novinara, član 1. neka ga svaki dan ponavlja.

Šta reći o onom Ćulibrku, Čulibrk, kako li se zove, uredniku? Deset minuta ga novinari pitaju da se izvine za onu metu koju je napravio na onoj naslovnici NIN-a. Sinoć, kažu neki, izvinio se. Nije tačno, gospodo narodni poslanici, uvaženi građani. Neće on to učiniti. To je vrlo čudan čovek.

Dakle, šta da kažem na kraju? Kao i moje koleginice i kolege, naravno da ćemo glasati za ove zakone. Zakon o platama je jako važan za sve građane Republike Srbije. Da li oni sada egzistiraju negde? Egzistiraju negde više, negde manje, ali je bitno da ga dobro pripremimo, ovo što ministar Ružić rekao, da se dobro pripremi kako bi startovali zaista sa punom parom. Vidim da Ministarstvo zaista to i čini. Hvala lepo.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Pošto se niko ne javlja, zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačka od 12. do 16. dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo sutra u 10,00 časova.