Zahvaljujem.
Znači, 1.300.000 ljudi, odnosno penzionera nije imalo smanjenje penzija, i vi to dobro znate. Znači 60% nije imalo smanjenje penzija, pod jedan.
Poda dva, grčki scenario. Sećate se da su Grci, svi završavali tako u Strazburu što se penzija tiče i svega živog, pošto su bili pred bankrotom, oni duguju onoliko milijardi. I, šta su dobili? Niko nije dobio spor.
Drugo, imali smo izbore 2017. godine, 2014. godine smo imali smanjenje penzija, plata i svega, teške reforme. Šta su ljudi rekli 2017. godine?
(Vjerica Radeta: Bravo.)
Nisu rekli bravo, nego zarad ove države, zarad opstanka nas i naše dece i penzija i plata, mi glasamo za čoveka koji šta radi? Kaže istinu. Biće vam teško da bi vam bilo bolje. Nema čarobni štapić, pa sad penzije 1000 evra, kamo sreće. Svi bismo bili presrećni. Ali ide se korak po korak, do momenta dok penzioneri ne budu živeli kao i sav normalan svet. Nije Vučić odredio penziju 10.000, nego pre njega generacije i generacije. Koliko? Dvadeset, trideset godina unazad.
Opet kažem, neko nije uplaćivao u penzioni Fond, sada traži penziju. Dobiće je, posle 65 godine. Nekom su oteli, lepo kaže moja uvažena koleginica gospođa Vukojičić, žuto preduzeće. Sećate se, obezglavili su PIO Fond, pokrali su sve što mogu da pokradu, izbacili sve što su mogli da izbace, otpustili 2000 sudija, i čuvenih advokata, pravnika, svega. Ko je to bio tu? Vi kažete – zašto ih ne hapsite. Kako da hapsimo kad su pravili zakone da bi krali.
Mi sad pravimo zakone da se to ne desi, i nikada se više neće desiti. E, zato penzioneri veruju gospodinu Vučiću i zato će uvek glasati za sigurnost, ne za laž, ne obećanje, nego za ono što im sledi, a to je povećanje penzija, normalan život. A, za televizore, naravno da će kupiti televizor ili bilo šta drugo.
Još jednom, nemojte, socijalna pomoć, to nije socijalna pomoć, to je poklon našim divnim penzionerima, patriotama. Hvala.