Zahvaljujem kolega Vukadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović.
Izvolite kolega Parezanoviću.

Zahvaljujem predsedavajući.

Danas imam dva pitanja. Prvo pitanje postavljam Ministarstvu odbrane i pitanje glasi – da li ima novih informacija i dokle se stiglo sa slučajem „Topčider“, odnosno slučajem ubistva dvojice gardista Dražana Milovanovića i Dragana Jakovljevića koje se dogodilo 5. oktobra 2014. godine?

Kao što se zna, gardisti su ubijeni dok su bili na straži u blizini podzemnog skloništa, vojnog podzemnog skloništa „Karaš“. Vojna istraga koja je tada sprovedene sprovedena je sa mnogo sumnjivih propusta, za koje se veruje da nisu bili slučajni. Prvo je rečeno da jedan vojnik ubio drugog, a nakon toga izvršio samoubistvo, da bi mesec dana kasnije saopšteno potpuno obrnuto, čime je nanet i dodatan bol porodici i prijateljima ubijenih gardista.

Međutim, analizom prvo nezavisne komisije, a nakon toga i FBA i super veštačenjem u SAD nepobitno je dokazano da nijedan od gardista nije izvršio samoubistvo, odnosno da je gardiste ubila treća osoba, a uništavanje dokaza i propusti u istrazi su bili toliko veliki da i danas 15 godina nakon toga ovaj slučaj je još uvek u predkrivičnom postupku. Nikada nije istraženo i nikada nije vođena operativna istraga o tome šta su eventualno mogli gardisti da vide, odnosno čega su mogli da budu svedoci na tom mestu.

Nedavno su se u javnosti pojavile informacije da su parafinske rukavice ubijenih gardista podmetnute, a one su bile jedini dokaz za tu prvobitnu vojnu istragu. Pojavile su se i određene informacije da se u tom tajnom objektu nalazila i veća količina skrivenih narkotika.

Ostalo je i nejasno kako je Vuk Jeremić, savetnik tadašnjeg predsednika Srbije, prvi saznao za ubistvo gardista pre svih u lancu komandovanja, a opšte je poznato da je Vuk Jeremić osoba koja ima stalnu potrebu da dokazuje javnosti da on uvek prvi sve saznaje, da on poseduje informacije o različitim tajnim stvarima, da on predviđa budućnosti, on zna o čemu razgovaraju dve osobe u četiri oka. I kada je tako pametan i sve zna, pitam se zašto nam ne kaže ko je ubio Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića jer sam uveren da pravu istinu u ovom slučaju zna svega nekoliko ljudi u ovoj zemlji, a to su ljudi koji su i činili tadašnji državni vojni vrh? Zašto oni tu istinu čuvaju samo za sebe, to samo oni znaju, ali treba da budu sigurni da se svaka tajna sazna pre ili kasnije.

Ono što je porazno jeste činjenica da je država Srbija u to vreme bila država u kojoj roditelj pošalje zdravo dete na odsluženje vojnog roka, a država mu dete vrati u kovčegu, pa to još ne bude dovoljno, nego im kažu da im je dete ubica.

Drugo pitanje, nažalost slično prvo, a njega ću postaviti Ministarstvu pravde i Komisiji za istraživanje ubistva novinara, a pitanje glasi – da li ima novih informacija i dokle se stiglo sa istragom o ubistvu Milana Pantića, novinara „Novosti“ koji je ubijen mučki 11. juna 2001. godine na ulazu zgradu u kojoj je živeo. O ovom ubistvu se relativno malo pričalo u to vreme u odnosu na neke druge slučajeve. Milan Pantić je imao tu nesreću da bude ubijen u vreme kada je u Srbiju stigla tzv. demokratija, kada je na vlasti bila samozvana elita kojoj nije baš išlo u prilog da se priča o činjenici da je Srbija u to vreme bila jedina zemlja u kojoj je ubijen novinar Ono što je još poraznije, 11 godina nakon toga nije bilo baš nikakvih pomaka u istrazi, što govori o tome koliko je državi u to vreme stalo da se istina o slučaju sazna. Tek posle promene vlasti 2012. godine i kasnije aktivnošću Komisije za istraživanje ubistva novinara, došlo je do ozbiljnih pomaka u istrazi, odnosno utvrđen je motiv ubistva. Dakle, Milan Pantić je ubijen jer je istraživao pljačkaške privatizacije. U prvih šest meseci 2001. godine, objavio je preko 20 tekstova u kojima je veoma precizno i koncizno govorio o različitim mahinacijama koje su činili pojedinci, koji očigledno nisu bili spremni da mu to dozvole i dalje.

Taj zločin bez kazne poslao je poruku i ostalim novinarima, istraživačima, da nije baš pametno baviti se tim temama, a epilog su brojne pljačkaške privatizacije kojima smo bili svedoci 2000-tim godinama i kojima se čak bavila i EU.

Današnja opozicija i već pomenuta samozvana elita jako često voli da govori o slobodi medija, o ugroženosti novinara o različitim pritiscima na novinara i često ćete čuti da pominju različita imena, ali ih nikada nećete ćuti da spomenu ime Milana Pantića, da li se radi o savesti ili su samo izračunali da im to nije politički veoma pogodno, to oni znaju.

Ja mogu samo da zamislim šta bi se desilo da se ovakvi zločini danas dešavaju u Srbiji, šta bi radili oni koji crtaju mete na čelu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i koji na naslovnim stranama su uperili snajper u njega. Mislim da je baš zbog toga jako važno da država Srbija uradi sve što je u njenoj moći da se sazna istina o ovim zločinima, a oni koji su u to vreme vršili vlast u Srbiji i koji nisu bili sposobni da spreče ova ubistva, da razreše ubistva, da spreče državu da zataška ove slučajeve. Nema potrebe ni danas da nam drže predavanja o bilo čemu, da otkrivaju navodne tajne informacije, jer koliko je njima bilo stalo do istine u to vreme, najbolji svedoci su i najviše su na svojoj koži osetili članovi porodice i Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića i Milana Pantića, na žalost. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Parezanoviću.
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici Stefana Miladinović i prof. dr Žarko Obradović.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima 15. tačke dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O ZAPOSLENIMA U JAVNIM SLUŽBAMA
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da su pozvani da sednici prisustvuju Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Siniša Mali, ministar finansija, Zoran Kasalović, državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Bojana Stanić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ivana Savićević, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave, Miloš Janković, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Snežana Bogdanović, šef Odseka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Gordana Božanić i Biljana Grandović, viši savetnici u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Nataša Sp. Jovanović, Aleksandar Šešelj, Milorad Mirčić i Marijan Rističević.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Podneli smo više amandmana na ovaj Predlog zakona zato što mislimo da je agencijsko zapošljavanje apsolutno nepotrebno….

Izvinjavam se, zaposleni u javnom sektoru, jel tako?

Da, Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama.

Dobro.

Tu smo podneli takođe amandmane zbog jednog velikog problema koji postoji u javnom sektoru, a to je činjenica da već 19, skoro 20 godina sve vlade koje su bile u Republici Srbiji su obećavale da će uraditi platne razrede da bi se nagrađivanje zaposlenih u javnom sektoru u istinski zakonske okvire.

Ovo što sada imamo je veoma loše. Mi smo već juče govorili o tome, imamo situaciju da imate u kabinetu predsednika države recimo ljude koji imaju veću platu od predsednika. Imate u Narodnoj skupštini ljude koji su zaposleni, koji imaju veće plate od predsednika Narodne skupštine itd. Imate drastične razlike u zaradama po lokalnim samoupravama u Beogradu, u odnosu na neke manje sredine. To sve mora da se uredi iz više razloga.

Jedan od razloga je i taj što treba i vi stalno pričate o tome da hoćete da se postigne ravnomeran razvoj u Republici Srbiji, a to je između ostalog nemoguće ako za isti posao različite plate primaju ljudi zaposleni npr. u Crnoj Travi i na Savskom vencu. To jednostavno nije moguće.

Stav SRS je da u tim platnim razredima mora da se utvrdi da najvišu platu mora da ima predsednik Republike, zatim predsednik Vlade, predsednik Narodne skupštine, predsednik Vrhovnog suda, Kasacionog suda itd. i da se u skladu sa tom najvišom platom predsednika Republike usklađuju sve ostale plate, ali da bi te plate imale smisla, najniža mora biti 37.000 dinara, koliko iznosi najniža potrošačka korpa danas u Srbiji.

Dakle, osnov za taj zakon koji planirate da donesete mora biti taj da u ovom momentu, kada bude zakon to će verovatno biti više, da najniža zarada mora biti 37.000 dinara. U odnosu na tu najnižu, formira se najviša predsednika Republike, a sve ostale su između toga. Hvala.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 339 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, a za koji uredno primaju platu. Na taj način pokazuju svoj odnos i prema funkciji koju obavljaju i prema Narodnoj skupštini, a ni prema građanima Srbije.

Dakle, uskoro će evo punih godinu dana kako bojkotuju rad parlamenta, ne i plate, već samo rad u parlamentu i meni je drago što su i neki mediji počeli da pišu o ovoj temi i što su izračunali koliko to zapravo košta građane Srbije, koliko košta njihov nerad, a naročito ako imamo u vidu i to da je velika većina njih na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nekima od njih čak Narodna skupština plaća zakup stana mesečno, poput onog Boška Obradovića i drago mi je što građani imaju prilike da budu upoznati sa svim ovim činjenicama.

Naravno da sve ovo nećete pročitati u njihovim medijima ili čuti na njihovim televizijama, ni na „N1“, ni u „Danasu“, „Vremenu“, „NIN-u“ i ostalim njihovim medijima. Nažalost, to nećete čuti ni na RTS iako bi trebali. Verovatno se ovi sa RTS plaše kako će Đilas reagovati na to, pa se plaše da se ne zamere Draganu Đilasu.

Međutim, predsedavajući iskoristio bih ovu priliku da se osvrnem na jednu brutalnu laž u jednom današnjem listu. Nazivam ga dnevnim listom, jer sam pristojan čovek, iako je u pitanju politički pamflet Saveza za Srbiju. Reč je o dnevnom listu „Danas“ i da se razumemo, ovi iz „Danasa“ svakodnevno lažu o nama iz SNS. To se već meri hiljadama novinskih članaka, ali ova laž je opasna zato što je u pitanju aludiranje na neslobodu izražavanja, na zabranu govora i na cenzuru.

Sve ono što je inače produkt bivšeg režima koga oličava Dragan Đilas i ostali iz SZS, jer upravo je njihov produkt dok su bili na vlasti bila i cenzura i ne sloboda medija i ne sloboda izražavanja i sve ostalo.

Imamo na prvoj strani, zapravo drugoj strani, članak, kažu - kako komentarišete to što je poslanik SNS, Aleksandar Marković, pokazao flaster za Mariniku Tepić, kojim bi joj zapušio usta? To je nekakvo pitanje, u nekoj njihovoj kolumni ili rubrici, i sada tu razni neki komentarišu to. Pa, imamo onog Janka Veselinovića, sećate se onog Janka Veselinovića, bio je i poslanik ovde u Narodnoj skupštini. Imao je neki Pokret za preokret, ako se ne varam, mada je kolega Ataglić imao nadimak za taj njegov Pokret za preokret, u svakom slučaju taj Janko Veselinović je poznat kao pripadnik gugl opozicije, iz razloga što ni na guglu ne možete da nađete podatke o njegovom pokretu itd. Ovo nisu moje reči, ovo su reči svojevremeno Draže Petrovića, glavnog i odgovornog urednika, upravo ovog „Danas-a“. Dakle, Draža Petrović je za Janka Veselinovića rekao - pripadnik gugl opozicije, zato što ni na „Guglu“ ne možete da nađete podatke o njegovom pokretu.

Ima raznih nekih novinara u pokušaju, evo onaj Srđan Škoro i on je našao za shodno da ovo komentariše. Pa, imamo onog Miroslava Parovića, ne znam da li znate ko je Miroslav Parović, ali taj je novi član one „vinjak koalicije“, a „vinjak koalicija“ to je nova politička partija na političkoj sceni Srbije, vodi je Velja Ilić sa onim generalom Stojanovićem i tu je i ovaj Parović i narod je dao nadimak „vinjak koalicija“. Zaključite sami zašto „vinjak koalicija“. Ima neki Jugoslav Kiprijanović, ko će znati ko je, piše ovde da je član predsedništva Dveri.

Zašto kažem da je ovo opasno? Zato što oni kažu da sam ja pokazao flaster Mariniki Tepić, sa namerom da bi joj zapušio usta, a nije tačno. Šta se zapravo desilo. Ta Marinika Tepić, ili Čobanu ili Živku ili koliko god tih nastavaka, u smislu prezimena je ona imala, je imala pre neki dan konferenciju za novinare ovde u holu Narodne skupštine. Svašta je ona tu pričala, nije to sada tema, ali je u toku svog obraćanja medijima rekla - očekujem nakon moje konferencije za štampu, flaster iz SNS, šta god ona mislila pod flasterom.

Slučajno, ja sam imao zakazanu, od ranije zakazanu, konferenciju za štampu, nakon njene konferencije za štampu i pred početak moje konferencije za štampu ja sam doneo flaster, pokazao ga novinarima i rekao novinarima - pošto je prethodna govornica tražila flaster, evo ako neko vidi Mariniku Tepić, neka joj da flaster. Dakle, ja sada ne znam zašta će joj flaster? Da li se povredila, bilo zašta. Dakle, učinio sam neko dobro delo i dao flaster koleginici kojoj je flaster potreban. Dakle, imao sam potrebu zbog građana samo da istaknem šta se zaista desilo na toj konferenciji za štampu.

Dakle, predsedavajući, nema ni govora da se ovde, da kažem, da je u pitanju pokušaj sprečavanja govora Marinike Tepić. Mi iz SNS se radujemo kada god Marinika Tepić govori. Da je sreće da Marinika Tepić dođe i ovde u Skupštinu, gde joj je i mesto, pa da i odavde ponešto kaže, međutim ne da joj njen šef, Dragan Đilas. Dragan Đilas je šef svima njima. Dakle, kako da vam kažem, nama je drago kada Marinika Tepić i svi ostali iz tog SZS govore, zato što oni na taj način svakim svojim obraćanjem direktno urušavaju rejting SZS iznošenjem raznih teorija zavera, iznošenjem raznih scenarija za triler filmove i sve ostalo i mi se radujemo svakom njihovom obraćanju.

E, sada za sam kraj, predsedavajući, pošto je Marinika, da kažem, vodeći pobornik teorija zavera i vidim da je to njen fah i da je to što nju interesuje, evo ja sam nešto malo gulgao na internetu, pa bih želeo da joj preporučim vodeće teorije zavera na svetskom nivou.

Dakle, postoji teorija zavera da čovek nije ni sleteo na Mesec, postoji teorija zavera da je zemlja zapravo ravna ploča i postoji teorija zavera da reptili vladaju svetom, ali samo retki mogu da ih vide. Tako da, ako je to štivo, koje nju zanima, ima na internetu svašta o tome da pročita. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Markoviću.
Reč ima, po amandmanu, narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite, kolega Filipoviću.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Marković je dobro rekao jednu stvar, pa ću samo da dodam tu činjenicu da kad god napišu neku glupost ovi iz Saveza za Srbiju, Dragan Đilas, Obradović, Marinika Tepić Čobanu, kako već, nama rejting skače.

Molim Mariniku Čobanu ili Tepić, da svakog dana, ne samo utorkom, svakog dana, po ceo dan drži svoje konferencije. Molim Boška Obradovića da tvitove piše dan-noć, da ne prestaje da ih piše. Molim ovog Veselinovića da i on piše, da što više prete o silovanjima, o ubistvima, da što više vešala nose, da nam što više pretnji upućuju njihovi manijaci putem društvenih mreža, da pozivaju na što više ubistava i silovanja, jer tako samo skače rejting SNS.

Naravno, nama nije potrebno da oni prete, niti da nam bilo šta pišu i šalju, jer mi stvaramo puteve, otvaramo fabrike, gradimo mostove, podižemo plate i penzije i ljudi osećaju bolji život i zbog toga takođe skače rejting Aleksandru Vučiću i SNS. Mi nemamo nameru da to prestanemo da radimo, već ćemo to da nastavimo još jačim i bržim tempom i u narednim godinama koje su pred nama.

Ali, hoću da se osvrnem na ono što je izašlo u onome što se naziva nekakvim slobodnim medijima, ili čime već, a zapravo je samo sredstvo za upućivanje direktnih ili indirektnih pretnji Aleksandru Vučiću, Nebojši Stefanoviću, našim poslanicima, pa i kolegi Markoviću, da li članovima porodice svih funkcionera SNS, pre svega predsednika Aleksandra Vučića, šta znači ta priča oko flastera? Hoće da zaboravimo to da su nosili vešala. Kakva je to poruka? Kakva je poruka kada na protest opozicije ili onoga što sebe naziva opozicijom, oni nisu ništa, oni su grupa ludaka i manijaka, oni nisu nikakva opozicija, to sve idiot do idiota, kakva opozicija nosi vešala po svojim skupovima? To se nikada u Srbiji nije dešavalo.

Ljudi, hajde da otvorimo oči i pogledamo u relanost oko sebe da vidimo kada je opozicija u Srbiji na bilo kakvim protestima, koje god da su stranke protestvovale, nikada se nisu nosila vešala, testere, niti se upućivale takve monstruozne pretnje predsedniku države, ministrima, poslanicima, bilo kome. Onda dođemo da pišu, u onome što sebe naziva novinama, u "Danasu", da kažu da je kolega Marković pretio, ne znam, Mariniki Tepić sa flasterom. Ona, žena, sama tražila flaster. Jesmo li mi tražili vešala?

Našim poslanicima, našem predsedniku je prećeno sa pet rafala u leđa i to je normalno. Što to nije Veselinović komentarisao pa rekao - ljudi, nije to način da vodimo političku debatu, ne možemo tako da razgovaramo jedni sa drugima. Kakvu poruku upućujemo građanima koji gledaju Narodnu skupštinu, koji prate politiku, čitaju novine? Jel to znači da treba da se veša svako ko drugačije politički misli? Mi smo ti koji su uspostavili najveći stepen demokratije u Srbiji, da ni na jednom protestu opozicije niste imali ni jednog policajca. Niko nije njih ometao. Skoro svi njihovi protesti nisu ni prijavljivani. Ni jedan u skladu sa zakonom nije održan i pustili su ih da šetaju koliko god hoće, da rade šta god hoće. Ali, samo smo rekli - ljudi, nemojte nasilje, nemojte da pozivate na ubistva, nemojte da pozivate na mržnju.

Evo vam još jedan poziv na nasilje u Srbiji, tako što traže da se odloži održavanje izbora. Gde to postoji? U kojoj to normalnoj zemlji u svetu ili bilo kojoj, dajte mi da su odlagani izbori zato što oni koji smatraju da imaju tapiju na opoziciju, da su samo oni opozicija, jer su oni to tako rekli da zbog njih trebaju izbori da se odlože.

U Srbiji postoje zakoni, postoje institucije, postoji Ustav i ako hoćemo da ovo bude normalna zemlja, onda će da se održavaju izbori onda kada je red da se održe ili onda kada Vlada nema većinu u Skupštini. Postoje Ustavom i zakonima propisani uslovi kada se i pod kojim uslovima i odlažu izbori, a odlažu se onda kada imate vanredno stanje u zemlji.

Jedna od stvari zbog koje biste imali vanredno stanje u zemlji, jesu nekakvi krvavi građanski sukobi. I, zapravo, to stoji iza priče Boška Obradovića i njegovog zahteva da se odloži održavanje izbora. On preti građanima Srbije krvavim sukobima u Srbiji. Šta znači crtanje mete na čelo Aleksandru Vučiću? Šta znači snajper u "NIN-u"? Šta to sve znači? To znači da u Srbiji hoćete sukobe na ulicama, to znači da hoćete mrtve. Je li to program opozicije? Ljudi, jeste li vi normalni? Oni pričaju o nekakvim ratovima, oni ratove prizivaju u sopstvenoj zemlji i onda očekuje da ih taj narod podrži.

Ljudi kojima je muka sukoba, muka nesreće, muka bede i užasa, tim ljudima nude samo užas, bedu i nesreću. Pa nisu ljudi u Srbiji naivni ni ludi da glasaju za one koji hoće sukobe na ulicama Srbije, pa kažu da SNS organizuje proteste protiv opozicije, pa još jedna budalaština. Ko je protestovao protiv opozicije i šta su oni? Da biste bili opozicija, morate da imate kritički stav prema vlasti, ali ne preteći stav, nego kritički stav. On podrazumeva da imate neku ideju i predlog kako ćete nešto da uradite bolje ili kako biste generalno nešto drugačije uradili. Oni nemaju tu nikakvu ideju. Jedan od njih jutros je napisao na društvenim mrežama – šta će nama auto-putevi, to nam ne treba, treba da smenimo onoga, treba da upucamo ovoga. E, blago vama ako je to politička ideja i politički program. Ali kažem vam – SNS ima podršku građana zbog rezultata i nama ne trebaju nikakvi protesti protiv Đilasa, protiv Obradovića, Tepić, koga već. Oni su sami sebi antireklama dovoljna, ne mora SNS njima da se bavi, niti se mi njima bavimo.

Ljudi koji su izlazili prethodnih dana masovno, na hiljade ljudi, širom Srbije nisu protestovali protiv opozicije, to su ljudi kojima je muka poziva na sukobe, to su ljudi koji samo žele da rade, žele da žive mirno, pristojno, dostojanstveno, ne žele da ih neko pljačka i zamajava. To su ljudi koji su izašli da podrže predsednika Aleksandra Vučića i njegovu politiku. To su ljudi koji su izašli da podrže bolji život u Srbiji, to su ljudi koji su izašli da kažu – dosta pretnjama, dosta sukobima. Možda nisu svi oni glasači naše stranke, ali su to normalni, pristojni ljudi koji traže da u Srbiji nema ratova, sukoba, da nema nesreće. To su ljudi koji hoće da raste BDP u Srbiji, to su ljudi koji hoće da se otvaraju nove fabrike, nova radna mesta, to su ljudi koji traže posao za svoju decu, to su ljudi koji traže da im politika ponudi razlog mladima da ostanu u Srbiji, da u njoj žive i stvaraju porodice. To su oni ljudi koji se raduju najavi povećanja novca koji će država davati za prvo dete, drugo, treće. To su oni ljudi koji se raduju pozitivnim stvarima u Srbiji. Nemojte da te ljude zamajavamo, da im pretimo, da ih na taj način teramo odavde. Pa kog će mladog čoveka da ostave u Srbiji, ako nam stalno preti mač nekakvih krvavih građanskih sukoba? Samo nam to fali. Nema sa kim se nisu vodili sukobi, a sada pošto nema sa kim, hajde sada sami sa sobom da se bijemo.

Neće u Srbiji da se vode nikakvi sukobi, u Srbiji neće biti nikakvih tuča, neće biti nikakvih vešala, neće biti nikakvih streljanja, u Srbiji će biti novog rasta plata i penzija, biće novih fabrika, biće novih radnih mesta, biće boljeg života za sve građane, a za njih više nikada neće biti mesta u Skupštini Srbije. Hvala.