Zahvaljujem, kolega Martinoviću.

Koleginice Jovanović, želite li repliku na izlaganje kolege Martinovića?

Izvolite.

Nisu tako stvari jednostavne kao što želite da ih predstavite i nemojte opet, gospodine Martinoviću da prebacujete da su srpski radikali rekli kako Vučić upoređuje Srbiju sa Hrvatskom i pravi pandam onome što je radio Sanader. Stvari su mnogo ozbiljnije.

Najpre, dozvolite da kažemo da malo više znamo o poslovanju „Behtela“ nego što ste vi poslanici vladajuće stranke možda hteli ili niste, mislili ste da to nije potrebno da se zainteresujete, ali evo, možda ja sada zainteresujem kolegu Atlagića, jer on je ozbiljan čovek koji uvek želi da ima tačne činjenice, ne samo zbog ove afere u Hrvatskoj, gde je posle obelodanjivanja da je taj ugovor nepovoljan, jedan njihov ministar podneo ostavku, zaboravila sam, nebitno je njegovo ime, već da se vratimo na poslovanje „Behtela“ i pre dobijanja tog posla, pre dobijanja posla u Rumuniji, kako uopšte ta kompanija radi?

Rekli smo i više puta ponovili da ona nema, da to nije državna kompanija, već privatna i ona nema nikakav državni kapital, da građani Srbije znaju, kao što mi imamo Javno preduzeće „Putevi Srbije“ i neka druga. To je jeste privatna kompanija, ali sa jasnim i direktnim vezama kod zvaničnika u američkoj administraciji.

Džordž Šuls, zatim, Vilijem Kejsi, svi zvaničnici i u najvišem vrhu CIA i američke administracije, od tog perioda 2003. godine, tačnije od kako su Amerikanci razorili Irak, ubili Sadama Huseina i napravili nezapamćeni teror nad tim narodom, oni su upravo preko tih CIA veza i uticaja u američkoj administraciji dobili posao. Zamislite, „Behtel“ obnavlja Irak, a pre toga su sve razrušili NATO zlikovačkim bombama.

Oni dobijaju poslove i u Americi ekskluzivno, zato što imaju takve veze u samom vrhu američke administracije i, pre svega, u CIA.

Kako tu da pravimo paralelu sa Srbijom? Nije Vučić agent CIA, nego Zorana Mihajlović. Ona je ta koja je imala izuzetne bliske, prijateljske, ako hoćete i porodične veze, jel joj dolazio Skot na njenu slavu, sa Kajlom Skotom, bivšim američkim ambasadorom.

Interesantno je i ne samo da su novinari u Srbiji o tome pisali, postoji čitav niz drugih studija američkih novinara koji se bave istraživačkim novinarstvom, da u svakoj državi gde hoće da dobiju posao, oni to rade lobiranjem preko aktuelnog američkog ambasadora u toj zemlji. Naravno, za tu svrhu im je ovde poslužio Kajl Skot i njegove odlične veze sa Zoranom i, naravno, ništa nije za džabe.

E, sad, vi ste više puta danas ovde pitali i rekli – hajde, donesite mi šta je Narodna skupština Republike usvojila, leks specijalis. Naravno da tamo ne piše „Behtel“. Zašto ne piše?

U svakom slučaju, da je država Srbija išla drugačijim tokom, ovaj ugovor bi bio ratifikovan u Skupštini, a on neće biti, kao što neće biti ratifikovan ni u američkom Senatu. Po onoj staroj narodnoj izreci, jel tako, gospodine Atlagiću, da se Vlasi ne dosete, ako mnogi znaju, vi možete da ispričate tu priču kako je došlo do te izreke, Vlada Srbije je pre ovog memoranduma koji je Zorana potpisala sa „Behtelom“, izvinite, gospodine Milićeviću, mnogo je važno, pravim ove digresije da građani znaju, potpisala memorandum sa američkom Vladom o saradnji u oblasti infrastrukture. Upravo zbog toga pronađen je taj ključić da se ne ide na proces javnih nabavki, nego da taj memorandum bude osnova da se potpiše ugovor sa „Behtelom“, koji 300 miliona najmanje skuplje izgrađuje ovaj put o kome mi danas govorimo, a verujem da ćemo nastaviti i dalje, pošto imam još dodatna objašnjenja za kolegu Martinovića i celokupnu srpsku javnost.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Draga koleginice, izgleda da niste dobro slušali predsednika vaše stranke i predsednika vaše poslaničke grupe. On je rekao da smo mi doneli zakon u kome stoji da će posao na izgradnji Moravskog koridora da radi američka kompanija „Behtel“. I ja sam ga pozvao. On je u međuvremenu napustio salu. Znam da imate važan sastanak. Dakle, on je u međuvremenu napustio salu. Ja sam ga pozvao da mi pokaže gde to u zakonu piše.

U zakonu to ne piše nigde. U zakonu piše, ovo ponavljam ne zbog vas, vi to znate, nego zbog građana Srbije, u zakonu lepo piše da će Vlada Srbije da uputi javni poziv svima koji su zainteresovani da grade Moravski koridor. Sticajem okolnosti, javio se jedan konzorcijum američko-turski i sa njim je danas potpisan ugovor. Nije bilo nikakvog predugovora, jer memorandum o razumevanju nije predugovor. Memorandum je izražavanje želje da se uključite u neki posao i u poslovnom svetu to je sasvim uobičajeno i to je sasvim legitimno.

Amerikanci imaju svoje legitimne interese da se uključe u izgradnju autoputeva na teritoriji Republike Srbije, isto kao Kinezi, isto kao kompanije iz Rusije i kompanije iz Azerbejdžana, kao i domaće kompanije, na kraju krajeva itd. Tu nema ničega nelegitimnog. Tu nema ničega što je na štetu građana Srbije.

Nije istina ovo što ponavljate da je bilo ko ukrao 300 miliona evra zato što danas nije američko-turskom konzorcijumu isplaćen nijedan jedini dinar. Znači, biće isplaćeno onako po dinamici kako je to ugovorom predviđeno, odnosno kako se budu završavali radovi na pojedinim deonicama puta, a planirano je da izgradnja Moravsko koridora traje naredne četiri godine. Za četiri godine zaista ne znam ko će sedeti u Vladi Srbije i ko će biti ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i da li će se to ministarstvo uopšte tako zvati.

Nebitan je ministar. Bitno je da se auto-put, odnosno ovaj koridor uradi. Ono što je važno jeste da nema nikakvog lopovluka, nema nikakve krađe, a pogotovo nema nikakve krađe kad je u pitanju predsednik Republike Aleksandar Vučić, kao potpisnik ugovora.

Zahvaljujem.

Kako sam obaveštena da su replike na ovu temu trajale dosta dugo, dozvolite da pređemo na amandmane.

(Nataša Sp. Jovanović: To nema veze.)

Da, ima veze, jer o tome odlučuje predsedavajući.

Na član 2. amandman je podneo poslanik Dubravko Bojić.

Nije tu.

Da li neko drugi želi? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi diskusiju na ovaj amandman? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi diskusiju? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Gospodine Ružiću, mi smo apsolutno protiv agencijskog zapošljavanja. U načelnoj raspravi ministar Đorđević je pokušao da nam objasni da će konačno da se uvede u normalne tokove i da će agencije morati da poštuju, navodno, Zakon o radu.

Apsolutno u svakom ovom amandmanu, koji su podneli poslanici SRS, su inkorporisane odredbe Zakona o radu, ali onakvog kakav on treba da bude donet, a ne ovog koji je katastrofalan. Sad vidimo da ste najavljivali, i to za 2021. godinu, da ćete doneti novi Zakon o radu, odnosno novi saziv Skupštine.

U ovom amandmanu tražila sam u ime poslaničke grupe SRS da poslodavac, pazite, poslodavac poštuje odredbe Zakona o radu, kolektivni ugovor i sve što proističe iz toga. Ako je u pitanju agencija, gospodine Ružiću, ona nije poslodavac. Agencija se bavi krađom nečega što je Ustavom zaštićeno, a to je pravo na rad. Neko radi, a agencija za zapošljavanje krade njegov rad. Agencija ne radi ništa. Ona samo posreduje, ona daje radnike na lizing, ona vrši ustupanje bez mogućnosti da taj neko kaže, po sistemu, uzmi ili ostavi, oni se tako ponašaju.

Taj neki radnik, koji zbog toga što je propao potpuno posao u „Fijatu“ i radnici idu na 3-4 meseca plaćenog odsustva od po 65% plate zato što tamo nema proizvodnje, onda sad kaže Milanović, odnosno „Simens“, ako je taj kadar kompatibilan sa njihovom proizvodnjom, dajte mi tog varioca iz „Fijata“, jer on tamo nema dovoljno posla, da on dođe u fabriku „Simens“ kod Kragujevca, to mora da prihvati, jer on jednostavno nema izlaza.

Da li agencija poštuje sve odredbe o radu? Ne poštuje. Zato što ni pravo na štrajk, što ni druga kolektivna prava koja bi bila normalna kada bi to bio izvorni, pravi poslodavac, ne mogu da zaključe radnici, jer oni nisu u toj situaciji, oni moraju to da izaberu.

Govori se o broju od preko 60 hiljada koji su na takav način zaposleni i ne samo to, nego oni nemaju nikakvu sigurnost, niti imaju nadu da će jednog dana, kao što je to slučaj kod drugih poslova koji se odvijaju preko Nacionalne službe za zapošljavanje i kada se direktno zaključuje na taj način sa poslodavcem, posle isteka ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o radu na određeno vreme oni dobiti rad na neodređeno vreme.

Praksa je do sada pokazala da sve te agencije koje su počele, vi to dobro znate, jer ste dugo godina i narodni poslanik, da se osnivaju još 2003. godine. Najpre su došle neke švajcarske, pa onda američke i tako redom, a danas još 116 agencija koje su registrovane u Srbiji za taj posao. Da bi neko krao tuđi rad i da bi registrovao agenciju za zapošljavanje dovoljno je da ode u APR, dakle, da podnese hiljadu ili dve hiljade dinara, sva dokumenta koja su potrebna, da izradi pečat i kaže – od danas sam vlasnik agencije za zapošljavanje. On je onda podoban da pravi dilove sa onima koji dovode strane kompanije u Srbiju, sa lokalnim šerifima i ovima koje sad i Vučić hoće da istera zbog kriminala i korupcije po gradovima Srbije, sa direktorima javnih preduzeća i šta ih košta? Ništa ih ne košta.

Zamislite kada bi preko agencije za zapošljavanje „Pošta Srbije“ krenula da zapošljava ljude. Znači, da ne daju ugovore poštarima, nego uzmu agenciju i kažu – sad si ti neki poštar koga ću ja da preuzmem, pa ćeš ti sad, umesto da radiš taj rejon, da ideš u neki drugi, jer tako kaže agencija. Ljudi, da li ste vi svesni toga da je pravo na rad nešto što treba da bude najviše zaštićeno u ovoj zemlji? Vi donosite Zakon o zapošljavanju preko agencija koji će i dalje da teroriše sirotinju u ovoj zemlji, a oni da povijaju glavu i da ćute, jer i taj takav bedni minimalac i to što primaju moraju da donesu kući da bi njihova deca imala hleba da jedu, a agencije će da zgrću ogroman novac na masi onih, zbog provizije, koje budu zapošljavali.

Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste već čuli čitav niz razlog iz kojih je SRS protiv ovog Zakona o agencijskom zapošljavanju, a to je zbog toga što je potpuno jasno da će donošenje ovog zakona, pogotovo njegova primena, biti jedan veliki korak unazad za prava radnika i uopšte ljudska prava u Srbiji.

Vama je potpuno jasno da, kada god se pravi određeni izuzetak od sistemskog zakona, što je u ovom slučaju Zakon o radu, to pre svega ne treba raditi, a drugo da se na taj način narušavaju, ugrožavaju i umanjuju prava radnika.

Ko su oni koji će prvenstveno biti pogođeni ovim zakonom? To su oni koji su najsiromašniji, oni koji su najugroženiji, oni koji imaju najniže kvalifikacije i za kakvim profilom radnika ima najmanje, rekao bih možda, potražnje, a najveća postoji ponuda na tržištu rada.

Svi radnici, to je nešto što je potpuno prirodno, traže stabilnost. Svaki čovek u svom životu traži stabilnost, traži stalni radni odnos, traži dobre uslove, traži mogućnost sindikalnog organizovanja, traži da ima sva ona prava koja mu, makar deklarativno, garantuju Ustav Republike Srbije i sistemski zakoni koji regulišu pravo na rad.

Ako vi date otvorenu mogućnost da neko rentira radnike, može se slobodno reći da je to neka nova vrsta robovlasništva, jer to su ljudi koji nemaju izbor. Niko ko može naći kvalitetno stalno zaposlenje neće doći u tu agenciju, jer u njoj niti će imati bolju platu, niti će imati bolje uslove. Tamo će biti, što bi naš narod rekao, nevoljnici, oni koji iz dana u dan nisu u stanju da obezbede svojoj deci, svojim ukućanima i onim ljudima o kojima brinu koru hleba i koji će biti prinuđeni da se ponižavaju na razne načine, da čekaju gde će biti poslati, kod kog poslodavca da rade i potpuno je jasno da oni u takvom sistemu rada nikada neće moći da ostvare prava koja su im garantovana.

Kako mislite da neko ostvari pravo na sindikalno organizovanje kada može u jako kratkom roku promeniti veliki broj poslodavaca? To je naravno nemoguće. To otvara različite mogućnosti za šikaniranje radnika. To otvara različite mogućnosti za obračun sa nepodobnima i što je možda i najgore od svega tu nema mogućnosti ili je ta mogućnost stalnog radnog odnosa i stalnog zaposlenja minimalna i praktično potpuno isključena.

Dakle, mi treba da se opredelimo da li će Srbija biti država koja će brinuti o dobrobiti svih građana i koja će štititi pre svega te koji su sami po sebi najranjiviji ili ćete i dalje štititi one koji zgrću na tuđem radu, na tuđoj muci, na tuđoj krvlju, zgrću ogromna sredstva kao što će to biti ove agencije.

Drugi veliki potencijal problem je problem korupcije. Vi veoma dobro znate da će uspevati i biti uspešne one agencije za zapošljavanje koje su bliske režimu. Vi znate da veliki broj lokalnih samouprava i ministarstva, da oni desetine hiljada ugovora, pazite nije greška, desetine hiljada ugovora na mesečnom nivou, a na godišnjem i stotine hiljada ugovora, o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključuju. Zaključivaće sa svojim stranačkim aktivistima. Zaključivanje sa botovima. Zaključivaće pred izbore sa građanima koji treba da im obezbede sigurne i kapilarne glasove i to je, naravno, na taj način jedino moguće oštetiti državu. Oštetiće se država, ali će biti zadovoljne vladajuće stranke, jer će na taj način moći da obezbede onima koji obavljaju određene terenske poslove za njih, a ne u interesu građana, da im obezbede određena sredstva.

Dakle, da li ste za nov robnovlasnički sistem, malo našminkan i malo doteran, upravo tako, gospodine Markoviću, ili želite da država bude, kako ste i obećali, država svih građana koja će brinuti o interesima i blagodetima svih građana?

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Marković.
Izvolite.

Razmišljao sam, gospodine predsedavajući, da li da se javim za reč. Međutim, na lično pominjanje prezimena osetio sam potrebu prosto da se javim i da ukažem na par nedoslednosti u obraćanju prethodnog govornika.

Dakle, ovde imamo, kako bi to rekli, krokodilske suze nad položajem zaposlenih, nad položajem radnika itd. u izlaganju, a upravo ovim zakonom, i to smo rekli i u načelnoj raspravi i oko toga, ne bi trebalo da bude spora, upravo ovim zakonom, između ostalog, izjednačavamo ta prava i obaveze zaposlenih, pogotovo kada je reč o tom problemu koji je realno postojao u Srbiji, dakle zaposlenost preko tzv. Ugovora o privremeno povremenim poslovima i izjednačavamo sa pravima i obavezama prema Ugovoru o radu.

To je ono što je najvažnije kada je reč o ovom Predlogu zakona i to je onaj konkretan benefit za građane i za zaposlene, upravo te zaposlene, znači nad sudbinom lažno jadikuje prethodni govornik.

Dakle, i kada je reč o zaradi i kada je reč o prekovremenim satima i kada je reč o ostalim pravima i obavezama koje proističu iz važećeg Zakona o radu, a kada govorimo o zaposlenima na neodređeno vreme, sada izjednačavamo taj, da kažem, radno-pravni položaj sa ostalima i to je ono što je jako dobro. Dakle, ti ljudi do sada nisu imali pravo ni na odsustvo, ni na troškove kada je reč o odlasku i dolasku na posao, niti im je bio plaćen prekovremeni rad i sve ostale kategorije koje su obuhvaćene Zakonom o radu.

Zato vas molim da pre nego što krenete da kritikujete neko zakonsko rešenje, dobro proučite. Ja znam da vi to umete. Vi ste vrstan pravnik kolega Šaroviću, imate i određenog iskustva u poslaničkoj funkciji, tako da to je jedna sugestija za buduće vaše javljanje. Zahvaljujem.