Eto vidite šta smo mi pokazali ulaskom u taj dijalog. Nekoliko stvari veoma važnih.
Prvo, pokazali smo da njih, bivši režim, nikakav dijalog zapravo ne zanima, da nije bitno ni vreme, ni mesto, ni da li će neko tu da bude u ulozi medijatora ili neće, kojim ćemo redom da pristupamo temama šta će ko da kaže, ma ništa ih to ne zanima. Nikakav dijalog njih zapravo ne zanima.
Pričali su kako imaju neke stvari da predlože, kako je tu nešto sporno, može da se unapredi itd. sve same gluposti su pričali, da bi se priča svela na to da mi pokazujemo, ne bežimo od dijaloga, hoćemo da ga vodimo, a onda oni zaključili beže od njega i ne zanima ih uopšte.
Jel znate zašto? Jer su pokazali da jedan jedini čestiti argument tu nemaju. Jer su pokazali teško neznanje, nepoznavanje zakona, nepoznavanje izborne prakse. Pokazali su da su šuplji odakle god da pogledate i naravno, pobegli.
Drugo što smo pokazali, mi nemamo čega da se bojimo, mi nemamo čega da se stidimo ili brinemo, mi smo potpuno čisti, nama je savest mirna. Pobeđujemo zato što je to narodna volja, a ne zbog toga što postoji bilo kakav mehanizam koji će nekome dati prednost. Nas to nikad nije zanimalo, niti je to, još jednom ponavljam, nešto što presuđuje, volja svakog čoveka, građanina ove zemlje, onog momenta kada dođe iza paravana i odluči po svojoj savesti koga će podržati. Te smo stvari pokazali.
Da vam kažem gospodine Jovanoviću, ja sam uveren da neće. Znate zašto? Zato što su oni dobro zaključili da se njima apsolutno neisplati da sa nama učestvuju u ovoj raspravi. Kako nisu argumente imali na dijalogu, nije važno gde, tako ga nisu imali ni u ovoj sali. Znate, grupacija bivšeg režima, sa kojim su rejtingom ušli u ovaj saziv? Kada se sve sabere, imali su možda dvadesetak, 20 i nešto posto svi zajedno na gomili onako. Jel znate koliki im je ukupni rejting svi da se saberu zajedno danas? Ako je 8%, mnogo im je. Šta to govori? Sučeljavajući argumente sa nama, oni su politički trpeli poraz za porazom, gleda narod i vidi, šta god da kažu nisu u pravu, šta god da kažemo imamo osnova, u pravu smo. I onda, jedna godina, druga, treća, zaključili i oni, ubiše nas u raspravi, bolje da se sklonimo i da kukamo, da lažemo kako nemamo gde da govorimo, nego da govorimo, a imamo gde, a da se vidi da nemamo šta da kažemo.
Zato sam ja uveren, oni se pojavljivati neće. Šta će da rade? Jedino što umeju, to njihovo mahnitanje, to njihovo vitlanje, to njihovo divljanje je jedino što imaju da ponude u ovom trenutku, a RTS, a Predsedništvo, a Narodna skupština, šta će biti četvrto mesto, možemo da se pitamo i da smišljamo sami, ali osim toga neće raditi ništa drugo, jer očigledno nisu u stanju da Srbiji ništa bolje ponude od ovoga što su imali da pokažu do sada.
Na samom kraju, bez dinara jednog u kampanji, mnoge su stranke opozicione, u godinama iza nas, umele da dobiju i po 20% i po 30%, sećate se tih vremena. Dakle, nije suština onoga što ćeš nekome da ponudiš materijalno, nije suština čak ni onoga što ćeš da mu kažeš, suština je poverenje naroda. Narod veruje onima koji pokazuju da su pošteni ljudi, koji pokazuju da su iskreno u onome što se naziva političkom borbom, da su srcem u tome, da vole Srbiju i svoj narod i umeju da obezbede neki rezultat za taj narod.
One lopuže, one kriminalce koji su gledali samo sebe, a taj narod temeljno upropastili, a tu državu ponizili na svakom mestu, narod da gleda neće. Mogu danas da mu ponude šta bilo, mogu da ga lažu i mažu od jutra do mraka, narod neće onog momenta kada svako sa svojom savešću stane iza paravana on odlučuje, i zbog toga pobeđuju rad, rezultati i ljubav prema otadžbini, zbog toga pobeđuju Aleksandar Vučić i SNS, a para ne fali ovim milionerima, nikada im falilo nije, a te pare im neće doneti narod, jer naš narod nije na prodaju. Hvala.