Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 73 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, upućujem poslaničko pitanje Ani Brnabić i ministru obrazovanja Mladenu Šarčeviću.

Mi obično o temi udžbenika govorimo samo kada je početak školske godine, inače se Ministarstvo uopšte tom temom ne bavi, ali onda smo u međuvremenu mogli da vidimo skandal za skandalom što se tiče ove teme. Dakle, oni koji se maksimalno favorizuju što se tiče proizvođača u Srbiji jesu „Bigz“, „Klet“ i „Logos“, svi u vlasništvu hrvatskog izdavača „Školske knjige“. Posle toga imamo udžbenike iz istorije, pre svega, koji ne samo da su istorijski netačni, nego su u velikoj meri za naš narod, našu istoriju i našu kulturu uvredljivi.

Tako, posle onih događaja da su Srbi, u stvari, kada su došli svojevremeno na Balkan tu zatekli Albance i preoteli im zemlju, gde smo videli neke srednjevekovne izmišljene države kada su Srbi došli na Balkan, predstavljaju hrvatsku nepostojeću istoriju kao istoriju zasnovanu na faktima, a poslednje od svega toga imali smo zaista jedan veliki skandal. Dakle, danak u krvi, otimanje Srba, tj. srpske dece od strane turske vojske kako bi od njih posle pravili vojnike je predstavljen kao nešto što se smatralo tada pozitivnim. Dakle, danak u krvi je pozitivna stvar u udžbenicima istorije za osnovnu školu. Kako je moguće da niko ne reaguje?

Kaže se u „Bigzovom“ udžbeniku za šesti razred: „Danak u krvi je omogućavao dečacima da napreduju na društvenoj lestvici, a oni su zauzvrat bili potpuno odani sultanu. Tako su mnogi od njih postali članovi važne i uticajne elite Osmanskog carstva.“ To je danak u krvi u udžbenicima za osnovnu školu. Gde je reakcija Ministarstva? Kako je moguće da je ovo dopušteno u našim školama? Da li neko iz Ministarstva obrazovanja, pre nego što se ti udžbenici uopšte pojave u školama, pročita te udžbenike? Da li je moguće da niko ovo nije pročitao pre nego što se to pojavilo u školama? Da li je moguće, ukoliko ste pročitali, da se vi sa tim slažete?

Pa, valjda, ako je jedan Mehmed Paša Sokolović, jel to značilo da su svi oni automatski bili veliki veziri koji su otimani iz sprskih porodica, preobraćeni u drugu veru i postajali turski vojnici i Turci, na kraju krajeva, u 16, 17. i 18. veku? Da li se Ministarstvo sa ovim slaže? To je kao da sad sutra možemo možda da zateknemo da je Jasenovac imao neke pozitivne stvari. To je bilo, izvinite, moglo je tamo da se radi. To je na tom nivou. Dakle, obavezna reakcija Ministarstva obrazovanja da se ovo što pre zabrani.

Još jedna stvar, mi ovde forsiramo hrvatske izdavače i posle imamo ovakve skandale. Šta je sa Zavodom za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva? Šta je sa Službenim glasnikom? Kako je moguće da su privilegovani hrvatski izdavači i posle možemo da zateknemo ovo od njih? To su inače otvoreni finansijeri HDZ-a u Hrvatskoj. Dakle, izdavačku kuću „Bigz“ kupila je „Školska knjiga“ čiji je vlasnik hrvatski tajkun Ante Žužul, finansijer HDZ-a. „Logos“ i „Klet“ su u vlasništvu Ante Žužula, Danijela Žderića i Roka Kvaternika. To su vlasnici ovih izdavačkih kuća iz kojih u našim školama imaju udžbenike.

Dakle, zabraniti bilo kome, osim Zavoda za izdavanje udžbenika, da se bavi ovim udžbenicima, jer zaista imamo jako loše iskustvo, pogotovo što moramo da forsiramo državnog izdavača, a ne da na uštrb državnog izdavača forsiramo hrvatske izdavače. To je zaista nenormalno. Što pre reakcija i gospođe Brnabić i gospodina Šarčevića, a pogotovo da se odgovori na inicijativu Srpske radikalne stranke da se što pre štampaju sabrana dela nobelovca Petera Hankea, jednog velikog srpskog prijatelja. Još uvek nismo dobili odgovor na to pitanje. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Nada Lazić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, ja želim da postavim pitanje ministru poljoprivrede i ministru zaštite životne sredine. Dakle, koliko kafilerija koje rade postoji u Srbiji privatnih i državnih i kako se završila arbitraža Energo-zelene protiv države Srbije i kakva je sudbina ovog postrojenja?

Da podsetim, u kafilerijama se prerađuju životinjski ostaci i uginule životinje u hranu za životinje, mesno koštano brašno kao energent ili za dobijanje biodizela i biogasa, a spaljivanjem otpada na visokim temperaturama može se i to koristiti za proizvodnju tople vode i pare. Znači, postoji višestruka mogućnost korišćenja ovih ostataka. Do 2017. godine još je bilo moguće i pratiti šta se dešava sa kafilerijama, ali danas ne znamo koje rade, kako se i sa kojim problemima one suočavaju.

Naime, 2013. godine u Inđiji je puštena u rad moderna kafilerija Energo-zelena, vlasništvo belgijskog investitora, kapaciteta prerade preko 150.000 tona godišnje, za čiju izgradnju je ovaj investitor uložio oko 21 milion evra.

Godine 2014. da vas podsetim u ovoj kafileriji je prerađeno oko 95% uginulih životinja i drugog životinjskog otpada sa poplavljenih područja. Znate da smo te godine imali velike poplave u Srbiji i oko 160 tona otpada sa poplavljenih područja u BiH. Može se slobodno reči da je ova kafilerija uspela sanira posledice koje bi bile daleko gore i daleko štetnije da ovaj otpad nije prerađen.

Krajem 2014. godine „Energozelena“ je obustavila rad i tražila povraćaj uloženih sredstava i pošto nije postignut dogovor sa Republikom Srbijom zatražili su arbitražu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu zbog sistematskih propusta Srbije u sprovođenju propisa u oblasti prerade životinjskog otpada. Naime, taj kapacitet nije mogao da se ispoštuje jer na terenu nije sakupljena ona količina koja je očigledno bila dogovorena.

Nakon toga jedina kafilerija koja je radila bila je „Proteinka“ u Somboru, a tada je radila i ona u Ćupriji. Godinama su bile pritužbe građana, delova grada, recimo Sombora na nesnosan smrad iz ove kafilerije i na nepotpuni tretman ili neadekvatan tretman ovog otpada. Bilo je inspekcijskih prijava, sudskih odluka protiv rukovodećih ljudi, zbog nepropisnog postupanja sa životinjskim otpadom. Najnovija je informacija da će se ova kafilerija ugasiti.

Takođe, u Zrenjaninu građani imaju problem sa smradom i zagađenjem iz privatne kafilerije „Prekom“ koja ima sudsko rešenje iz novembra 2018. godine o zabrani i preradi životinjskog otpada na tri godine ukoliko ne ugradi filtere i spreči zagađenje vazduha. Ova presuda je potvrđena u ponovljenom postupku u maju ove godine.

Dakle, šta je pravo stanje i kako se u Srbiji postupa sa uginulim životinjama i životinjskim otpadom? U Srbiji se godišnje produkuje oko 273.000 tona ovog otpada. Na osnovu Strategije o upravljanju otpadom Republika Srbija je za 2010/2019. samo 20% se prerađuje u kafilerijama. Da li je ovaj podatak tačan i danas? U međuvremenu uginule životinje se i kao klanični ostaci najvećim delom odlažu bez tretmana, zakopavaju se i bacaju na divlje i sanitarne deponije. Nema tačne evidencije koliko ima takvih deponija. Zbog toga su ugrožene podzemne vode, ugroženo je zdravlje stanovništva, nesnosan smrad se širi i sve to može da bude veoma opasno po ljude i zbog toga postavljam ova pitanja.

Po zakonu lokalne samouprave su dužne da izgrade međuobjekte gde se prikupljaju uginule životinje specijalnim vozilima i čuvaju do otpremanja u kafileriju. U Srbiji, prema onim podacima koja ja imam, postoje samo tri objekta i to u Kikindi, Pančevu i Vršcu od 158 opština. Onda ne čudi slika brda pilećih ostataka na samoj obali Moravi ili raspadnuta svinja u kanalu Dunav-Tisa-Dunav, ili naduvana krava pored njive na plus 40 stepeni.

Zeleni fond, podsetiću vas, u ovoj godini težak je 4,3 milijarde, a ukupno se kao eko taksa prikupi 12 milijardi dinara. Da li će se deo ovih sredstava usmeriti u lokalne samouprave da bi se izgradili međuobjekti i da bi se sprečilo ovako nekontrolisano odlaganje animalnog otpada. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić Obradović.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, a u cilju podrške srpske poljoprivrede, srpskog sela i poboljšanja položaja žena na selu.

Mi ne smemo kao društvo da zaboravimo na srpsko selo, ne smemo da dozvolimo da se srpska sela gase, moramo više ulagati u srpsko selo i kako da poboljšamo težak položaj života žena na selu.

S obzirom da sam poslanik koji dolazi iz srca poljoprivrednog područja, iz Aleksandrovačke Župe, Kopaoničkog i Rasinskog okruga, od prvog dana od kada sam u Narodnoj skupštini zalagala sam se za rešavanje problema i poboljšanja položaja poljoprivrednika, naročito u brdsko-planinskim područjima i poljoprivrede u jugozapadnoj i jugoistočnoj Srbiji.

Poslanička grupa JS i naš predsednik Dragan Marković-Palma daje vrlo značajne savete i predloge kada je u pitanju poboljšanje položaja poljoprivrednika i u lokalnim samoupravama gde učestvujemo u vlasti, poljoprivrednike oslobađa plaćanja poreza na poljoprivredno zemljište, plaćanja poljoprivrednih tezgi i uopšte poboljšanja njegovog položaja.

Međutim, postoje lokalne samouprave koje nisu u mogućnosti da se same izbore sa problemima koje vremenske neprilike i nepogode donose, tako da u tim lokalnim samoupravama potrebna je veća podrška ministarstva u cilju poboljšanja i rešavanja problema, naročito kada je u pitanju ulaganje u protivgradnu zaštitu i ulaganje u sisteme za navodnjavanje. Jedino ovim merama koje Ministarstvo poljoprivrede može da sprovede naročito povećano u ovim brdsko-planinskim predelima možemo da sprečimo da poljoprivreda, naročito kada su u pitanju voćnjaci, vinogradi, zatim, malinjaci, gde je potrebno u slučaju prirodnih katastrofa duži vremenski period da se one oporave, a u određenim slučajevima i ne mogu da budu oporavljene.

Drugo pitanje koje postavljam Ministarstvu poljoprivrede, tiče se podrške takođe poljoprivrednicima, da li država može da garantuje otkupnu cenu poljoprivrednih proizvoda u nekom kvartalno dužem vremenskom periodu kako bi poljoprivredni proizvođač mogao u ovom periodu kada planira da kažem, zasade i u šta želi da ulaže, mogao da se odluči koji poljoprivredni proizvod želi da proizvodi i isplativost tog poljoprivrednog proizvoda.

Drugo pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, tiče se poboljšanja položaja žena na selu. Kao poslanik koji dolazi iz unutrašnjosti uvek želim da ukažem da život žena u gradu i u Beogradu nije isti kao život žena na selu. U prethodnom periodu položaj žena na selu dosta je izjednačavan sa položajem žena u gradu i to je pravljen najveći problem jer nije se obraćala posebna pažnja na sasvim drugačije potrebe i uslove i da kažem, na rodnu ne ravnopravnost koje žene na selu i otežanim uslovima imaju potrebe da Ministarstvo za rad, socijalnu politiku posebnom strategijom i merama potpomogne ovim ženama. Tako da pitanje koje postavljam Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku jeste, dokle se stiglo sa strategijom unapređenja položaja žena na selu, ekonomskog osnaživanja žena i informatičke pismenosti? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje, želim da obavestim javnost da je danas 351 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu. Na taj način oni najbolje pokazuju odnos prema funkciji koju obavljaju, odnos prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali i odnos prema građanima.

Imam nekoliko poslaničkih pitanja upućena su MUP, a odnose se na skup koji je održan pre nekoliko dana ispred zgrade RTS, a koji su organizovali Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović i cela ta tužna ekipa, a koji je zapravo bio blokada RTS na osam sati. Sad zamislite stotinjak Đilasovih aktivista se okupilo i blokiralo rad RTS na osam sati. Naime, povodom saopštenja policijske uprave za Grad Beograd gde se navodi da taj skup nije prijavljen policije, postavljam pitanje, dokle ćemo tolerisati bezakonje Sveza za Srbiju i dokle će apsolutna manjina da maltretira i građane Beograda raznim blokadama, raznih institucija.

U saopštenju Policijske uprave za Grad Beograd kaže se da je netačno da je Savez za Srbiju uredno prijavio današnji skup ispred zgrade RTS, i konstatuje se da prilikom prijavljivanja organizatori nisu ispoštovali Zakon o javnom okupljanju i to je izjavio načelnik Policijske uprave za Grad Beograd, Milan Stanić.

Pre toga je predsednik Izvršnog odbora Pokreta za preokret, čuj Pokreta za preokret, Milorad Bjedov, pristupio 11. decembra u prostorije Policijske stanice Palilula i podneo prijavu za javno okupljanje. Pa je Policijska stanica Palilula istog dana uručila obaveštenje kontakt osobi iz SZS u vezi podnete prijave, kojim je konstatovano najpre, da je prijava neblagovremena, jer nije podneta u zakonom propisanom roku i nekompletna, jer ne sadrži potrebno i zakonom propisano, te sa tim u vezi, skup se ne smatra prijavljenim. Dakle, to je izjava, odnosno, saopštenje Policijske uprave za Grad Beograd.

Sve ovo pitam zato što to nije prvi put da se pokazuje nepoštovanje zakona u tom smislu što predstavlja vrhunsku bahatost ovih iz SZS. Dakle, imamo izjavu i onog nesrećnog Srđana Markovića, jednog od organizatora protesta „Jedan od pet miliona“, mislim 3. decembra ove godine, gde otvoreno kaže da više neće prijavljivati skupove policiji.

Evo, kaže taj Srđan Marković, jedan od organizatora protesta „Jedan od pet miliona“, za „N1“ da sutra ističe rok koji su ostavili policiji da otkrije napadača na njega, i kaže da, ukoliko ne bude odgovora da više neće prijavljivati svoje skupove policiji.

Onda, 13. decembra ove godine, opet saopštenje tog „Jedan od pet miliona“, da neće prijavljivati proteste, kaže „Jedan od pet miliona“, saopštilo je da neće prijaviti ni naredni protest, jer policija još nije identifikovala napadače na njihovog, nekog, aktivistu.

Dakle, oni otvoreno priznaju da krše zakon, da neće prijavljivati svoje skupove, i ja zaista ne znam dokle će se tolerisati sve ovo.

Dokle će bahata manjina da se iživljava nad građanima Beograda, da maltretira građane Beograda i još se hvale time, dakle, javno se hvale da ne poštuju zakon i da im ne pada na pamet da ga poštuju. Kako kome padne šta na pamet od njih, tako odmah blokiraju neke institucije, pa da li to bilo predsedništvo, da li Skupštinu, da li RTS, da li Rektorat itd. Sećate se onog ludaka koji je pre neko veče hteo da upadne u Skupštinu sa državnom zastavom, pa je s njom pokušao da razbije prozor? I, nikom ništa.

Kako to da kad Srpska napredna stranka treba da održi običan štand, promotivni štand, dakle, uredno prijavimo skup policiji, evo, moji Vračarci, svakog vikenda na Kalenić pijaci drže štandove, razgovaraju sa građanima, i uredno prijave skup policiji, a, ovi mogu da blokiraju ceo grad, da parališu saobraćaj na nekoliko sati, i nikom ništa, i još se hvale time.

I još celu draž, tom celom tragikomičnom skupu ispred RTS dao je i onaj Borko Stefanović, koji se na tom skupu pojavio u cipelama marke „Prada“, ni manje, ni više nego 620 evra. Evo, mediji pišu: „Bez „Prade“, nema blokade.“ Dakle, Borko Stefanović na skupu u „Prada“ cipelama od 620 evra. Pošto Borko dolazi iz stranke Slobode i pravde, ja sad predlažem da promene ime u Stranka slobode i Prade. Dakle, da izbace slovo „v“, jer očigledno je da njihovi funkcioneri nose samo skupe cipele. Znamo da je i ona Kena nosio cipele od 1.500 evra. Znamo da onaj Bastać ima u džepu 13.000 evra kao džeparac, evo ga Borko u cipelama od 600 evra, i to su ti levičari, koji se zalažu za radnička prava, a nose cipele od 600 evra. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Snežana Bogosavljević Bošković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, moja pitanja tiču se sprovođenja politike zaštite očuvanja promocije i popularizacije našeg kulturnog nasleđa i potrebe da se ova pitanja više zastupe u našim obrazovnim politikama, te s toga pitanja upućujem ministru kulture i informisanja i ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Činjenica je da je kulturna baština Srbije od neprocenjive vrednosti i od izuzetnog značaja za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, naše vere i tradicije, kulture i istorije.

S ponosom ističemo da je Srbija zemlja bogatog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa i da je naša obaveza da kroz iskazan aktivizam, ali i ulaganja u njegovo očuvanje ovaj dragocen resurs učinimo dostupnim i sadašnjim generacijama i budućim pokolenjima.

U tom smislu izuzetno su važni programi očuvanja restauracije i obnavljanja, kao i programi kontinuirane promocije i popularizacije kulturnog nasleđa sa ciljem da se najširoj javnosti našim građanima, ali i inostranim turistima na najbolji način približi njihova vrednost, istorijat, simbolika i trajanje.

Posebna važnost očuvanja kulturne baštine i ulaganja u kulturne istorijske znamenitosti je sa aspekta turizma, što pokazuju i rezultati, ankete, turističke organizacije Srbije po kojima kulturna baština je ta koja privlači čak 65% turista u našu zemlju.

S druge strane, turizam i kulturna baština ogroman su potencijal za lokalni, ekonomski i svaki drugi razvoj. To se posebno odnosi na gradove i opštine, geografska područja gde su locirani spomenici kulture, arheološka nalazišta, prostorne kulturno-istorijske celine.

Koliko je pred nama ozbiljan izazov i nemali zadatak, očuvanja kulturne baštine, nedvosmisleno govori podatak da kada je reč samo o nepokretnim kulturnim dobrima u Centralni registar upisano je 2.306, od kojih 2.023 su spomenici kulture, a 151 je arheološko nalazište.

Od impozantnog broja kada se radi o spomenicima kulture, 512 ih je proglašeno za dobra od velikog značaja, 200 ima najviši stepen zaštite po domaćem zakonodavstvu, a 10 spomenika kulture su na listi UNESKO, kao deo svetske kulturne baštine. Među njima, kada se radi o našim spomenicima kulture su Stari Ras Sopoćanima, Studenica, ali tu su i srednjovekovni manastiri koji se nalaze na KiM: Gračanica, Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Crkva Bogorodice LJeviška.

Dakle, jasno je, naše kulturno nasleđe je naše bogatstvo, ali i naša obaveza stalne posvećenosti i ulaganja u njegovu obnovu i očuvanje.

Svedoci smo da je u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući predanom radu i velikim ulaganjima Republike Srbije obnovljeno više spomenika kulture u našoj zemlji, pomenuću samo neke: Subotička sinagoga, Tvrđava u Baču, Pirotska tvrđava, ili Momčilov grad, crkveni kompleks u Jablanici, Golubačka tvrđava u Smederevu.

Obzirom da je za sprovođenje programa očuvanja kulturne baštine potrebno dosta sredstava i velika ulaganja su iz nacionalnog budžeta znamo da su nam na raspolaganju i neki drugi fondovi, poput Fondova EU za kulturu i zbog toga ja upućujem pitanja ministru kulture i informisanja i to sledeća.

Da li su utvrđeni prioriteti za naredne godine u obnavljanju i restauraciji kulturnih dobara i koji su objekti u pitanju? Da li postoje pripremljeni projekti obnove kulturne baštine kojima Srbija može da aplicira za sredstva EU fondova? Da li Ministarstvo sarađuje sa UNESKO, posebno kada je u pitanju naša baština koja je pod zaštitom UNESKO, a nalazi se na prostoru KiM? Pitanje za ministra prosvete, da li postoje mogućnosti uvođenja obaveznog obrazovnog sadržaja, a kroz predmet nacionalne istorije koji bi se odnosio na bogatu kulturnu baštinu Srbije, a čiji bi cilj bio da naša deca, od najranijeg uzrasta se upoznaju sa bogatstvom našeg kulturnog nasleđa i važnošću njegove zaštite i očuvanja.

Zahvaljujem na pažnji.