Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/336-19

2. dan rada

17.12.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem kolega Periću.
Reč ima narodni poslanik LJiljana Malušić.
...
Srpska napredna stranka

Ljiljana Malušić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas je pred nama šest sporazuma. Ja ću govoriti o dva sporazuma, međutim, pre nego što krenem o sporazumima, prokomentarisala bih ove kamate na kredite.

Setimo se samo žutog preduzeća koje je obezglavilo ovu državu. Oni su zadužili zemlju za 26 milijardi evra. Uzimali su kredite po 7, 8, 9 i 10%. Verovatno su se talili. Sada mi uzimamo kredite, ali po 2% kamate i vraćamo njihove dugove i tako ćemo raditi dok ne vratimo dug. Mi smo smanjili taj dug za milijardu i po i više i ponosim se rezultatima rada ove Vlade.

Kada smo kod ovih sporazuma, juče je gospodin predsednik, gospodin Aleksandar Vučić otvorio izložbu u Palati Srbija, gde smo mogli da vidimo rezultate rada za sedam godina, od kako je SNS došla na vlast. Znači, od 2012. do 2019. godine.

Neverovatno, ali istinito, videli smo da smo napravili 350 kilometara autoputeva. Ići ću redom. Napravili smo, očistili smo korita vodna, napravili signalizaciju, naravno ne čitavom dužinom Dunava i ostalih reka, ali radimo. Takođe, napravili kilometre pruga, prepravili i popravili ono što je bilo ruinirano i nije se radilo na njima 50, pa i 70 godina. Tako se radi.

Idemo redom što se tiče auto-puteva, 350 kilometara auto-puteva, od toga završen Koridor 10, izgleda kao aerodromska pista. Imamo sada auto-put do Grčke, imamo auto-put do Bugarske. Odradili smo, počeli smo da radimo Koridor 11, napravljeno je više od 80 kilometara puteva. Sutra otvaramo deonicu Surčin–Obrenovac, tako da ćemo od Surčina, odnosno od Beograda moći da do Čačka dođemo za manje od sat i po vremena. Radićemo još šest auto-puteva, između ostalog, krenula je izgradnja auto-puta Ruma–Šabac–Loznica dužine 70 kilometara. Za Moravski koridor odvojeno je 740 miliona evra živih para iz budžeta Republike Srbije, otvoren, presečena je vrpca u nedelju, prva deonica biće završena 2022. godine. Do kraja 2024. ili 2025. godine, sigurno sam da će se završiti Moravski koridor sa sve mostovima, sa sve sređivanjem korita reke Morave da se ne desi da ikada više u životu napravi haos u tim područjima.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora auto-put E80 deonica Niš–Merdare, neko reče, jedan od mojih uvaženih kolega, pa zašto to nije prioritet? Sve je prioritet, gradnja auto-puteva je prioritet, tako se dovode investitori. Ko hoće da ode u neku nedođiju? Niko živi. Neka se seti kolega kako to izgleda leti, po osam sati se čeka na prelazu Merdare, nedopustivo. Zato mi gradimo auto-puteve i zato će Srbija za par godina biti jedna od srednje razvijenih zemalja Evrope, ako već nije.

Što se tiče ovog kredita od Evropske investicione banke, on iznosi 100 miliona evra i izuzetno je važno da se napravi i ovaj put, jer ćemo na taj način, to je ruta koja je neophodna, jer povezuje Albaniju, povezuje Srbiju sa Albanijom, ali ne i samo sa Albanijom, s Jadranskim morem, sa Jonskim morem, imaćemo brži protok robe, imaćemo brži protok kapitala, imaćemo brži protok putnika, još ako zaživi „mali Šengen“, ja se nadam da vrlo brzo hoće, a što treba da se potpiše između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, e to će biti prava stvar, mala EU.

Neko reče - ne dolazi u obzir. Kako ne dolazi u obzir, nisu ljudi ukapirali šta je to. Pre svega, štedimo novac, preko 200 miliona evra štedimo, svaka od tih država, drugo - brzina, treće - prepoznavanje kvalifikacija, ljudi ne razumeju šta je „mali Šengen“, nadam se da će brzo da zaživi uz sve ove auto-puteve, eto nama investitora.

Što se tiče fabrika u Srbiji, od 2012. do 2019. godine otvoreno je preko 250 fabrika. Mi otvaramo fabrike, žuto preduzeće je zatvaralo. Setite se samo 2008. godine kada je otpušteno 400.000 ljudi. Te 2008. godine otpušteno je i 2.000 sudija. Još uvek su tamo neki poput sudija Majića koji je za dete koje je silovano da kaznu od godinu dana, kao da je neko ukrao automobil, sramota i nadam se da ćemo tom čoveku brzo da vidimo leđa.

Šta još reći za ovaj auto-put. Deonica Niš–Merdare će biti deo Koridora auto-puta E80, čijom će se izgradnjom znatno skratiti vreme putovanje i povećati bezbednost. Projekat je podeljen na Niš-Pločnik, prva deonica 32,7 kilometara puta, zatim deonica dva dužina 8,8 počinje posle petlje Merošina istok, deonica tri dužine 12,8 kilometara prolazi kroz građevinsko područje Prokuplje itd. Nadam se da će ovaj put zaista doneti samo boljitak, i sigurna sam svim ovim ljudima koji žive ovde, pre svega investitore. Treba još samo reći da će čitav put koštati 255 miliona evra i to pod vrlo povoljnim okolnostima, odnosno sa kamatom od 2%.

Ja ću samo još par reči, jer ima još dosta kolega koji žele da govore o rezultatima rada, reći o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacija o odobrenju državnog kredita Vlade Republike Srbije. Zašto je to važno? Zato što svaki potpisan sporazum znači jačanje bilateralnih odnosa. To je izuzetno važno za Republiku Srbiju, a mi stvaramo prijatelje. Potpisali samo masu sporazuma i vidi se kako Srbija napreduje na tom putu.

Kada je gospodin Medvedev bio u oktobru mesecu ove godine, potpisana je masa ugovora, između ostalog i ovaj ugovor o zajmu o 172,5 miliona evra. Sa tim ćemo raditi mnogo toga, pre svega brze pruge, zatim kupićemo od njih izuzetno dobre kompozicije. Tako da sam sigurna da je ovaj kredit jedan od boljitaka za Republiku Srbiju i ne samo to, Rusija nam pomaže non-stop, tu imamo kamatu samo 2%, a rekla sam već, da se ne ponavljam, da zahvaljujući žutom preduzeću došli smo, 2012. godine, na rub propasti. Danas je to druga priča i ja ću u danu za glasanje podržati sve predloge ovih sporazuma. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Malušić.
Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović.
Izvolite, kolega Damjanoviću.
...
Srpska radikalna stranka

Miljan Damjanović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedavajući, zahvaljujem se.

Zaista sam ostao bez teksta i želim da pitam gospodina Martinovića, šefa poslaničke grupe SNS, da li se slaže sa izlaganjem svog poslanika koji je govorio malopre, gospođe LJiljane Malušić? Da li je to nova politika Vlade Republike Srbije ili je onaj naš strah koji smo rekli da hoćete da priznate Kosovo i uvedete na mala vrata?

Ovde je rečeno, citiraću je: „Da se autoput E80, na deonici Niš-Merdare pravi kako ne bi bilo više gužvi na prelazu Merdare oko osam sati“. Koji je to granični prelaz, sa kojom se državom to Merdare graniči? Sa kim se vi to graničite? Jel hoćete da priznate Kosovo, kao što biste hteli da naselite migrante, što je vaš predlog ponovo bio na jednoj od sednica odbora kada ste govorili? Je li to plan SNS?

Evo, zatražiću stenogram. Uzmite stenogram i pročitajte šta je poslanik SNS izgovorila. Osam sati se čeka na prelazu Merdare. Prema čemu? Prema kome? Sa kim? To je pod jedan.

Pod dva, govorili ste o tome da neki govore da ne žele razvoj putne infrastrukture. Ne da samo želim razvoj putne infrastrukture, ali…

(Aleksandar Martinović: Koji su to neki?)

… evo, gospođa Ana Čarapić je govorila o nekima, pa je uzela primer da Podujevo ima više stanovnika nego Toplica, i primer Kuršumlije. Ja ću da vam dam primer zašto ljudi odlaze iz tih delova Srbije. Evo, na primer, država je preko Fonda za razvoj uložila 25 miliona evra u preduzeće „Simpo Šik“ u Kuršumliji. Oni pri tome, od osnivanja 2010. godine, ta firma ne uplaćuje poreze i doprinose za oko 500 radnika. Od ovih 25 miliona, po nalazu sudskog veštaka, uloženo je samo tri miliona evra i štrajkači ovog preduzeća su taj problem prezentovali predsedniku države. Umesto da pronađu gde je ukradeno, gde je nestalo preko 20 miliona evra, vrate novac i pohapse lopove kao što su i, kako kažete, Dragan Đilas, ali ga ne hapsite, dešava se nešto potpuno drugačije. Država uplaćuje 150 miliona dinara opštini Kuršumlija da podeli pomoć socijalno ugroženim građanima, da smiri štrajk zaposlenih i na taj način zaštiti lopove.

Da stvar bude još gora, tu nastaje nova krađa pri podeli tih 150 miliona dinara, jer je dobar deo tih para završio ne socijalno ugroženim, već u džepovima opštinskih funkcionera i dobrostojećih privatnika.

Kao primer kome je otišao taj novac, evo gospodine Martinoviću, 620 hiljada dinara kao socijalnu pomoć, dobio je Nebojša Jović Gibe, inače opštinski funkcioner. Jedini koji nisu dobili socijalnu pomoć jesu odbornik SRS, Zvezdan Ristić i jedan od vođa protesta, Nebojša Krstić. To je pravo stanje u Kuršumliji.

Kad govorimo oko toga zašto u Podujevu ima više ljudi, rekli smo, evo, zašto i napuštaju, mi imamo i drugi problem kada vi govorite o borbi protiv kriminala, korupcije, čak potpisujete sporazume i uzimate primer SAD-a, po podacima poreske uprave, najnovijim podacima poreske uprave, firma „Mera invest“ vlasnika Marka Miškovića dužna je na ime poreza 1,08 milijardi dinara ili 9,1 miliona evra, Miroslav Bogićević „Magma prom“ 990,4 miliona dinara na ime poreza, 8,3 miliona evra, Dušan Borovica 772 miliona dinara, Dragan Đurić 540 miliona dinara i još mnogi drugi. Ovim se dokazuje da su veliki igrači vaš sistem provalili ili u dogovoru, kako su radili sa DS tako i sa SNS, prijave svoja velika dugovanja, ne plaćaju porez i onda sledi reprogramiranje dugova, delimično otpis dugova, naravno bez zastajkivanja u proizvodnji. Šta se dešava u praksi sa malim preduzećima?

(Aleksandar Marković: Šta se dešava?)

Ja volim kad mi gospodin Marković dobacuje, jer je on zaista ekonomski ekspert i razume o čemu ja govorim.

Evo, na primer, gospodin Marković poznaje nekog Željka Rusića iz Vojislava Ilića sa opštine Vračar, koji je imao market, trgovinsku radnju i bio je samo jedan od onih gde se poreski inspektori pojave…

(Aleksandar Marković: To je Zvezdara.)

Pa, toliko znate, gospodine Markoviću, Vojislava Ilića ulica je tromeđa Zvezdare, Vračara i Voždovca. Ali, dobro, vi dalje od nekih kafana tamo niste ni mogli dalje da obilazite.

…i gde pronađu višak ili manjak samo od 500 - 1000 dinara zatvarali su trgovinske objekte, kažnjavali ih brutalno i na taj način oduzimali tim ljudima hleb i bili na udaru kompletno mali objekti, što trgovinski, što ugostiteljski, a i dan danas su na udaru represije poreskih inspektora vlasti SNS, jer oni nisu u stanju, kao veliki igrači koji su ovoj državi dužni milijarde dinara, da unapred u dogovoru sa vama pripreme već onaj, kako ga vi zovete UPPR i vi lepo nastavite narednih pet godina da reprogramirate dugove. Na taj način pokazujete kakvi su dvostruki aršini, s jedne strane kako se ophodite i štitite tajkune, a s druge strane kako kažnjavate običan narod koji pokušava da zaradi bukvalno za sebe i svoju porodicu.

E sada, pod jedan, vi kada se poredite sa zemljama EU treba da znate da praksa koja postoji u njihovom sistemu nije ni nalik u Srbiji, jer u zapadnim zemljama, pogotovo u zapadnim zemljama EU, koja god je firma napravila dug koji je veći od kapitala, onda sledi toj firmi stečaj, a zatim se oni naplaćuju od direktora ili vlasnika, odnosno ide od njegovih potraživanja što se vodi na njegovo ime i zatim je i dužan da plati veliku novčanu kaznu na ime poreza. Zato je naroda u Srbiji sve manje i napušta zemlju, zato što ne mogu da zarade za sebe i svoju porodicu i zato što i dalje nastavljate da štite tajkune koji su bili tada tajkuni Demokratske stranke, a sada su tajkuni Srpske napredne stranke i to je istina.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite, koleginice.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, Srbija je zemlja koja od 2012. godine svakog dana sve brže i brže napreduje. Svetska banka je 2012. godine konstatovala da je Srbija što se tiče infrastrukturnih projekata zaostajala za dva i po investiciona ciklusa. To zaostajanje je pretvoreno u godine značilo da Srbija u infrastrukturnim projektima zaostaje za 40 godina.

Danas u Srbiji ima 41 hiljada gradilišta, u Srbiji se grade autoputevi, u Srbiji se gradi železnička infrastruktura, u Srbiji se stvaraju uslovi za poboljšanje vodnog saobraćaja, stvaraju se sve pretpostavke da Beograd postane glavnog čvorište i vodnog i vazdušnog i drumskog i železničkog saobraćaja. To je ono čemu teži SNS i to je ono što svakodnevno radi i gradi. Jedan dinar uložen i investiran u infrastrukturu četiri puta se vraća.

Moram da istaknem da je od 2014. godine Srbija svake godine napredovala u ekonomskom smislu i četiri godine za redom imamo suficit u budžetu. Srbija je, prema podacima takođe Svetske banke, najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Srbija je, takođe i po direktnim stranim investicijama, zemlja sa najvećim brojem stranih direktnih investicija u odnosu na broj stanovnika.

Moram da naglasim završetak Koridora 10, jer ulaganje u infrastrukturu, ulaganje u autoputeve znači u stvari ulaganje u život, ulaganje u razvoj, ulaganje u ostanak stanovništva na tom području, ulaganje u veće plate, ulaganje u veće penzije, ulaganje u budućnost.

Sutra će biti otvorena deonica puta od Surčina do Obrenovca, to je autoput Miloš Veliki. To je ponos za sve građane Republike Srbije i, naravno, ponos za Vladu. Takođe, na Vidovdan ove godine otvoren je aerodrom „Morava“ u Lađevcima, koji će danas započeti i prvi civilni let na relaciji Kraljevo-Beč.

Takođe, moram da istaknem da je započeta izgradnja i Moravskog koridora koja znači žilu kucavicu za 500 hiljada građana koji se nalaze na ovom koridoru, ali i za 22 hiljade malih i srednjih preduzeća koji se takođe nalaze u ovom delu. Ali, ne samo to, moram da istaknem da Moravski koridor znači da seljaci koji oru i sade svoje njive kraj Morave neće više morati da gledaju u nebo da li će kiša pasti i Morava oplaviti i odneti sve ono što su oni mukotrpnim radom posejali. Na Moravskom koridoru 40 kilometara odnosiće se i na vodni bedem, tako da građani Adrana, građani Sirče neće morati da strahuju da će Morava oplaviti i odneti svu njihovu letinu i sav njihov trud i rad.

Ono što posebno želim da naglasim, to je sporazum koji je potpisan 19. oktobra kada je došao ruski premijer Dmitrij Medvedev, potpisan ovde u Beogradu, a radi se o državnom kreditu za izgradnju i rekonstrukciju dela pruge od Valjeva prema Vrbnici, odnosno prema crnogorskoj granici. To je samo jedan od projekata u okviru ovog sporazuma, ali ono što moram da kažem, to je da je deonica od Resnika do Valjeva koja se odnosi na barsku prugu, inače vrlo značajnu i povezanu sa putnim koridorom, Koridorom 11, rekonstruisana 2017. godine i da vozovi na ovoj deonici idu brzinom od 120 kilometara na sat.

Cilj i namera je ove Vlade da daljom rekonstrukcijom pruge od Valjeva do Vrbnice u ukupnoj dužini 210km/č vozovi takođe idu brzinom od preko 100km/č. Brza pruga znači i bolji život za građane i Valjeva i građane Požege i građane Kosjerića i građane Užica i građane Priboja i građane Prijepolja. Želim da naglasim da je ovaj kredit vrlo povoljan, u pitanju je 172,5 miliona evra, da sa 25% učestvuje Republika Srbija a kako bi ona mogla da učestvuje da nije bilo onih bolnih ali jedino opravdanih i realnih ekonomskih reformi i da Srbija danas nije na zdravim osnovama.

Moram da istaknem da uporedo sa železničkom infrastrukturom radi se dalje na auto-putu Koridora 11, radi se deonica od Preljine do Požege u dužini od 30,9km, to je zahtevna deonica ali svakako iz Požege će ići jedan krak prema Boljarima, ponovo prema crnogorskoj granici, a drugi krak će ići prema Užicu i Kotromanu, što će biti veza Republike Srbije sa Republikom Srpskom, odnosno Bosnom i Hercegovinom.

Takođe, moram da naglasim još jednu stvar da žuto tajkunsko preduzeće apsolutno nije vodilo brigu o infrastrukturi, o autoputevima, o regionalnim putevima, o regionalnim železničkim prugama. Navešću jedan primer, 1887. godine izgrađena je pruga Lapovo-Kragujevac. Ta pruga u dužini, inače, od oko 27km, na toj pruzi putovalo se 10 do 30km na sat, ta pruga je rekonstruisana i na toj deonici sada voz saobraća za 26 minuta.

Ono što je cilj ove Vlade je da rekonstrukcija te pruge bude nastavljena od Kragujevca prema Kraljevu. To je dužina 57km, ali zamislite na toj relaciji voz putuje dva sata. Takva vremena više se neće vratiti, jer ovo je odgovorna Vlada, ovo je Vlada koju je unapređenje kvaliteta života svakog njenog građanina na prvom mestu i bolji život svakog građanina, a svakako kroz izgradnju infrastrukturnih projekata i to se postiže.

Naravno da ničega ovog ne bi bilo da politika koju vodi Aleksandar Vučić je politika mira, stabilnosti, sigurnosti, politika normalne, razvijene i bogate Srbije i ta politika nema alternativu. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Jevtović Vukojičić.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, kolega.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je veći broj zakona koji predviđaju sporazume između Srbije i onih koji su u neko vreme pozajmljivali ili davali putem kredita Srbiji novac. Pred nama je sporazum sa Slovačkom Republikom koji je rezultat pregovora iz 1991. godine kada se pravio deobni bilans između bivših republika SFRJ. Tada je na osnovu tog sporazuma svaka federativna ili federalna jedinica SFRJ prihvatala deo pripadajućeg duga.

Kada se govori o dugu koji je preuzela Srbija onda moramo imati u vidu da je to u stvari dug SRJ, pa se naknadno, internim sporazumima između Srbije i Crne Gore jasno napravio deobni bilans. Suština nije u tome da li je sad pravičan ili nije pravičan taj deobni bilans, nego je suština da vas podsetim i vas kolege u ovom parlamentu, a i javnost da ovi i ovakvi dugovi bili su otpisani posle 5. oktobra i to na osnovu reči Miroljuba Labusa, Mlađana Dinkića, Božidara Đelića i ostalih velikana ekonomije i ekonomskih nauka.

Sećate kada su nas ubeđivali da je dolaskom nove demokratske vlasti jednostavno oprošćeni svi dugovi, pa i oni koji su na nivou Pariskog kluba i Londonskog kluba i tako dalje. Vidite kako sve ispliva na površinu, kako i ovaj sporazum sa Čehoslovačkom federalnom jedinicom isplivao na površinu i sada mi raspravljamo o tome koliko je isplativo, koliko je prihvatljivo da Srbija jedan klirinški odnos sa Čehoslovačkom ranije uspostavljen sada isplaćuje u konvertibilnim dolarima i to kažu, veoma povoljno za Srbiju, a to je sedam miliona. Možda jeste finansijski gledano, ali da je pravde i pravičnosti, oni koji su lagali naciju, oni koji su obmanjivali pre svega kada su dolazili na vlast da će milijarde da se sliju posle 5. oktobra u Srbiju, da će svi da nam oproste te dugove, oni bi sada trebali da odgovaraju.

Umesto da odgovaraju, neki od njih aktivno učestvuju i dalje u vlasti. Neki su savetnici, neki su na čelu nekih agencija, komisija ili saveza koji imaju saradnju sa Arapskim emiratima, neki su potpuno nevini, neoštećeni, čak se vređaju kada ih spominjemo, žive, razvili su svoj privatni biznis i imaju, poseduju ogroman kapital. A mi ovde raspravljamo da li je povoljno to što su novi pregovori, razgovori 2019. godine doveli do toga da od nekih 85 miliona dolara, klirinških dolara sada na ime duga, zaostalog duga isplaćujemo Slovačkoj sedam milina. Kada bi se ušlo u suštinu analize da li je to isplatilo, neko bi tvrdio da jeste, neko da nije i u tom slučaju bi se zaboravili ono što je suština da niko ne snosi odgovornost za sve ono što je obmanjivao i što je varao građane Srbije.

Po nama, srpskim radikalima, moglo se voditi kada su u pitanju ovi dugovi, možda se moglo voditi na drugi način. Tu imamo, kada je u pitanju Češka Republika, podsećanja radi, nije konkretno, ne odnosi se na ovih sedam miliona, imate ta Britanska Devičanska ostrva, gde te ofšor kompanije preuzimaju dugove, odnosno Češka je njima ustupila dugove, oni naplaćuju dugovanje od Srbije. Ali, koliko se sećam, mi smo jednom raspravljali o tome, bio je prisutan i ministar finansija, ne bi sad bilo celishodno da raspravljamo pred ministrom koji resorno nije nadležan, daleko od toga da se on ne razume u to, ali ta Devičanska ostrva ili kako ste ranije voleli vi, bivši radikali da govorite, Šešeljeva ostrva, su uvek pod znakom sumnje i uvek je to nešto što čovek treba da prihvati sa rezervom. Ne, oni su govorili Šešeljova, zato što i tada su na taj način dokazivali koliko su odani radikalima i koliko im je stalo do lidera SRS. Sad su u drugom taboru, sad im ne pada na pamet, više su vezani za ova Devičanska, ne iz prirode njihovog ponašanja nego zato što je to isto neka ofšor kompanija koja to radi.

Idemo dalje, ono što je interesantno to je ovaj sporazum između Vlade Srbije i Vlade Amerike, kada je u pitanju regulisanje poreza i poreskih obveznika, Amerika kao sređena država, država koja vodi računa o poreskim obveznicima i naravno o urednom plaćanju, izmirivanju tih poreskih obaveza, potpisuje sporazum sa Srbijom kao i sa svim državama gde pre svega na prvo mesto stavlja svoje interese, ne zanemaruje ni interese Srbije, ali to je u drugom planu to se vidi. Ovde Vlada, jasno u predlogu kaže, da ovaj Predlog sporazuma podrazumeva izdvajanje novih finansijskih sredstava i zapošljavanje nove radne snage, jer Amerikanci traže da svi njeni poreskih uredno plaćaju porez bez obzira u kom delu sveta, ili kontinenta žive. To je sasvim njima sporedno.

Kako će Srbija i na koji način to da reguliše to ostaje u ovom sporazumu, jasno i precizno prikazano. Ono što je nama srpskim radikalima ostalo nejasno, ko će ova dodatna sredstva da izdvaja da bi se na ime regulisanja poreza i poreskih obveznika za američke potrebe zaposlili ljudi koji će revnosno da prate to koliko je ko dužan na ime poreza da plati SAD. Takva je politika. To je politika kontinuiteta, ne daj bože da se vlast eventualno nešto usprotivi i suprotstavi Amerikancima, odmah bi znali kakav je pilot bio.

Ne bi bili poželjni na tim molitvenim doručcima, jel to je veoma bitno da vas svake godine, ne sve, ali pojedince da zovu na taj molitveni doručak, a onda gastrolozi ili kako se to već zove vode računa u preostalim danima godine o vama, kako ste prihvatili taj molitveni doručak. Ali, ovaj obrok vam je isuviše velik, suviše je skup. Mogli ste da jedete i u luksuznijim lokalima i na ekskluzivnijim mestima, a ne da podilazite stalno američkoj administraciji.

Ovde imamo jedan sporazum koji je primer onoga što SRS stalno ukazuje, a to je, što veća i što tešnja saradnja sa Ruskom Federacijom. Vidimo kako čak iz ovog sporazuma jasno precizirane stvari, kada je u pitanju kreditna linija od Ruske Federacije koja se odnosi na završetak pruge deonice Stara Pazova-Novi Sad, na taj dispečerski centar i na nastavak rekonstrukcije pruge prema granici Crne Gore, kako je to i koliko je povoljno kada su u pitanju ugovorene obaveze. Daje se na bazi realizacije, koliko se realizuje od projekta, toliko se isplaćuje. Kredit koji daje Ruska Federacija može čak i u ruskim rubljama da se vraća, nije nikakav problem, na osnovu kursa koji određuje Centralna banka Ruske Federacije i to su konkretni poslovi koji se rade.

Mi ovde smo opterećeni prilikom svakog izveštaja o utrošku budžetskih sredstava da gledamo koliko se to na ime kamate, zbog neupotrebljenih nepovučenih sredstava a odobrenih na ime kredita, kolika se kamata plaća od strane Srbije. Ovo je konkretno. Ovde je 175 miliona evra, tih 175 miliona, 75% je od strane Ruske Federacije na ime izvoznih poslova, jasno i precizno izdefinisano, čak i ono što se koristi na ime ovih projekata jasno stoji da je oslobođeno od plaćanja PDV, ali se ugrađuje u ove projekte od krucijalnog značaja za Srbiju. Tu nema ništa nejasno.

Ponovo vam kažem kamo lepe sreće da što više imamo ugovora i dogovora sa Ruskom Federacijom, jel uostalom priznali vi to ili ne, Rusija je najprisutnija ovde kada su investicije, bez obzira što želite da krivotvorite, neki od vas žele da prikažu kako sa Rusijom imamo nepovoljne odnose kada je u pitanju uvoz i izvoz, pri tome zanemarujući činjenicu da je „Gaspromnjeft“ ovde kao najveća investicija i najveći gigant kada je u pitanju petrohemija i proizvodnja i prerada nafte. To je nešto što svake godine donosi i te kako veliki profit Srbiji.

Da privodimo kraju. Ovde imamo ugovor oko autoputa Niš-Merdare, kaže se administrativna linija. Mogli ste precizno tačno da nazovete to granica, jel tako ste potpisali Briselski sporazum. Stalo nam je da se Srbija gradi, infrastruktura i ovaj autoput i svi autoputevi, ali mora biti transparentnost kada je u pitanju i kredit i izvođači. Nemojte slučajno da se poslužite ponovo sa oprobanim metodama kao što je bio „Behtel“, pa da i ovu deonicu od 30 km nacrtate u leks specijalisu, pa onda ispadne onda samo da je „Behtel“. Ovde garant EU. Hvala na razumevanju predsedavajući. Stvarno privodimo kraju.

Što se tiče ovog kredita koji je od Komercijalne banke Frankfurt na Majni mi imamo, to se zove paket aranžman kada je u pitanju kreditna linija. Banka nam daje 11 miliona za unapređenje socijalne strukture. Ali, gledajte šta daje. Daje i savetnike, daje i projekte, daje sprovođenje i nadgledanje. Mislite da je to džabe? Ne, i saveti i projekti i nadzor, sve se plaća. Od 11 miliona možda mi još treba da dodamo dva da izmirimo dugove ili tri kako pokazuje kolega Komlenski, da izmirimo dugove za savete, za projekte i za nadzor. Nemojte da mislite da je besplatan sir, čak i u mišolovci nije besplatan sir, tako i ova vrsta kredita.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem kolega Mirčiću.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, evo, nisam ja jedan od narodnih poslanika koji je kritikovao što u Srbiji raste uvoz i to najviše iz Ruske Federacije. Ni jednog trenutka nisam kritikovao u vezi toga ni jednog ministra. Sada mi je drago. Neki imaju nastup naknadne pameti, pa sada brane ono što sam ja branio pre samo nekoliko nedelja ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. A branio sam to da kada u zemlju raste uvoz energenata, pre svega nafte, naftnih derivata i gasa, to su pokazatelji da u toj zemlji postaje bolje, da se lakše živi, da se više troši, i da taj povećan uvoz jeste rezultat poboljšanja kvaliteta života građana Republike Srbije i razvoja privrede, uopšte.

Tako da, molim svoje kolege poslanike da u svojim diskusijama vode računa da kasnije sami sebi ne skaču u stomak i ne kritikuju nešto što će za samo nekoliko dana kasnije i da brane.

Čuo sam i ovde nekih priča oko UPPR-a, možda bi kolega trebao da zna da je UPPR unapred pripremljen plan reorganizacije, ili je to možda teško da zapamti. A kada se pribegavalo UPPR-u, pošto je bilo ovde jako zanimljivih ideja, pribegavalo se u onim privrednim subjektima koji su privatizovani 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. godine i koje su koristile, njihovi vlasnici su do tada koristili privilegovan položaj u odnosu na izvršnu vlast i nisu izmirivali svoje poreske obaveze. I nije uopšte problem, država je uvek jača od bilo kog pojedinca, da pokrenemo stečaj na tim preduzećima i da država naplati poreska potraživanja koja ima prema tim preduzećima i na taj način stavimo u ravnopravan položaj i ove STR ili ugostiteljske objekte, a da se tu ne lažemo, da se ne kuca sve na kasi i da to jeste pojedinačno, svaki od tih subjekata oduzima mnogo manji iznos poreza, ali izračunajte koliko ih ima, pa svaki deseti to neka radi, pa ćete videti koji iznos utajnog poreza.

Postavljam pitanje, kada pokrene država stečaj, na ovaj ili na onaj način, tako što će da blokira račun prvo privrednog subjekta, izazove tridesetdnevnu neprekidnu blokadu, obavesti nadležan trogovinski sud koji pokreće stečajni ili ne stečajni upravnici, šta će biti sa radnicima? E, to mi odgovorite. Da li će ti ljudi da budu izbačeni na ulicu zato što te koje ste malo čas čitali, krali su od tih istih radnika, njihove doprinose za plate, za penzije, za zdravstveno osiguranje, krali su od države i sada očekujete, da bi vama ispunili neki hir da te ljude izbacimo na ulicu.

(Aleksandar Šešelj: Kome? )

(Miljan Damnjanović: Reci ime i prezime.)

Mislim da se tako država ne vodi, nego se vodi na odgovoran način, na mnogo odgovorniji način prema tim ljudima.

Možda to nije potpuno korektno prema onima koji su poreske obaveze isplaćivali na vreme, ali isto tako se mora uzeti u obzir da desetine, stotine pa i hiljade ljudi koji bi izgubili posao, a gubili su ga do 2012. godine, kada država nije brinula o zaposlenima. Pa neka sledeći put kad bude čitao govore koje mu je neko napisao a ne zna ni da ih pročita, malo razmisli, malo se konsultuje sa nekim iskusnijim kolegama ili stručnjacima, ne moraju da budu uopšte iz oblasti politike, zašto se pribegavalo UPPR-u i kako su mnoga radna mesta danas sačuvana zbog tog UPPR-a i kako ta preduzeća koja su, jeste, dugovala za porez, sada posluju u skladu sa zakonom i uplaćuju sve svoje poreske obaveze koje imaju.

Ne sva preduzeća. Doći će red i na ta koja ste čitali. Ali, najlakše je zatvoriti preduzeće i isterati ljude sa posla, da bi se ispunio jedan hir.

Još nešto. Nađite mi bilo gde u evropskom zakonodavstvu regulativu da osnivač za dugove koje napravi pravno lice koje je on osnovao iz svoje privatne imovine plaća te dugove? Evo, nađite mi, ja prihvatam da krenemo, da lobiramo kod Ministarstva privrede da se to ubaci u Zakon o privrednim društvima. Samo pronađite to u evropskom zakonodavstvu. Voleo bih da pronađete. To ne postoji. Toga nema. Može pod određenim uslovima, da je izvršeno krivično delo prevare, da lice bude osuđeno za krivično delo prevare, pravosnažno, pa onda da se pokrene parnični postupak za naknadu štete. To je - ko živ, ko mrtav do tada.

Isto tako, kolege, nisam znao da je ovaj ugovor vezano za Čehoslovačku u konvertibilnim dolarima. Ja znam za konvertibilnu marku, i to je u Bosni i Hercegovini, a ovaj ugovor je za klirinške dolare. Ali, prihvatam da je to mali lapsus i da svakom može da se desi. Samo, isto tako, dozvolite i vi da neko slučajno, u nekoj diskusiji, pogreši na ovako prilično mali način i potpuno nebitan za sve ono što je rekao, a smatram da je mnogo toga kvalitetno rečeno.

Ali, ne možemo ni da jednu stvar branimo, a tu istu drugu stvar u drugom ugovoru i napadamo. Jer, recimo, kada je u pitanju KfW banka, pa oni će neke svoje projekte, pa oni će svoje znanje, svoju imovinu, itd, a onda branimo ugovor sa Ruskom Federacijom. Ja se slažem da je ugovor sa Ruskom Federacijom izvanredan ugovor, da je izuzetno povoljan po Republiku Srbiju i voleo bih da imamo više takvih ugovora. Ali, kao što neko reče, nema besplatnog ručka. Nema ni besplatnih para.

Jer, ako pogledate, prvo imate u članu 1. iznos i svrha kredita, pa u članu 2. korišćenje kredita, pa onda dolazimo do toga da u drugoj tački, drugi stav - ogranskih i ruskih kompanija registrovane u Republici Srbiji koje vrše isporuku robe, obavljanje radova i pružanje usluga u okviru realizacije ugovora imaju pravo da međusobna plaćanja vrše u ruskim rubljama. Apsolutno sam za jedno ovakvo rešenje. Ali, šta to govori o kreditu? O kreditu govori da nama kredit daje Ruska Federacija i da će njihova oprema, njihovo znanje, njihova tehnologija da budu predmet realizacije kredita. Apsolutno nemam ništa protiv. Ja sam za to, odmah da raščistimo.

Ali, isto tako, ako vama neko drugi daje sličan, samo iz druge zemlje, sličan, isto tako povoljan kredit, zašto to onda napadate? Čini mi se da tu ima ta nedoslednost - ovo je dobro zato što je iz Rusije, ovo je loše zato što je iz Amerike ili iz neke druge zemlje, ili iz Evropske unije. Pa, ne može. Hajde da govorimo da li je to dobro za Republiku Srbiju ili nije? Ja mislim da jeste, i jedno i drugo.

Napadati sporazum sa SAD, koja hoće da spreči svoje građane da preko drugih i trećih država vrši utaju poreza - šta je tu nama problem? Da li neko zaista misli da ima više građana Amerike u Srbiji ili ima više građana Srbije u Americi koji imaju takvu želju? Evo, ja vam tvrdim da ima više naših građana u Americi koji hoće to što imaju prijavljeno mesto boravka u Americi da ne plaćaju porez. I šta mi sad hoćemo? Da ih poštedimo toga?

(Aleksandar Šešelj: Ne, ne.)

A, ne, ne?

Ne možete da tražite zaštitu od SAD za svoja poreska primanja, a da istovremeno ne pružite njima zaštitu za njihova poreska potraživanja. To ne ide. To ne može tako. Nemojte, svet nije crno-beo.

Republika Srbija vodi jednu normalnu politiku, politiku da želimo da sarađujemo sa svim zemljama. Da li ima problema u saradnji sa svima njima - ima. Samo, znate šta? Ako nas i mnoge od tih zapadnih zemalja ne vole, to ne znači da nas, za razliku od perioda ranijih godina, i ne poštuju. Pa kad priznaju da je naš zakonski i pravni sistem na zavidnom nivou i da mogu da sarađuju sa njim, nemojte to da odbijate. Jer, to je signal i nekim drugima koji se ne bave politikom nego samo biznisom da je Srbija sigurna zemlja.

(Aleksandar Šešelj: Sigurna kuća.)

Mi se sada sprdamo sa sigurnim kućama, a samo bih hteo da podsetim neke koji dobacuju da su sigurne kuće sklonište za žrtve porodičnog nasilja, pa kad odvale tako nešto, neka razmisle malo i o žrtvama. Jer, nije sve za podsmeh i nije sve za banalizaciju, kao što to ovde hoćete da kažete.

Nije sve to da, recimo, 2012. godine kaže neko od kolega - znate, naš javni dug je te godine bio toliko i toliko, to su statistički podaci koji su na osnovu zakonskih propisa koje ima Republika Srbija prikazani kao javni dug. A šta ćemo sa javnim dugom koji je nastao a na njega nije data saglasnost Narodne skupštine? Preuzimala je država obaveze. Jel to javni dug? Te obaveze koje je država preuzimala do 2012. godine, koje se tiču najčešće tekuće budžetske potrošnje, koji nisu mogli da budu izmirivani iz tekućih budžetskih prihoda, 2013. i 2014. godine smo morali da podižemo kredite da bi te obaveze izmirili.

Najviše se dugovalo za penzije, poljoprivrednim proizvođačima. Pa, šta sad? Sad, taj dug koji je nastajao 2003. i 2004. godine i koji je izmiren 2013. i 2014. godine, treba da kažemo – to je Aleksandar Vučić zadužio državu ili…

(Poslanici SRS dobacuju.)

Toliki su borci za boračka prava, a što ne kažu da je Vlada Aleksandra Vučića izmirila penzije koje su vodili vojni penzioneri prema Fondu, što Šutanovac direktno nije dozvolio da se te penzije povećavaju kada su povećavali drugima. Da li znate koliko je to novca?

Znate, lako je baviti se demagogijom i reći – mi ćemo ovo, mi ćemo ono. Ovo je urađeno. Obezbeđna su sredstva. Penzije su isplaćene i to je velika razlika između teorije i onoga što neki bi hteli da kažu da mogu u praksi, a u suštini sve bi ostalo samo u domenu teorije.

Da ne pričam o čuvenim aferama „Agrobanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“, da ne pričam o obavezama koje stvorio grad Beograd dok je Đilas gospodario gradom Beogradom i da ne pričam o svim ostalim drugim obavezama koje je država na kraju morala da plati.

Još nešto da kažem. Prvo, nema ovde nikakve priče oko graničnog prelaza, jer to jedan kolega uporno pokušava da provuče da Republika Srbija i Aleksandar Vučić priznaju Kosovo kao državu.

(Aleksandar Šešelj: Koji kolega?)

Da je to tako ne bi danas bile uvedene takse od 100% na robu iz unutrašnje Srbije i Bosne i Hercegovine, da je Srbija priznala Kosovo.

Kao drugo, mnogo bi lakše otvarali poglavlja što se tiče pristupanja EU, a Srbija jedino što želi i Aleksandar Vučić, je da se pronađe rešenje za status naše južne pokrajine koje bi prihvatile obe strane.

E sad, neki koji su za zamrznuti konflikt u vremenima koja su pred nama, bojim se da će da ostanu zamrznuti u sibirskom mrazu, jer mi nemamo resurse. Vama je to smešno. Mi nemamo resurse da dugoročno učestvujemo u tako nečemu. Nemamo resurse zato što želimo kroz izgradnju infrastrukture, a ovde je reč o zakonima, o davanju saglasnosti na zaduženja koja se direktno tiču infrastrukture, da smanjimo još više odlazak naših građana u inostranstvo. Srbija više nije tzv. „povoljna destinacija“ zato što ovde imate jeftinu radnu snagu.

Žao mi je što moram da vas demantujem, Srbija više nije zemlja jeftine radne snage. Kad se neko zalaže za to da najniža plata i penzija budu u visini prosečne potrošačke korpe i da se često Srbija poredi tada sa najrazvijenijim zemljama EU, ja bih voleo da mi nađete zemlju EU, te koje tvrdite, da su najbogatije i da su najgroznije prema Republici Srbiji, pronađite mi četvoročlanu porodicu koja može da živi od jedne prosečne plate ili od jedne prosečne penzije. Evo, nađite mi.

(Aleksandar Šešelj: Nema to.)

Pa, nema. Znači da je to utopija.

Znači da je to utopija i da su vaši programi utopistički programi. Žao mi je, to tako ispada. U teoriji je možda moguće, u praksi niko još nije dokazao, jer, znate, morate da dokažete i u praksi istinitost vaših teorija.

Svakako da će i izgradnja železničke infrastrukture i izgradnja auto-puteva i izgradnja gasovoda ne samo da poboljša kvalitet života građana Republike Srbije koji žive na tim teritorijama gde se sada izvode ili se planiraju veliki javni radovi, nego će u svakom slučaju te iste krajeve Republike Srbije, a uzevši u obzir celu Republiku Srbiju, da učine još konkurentnijom državom po pitanju investicija, a da postojeću privredu učine još konkurentnijom po pitanju tržišta.

Svaki put kada napadate ovakve zakone, razmislite koga u suštini napadate, koga branite, da li branite jednu bezuspešnu politiku ili napadate građane Republike Srbije koji zaslužuju i treba da žive bolje nego što je danas. Ali, svakako bolje danas žive nego što su živeli pre par godina samo.