Kolega izvolite, imate osnova za repliku. Ne morate biti u komunikaciji.

To ćemo samo za neki mesec da saznamo i da izmerimo koliki je čiji rejting.

(Milorad Mirčić: To nećeš za mesec, nego kad ti kažu ovi iz Evrope.)

Ali, ovde, gospodine predsedavajući, mislim da ste morali da reagujete, jer ovde nije cilj diskusije bio da se napravi diskusija oko različitosti u političkim programima, već je kolega Mirčić mene direktno optužio da sam za pare u stanju svašta da uradim. Baš to je rekao.

(Aleksandar Šešelj: Zamisli da radiš besplatno?)

To možda čovek polazi od sebe.

(Milorad Mirčić: Po tome si i poznat.)

Možda čovek polazi od sebe zato što za mene Republika Srbija nema cenu. Interesi građana Republike Srbije nemaju cenu, kao što i politički program sa kojim izađem na izbore i ono što se obeća građanima Republike Srbije da bi glasali nema cenu.

To što su neki u međuvremenu menjali politički program, trebali su svi da vrate mandate, jer građani ne glasaju za političke stranke, nego za političke programe. Građani glasaju za ono što im obećavamo u kampanji, pa kada se toga odreknemo, onda smo lopovi ako ne vratimo mandate.

Tada isto sam zastupao da Srbija treba da sarađuje i sa istokom i sa zapadom, to je govoreno bilo u kampanji i kada se od te ideologije odustalo, ja sam odustao od takve političke stranke, pa sada da vidimo ko je tu prevario građane? Veroljub Arsić i još 22-23. poslanika ili oni koji su odjednom sve promenili kada su dobili glasove od građana republike Srbije?

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Evo vi ste dali najbolji odgovor, jer je pitanje bilo upućeno vama, a ja hoću reagovati u ovom trenutku jer je 14,00 časova i sada ću u skladu sa članom…
(Milorad Mirčić: Hajde jednom da završi opozicija.)
Verujem da ćete vi nastaviti raspravu u demokratskom duhu. Imali ste pravo i vi i gospodin Arsić na repliku. Nastavljeno će biti nakon rasprave.
Sada u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo tačno u 15,00 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Od ovih predloga zakona koji su danas pred nama, izabrala sam da nešto više kažem o Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora auto-put E-80 deonica Niš-Merdare, Faza 1, između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Zakonom o budžetu planirano je zaduživanje Republike Srbije kod Evropske investicione banke za finansiranje projekta izgradnje auto-puta Niš-Pločnik-Merdare, prva Faza, dakle, Niš-Pločnik u iznosu od 100 miliona evra.

Projekat obuhvata izgradnju 32 kilometra poluprofila auto-puta od petlje Merošina-Prokuplje na auto-putu E-75 do opštine Beloljin. Radi se o samo jednoj deonici koja će biti deo auto-puta E-80, a ukupna vrednost čitavog projekta je 255 miliona evra.

Dakle, Evropska investiciona banka u vidu kredita obezbediće 100 miliona evra, 80 miliona evra će se sufinansirati iz sredstava zajma Evropske banke za obnovu i razvoj i 40,6 miliona evra su bespovratna sredstva EU, i naravno, tu su sredstva iz budžeta Republike Srbije.

Želim da podsetim da je završena deonica istočnog kraka Koridora 10 i otvorena pre oko mesec dana, možda i nešto duže, tako da je auto-put od Niša do granice sa Bugarskom završen u ukupnoj dužini od 87 kilometara. Tu deonicu auto-puta E-80 od Proseka kod Niša do Bugarske karakteriše 87 mostova, pet najmodernijih tunela i pet saobraćajnih petlji.

Danas od Niša do Bugarske i Severne Makedonije više nema ni metra bez auto-puta. Bezbednost u saobraćaju je znatno veća i to znači, naravno, i napredak u privlačenju novih investitora.

Veliki značaj autoputeva je i za Grad Niša i za Nišavski okrug, a i za celu Srbiju, naravno. Mi sada možemo da kažemo da živimo u izgrađenoj, u mnogo modernijoj zemlji, i što je najvažnije, u finansijski stabilnoj zemlji.

Na Koridoru 10, recimo, pre šest godina bilo je 34 miliona vozila, danas je to oko 60 miliona vozila. Aerodrom u Beogradu je imao tri miliona putnika, sada ima šest miliona putnika.

Ono što je meni posebno zadovoljstvo da istaknem, jeste činjenica da je 2012. godine sa niškog aerodroma letelo 1500 putnika, a danas je to cifra od 400 hiljada putnika.

Imamo i danas priliku da najavimo brojne nove projekte, nove infrastrukturne projekte. Naravno, imaćemo priliku i da otvaramo nove deonice, kada ti projekti budu realizovani, i to su rezultati, pre svega, politike SNS.

Dok su demokratama, kao što je moja koleginica Ana Čarapić, naša ovlašćena predstavnica za ovu tačku dnevnog reda rekla, dok su demokratama bila puna usta ravnomernog regionalnog razvoja, a od realizacije takvih projekata nismo videli ništa, SNS je pokazala kako su svi delovi Srbije važni i kako svi delovi Srbije mogu ravnomerno da se razvijaju.

Aleksandar Vučić je dao obećanje da će poseban akcenat staviti na jug, odnosno jugoistok Srbije, što smo i videli da je učinjeno. Uz veliki rad cela Srbija može da se ravnomerno razvija i da se menja na bolje.

Upravo iz tih razloga, ja ću, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, podržati ove predloge u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Desanka Repac.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Danas govorimo o predlozima zakona o potpisivanju sporazuma.

Sporazumi koji su danas na dnevnom redu su nastavak političkog i ekonomskog uređenja Republike Srbije. Od svih predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, ja ću prvo nešto da kažem o sporazumu Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju kredita, državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije, prema kojem Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike Srbije i prema kojoj Narodna skupština potvrđuje ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju.

Sporazum je potpisan 19. oktobra 2019. godine u Beogradu, prilikom zvanične posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Republici Srbiji. Odobren je kredit u iznosu od 172,5 miliona evra. Finansiranje tog projekta je železnička infrastruktura.

Htela bih da kažem da je to deo projekta koji se odnosi na brzu prugu Beograd-Budimpešta.

Još jedan ugovor koji je tada potpisan je ugovor o izgradnji dispečerskog centra za upravljanje saobraćajem vozova u Republici Srbiji. Zatim, izgradnja železničke infrastrukture, elektrotehničke, na deonici pruga Stara Pazova-Novi Sad. I, treće, izrada idejnog projekta sa pripadajućim studijama na deonici pruge Valjevo-Vrbnica. To je državna granica sa Crnom Gorom.

Vrednost ovog projekta je 250 miliona evra. Dok će za sva tri projekta ugovorne strane zaključivati posebne anekse ugovora kojima će se utvrditi cene i rokovi za završetak svakog od njih. Sedamdeset pet posto od 172,5 miliona evra finansira se iz kreditnih sredstava, a Republika Srbija iz budžeta obezbeđuje 57.500.000 evra. Znači, 25%.

Raspoloživost kredita je na pet godina i kamata će se obračunavati od datuma korišćenja kredita. Fiskalna kamatna stopa je 2%, a zatezna kamatna stopa će biti 1%.

Sledeći sporazum je davanje garancija Republike Srbije u korist „Banka Inteze“ a.d. Beograd i „Rajfazen banke“ a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška - Novi Pazar – Tutin.

Ugovor je potpisan 18. jula 2019. godine. Reč je o magistralnom tj. razvodnom gasovodu Brus – Kopaonik – Raška - Novi Pazar – Tutin – Aleksandrovac. Gasovod je visokog pritiska kojim bi se područje jugozapadne Srbije, koje nema pristup ovom energentu, povezao sa ostatkom gasovodne mreže javnog preduzeća „Srbijagas“. Kasnije bi usledila izgradnja mreža niskog pritiska da bi bio dostupan širokoj potrošnji stanovništva. Kredit je vredan 20 miliona evra. Trajanje kredita je pet godina, kamatne stope su 1,3%, odnosno 1,45%, zavisno od banke.

Sledeći projekat je auto-put E-80. To je finansijski ugovor auto-put E-80, deonica Niš – Merdare, prva faza. Potpisan je između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Ugovor je potpisan 12. septembra 2019. godine u Beogradu. Iznos tog kredita je 100 miliona evra u skladu sa zaduženjem Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu. Prva deonica Niš – Pločnik 33 kilometra, procenu vrednosti za eksproprijaciju i projekat čitave deonice iznosi 250 miliona. Drugo, Pločnik – Merdare iznosi 570 miliona evra, a ostatak deonica, znači sve skupa, iznosi 920 miliona evra.

Investitori su „Koridori Srbije“. Značaj puta je veliki, povezuje oko pola miliona građana – pirotski, niški, toplički okrug i povezuje se sa Koridorom 10 i izlazak je na albansku luku Drač.

Auto-put Niš – Merdare nije samo važan za razvoj privrede i povezivanje okruga, već je važan i sa političkog aspekta i on pokazuje interes i želju Srbije da rešenje dolazi kompromisom. Ovo je jedan od šest auto-puteva koji će se graditi u Srbiji u 2020. godini. Ovo je auto-put mira. Trasa ide od Merošine, Niša, Topličkim okrugom pored Prokuplja, Beloljina, Pločnika, Kuršumlije do Merdara, ukupne dužine 77 kilometara. Period isplate je 30 godina i u 15 tranši će se odvijati. Kamatna stopa se određuje prilikom svake tranše posebno.

Srbija se gradi i niko nije taj da ne vidi da je Srbija jedno veliko gradilište. Narod Srbije vidi ko radi, ko vuče unazad. Srbija nema oduška od gluposti koje pravi deo opozicije. Dok jedan deo radi i gradi, bori se za bolju budućnost, drugi bi da unište sve što se stvara. Politika je pobeda boljih ideja i sposobnosti.

Velika podrška Aleksandru Vučiću, jer radi mukotrpno danonoćno. Tim tempom raditi je zaista neizdrživo i takvom čoveku treba pružiti podršku i radi za sve nas, za Srbiju. To je ipak jedan pakleni tempo.

Neki bi snajperom da zaustave Srbiju, da zaustave Aleksandra Vučića, da zaustave budućnost. Onaj ko je uperio mašinku u Aleksandra Vučića, uperio je i u svakog od nas. Aleksandar Vučić gradi modernu, uređenu Srbiju, bolju, humaniju.

Želim nešto da kažem i o Đilasu i o demokratskim vladama koje su gradile svoje političke karijere. Sve su opustošili i uništili. Ostavili su 400.000 ljudi na ulici a tu je i onih 2.000 ljudi koji imaju, kako oni rekoše, 16.000 zuba. Oni su naša snaga i naša budućnost. Sve ste im vi uzeli i zube i hleb iz usta, gospodo demokrate. To je vrlo morbidno, to je jedno odsustvo morala, kako vaše podsmevanje, to je vaša sramota. Sve ste im uzeli i nemaju oduška od vaših gluposti i uzimanja, izmišljenih afera.

Za vašu dijagnozu nema leka. Vaša dijagnoza se zove Aleksandar Vučić. Ne možete da mu oprostite uspeh. Nema vašeg novca kojim možete kupiti taj lek, ni Đilasovih 624 miliona, ni Jeremićevih, ni Pajtićevih. Toliko. Hvala vam.

Hvala, gospođo Repac.
Reč sada ima dr Milan LJubić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, danas pred nama imamo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije. Radi se o projektu realizacije za izgradnju pruga, kao i za izgradnju dispečerskog centra. Ugovor predviđa izvođenje radova u okviru druge faze rekonstrukcije, modernizacije i izgradnje pruge za brzinu do 200 kilometara na sat na deonici Stara Pazova – Novi Sad, ukupne dužine 40 kilometara, na pruzi Beograd – Budimpešta.

Osim toga, izrađuje se projekat za rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Valjevo – Vrbnica, državne granice sa Crnom Gorom dužine 210 kilometara, radi daljeg nastavka radova na toj deonici.

Srbija je godinama imala staru i zapuštenu železničku infrastrukturu. Mnoge pruge nisu bile u funkciji, a vozovi nisu išli nekim deonicama. Nakon decenije ne brige o staničnim objektima, mnoge železničke stanice su danas oštećene i u izuzetno lošem stanju.

Danas se stvari menjaju na bolje, ulaže se u železničku infrastrukturu. Ona se danas razvija, unapređuje u korist boljeg života građana i korist za kompletnu privredu.

Zahvaljujući Vladi u toku je sveobuhvatna modernizacija železničke infrastrukture i izgradnje novih pruga koje će u narednih par godina u potpunosti promeniti celokupan železnički saobraćaj u našoj zemlji.

Mnogo toga je urađeno. Nabavljeno je 48 putničkih vozova, 16 teretnih lokomotiva, rekonstruisano je 500 kilometara regionalnih pruga. Radi se i pruga Beograd – Budimpešta, tako da će Srbija imati najbržu prugu u ovom delu regiona kojom će se ići 200 kilometara na sat.

Ovim sporazumom u planu je i izgradnja jedinstvenog dispečerskog centra na železnici za upravljanje železničkim saobraćajem.

Jedinstveni dispečerski centar će omogućiti implementaciju novih tehnologija za upravljanje, stalnu kontrolu saobraćaja vozova i povećati bezbednost saobraćaja na evropskim saobraćajnim koridorima 10 i 11. Projekat podrazumeva dispečersku centralizaciju, stvaranje automatizovanih sistema i računarskog kompleksa, ugradnju tehničkih sredstava za bezbednost, stvaranje uslova za dijagnostiku kompozicija za vreme kretanja vozova.

Srbija želi da postane jedna od najmodernijih zemalja u oblasti saobraćaja. Ovaj projekat je važan, jer ćemo se povezati na sistem brzih pruga u Evropi, što nas vodi ka daljem ekonomskom razvoju, posebno privrede.

Na ovaj način kvalitet usluga i brzina putovanja biće podignuta na jedan viši nivo, a železnički saobraćaj dobiće dodatni kvalitet. Zahvaljujući izgradnji ovakve železnice unaprediće se kvalitet i standard građana, a srpskoj privredi omogućiti konkurentni transport. Zahvaljujem.

Hvala dr LJubiću.
Reč ima kolega Zoran Bojanić.
Izvolite gospodine Bojaniću.