Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, dana kada govorimo o drugoj zajedničkoj načelnoj jedinstvenoj raspravi tj. pretresu o zakonima kojima potvrđujemo različiti sporazume, vidimo da u stvari imamo sedam različitih zakona o različitim sporazumima, tj. potvrđivanju garancija, potvrđivanju finansijskog ugovora, ali ima nešto zajedničko između svih tih sporazuma i svih tih garancija, a to je sledeće, da su svi oni postignuti između ravnopravnih pregovaračkih strana.

Zašto ovo ističem? Znači, jedna pregovaračka strana je Vlada Republike Srbije, a druga pregovaračka strana, recimo je Vlada Slovačke Republike, kada se radi o sporazumu, o regulisanju duga Republike Srbije prema Slovačkoj ili SAD, kada se govori o poboljšanju usaglašenosti poreskih propisa ili sa Ruskom Federacijom, kada sa njihovom Vladom potvrđujemo sporazum o odobravanju državnog izvoznog kredita, ili kada potvrđujemo, dajemo garanciju dvema bankama „Rajfajzen banci“ i banci „Intesa“ kada treba da garantuju „Srbijagasu“ dalju izgradnju dela gasovoda. Ili finansijski sporazum vezan za ugovor auto-puta E80 na deonici Niš – Merdare, koji postižemo sa EU i tako dalje da ne nabrajam. Dakle, radi se o sporazumima između dve ravnopravne strane.

Zašto ovo ističem? Pa, mnogo je ružno kada sa nekim pregovarate a taj neko prema njemu imate neki podanički odnos. To smo mogli videti čak i nedavno, pre nekoliko dana, od dela naše opozicije koja je prvo pozvala međunarodne predstavnike, predstavnike Evropskog parlamenta da kao posreduju između naših, između tog dela opozicije i dela vlasti, to jest da učestvuju u međupartijskom dijalogu o poboljšanju uslova za održavanje parlamentarnih izbora 2020. godine. Onda se kao naljute, pa kao neće da učestvuju. U stvari šta su hteli? U stvari su hteli da ti Evropski parlamentarci predvođeni gospođom Tanjom Fajon i Vladimirom Bilčikom, budu nekakve sudije, pa da presuđuju između zamislite te opasno velike opozicione grupe okupljene oko Saveza za Srbiju i svih ostalih. Znači, toliko su sebe uzdigli, toliko sebi daju važnost i tako dalje, kao neće oni uopšte da razgovaraju sa predstavnicima vlasti nego su im potrebni nekakvi posrednici sa kojima jedino mogu da razgovaraju, pa će ti posrednici da prenesu njihove želje i tako dalje.

Znači, taj podanički odnos je strašno ružan. Zamislite kako bi takvi ljudi vodili državnu politiku kada bi, ne daj Bože jednog dana došli na vlast. Upravo tako, podanički. Da ne bi bilo nejasnoća nekih, tu delegaciju Evropskog parlamenta koju je predvodila gospođa Tanja Fajon, predsednica Odbora Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom i dva bivša poslanika Evropskog parlamenta Eduard Kukan i Knut Flenkeštajn, i u kojoj učestvuje i Vladimir Bilčik izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju je mogu reći dobro odradila svoj posao. Iako je bilo raznih natpisa u štampi i tako dalje. Ne možemo mi reći za Tanju Fajon da je bila zlonamerna prema nama, mada znamo da je poznata njena ne skrivena naklonost prema tom delu opozicije, pogotovo prema strankama koje u svom nazivu imaju reč demokratska. Ali, njena grupacija u Evropskom parlamentu je na primer je dan pre posete evro poslanika Beogradu organizovala debatu, za koga? Za članove Saveza za Srbiju o kojoj se nisu čula drugačija mišljenja.

Znači, postojala je samo jedna strana koja je pričala. Oni su otišli tamo da bi pljuvali po Srbiji, da bi iznosili razne neistine, laži i tako dalje, doduše nije bilo mnogo gledalaca, nije bilo mnogo zainteresovanih da čuju sve to što oni slušaju, jer i oni znaju ko je Dragan Đilas i oni znaju šta je radio dok je bio na vlasti i tako dalje.

Ima jedna interesantna stvar sa te debate, da je tako nazovemo. Kažu da je Dragan Đilas govorio na nekom nepoznatom stranom jeziku. NJegovi prijatelji kažu da je to engleski jezik, ja ne znam, verovatno. Ostaće upamćen po tome.

Znači, veoma je bitno da sačinjavamo sporazume, učestvujući kao potpuno ravnopravna strana sa drugom pregovaračkom stranom. Ovi sporazumi su svakako razvojni za Srbiju i odgovorni. Evo, na primer, sporazum sa Slovačkom je veoma bitan jer mi vraćamo dug koji je stvoren još u vreme Čehoslovačke i kao jedna veoma odgovorna država, odgovorna vlast, moramo poštovati i svoje obaveze.

Da ne bih dužio dalje, svakako podržavam sve ove sporazume, njih ima sedam. U danu za glasanje glasaću za njih. Hvala.

Hvala, gospodine Đokiću.
Sada reč ima gospodin Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, rekli smo već da danas protiče 351. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu.

E sad, znamo i to da bi se neki od njih vrlo rado vratili u parlament, ali im ne da njihov šef, zajednički šef svima njima, Dragan Đilas i oni se upravo toga plaše. Plaše se da bi u tom slučaju Đilas poveo hajku preko svojih medija protiv njih, ali će oni, predsedavajući, svakako račune polagati građanima koji su ih birali da zastupaju njihove interese ovde u parlamentu, a oni to uporno ne čine.

Neki od njih, predsedavajući, su i danas bili u Narodnoj skupštini, ovde u holu, držali konferencije za štampu. Bila je ona Marinika sa neutvrđenim prezimenom, jer postoji polemika koje je njeno pravo prezime i, iskreno, ja očekujem da ćemo uskoro, a možda već na sledećoj konferenciji za štampu Marinike Tepić čuti da je Vučić, zapravo, kriv i za ove zemljotrese od pre nekoliko dana i za ostale elementarne nepogode. Možda će ga optužiti i da je učestvovao u Kenedijevom ubistvu. Jeste da nije ni bio rođen tada, ali šta to njih briga. Nije to njima naročito važno. Ništa me ne bi iznenadilo, jer ovo što iznose i Marinika Tepić i Boško Obradović i onaj Aleksić i svi ostali preti ozbiljno već da postane serija ili triler film sa elementima naučne fantastike. Uopšte se ne obaziru, pri tome, da je sve to već bezbroj puta demantovano od svih merodavnih institucija, zvaničnih državnih institucija i domaćih i stranih.

Oni uporno vrte istu priču danima ovde u holu Narodne skupštine. S vremena na vreme ubace neku novu fotografiju, ubace neko novo lice, ubace neko novo ime sa željom da stvar bude uverljivija. Ono što je, predsedavajući, najopasnije u svemu ovome, ne obaziru se na to što se time direktno ugrožava odbrambena industrija Srbije.

Dakle, ovakvim zlonamernim navodima direktno se nanosi šteta vojnoj industriji Srbije i to je ono što je opasno i nameće se pitanje da li to što rade rade iz čiste pakosti ili rade možda za nečije interese?

Zašto ovo kažem? Zato što nikom nije u interesu da Srbija ima snažnu i konkurentnu namensku industriju. Nikom nije u interesu da Srbija bude snažna i jaka, da imamo snažnu vojnu industriju. Kao da žele da se uništi vojna industrija Srbije., Kao da žele da se uništi svaka fabrika u Srbiji i onda se s pravom pitamo šta je motiv za ovo? Da li je u pitanju čista pakost, mržnja prema rezultatima Vlade i predsednika Srbije Aleksandra Vučića ili je u pitanju to da možda rade za nečije interese? Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Sada reč ima prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite, prof. Atlagiću.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas, da tako kažemo, na kraju vrlo je teško govoriti o ovim sporazumima i moja malenkost nema nameru o tome da kažem, ali ću ipak reći nekoliko rečenica o dva sporazuma i to sporazum vezan za Rusiju i sporazum vezan za SAD na jedan specifičan način zato da ne bih došao u situaciju da se ponavljam, da kažem ono što su govorile moje uvažene koleginice i kolege.

Poštovani narodni poslanici, ja ću početi sa jednim citatom. Verujem da ćete ga prepoznati. Citiram: „Srbija nikada neće da odustane od prijateljstva sa Rusijom, jer to ne bi bilo normalno“. Završen citat. Šta mislite, čiji je ovo citat? Vidim da nećete da kažete, ja ću vas samo podsetiti, a vi ste ga svi čuli koji ste bili prisutni na sednici, rekao je predsednik Aleksandar Vučić 27. aprila 2014. godine u ekspozeu za predsednika Vlade, u ekspozeu stranica 14.

A iz ekspozea od 03.08.2016. godine, stoji na strani deset, citiram: „Vlada ostaje posvećena promovisanju dobrih bilateralnih odnosa saradnje i sa drugim uticajnim faktorima, jer se govorilo o evropskim zemljama u međunarodnoj zajednicim, poput SAD, kao i sa tradicionalnim prijateljima i partnerima poput Ruske Federacije, Narodne Republike Kine, arapskih zemalja i drugih“.

Uvaženi narodni poslanici, da vas podsetim na ono što vi znate, jer je upravo danas vreme i mesto da kažemo neke stvari. Moje izlaganje će povezati malo politike, malo nauke, a voleo bih da mi neko suprotstavi drugačije mišljenje. Možda ću i polemisati sa nekim mišljenjima koja su iznesena ovih dana na pojedinim TV ekranima.

Ovo prijateljstvo o kojem je predsednik Republike govorio u dva ekspozea svoja između Srbije i Rusije građeno je u obostranom interesu dve bratske i prijateljske zemlje. Prijateljstvo dve bratske i prijateljske zemlje građeno je u istorijskom, kulturnom i duhovnom smislu i njihovim vezama.

Rusi nastanjeni u Srbiji, arhitekte, umetnici, naučnici, bukvalno su preporodili Srbiju i ostavili izuzetan trag, dajući veliki doprinos razvoju srpskog društva i srpske države, srpske nauke, univerziteta, baleta, opere, arhitekture, heraldike, pa i stripa i drugih naučnih delatnosti.

Ja o tome pojedinačno neću govoriti, jer vi znate o čemu se radi, a dozvolite samo da kažem da je kralj Aleksandar Karađorđević, inače smatran prijateljem Rusa, upravo uz njegovu podršku i srpskog patrijarha Varnave, otvoren je 1933. godine Ruski dom, najstariji kulturni centar u Beogradu. Podvlačim ovo.

Uvaženi narodni poslanici, u svetu postoji 64 ruska doma, što je vrlo bitno. Ja molim narodne poslanike da obrate pažnju, da ne ometaju. Ali je samo beogradski Ruski dom namenjen druženju Srba i Rusa, nijedan drugi od 64. Šta vam to govori, sami procenite.

Isto tako, neke najlepše zgrade i kuće u Beogradu projektovali su upravo ruski arhitekti, vama dobro poznato da ih ne nabrajam, ali, do 1925. godine u Kraljevini SHS funkcionisalo je 17 ruskih škola, malo li je. Srbi i Rusi kao dva naroda, ovo je vrlo važno poštovani građani da zapamtite, nikada nisu bili u ratnim sukobima.

I vi, uvaženi narodni poslanici nije loše da poslušate, a ne da ometate.

Mnogi Srbi prateći putokaz pravoslavne vere bežali su od unijaćenja u carsku Rusiju gde su osnovali Novaju Serbiju i Slaveno Serbiju.

Nadalje, Rusija je bila jedini spoljno-politički saveznik Srbije u toku Prvog srpskog ustanka 1804-1813. godine. Uvaženi narodni poslanici, dobro je da zapamtite, naš srpski, a crnogorski Petar Petrović NJegoš upućen amanetom Petra Cetinjskog: „Moli se Bogu i drže se Rusije“, jer 6. marta 1833. godine, u Sankt Petersburgu rukopoložen za vladiku Crne Gore i brda, jel tako braćo Srbi u Crnoj Gori i vi koji smatrate da ste Crnogorci? U srpsko-turskom ratu, 1876. godine, učestvovalo je oko 20.000 dobrovoljaca iz Rusije, od čega 1.000 oficira.

Prelazimo na balkanske ratove u jednoj rečicini - Rusi su bili u srpskim redovima. Samo dan nakon austrijskog ultimatuma Srbiji 24. jula 1914. godine, srpski kralj Aleksandar Karađorđević tražio je savet od ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova koji je 27. aprila 1914. godine, poslao svoj čuveni odgovor, citiram: „Rusija ni u kom slučaju neće ostaviti Srbiju“ završen citat.

Uloga Rusije u Drugom svetskom ratu bila je nemerljiva. Preko 26 miliona života Rusi su dali za oslobođenje od fašizma i ugradili su svoje živote u temelje slobode, pa i oslobođenju jednim delom naše zemlje. Za slobodu Beograda dali su preko 1.000 života.

Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije prijateljstvo Srba i Rusa, pored ostaloga, zasniva se što su Srbi i Rusi narod istog korena, iste krvi, iste vere, skoro istog pisma i jezika, slične kulture i to je ono što nas, pored ostalog, povezuje.

Dozvolite da spomenem našeg srpskog svetskog Dositeja Obradovića koji je bio izvor pokušaja da se pokrene duhovni život srpskog naroda u jednom srednjeevropskom prozapadnom pravcu. Ovo je bitno poštovani građani da zapamtite. On je zapadnjak bio. Govorio je nekoliko zapadnih jezika, divio se engleskoj kulturi, tvrdio da su engleskinje najbolje žene na svetu, ali čim je prešao u Srbiju nakon što ga je Karađorđe pozvao, koji je sklon Austriji, kazao je, citiram „Karađorđe okreći se Rusiji“ završen citat.

Dalje dozvolite na kraju oko ovog sporazuma da kažem, a vezano za prijateljsku Rusiju. Ako bi svetskog slikarstva uklonili rusko slikarstvo svet bi potamneo. Ako bi svetsku muziku iz svetske muzike uklonili rusku, svet bi ogluveo. Ako bi iz svetske književnosti uklonili rusku književnost, svet bi zanemeo poštovani građani. Ako bi iz svetske energetike izbacili srpskog Teslu, svet bi pomračio.

Uvaženi građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, Srbi su dali Rusima ogroman doprinos i udarali temelje savremenoj ruskoj državi. Sada ćete reći šta ovaj priča. Samo tri rečenice.

Prvo, grof Sava Vladislavić Raguzinski, Srbin iz Hercegovine bio je sekretar ruskog cara Petra velikog, ambasador Rusije u Kini, udarao, razgraničio Kinu i Rusiju. Da li je udarao temelje? Jeste. Idemo drugo.

General grof Mihajlo Miloradović, Srbin iz Hercegovine iz srpske Hercegovine, osnovao je, verovali ili ne rusku obaveštajnu službu i bio najzaslužniji u odbrani Moskve 1812. godine od Napoleona.

I usput da kažem, od trideset generala u odbrani Moskve deset generala bilo je Srba iz Beograda i drugih krajeva Srbije. Treće, grof Marko Vojinović je osnivač Ruske crnomorske flote.

Uvaženi narodni poslanici, evo to je veliki doprinos koji smo mi Srbi dali i udarali temelje zajedno sa bratskom Rusijom. Koristim priliku da se zahvalim bratskoj Rusiji koja je u Savetu bezbednosti UN onemogućila da se Srpski narod proglasi genocidnim, da se to uvažene dame i gospodo desilo nastavak bombardovanja i dalje bi trajao, on traje i danas.

Idemo na drugi sporazum. Drugi sporazum je vezan za SAD. U nas Srba, dozvolite dve rečenice da kažem, ima jedan veoma mali određeni broj naučnika, pa ako hoćete i istoričara, kako rekoh, doduše, malobrojnih kojima je naučna istina iznad svega i koji zasigurno neće pokleknuti pod udarom najvećih zemalja zapada kada su u pitanju naučne istine, kao što to rade pojedini političari danas na pojedinim televizijama i koji će po svaku cenu razobličiti ratne laži i podmetanja od strane SAD i zapadnih saveznika, pa i u slučaju „Račak“, čuli smo juče i prekjuče na nekim televizijama izmišljotine.

Predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, izneo je neoborivu istinu kada je rekao, citiram: „Voker je izmislio da su Srbi izvršili zločin u Račku, što je bio povod bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije.“ Završen citat i dodao je: „Voker je svetski hohštapler i prevarant“ završen citat. Tražili su mi, uvaženi građani, da to posebno naglasim danas.

Poštovani narodni poslanici, istorijska je nauka je već to dokazala ovo što je gospodin Vučić rekao, a to predsednik Vučić odlično zna, za razliku od ovih iz Saveza za Srbiju. Zašto? Ovo je bitno da čujete poštovani građani, jer nema niti jedan istraživački rad, niti naučni rad, niti naučne knjige, a koju gospodin Aleksandar Vučić nije pročitao za razliku od njih. E, to je problem.

Zbog kratkoće vremena, ja ću citirati samo dva izvora i to inostrane provenijencije, namerno neću domaće, da ne bi naši politički protivnici rekli da smo subjektivni, koji potvrđuju reči predsednika Vučića. Jedan Nemački list, zove se „Berliner cajtung“ tvrdi, citiram, da je Račak bio izmišljen, odnosno namešten i da su ga namestile SAD i Voker.

Koristim ovde tu priliku da kažem, i Bugarske obaveštajne službe, vama vrlo malo poznate, nije li vam dame i gospodo poslanici, čudno što ovoj aferi, pod navodnike oko „Krušika“ je umešana novinarka baš iz Bugarske, o kojoj je govorio uvaženi poslanik Aleksandar Martinović. Šta vam to govori? Vi ste pametni ljudi, procenite o čemu se tu radi.

Ovaj nemački list uspeo je pronaći izveštaj autopsije Helene Ranta, koja je vodila finski tim stručnjaka. I gle čuda, za izveštajem autopsije tragalo se godinu dana. I danas je pod velom tajne, nije dostupan. Ali, ovom listu je bilo dostupno 60 stranica najvažnijih. Na kraju tog dela, bio mu je čitan, ali on je video ovaj list, odnosno njegovi novinari, o čemu se radi. Ranta nije uspela da objavi izveštaj autopsije, jer su na nju vršeni strahoviti politički pritisci da to ne uradi. Ona je to, kako znate, i potvrdila.

Nemački list "Berliner cajtung" tvrdi, pošto je on imao uviđaj u u njega, da je samo jedno telo imalo rane, obratite pažnju na ovo, koje su mogle biti, podvlačim, mogle biti, izazvane pucnjem iz blizine, tj. prilikom pogubljenja. Nisu tvrdili, ali su mogle biti.

Prema drugom izvoru, jednog francuskog novinara, citiram: "Istina je da sam bio u Račku na dan navodno pogubljenja i da sam pronašao svega četiri ranjene osobe". Podvlačim - svega četiri ranjene osobe. "Ali, ništa slično masovnom ubijanju", završen citat.

Poštovane dame i gospodo, šta se desilo u međuvremenu? Ovo je vrlo važno, da obratite pažnju. U međuvremenu Hašim Tači, vođa zločinačke OVK je izjavio tada, citiram: "Imamo mnogo stradalih, ali su imali i Srbi", završen citat, navodi ovaj nemački list. Dakle, nigde se ne govori o streljanim civilima. Ovaj list je to objavio 14. 03. 2000. godine.

Tači je priznao, u intervjuu Bi-Bi-Si-ju, 24. 3. 2000. godine da je, citiram: "Velika grupa OVK delovala u Račku i da je mnogo vojnika izgubilo živote u borbi sa jugoslovenskim snagama", završen citat. Dakle - mnogo vojnika izgubilo živote, a ne civila. A Bi-Bi-Si dodaje, citiram: "OVK je namerno ubijala albanske seljake, da bi pridobila simpatije zapada", završen citat.

Poštovani građani, vidite o kakvoj se podmetačini radi.

Zločinačka Medlin Olbrajt je priznala u Bi-Bi-Si programu da je, citiram: "Incident u Račku zahtevao pripremu i da je bio oživljen u nameri da se izvrši pritisak na evropske saveznike da bi vojno intervenisali", završen citat, tj. bombardovali našu zemlju, kaže doktor Peter Bein u jednom svom naučnom radu.

Ima li šta nejasno, gospodine Tači, ako slušaš ovo što ja govorim? Je li tačno da si dao ove izjave tada ili nije tačno? Citiram sada Dajanu DŽonston iz knjige "Suludi krstaši", 2005, strana 312. do 331: "Helena Ranta u junu 2000. je rekla da nije bilo nikakvih znakova pogubljenja i da su bila donesena tela iz drugih lokacija i da je NATO klasifikovao njenu konačnu verziju izveštaja", završen citat. A, gospodo narodni poslanici, priznala uvažena Ranta šta je bilo, ko joj je klasifikaciju njenog izveštaja izvršio i zato je pod velom tajne.

Ovo je u prilog onome što je predsednik države rekao - da je Voker svetski hohštapler. Ja bih dodao - i jedna belosvetska bitanga, o kojoj ja neću specijalno mnogo govoriti, jer ima i važnijih stvari nego što je ovaj Voker.

Ali, ipak da o njemu nešto kažemo, jer jedan naš uvaženi kolega, narodni poslanik, koji vrlo retko ovde dođe, on dođe kad treba iskritikovati Vladu i predsednika, na jednoj televiziji hvalio je Vokera, pre dva dana, ako ste slušali, a osim toga, izneo je i tezu o braći Bitići, onu koja Nataša Kandić iznela, i bugarska obaveštajna služba i SAD. O tome ću na kraju dve rečenice reći.

Ipak, dozvolite, zbog građana Republike Srbije, da kažemo ko je ovaj zlikovac Voker. Voker je zaista bio belosvetska bitanga i prevarant. Zašto? On nije samo namestio Račak zajedno sa njima, on je u Centralnoj Americi video prilično jezive strahote, u navodnike ovo kažem…

(Predsedavajući: Vreme, profesore, privedite kraju.)

… Jel ima vremena, recite mi?

(Predsedavajući: Nemate. Nažalost, potrošili ste. Imate još minut.)

Onda, poštovani građani Republike Srbije, samo na kraju da zaključim. Klinton je maja 2010. godine udao kćerku i rekao je, citiram: "Moja kćerka, srećna je i ja mogu da budem srećniji", završen citat, ponosno je izjavio Klinton. U svom zanosu neizmerne sreće trebao se setiti onih nesrećnih srpskih majki i očeva u Srbiji, Republici Srpskoj, Hrvatskoj i širom sveta, čije kćerke nikada neće stati pred matičara, jer su ih njegovi fašistički projektili isekli na komade. Ako ništa, trebao se setiti majke Milice Rakić, čija kćerka nikada neće stati pred matičara, jer su je razneli njegovi projektili.

I poslednja rečenica, uvaženi potpredsedniče, siguran sam, ako su Klinton i Voker ljudska bića, a verovatno jesu, verovatno će ih proganjati savest čitavog života. Hvala lepo.

Hvala, profesore Atlagiću.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč, s obzirom da smo iscrpli sve kolege sa spiska?
Reč ima gospodin Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Ne znam šta ste vi mislili, gospodine Marinkoviću, meni je jako brzo prošlo.

Mi smo imali danas priliku da čujemo neke stvari koje nisu sasvim jasne, pogotovo u svetlu ovih novih naših tendencija o transparentnosti, demokratiji, što su nas naučili kroz ove dijaloge predstavnici EU.

Prvo, mi smo danas čuli da će nam auto-put Niš - Merdare smanjiti kolonu na prelazu. Zanima nas koji su to prelazi, koje su to kolone i šta se to tamo čeka? Koji su to prelazi? Jesu li to granični prelazi? Šta se tamo prelazi? Kakav je to prelaz između Srbije i Srbije ili je to neko novo svetlo, ali mogli bi smo to da čujemo?

Čuli smo danas i od jednog istaknutog narodnog poslanika kako ćemo da vidimo za mesec-dva koja stranka ima kakav rejting. U pitanju je gospodin Arsić, njegove su analize uvek temeljne i izlaganja fundamentalna, ali bojim se da ni to nije tačno, pošto on to ne zna jer će morati da se konsultuje kroz dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta, bivšim poslanicima Evropskog parlamenta, i predstavnicima nevladinih organizacija, pošto su oni nažalost na čelu svega toga i vode glavnu reč ne samo u Skupštini, nego verovatno i u Vladi, ministarstvima i na nekim drugim mestima takođe.

Dakle, to se više ne krije. Dakle, oni se pitaju i šta će biti na dnevnom redu, koliko će rasprave da traju, ko će u njima da učestvuje, kada će posle toga da budu izbori, ko može, ko ne može na izbore, kako će da se kampanja sprovede, šta sme da se radi u kampanji, šta ne sme. Oni sve znaju, a mi ne znamo ništa. Tako da toliko o vašoj samostalnosti, suverenosti itd.

Mi moramo da postavimo samo jedno pitanje, da li može da nas obavesti Vlada Srbije i gospodin Đorđević, možda, ili neko predstavnik Vlade, koliki je javni dug trenutno u Srbiji? Koliko je to, koliko treba da bude po Ustavu i koliko se ova Vlada, kada kažem ova Vlada, ne mislim samo na ovu Vladu Ane Brnabić nego naprednjačku Vladu, od 2012. godine, koliko se ta Vlada zadužila?

Kako je moguće, ukoliko je istina, da smo mi šampioni regiona u investicijama, u standardu, penzijama, platama, u rastu BDP, ako smo mi najjači, kako je moguće da se mi iznova i iznova zadužujemo po sve nepovoljnijim uslovima?

Mi smo potpisali niz nekih sporazuma i sa nekim drugima, ne samo sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Dakle, ima tu još nekih drugih aktera, valjda.

Mi smo juče govorili o javnim nabavkama i o transparentnosti, itd., a mi danas ne znamo kako je Vlada došla do ovog sporazuma baš sa Frankfurtskom bankom? I, koji je ovo sporazum sa Frankfurtskom bankom po redu? Vlada preferira tu banku iako nisu isti uslovi. Dakle, nama se dešava da mi imamo neka neangažovana sredstva, ali i dalje imamo kamatu i plaćamo kamatu na ta sredstva? Da li je to istina? Da li je to naše iskustvo iz saradnje sa Frankfurtskom bankom? Mi smo potpisali niz nekih sporazuma u ovom sazivu, tj. ratifikovali.

Dakle, transparentnost je dobra kada su u pitanju javne nabavke, ali kada su u pitanju ovi sporazumi – ne, to samo tu dođe i niko ne zna kako je do toga došlo, pogotovo što imamo neke nenormalne stvari. Dakle, mi se zadužujemo, podižemo kredite po nepovoljnim uslovima, a onda nam kaže u sporazumu, dakle, mi ćemo da sada nađemo konsultante, jer su to konsultantske usluge, to je predviđeno ovim sporazumom.

Dakle, banka preporučuje angažovanje specijalizovanih i iskusnih konsultanata koji će pomoći tokom pripreme i sprovođenja projekta. Šta znači iskusnih po ovom sporazumu? Šta to znači?

Dakle, mi se sad kod njih zadužujemo, oni dovode ovde tutore, šta će ko da radi i to se sve iz tog kredita plaća. Dakle, sve, ne samo taj projekat. Kako je to moguće? Zašto se to plaća?

Mi smo čuli neke optužbe da mi govorimo kako je sve automatski pozitivno, što se tiče Rusije, što se tiče Kine, da ne gledamo realnost ko daje više novca, ko ulaže, itd. Ne kažem da je sve automatski pozitivno, ali je nas iskustvo za ovih 19 godina naučilo da mi kada smo u takvim nekim odnosima, gde su u pitanju zaduživanja i investicije, mnogo bolje prolazimo u saradnji sa Narodnom Republikom Kinom i Ruskom Federacijom nego što je to slučaj sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj ili Evropskom investicionom bankom. To je nas iskustvo naučilo.

Mi moramo da se zadužujemo i da pravimo aranžmane sa tim evropskim bankama zato što je to jedan način političkog uslovljavanja Vlade Srbije, jer se otvoreno kaže – vi ste na evropskom putu, vi ste kandidati za članstvo u EU, vi otvarate poglavlja, molim lepo, Evropska banka.

Sve ostalo ne dolazi u obzir, zato što ukoliko bi se mi sutra fokusirali možda da nam bude prioritet saradnja sa nekim drugima, gde bi imali bolje uslove, nama bi se reklo iz EU – ukoliko uradite to, vi ćete biti pod sankcijama, vi ćete biti na crnim listama, mi vas više nećemo smatrati partnerima. Zato što i kada vas pljačkaju iz EU, to je onda demokratski, pošteno, napredno i u skladu sa evropskim vrednostima, a ukoliko negde sarađujete na ravnopravnim osnovama, vi ste onda deo nekog mračnog, trećeg, zlog, agresivnog i neprijateljskog sveta. To je perspektiva EU.

Koje su najveće investicije u Srbiji? Mi se ovde hvalimo kako jeste, jeste, ali zapadnu Evropu, oni nam daju novac, iz EU nam daju donacije. Čuli smo gospođu Joksimović, kažu – bespovratna sredstva. Dakle, nama su otprilike poklonili i mi onda zbog toga treba da budemo na evropskom putu. Da li iko normalan misli da novac može da se pokloni, a da se ne očekuje ništa za uzvrat? To je, naravno, nemoguće. Ukoliko je to jasno, kako možemo mi da se hvalimo bespovratnim sredstvima? Kakva bespovratna sredstva?

Mi ukoliko ne platimo možda to sa kamatom, mi ćemo to platiti na neki drugi način, kroz preferiranje ovakvih banaka, kroz ispunjavanje nekih drugih prioriteta, kroz angažovanje nekih evropskih kompanija na uštrb nekih drugih. Na taj način ćemo mi to platiti, nećemo sigurno taj novac dobiti besplatno.

Najveće investicije danas u Srbiji ne dolaze iz zapadne Evrope, ne dolaze iz SAD, nego dolaze upravo iz Rusije i Kine. U kakvom bi stanju bila „Železara“ u Smederevu da tu kompaniju nije preuzela kineska kompanija „Habis“?

Aleksandar Vučić je govorio o tome da je to rak rana naše privrede, da mi trošimo nenormalne pare na mesečnom nivou samo za te plate i da ta „Železara“ funkcioniše, da smo očajni u traženju partnera. Prvo su došli Amerikanci, tj. ovi drugi „Esmark“, kada je „US Stil“ vratio to za jedan dolar Srbiji. Oni su hteli da urade nešto slično kao „US Stil“, da, naravno, opljačkaju još nešto što se može opljačkati, a da profit izvuku, kompanija ih nije zanimala.

Kada je došla kineska kompanija, pošto je to valjda jasno svima, kada kineske kompanije dolaze, one ne dolaze da bi zaradili za dan, dva ili tri, nego rade na dugi rok i zanima ih profit i zanima ih da tu ostanu. Takva je situacija i sa RTB „Bor“. Dakle, pet hiljada i više zaposlenih koji danas ne bi imali posao da nisu došli tamo, isto tako, kinezi. Jel tako? I ovi drugi koji su hteli da dođu, bili su samo usmereni na to da imovinu opljačkaju.

Ko više puni budžet Srbije od „Naftne industrije Srbije“, dakle, „Gasprom NJefta“? A mi smo i dalje u zabludi da je, u stvari, fokusiranjem na EU i na orjentaciju prema EU, da nam se, u stvari, garantuje bolji život, strane investicije, itd. Dakle, to jednostavno ne ide jedno sa drugim.

Imali smo nedavno, pošto pričamo sada o ovom auto-putu Niš Merdare, imali smo baš nedavno slučaj sa Moravskim koridorom. Dakle, apsolutno netransparentno, putem direktne pogodbe, Vlada Srbije izabere, dakle, bez ikakvog konkursa, sa pozivom koji je tako napravljen da na njemu može da prođe samo „Behtel“, izabere „Behtel“ koji je najmanje 250 miliona evra skuplji, zato što smo već videli, i u javnosti se pojavila ta informacija, da taj projekat vredi oko 500 miliona evra, a cena koju će Vlada Srbije sada da plati je 745.

Ne može argument protiv toga da bude – e, mi ćemo sad da imamo auto-put, to je 500 hiljada ljudi će da bude povezano auto-putem, znate šta to znači za taj kraj. To je istina. Auto-put je potreban, potreban je tim ljudima koji u tom kraju žive, ali nikom nije potreban da bude opljačkan.

Dakle, nije se primenilo sve ono što ste pričali o javnim nabavkama u slučaju „Behtela“. Hoćemo li mi opet imati sad takvu situaciju za ovaj auto-put Niš-Merdare, pogotovo što smo imali najave pre nekoliko godina da će taj auto-put biti plaćen od nekih drugih sredstava, da to neće Srbija platiti?

Prvi put kada se ta ideja pojavila, bilo je rečeno da to Srbija neće platiti. Kako sada? To, naravno, nije prioritet Srbije, taj auto-put. To je želja i ideja koja se pojavila posle prvih briselskih pregovora. Ja ne kažem da je nepotreban, ali svakako nije prioritet.

Mi, ukoliko bi odgovorna Vlada sagledala neke stvari oko naše putne infrastrukture, primetila bi da je danas Borski i Zaječarski okrug, u smislu putne infrastrukture, slepo crevo Srbije. Zašto je taj deo Srbije potpuno izopšten iz celog tog planiranja i koliko je udaljen npr. Niš ili Kladovo ili Majdanpek od Beograda, a koliko treba vremena da se tamo dođe?

Koja nam je sada garancija da neće opet biti direktne pogodbe? Budući da znamo iz iskustava nekih drugih zemalja da „Behtel“ kada dođe, onda on apsolutno postaje jedini tu konkurent, da on konkurenciju potpuno istisne i da se onda on pita za sve poslove što se tiče izgradnje auto-puteva. Ne sme biti direktne pogodbe.

Mi smo čuli Aleksandra Vučića. Dok je bio predsednik Vlade rekao je kako je na deonici LJig - Preljina ukradeno negde oko 40 miliona evra, tj. da je taj autoput pretplaćen za negde oko 40 miliona, a sada je Moravski koridor pretplaćen za negde oko 250 miliona. Kako razlikuje to SNS od DS? Nema nikakve razlike. Osam puta je sad samo veća cena.

Mi ovde se hvalimo nekim ekonomskim uspesima, visokim standardom, rastom koji je veći od nemačkog, šta sve možemo da čujemo iz rubrike „verovali ili ne“, a onda kada vidimo realnost, vidimo da se sve više i više zadužujemo. Kada se zadužujemo, naravno, kod tih evropskih banaka, budući da su naši patroni, a to je EU, za to zaslužni, mi svesno pristajemo na to da, pod lošijim uslovima, uzimamo novac.

Ukoliko bi se npr. jedna vlada osvestila i preispitala orijentaciju ka EU, možda bi primetili, ne samo da Evropa više nije najbogatiji deo sveta, već da postoji jedan ogroman investicioni plan, među najvećim u istoriji, a to je kineski „Pojas i put“, koji je upravo usmeren na ovaj deo Evrope. Najviše se vezuje za putnu infrastrukturu, ali i za sve ostalo.

Umesto da mi pokušamo da budemo glavni kineski partneri na Balkanu i u istočnoj, jugoistočnoj Evropi, da budemo čvorište svega toga što će Kinezi ovde dovesti i napraviti, ne, mi se i dalje držimo onoga što je bio isti plan i 2001. godine. Dakle, Evropa nema alternativu, evropsko je dobro, vanevropsko je loše. To je glavna maksima i ove vlade i vlade DS i DSS i od 2000. godine apsolutno se ništa nije povodom toga promenilo.

Nije sve što dođe iz Brisela automatski dobro, i pogotovo nije sve pozitivno za građane Srbije kako se to predstavlja. Iz našeg iskustva znamo da to nije tako. Prvo, koliko su nas samo puta slagali. Lažu nas i danas, lažu nas da će našim reformama, otvaranjem poglavlja, donošenjem nekakvih zakona u Skupštini, da će taj proces Srbiju približiti EU. Neće. Neće, zato što od tog proširenja nema ništa, zavesa je ta odavno pala i stavljena je tačka na pitanje EU.

Evropska unija sada ide putem svoje dezintegracije i ni na kraj pameti im nije da primaju nove članove. Oni gledaju na Srbiju samo na mesto gde mogu da izvuku neki profit. Taj profit mogu da izvuku na način da kompanije koje su iz Evrope rade ovde i mnogo im jeftinije da plate radnika ovde 250 evra, nego 1.500 evra negde u nekoj od zapadnoevropskih zemalja i uvek će nas zbog toga držati na kratkoj uzici zato što im mi zbog toga trebamo. Automatski su povlašćeni da dobijaju poslove ovde, a na sve to i 15.000 evra subvencija po radnom mestu. To je glavna uloga Srbije u procesu evropskih integracija ovde i ništa drugo.

Zašto bi mi to prihvatali i ispunjavali sve bespogovorno, ako već možemo da vidimo da postoji neka i alternativa na spoljnopolitičkom planu? Upravo to, što je očigledno i činjenica, da su upravo najveće investicije u Srbiji, oni koji najviše uplaćuju u budžet, oni koji zapošljavaju najviše ljudi i oni koji su se već pokazali da su ozbiljni u nameri da posluju u našoj zemlji, da neće samo da uzmu profit i da odu, nisu iz EU. Dakle, to su iz Rusije i iz Kine. Naftna industrija Srbije, Bor i Smederevo, jel to dovoljno?

Sve o tome je pričao Aleksandar Vučić, kao o najvećim problemima, o Boru i Smederevu. Rekao je, ako mi to ne rešimo, u pitanju je naš rast, u pitanju je naša privreda, u pitanju je nezaposlenost, sve ostalo, dugovanja, šta sve nije pričao. Nisu nam ti naši prijatelji iz zapadne Evrope, pod čijim pritiskom moramo da pravimo aranžmane sa evropskim bankama, pomogli da rešimo te probleme, nego su to uradili ovi drugi. Zašto? Da li smo mi morali nešto da damo zauzvrat? Nismo.

Kako onda to nije jasno šta treba da se radi u našoj spoljnoj politici, a da ne govorimo o pitanju Kosova i o ovom autoputu Niš - Merdare, koji je isto tako jedan od dobrih koraka koje Srbija radi da bi odobrovoljila nekog od strane kosovskih Albanaca ili predstavnika EU. Oni će tu da vide svoju priliku i ne bi me iznenadilo da opet imamo direktnu pogodbu, dakle, bez konkursa, potpisivanje protokola i opet, kao što je bilo sa Moravskim koridorom, poseban zakon kako bi neka američka ili zapadnoevropska kompanija taj posao dobila.

Hvala.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Dakle, mogu slobodno da zaključim zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 13. do 19. dnevnog reda.
Prelazimo na sledeći zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 20. do 36. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade sa saradnicima, i to: Jelena Tanasković, državni sekretar u Ministarstvu finansija; Milica Đurđević, vršilac dužnosti direktora Uprave za trezor u Ministarstvu finansija; Ivana Aćimović, vršilac dužnosti pomoćnika direktora Uprave za trezor u Ministarstvu finansija; Nataša Škembarević i Vera Vukčević Gligorić, načelnici odeljenja u Upravi za trezor u Ministarstvu finansija, i Olga Kostić, rukovodilac grupe u Upravi za trezor u Ministarstvu finansija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2002. godinu, Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2003. godinu, Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2004. godinu, Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2005. godinu, Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2006. godinu, Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2007. godinu, Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2008. godinu, Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2009. godinu, Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2010. godinu, Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2011. godinu, Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2012. godinu, Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2013. godinu, Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2014. godinu, Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2015. godinu, Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2016. godinu, Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2017. godinu i Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2018. godinu.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima gospodin Zoran Đorđević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi poslanici, dame i gospodo, na današnjem dnevnom redu je i set predloga zakona završnih računa budžeta Republike Srbije za period od 2002. do 2018. godine.
Usvajanje predloga završnog računa i dosledno poštovanje budžetskog kalendara nisu samo deo dobre budžetske prakse, već i zakonska obaveza Vlade. Kako se ne bi bacala senka na nesporno dobre budžetske rezultate koje je Vlada Republike Srbije ostvarila u poslednje tri godine, objedinjenim predlogom završnih računa koji je pred vama konačno omogućavamo da Republika Srbija započne, kako period poštovanja propisa u oblasti budžetskog kalendara, tako i period potpune transparentnosti informacijama o potrošnji planiranih sredstava.
Period za koji su sastavljeni završni računi budžeta Republike Srbije od 2002. do 2018. godine u Srbiji je obeležen velikim promenama. Najpre je došlo do promene državnog uređenja. Od 2002. do 2006. godine ustavni osnov za donošenje Zakona o završnom računu bio je sadržan u članu 73. stav 3. i u članu 90. stav 3. Ustava Republike Srbije iz 1990. godine. U 2003. godini prestala je da postoji Savezna Republika Jugoslavija i potpisan je sporazum o formiranju Državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Nakon toga, 2006. godine Narodna skupština Republike Srbije donosi odluku o proglašenju Ustava Republike Srbije. U periodu od 2002. godine pa sve do danas došlo je do izmena postojećih i donošenja novih zakona i podzakonskih akata, kojima se reguliše oblast izveštavanja o izvršavanju budžeta Republike Srbije. Takođe, DRI je osnovana 2005. godine kao samostalan i nezavisan državni organ.
Međutim, ono što se u periodu do 2002. godine do 2018. godine suštinski nije menjalo je sadržaj završnog računa budžeta Republike Srbije.
Period za koji su sastavljeni završni računi od 2002. godine do 2018. godine u Srbiji je obeležen velikim fluktuacijama na polju javnih finansija. Ostvareni su sledeći budžetski rezultati po godinama.
Godine 2002. budžetski deficit od 40,3 milijarde dinara ili 98,9% planiranog. Godine 2003. budžetski deficit iznosi 42,9 milijardi dinara ili 91,5% od planiranog. Godine 2004. budžetski deficit iznosi 22,1 milijarde dinara ili 67,5% planiranog. Godine 2005. fiskalni suficit 40,9 milijardi dinara ili 87% planiranog. Godine 2006. fiskalni suficit od 96,9 milijardi dinara ili 70% planiranog. Godine 2007. budžetski suficit od 13,2 milijarde dinara, planirani budžetski deficit od 13,7 milijardi dinara. Na kraju 2008. godine beleži se budžetski deficit u budžetu i on iznosi 40,5 milijardi dinara ili 88,5% planiranog.
Period narednih godina obeležava tendencije rasta deficita. U 2009. godini budžetski deficit iznosi 86,5 milijardi dinara ili 82,5% od planiranog deficita. U 2010. godini fiskalni deficit iznosi 105 milijardi dinara ili 87,4% planiranog deficita. U 2011. godini fiskalni deficit iznosi 135,9 milijardi dinara ili 95,2% planiranog deficita. Da bi se na kraju 2012. godine zabeležio fiskalni deficit u iznosu od 196,4 milijarde dinara ili 96,5% planiranog deficita. U 2013. godini nakon pet godina budžet Republike Srbije beleži pad fiskalnog deficita u apsolutnom iznosu koji je na kraju godine iznosio 173,8 milijarde dinara ili 97,4% planiranog deficita. Na kraju 2014. godine zabeležen je približni isti fiskalni deficit u apsolutnom iznosu od 174,3 milijarde dinara koji predstavlja 77,5% planiranog deficita.
U toku 2015. godine u cilju prevazilaženja svih fiskalnih izazova program fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi podržan je 36-mesečni stendbaj aranžman sa MMF u ukupnom iznosu od oko jedne milijarde 168 miliona 500 hiljada evra kao podrška ekonomskom programu za period od 2015. do 2017. godine. Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači bez namere da se odobrena sredstva koriste osim u slučaju platno-bilansnih potreba zemlje. Aranžman je uspešno okončan 23. februara 2018. godine. Sredstva koja su bila na raspolaganju nisu korišćena.
Kratkoročno, program se fokusirao na kontrolu rashoda za zarade i penzije, unapređenje poreske uprave i smanjenje subvencija javnim preduzećima, a Vlada Republike Srbije počela je da rešava i dugo prisutne strukturne probleme u upravljanju javnim finansijama.
U toku trajanja aranžmana iz predostrožnosti sa MMF ukupni fiskalni rezultat kako celokupnog sektora opšte države, tako i republičkog budžeta prati se i po programskoj metodologiji, definisan je u memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici odnosno u tehničkom memorandumu o razumevanju.
Treću godinu za redom, tačnije od 2017. godine, budžet Republike Srbije na kraju godine ostvaruje višak u državnoj kasi. Fiskalni suficit na kraju 2017. godine iznosio je 35,5 milijardi dinara, a planiran je deficit od 69,1 milijarde dinara. Fiskalni suficit na kraju 2018. godine iznosio je 32,9 milijardi dinara, a planiran je deficit od 28,4 milijarde dinara.
Pozitivan saldo u državnoj kasi nastao je kao rezultat domaćinskog upravljanja javnim finansijama i sposobnosti Vlade Republike Srbije da odgovori na fiskalne izazove, čime se jasno pokazuje da Srbija ulazi u period održivosti javnih finansija.
Ukoliko sagledamo prihodnu stranu budžeta možemo da potvrdimo da je plan prihoda i primanja 2002. godine bio 2,87 milijardi evra, a 2018. godine 9,97 milijardi evra.
Poreski prihodi imaju najveće učešće u svim godinama posmatranog perioda. Od ostalih prihoda i primanja beleži se povećanje učešća primanja od zaduživanja u ukupnim prihodima i primanjima od 2008. godine 6,3%, da bi najviši procenat primanja od zaduživanja dostigao 2013. godine, 42,1%. U narednom periodu beleže pad koji 2018. godine dostiže 24,1% ukupnih prihoda i primanja.
Primanja od privatizacionih primanja su imala veće učešće u ukupnim prihodima i primanjima 2002. godine 6,4%, 2003. godine 11,3%, 2005. godine 6,4%, a najveće učešće zabeleženo je 2006. godine 19%.
Posmatrajući period od 2002. do 2018. godine primećuje se značajno opadanje učešća rashoda po osnovu donacija, dotacija i transfera. U 2002. godini, njihovo ukupno učešće iznosilo je 302%, a 2018. godine iznosilo 18,2 ukupnih rashoda i izdataka.
Fond za PIO zbog povećanja zaposlenosti u prethodnom periodu ostvaruje veće prihode kroz uplatu doprinosa, a smanjena je nezaposlenost u poslednje tri godine i ona u poslednjem kvartalu iznosi 9,5%, pa samim tim manje potražuje sredstva iz budžeta Republike Srbije. Ta činjenica ima za rezultat manje učešće ovih rashoda u ukupnim rashodima i izdacima.
Učešće rashoda po osnovu dotacija, donacija i transfera je bilo najveće u periodu od 2002. do 2013. godine. Od 2013. do 2018. godine najveće učešće u ukupnim rashodima i izdacima imaju izdaci za otplatu glavnice.
Izveštaj o primljenim donacijama je sastavni deo završih računa. Evropska unija je najveći donator u Srbiji, ali i jedan od najvažnijih partnera Srbije u podršci razvoju i tekućim reformama. Kao kandidat za članstvo u EU Republika Srbija je 2014. godine dobila akreditaciju za samostalno korišćenje instrumenata za predpristupne pomoći EU, IPA fondove, čiji je cilj jačanje demokratskih institucija, vladavine prava i sloboda, rodne ravnopravnost, reforma državne uprave i sprovođenje ekonomskih reformi, razvoju civilnog društva i unapređenje regionalne i prekograniče saradnje.
Realizacija projekata finansiranih uz pomoć sredstava EU traje i po nekoliko godina. Imajući u vidu da su u pitanju strogo uslovna sredstva, ona se evidentiraju u poslovnim knjigama, čime se omogućava transparentnost njihove realizacije. Sastavni deo završih računa je i izveštaj o domaćim i inostranim kreditima i izvršenim otplatama dugova.
Javni dug Republike Srbije beleži konstantan pad u periodu od 2002. do 2008. godine zahvaljujući značajnom prilivu sredstava od procesa privatizacija i dobrim fiskalnim rezultatima. Javni dug Republike Srbije na centralnom nivou vlasti na kraju 2002. godine iznosio je 11,5 milijardi evra, odnosno 709,2 milijarde dinara. Učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP na kraju 2005. godine iznosio je 47,6%, 2006. godine 33,9%, 2007. godine 27,9%, a na kraju 2008. godine 26,8%.
U posmatranom periodu najveći deo javnog duga čini dug po osnovu stare devizne štednje građana, reprogramirane obaveze prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca i krediti uzeti od međunarodnih finansijskih institucija.
Od 2009. godine do 2015. godine usled posledica svetske ekonomske krize i smanjenja privredne aktivnosti dolazi do naglog rasta javnog duga kako bi se pokrio manjak u državnoj kasi. Republika Srbija počev od 2009. godine počinje intenzivno da emituje državne hartije od vrednosti na domaćem tržištu kako bi obezbedila finansiranje, a od 2011. do 2013. godine za pokriće manjka emituje evro obveznice na međunarodnom finansijskom tržištu.
Javni dug centralnog nivoa vlati izraženog u evrima na kraju 2009. godine je iznosio 9,8 milijardi evra, 2010. godine 12, 2 milijarde evra, 2011. godine 14,8 milijardi evra, 2012. godine 17,7 milijardi evra, 2013. godine 20,1 milijarda evra, 2014. godine 22,8 milijardi evra, na kraju 2015. godine 24,8 milijardi evra.
Usled nerazvijenosti domaćeg tržišta hartija od vrednosti, visokih kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu, loših fiskalnih rezultata i percepcije investitora, Republika Srbija se u ovom periodu na domaćem tržištu hartija od vrednosti, zadužuje poprilično nepovoljnim uslovima, uz njihovo poboljšanje iz godine u godinu. Usled toga, Republika Srbija 2011. godine izlazi prvi put na međunarodno finansijsko tržište, emitujući evroobveznicu u američkim dolarima, ročnosti 10 godina, sa kamatnom stopom od 7,25%.
Tokom 2012. godine i 2013. godine na međunarodnom tržištu su emitovane i nove evroobveznice u američkim dolarima i urađeno je reotvaranje emisije evroobveznice, emitovane 2012. godine. Ročnost emitovanih evroobveznica su pet, sedam i deset godina, sa kuponskim stopama u iznosu od 4,875%, do 7,25%, a ukupan dug na osnovu novih emitovanih evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu na kraju 2013. godine iznosio je 5,25 milijardi američkih dolara.
Usled pojačane aktivnosti na domaćem i međunarodnom tržištu hartija od vrednosti, učešće hartija od vrednosti u ukupnom javnom dugu postaje dominantno, tj. poraslo je sa 8,9%, koliko je iznosilo na kraju 2008. godine, na 45,9% na kraju 2013. godine, dok je na kraju 2015. godine iznosilo 51,5%.
U periodu od 2009. do 2015. godine dolazi do rasta garantovanog javnog duga, usled preuzimanja pojedinih obaveza javnih preduzeća koja su imali velike finansijske probleme, kao što je JP „Srbijagas“, „Galenika“ A.D. i druga. Izdavanje garancija za likvidnost, tako dolazi do garantovanog duga sa 928,7 miliona evra, koliko je to iznosilo na kraju 2008. godine, na 2,8 milijardi evra na kraju 2013. godine. Nakon toga dolazi do stagnacije i intenzivnog pada garantovanog duga od 2015. godine.
Počev od 2015. godine, garancije se izdaju samo za projekte, tj. investicione zajmove, odnosno prekinuto je izdavanje garancija za zajmove za tekuću likvidnost javnim preduzećima. Mere fiskalne konsolidacije preduzete od strane Vlade Republike Srbije uslovile su pad javnog duga i u apsolutnom i u relativnom iznosu od 2016. godine, što je prouzrokovano u najvećoj meri ostvarenim pozitivnim fiskalnim rezultatima, tokom datih kalendarskih godina.
Javni dug centralnog nivoa vlasti, izražen u evrima, na kraju 2016. godine, iznosio je 24,8 milijardi evra, 23,2 milijarde 2017. godine i 23 milijarde evra 2018. godine. Javni dug centralnog nivoa vlasti, izražen u dinarima na kraju navedenih godina je iznosio 3.064,6 milijardi dinara 2016. godine, 2.751,1 milijarda dinara 2017. godine i 2.720,2 milijarde dinara 2018. godine.
Učešće javnog, centralnog duga nivoa vlasti u BDP u posmatranom periodu je značajno opalo usled rasta privredne aktivnosti i smanjenja javnog duga, te je na kraju 2016. godine iznosio 67,8%, 2017. godine 57,9%, a na kraju 2018. godine 53,8% i ima dalju tendenciju pada.
Kontinuirano i aktivno upravljanje javnim dugom dovelo je do znatnih poboljšanja, pokazatelja vezanih za javni dug. Garantovani javni dug je pao sa 2,8 milijarde evra, koliko je iznosio na kraju 2013. godine, na 1,5 milijardu evra na kraju 2018. godine. Učešće u troškovima kamata u bruto domaćem proizvodu je palo sa 2,9%, koliko je iznosilo na kraju 2015. godine, na 2,1% na kraju 2018. godine. Do ovoga je, pre svega došlo usled pada kamatnih stopa na domaćem tržištu hartija od vrednosti, koje je u najvećoj meri prouzrokovano rastom poverenja investitora nakon preduzetih mera fiskalne konsolidacije.
Udeo javnog duga, u domaćoj valuti u ukupnom javnom dugu centralnog nivoa vlasti je na kraju 2008. godine iznosio samo 2,8%, a do kraja 2018. godine je porastao na 26%. Rastu dinarskog duga su pre svega doprinele emisije dinarskih državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu hartija od vrednosti. Zahvaljujući vođenju razvojne politike domaćih tržišta državnih hartija od vrednosti omogućeno je uspostavljanje kontinuiteta u finansiranju budžeta Republike Srbije, kao i unapređenje obima finansiranja putem emisija dugoročnih dinarskih državnih hartija do vrednosti na domaćem finansijskom tržištu.
Prelaskom sa kratkoročnih izvora finansiranja koji se vezuju za period do 2010. godine, na srednjoročne i dugoročne instrumente finansiranja, uz konstantno smanjenje troškova zaduživanja, utiče se na smanjenje rizika refinansiranja, kao jednog od primarnog rizika u procesu upravljanja javnim dugom.
U skladu sa svim gore navedenim, napomenuo bih da je tokom ove godine Republika Srbija emitovala evroobveznice u junu u iznosu od jedne milijarde evra na period od 10 godina, sa stopom prinosa od 1,6-1,9%, a zatim u novembru je izvršeno reotvaranje junske evroobveznice denomirane u evrima u ukupnom iznosu od 550 miliona, kada je kamata sa početnih 1,45% u toku trgovanja, snižena na 1,25%. Ukupna tražnja u junu bila je šest puta veća od ponude. Napominjem da je 2011. godine na finansijsko tržište Republika Srbija emitovala evro obveznice u američkim dolarima na ročnost od 10 godina, sa kamatnom stopom ukupnom od 7,25%.
Prvi zvanični izveštaj o finansijskoj reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije, koji je sprovela DRI bio je završni račun za 2008. godinu. Od tada DRI redovno svake godine vrši reviziju završnih računa budžeta Republike Srbije. Nadam se da ćemo u ovim danima koji su pred nama, u Skupštini Republike Srbije imati konstruktivnu, argumentovanu raspravu i pozivam vas da u danu za glasanje podržite predložena zakonska rešenja. Hvala.

Hvala ministre Đorđeviću.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite