Dame i gospodo narodni poslanici, da je danas 3. ili 6. jun 2016. godine, onda bi ova rasprava, kako kolege iz vladajuće koalicije ovde govore, imala smisla. To je bio dan kada je konstituisan ovaj saziv Narodne skupštine i toga dana je trebalo da se konstituiše i Nadzorni odbor za ovaj saziv. I tako je to trebalo svaki saziv Narodne skupštine od 2000. godine, od kad Nadzorni odbor postoji kao obaveza u Zakonu o izboru narodnih poslanika.

Čuli smo da se, nažalost, to do sada nije dešavalo, odnosno jedanput smo samo imali Nadzorni odbor i evo sada ćemo za ove izbori imati još jedanput. Sada tu ima dosta problema i oko funkcionisanja Nadzornog odbora, pa pre svega oko Agencije za borbu protiv korupcije i njenih nadležnosti, jer se, na kraju, postavlja pitanje – kakva će biti odgovornost za sve one koji budu kršili član 100. iz Zakona o izboru narodnih poslanika koji reguliše šta sve Nadzorni odbor treba da radi?

Što bi se reklo, šta je tu je, dobro je i krajnje je vreme da se formira ovaj Nadzorni odbor. Rekoh, da smo to radili pre četiri godine, onda bismo sigurno govorili o kandidatima, a sada moramo malo više da se posvetimo ovom opštem delu i činjenici pod kojim okolnostima je došlo do formiranja, odnosno će doći do formiranja ovog Nadzornog odbora.

Naravno, pre toga želim da istaknem da je kandidat naše poslaničke grupe SRS dr Nikola Žutić i da se radi zaista o čoveku koji može raditi i ovaj i bilo koji drugi ozbiljan posao, kao što je radio u svom radnom veku. On je završio filozofski fakultet, doktor je nauka, objavio je oko 35 monografija, studija, zbirki dokumenata, udžbenik iz istorije za završne razrede gimnazije i oko 150 članaka, priloga, rasprava, veliki broj knjiga. Radio je kao profesor docent za političku istoriju Srba na Pravnom fakultetu Univerziteta „Nikola Tesla“ u Kninu, radio je u Institutu za savremenu istoriju u zvanju naučnog savetnika. Dakle, čovek koji ima i formalno obrazovanje i sve karakteristike, a moralno je apsolutno čovek kome se može poveriti svaka ozbiljna državna funkcija.

Mi smo ovde čuli malopre od kolega, pominje se i pominjala se Marinika Čobanu kao neko ko šeta sa mandatom od jedne do druge poslaničke grupe, ja bih dodala i Sandu Rašković Ivić. Nisu one jedine, ali zaista su one valjda one primer nemorala kada je u pitanju Narodna skupština i narodni poslanik koji može, kao pod mišku, da stavi mandat i da ga šeta od jedne do druge stranke. Vi to lepo primećujete, ali mi postavljamo pitanje – zašto nećete da prihvatite naš predlog da se izmeni taj Zakon o izboru narodnih poslanika u tom delu, da se odredba iz Ustava Republike Srbije, koja garantuje da narodni poslanik ima slobodu da mandat stavi na raspolaganje stranci sa čije liste je izabran, vrati ponovo u zakon?

Zakon o izboru narodnih poslanika je, podsetićemo, izglasan 2000. godine na predlog SRS. Tada su apsolutno sve parlamentarne stranke glasale za ovaj predlog zakona i bio je to dobar predlog zakona, ali je u međuvremenu pretrpeo nekoliko izmena. Dve su posebno loše i zbog te dve izmene ovaj zakon je poprilično izgubio na svojim demokratskim principima koje je imao od samog početka.

Jedna izmena je upravo ta gde je tada DS, preko Ustavnog suda, uspela da završi da mandat pripada poslaniku, što je, naravno, apsolutno suprotno Ustavu Republike Srbije i što može da se ispravi i sada. Ponavljam, samo da se u izmenjeni zakon doda stav iz člana Ustava koji govori o tome da poslanik može da ima slobodu da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj partije sa čije liste je izabran.

Druga izmena koja je takođe loša, jeste ta, kada su predložili i usvojili, da se poslanici, nakon izbora, biraju sa liste stranaka koje pređu cenzus i to redosledom na kojem su na toj listi bili pre izbora. To je jako loše. Znate, to je demotivisanje ljudi koji rade kampanju. Vi imate jedan deo ljudi koji su i, logično da većina stranaka svoje stranačko rukovodstvo stavlja na početak izborne liste, jer je upravo rukovodstvo to koje će najbolje predstaviti svaki stranački program, onda ljudi koji možda mnogo dobro rade u kampanji, koji su negde u drugom, trećem delu liste kandidati, oni ne mogu postati narodni poslanici iako njihova stranka procenjuje da su odlično radili, da recimo stranka ima 15% prosek osvojenih glasova, a u jednoj opštini ima 26. Valjda u toj opštini ima određenog uticaja i onoga ko je postigao toliko veći rezultat, bio je vredniji, bio je agilniji u predstavljanju stranačkog programa, ali stranka ne može da ga nagradi da bude narodni poslanik zato što mora da se poštuje unapred neka utvrđena lista.

Bilo bi dobro da konačno jednom poslušate poslaničku grupu SRS i da prihvatite ove dve izmene. Od oktobra prošle godine vam to nudimo svaki put kada nam to Poslovnik dozvoljava.

Nije dobro što se vi danas hvalite kako ćemo konačno imati Nadzorni odbor, a ovi pre ga nisu imali itd. Niste ga ni vi imali, gospodo, i ne biste ga imali ni sada da vam nije bilo onog Nacionalnog konventa za EU, da vas nisu postrojili, da nisu od vas to tražili razni koji su se ovde švrćkali, ti istrošeni evropski komesari, i vi onda slušate ono što vam oni kažu. Oni su rekli da mora Nadzorni odbor i vi ste prihvatili. Mi nemamo ništa protiv što se bira Nadzorni odbor. Predložili smo svog kandidata, glasaćemo.

Kolega, nije ništa smešno, tužno je. Tužno je da vi sami ne znate šta je pisalo u članu 100. Zakona o izboru narodnih poslanika. Kada vam dođe ona Fajon ili, ne znam, onaj Flankenštajn, ko god, i kaže – hajde brže za sto, donosite, usvajajte odluku da formirate Nadzorni odbor, vi se onda setite i prihvatate. To je ono što nije dobro.

Nije dobro da ste unutrašnje političke probleme u Srbiji izmestili iz Narodne skupštine. Vidite kako je lepo kada o Nadzornom odboru pričamo ovde. Ovde je mesto da se priča i o Nadzornom odboru, i za neki dan o REM-u, i o Agenciji za borbu protiv korupcije itd, ali ne da se radi po nalogu EU, nego da mi sami, kao narodni poslanici, procenjujemo šta je od interesa za politički život u Srbiji, šta je od interesa za razvoj demokratije u našoj državi, za razvoj parlamentarne demokratije, da ovde otvaramo raspravu i da nakon rasprave odlučujemo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS snažno podržava unapređenje izbornih uslova u Srbiji i u tom smislu podržaćemo Predlog odluke o imenovanju članova Nadzornog odbora.

Mogu da kažem i to da je formiranje Nadzornog odbora samo deo ukupnog unapređenja izbornih uslova. Usvojilo smo i pre nekoliko dana izmene više zakona – Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o javnim preduzećima, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, i ne samo to, već je kompletno uređen birački spisak, imamo najtransparentniji birački spisak do sada, obuka članova biračkih odbora i u stalnom i u proširenom sastavu, izabraćemo nedostajuće članove Saveta REM-a i sve ostale mere koje su do sada sprovedene ili koje su u procesu realizacije.

Zašto sve ovo? Zato što nam je stalo da ovo budu najtransparentniji izbori, odnosno izborni uslovi do sada. Zato što nam je stalo da takvi uslovi budu da niko, ama baš niko ni jednu moguću zamerku, ni jednu realnu zamerku ne bude imao nakon sprovedenih izbora, čak ni ovi koji su sami sebe isključili iz izborne utakmice, iz predstojeće izborne kampanje. Čak ni oni neće imati nikakve realne zamerke. Pri tom, tu ne mislim na ludorije neke, poput toga da se zabrani Aleksandru Vučiću da se bavi politikom, o čemu je pričao kolega Orlić, ili da se zabrani Aleksandru Vučiću da vrši svoju funkciju.

Dakle, ne mislim na takvu vrstu zahteva ili ludorije da se pravi neka predizborna Vlada, neka tehnička Vlada, kako su oni to formulisali, prelazna Vlada samo da bi Boško Obradović ili neko od njih bio ministar ili koministar ili, kako su oni to već formulisali ili da se proglašava ratno ili vanredno stanje, pa da se izbori odlažu zato što oni nisu spremni na izbore ili nešto slično.

Dakle, pričamo o realnim zahtevima, pričamo o realnim elementima koji će omogućiti da ova izborna kampanja bude najtransparentnija do sada i da izborni uslovi budu potpuno pravični, fer i sve ostalo što je dogovoreno do sada.

Mi iz SNS na ovim izborima očekujemo ubedljivu pobedu, očekujemo blistavu pobedu i ne želimo da išta zatamni tu blistavu pobedu koja će se i desiti.

Moram još nešto da kažem, predsedavajući, izborne zakone nismo donosili mi. Dakle, nije ova vladajuća većina donosila izborne zakone, već neka druga. Dakle, upravo oni koji danas najviše kukaju na izborne uslove, upravo su oni donosili izborne zakone. Ja sad pitam – kako to da su nekad ti izborni zakoni bili odlični, da su izborni uslovi bili odlični kada su oni sprovodili izbore, a danas kada su oni u opoziciji, danas ništa ne valja? Kako je to moguće, a isti zakoni su u pitanju?

Srpska napredna stranka i kada je bila u opoziciji nije kukala, dakle, nismo se žalili na izborne uslove, nego smo jedva čekali da se raspišu izbori da se kandidujemo i da ih pobedimo. Dakle, da pobedimo dosmanlije na tim izborima koje su oni raspisali i to se i desilo, iako je bio medijski mrak, totalni medijski mrak i cenzura. Nismo imali pristup ni jednom jedinom mediju, ni sekunde jedne.

Imali smo jedan mali medijski prostor na jednom malom radiju, radiju „Fokus“. To je sve što smo imali, ali nas to nije sprečavalo da se bavimo politikom, da kandidujemo ideju, da kandidujemo program, da idemo među građane, da idemo na teren, da svaki dan na svakom mestu razgovaramo sa građanima. Ponudili smo program, ponudili smo ideje, ponudili smo politiku.

Još nešto, predsedavajući, za sam kraj. Nema tih izbornih uslova, nema tih nadzornih odbora, nema tih REM-ova koji će njima doneti izbornu pobedu ako nemaju program, ideju i politiku, a nemaju. Za razliku od njih SNS ima i program i ideju i politiku i to građani umeju da prepoznaju i cene na izborima. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogli smo da vidimo u prethodnih nekoliko godina kako izgledaju izbori u Srbiji i oni koji su pojedinačni, dakle, koji nisu lokalni izbori, koji nisu zajedno u terminu kada je većina lokalnih samouprava. Imali smo priliku da vidimo najskorije kako su izgledali izbori u Medveđi.

Medveđa je jedna mala opština u kojoj smo mogli da vidimo taj primer fantomskih izbornih listi, koji posle, ne samo što troše sredstva iz budžeta namenjena za kampanju, nego im je omogućeno mnogo više nego drugim izbornim akterima, čak i one stvari koje nisu bile po zakonu. Tako smo imali priliku da vidimo da izvesna srpska desnica, koja je jedna satelitska stranka SNS je imala pristup korisnika narodne kuhinje i socijalne pomoći iz opštine Medveđa koji su posle toga, dakle, te ljude obilazili, nudili im novac, nudili im raznu pomoć u zamenu za glasanje na izborima.

To je bilo dokumentovano. Ti sami ljudi, ti sateliti su se time hvalili na društvenim mrežama i u medijima, to je opšte poznata informacija koja je prošla bez ikakve reakcije nadležnih državnih organa. Nema ni Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nema ni Zaštitnika građana, ni Ministarstva unutrašnjih poslova. Dakle, apsolutno nije niko na to reagovao. Kandidate te liste činili su članovi SNS.

I za registraciju nekih drugih stranaka odvojen je novac, zavetnici, savetnici, kako već, dakle, od stranke registrovale i učestvovale u izbornoj trci posle, sa te neke patriotske strane, kao i ove neke druge, sa ove liberalne, proevropske ili kako već strane političkog spektra kao električni zečevi u izbornoj kampanji.

Imali smo priliku i na beogradskim izborima da vidimo više od 20 izbornih listi. Videli smo od Udruženja Grka Beograda, Slovaka Beograda, gondole, raznih romskih organizacija, svega je tu bilo.

Dakle, izmišljaju se kandidati da bi posle od tih svih grupa građana, koalicija ili kako već, koje ne pređu cenzus, maksimalan profit imala stranka režima, SNS, u prelivanju mandata po Donteovom sistemu.

Imali smo pre godinu dana izbore u četiri opštine, u Kuli, u Doljevcu, u Kladovu i u Lučanima. Samo su u Lučanima bili redovni izbori, SNS se odlučila da raspiše izbore i u ove tri opštine da bismo imali zapanjujuće rezultate. Nigde ni u jednoj demokratiji na svetu ne može da se desi da tri odvojene režimske stranke uzmu više od 90% glasova u nekoj opštini.

Takva je situacija bila u Doljevcu, gde je 95% navodno glasalo za SNS, SPS i JS. Slično je bilo u Kladovu, gde je umesto JS bio PUPS. To je trenutna izborna atmosfera u Srbiji koje niko nije bio svestan, dok nije došao diktat iz inostranstva.

Verujem da velika većina narodnih poslanika nije ni znala da postoji mogućnost, tj. norma u Zakonu o izboru narodnih poslanika, da Narodna skupština formira nadzorni odbor. To smo samo čuli, tek kada su došli tutori iz inostranstva iz Evropskog parlamenta i objasnili neke stvari predstavnicima vladajuće većine. Od leta, od kada je počela nevladina organizacija pod pokroviteljstvom Džordža Soroša da saziva proevropsku tj. prozapadnu opoziciju i stranke režima, da im drži predavanje i objašnjava šta su izbori, šta je glasanje, šta je brojanje glasova itd. mi smo imali jedno veliko poniženje za Narodnu skupštinu, a to je da su došli bivši poslanici Evropskog parlamenta, isluženi, izraubovani da objašnjavaju narodnim poslanicima, vode glavnu reč u Skupštini Srbije i otprilike deluju kao kontrolno telo za vladajuću većinu i veliku većinu prozapadnih stranaka. To pokazuje da predstavnici vladajuće većine, većina poslaničkih grupa u Skupštini Srbije nije bila svesna tih problema i nije znala da ih reši iako su predstavnici SRS upozoravali godinama, od 2016. godine, da ovaj Saziv treba da donese novi Poslovnik, da se ne mogu sednice sazivati po hitnom postupku, da se ne može spajati više raznorodnih tačaka dnevnog reda za jednu raspravu, a imali smo situaciju do pre godinu dana, tj. prošle godine, kada je bio budžet na dnevnom redu, sa još 76 tačaka dnevnog reda. Zajedno sa budžetom koji treba da bude krovni i najvažniji zakon koji Skupština donosi.

Vi ste bili slepi i gluvi na te primedbe koje su bile dobronamerne u cilju unapređenja kvaliteta rada Narodne skupštine, a onda ste se toga setili kada je Nacionalni konvent za EU to prvo rekao, pa ste se ponašali kao velike demokrate, a onda posle toga od nevladinih organizacija, Fonda za otvoreno društvo i ostalih, do bivših evropskih poslanika, do sada isto tako, od tutora iz inostranstva iz Evropskog parlamenta.

To pokazuje da vi nemate apsolutno nikakvu samostalnost u donošenju odluka. I ovo sada radite ne zato što mislite da biste sa tim poboljšali ambijent u kojem se održavaju izbori, nego zato što su vam tako rekli.

Još jedna stvar. Imali smo 2016. godine priliku da vidimo da je ambasador SAD direktno uticao na izborne rezultate. Oni su, ne samo što je bio u izbornoj komisiji i u predstavništvu nekih opozicionih stranaka, već isključivo pod pritiskom američke ambasade, vi ste dve liste ubacili u Narodnu skupštinu. U pitanju je lista Čeda-Bojić-Čanak i DSS-Dveri. Nisu imali dovoljan broj glasova da bi prešli izborni prag i imali poslaničke grupe, vi ste pod pritiskom iz američke ambasade to uradili. Toliko o demokratiji, izborima, samostalnosti, suverenosti i svemu ostalom.

Imali smo priliku, kada govorimo o medijskom predstavljanju, da vidimo da RTS, koja se finansira iz budžeta Srbije, dakle, svi građani je plaćaju, još plaćaju pretplatu uz račun za struju, dakle, jedna neviđena nebuloza i otimanje para, da bi posle toga oni donosili samostalno valjda svoje odluke o izboru direktora, upravnog, nadzornog odbora ili kako već, političke stranke, poslaničke grupe, nemaju uticaj na izbor u Upravnom odboru RTS, niko ne zna po kom principu se ti ljudi biraju, a onda promovišu, naravno, u skladu sa svojom uređivačkom politikom, njih zanima da budu javni servis evropske Srbije i samim tim su oni zauzeli određenu stranu u ovoj našoj političkoj podeli u Srbiji.

Još nešto. Niko nije reagovao, ni Ministarstvo kulture, ni Vlada Srbije, ni Skupština Srbije, kada RTS sve učestalije prikazuje mapu Srbije bez teritorije KiM. To je za vas postalo normalna stvar i više se niko ni ne začudi kada to vidi na RTS.

Radio-televizija Srbije, u vreme predsedničke kampanje, vreme predviđeno za sve kandidate je bilo u takvoj proporciji da je jedan kandidat imao više vremena, tri i po puta više vremena nego svi ostali kandidati zajedno. U pitanju je, naravno, sadašnji predsednik Srbije. Kako tad niste primetili da nešto ne valja u našim izbornim uslovima? RTS i sada u svojim političkim emisijama, kojih je jako malo, u informativnim emisijama, neguje raznolikost. Može da se tamo pojavi veliki broj raznih političara, i Vulin i Nebojša Stefanović i Vučić i Zorana Mihajlović i ostali, ali slabo ko iz parlamentarne opozicije, ili oni koji su njima podobni.

Tako možemo da vidimo da se tamo često pojavljuju stranke koje nisu učestvovale na izborima, stranke koje su u parlamentu zahvaljujući tome što su oteli, tj. ukrali mandate i formirali svoju poslaničku grupu i posle toga RTS to predstavlja u informativnom programu kako neka Stranka moderne Srbije nešto smatra. S kojim legitimitetom je to? Ima i drugih, isto tako, koji nisu učestvovali, apsolutno nemaju nikakav legitimitet, ali za njih je to vreme slobodno i to daje nama iluziju pluralizma na RTS.

Ovo zaista ne možemo da posmatramo kao vašu samostalnost, suverenost i brigu za demokratiju u Srbiji, već samo jedno u nizu ispunjavanja diktata iz inostranstva. Vi mislite da ćete zbog toga nekoga da odobrovoljite, da će neko da bude prema vama zahvalan, da će možda da pruža podršku vama za nešto što budete radili a što se tiče naše unutrašnje politike, a najviše od svega se bojite da predstavnici EU ne upute tri sata pre zatvaranja birališta u Srbiji čestitku za pobedu nekom drugom ko nije iz SNS. I zbog toga ste spremni na sve ustupke i zbog toga vam oni i lome kičmu.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, formiranje Nadzornog odbora je jedan od zaključaka međustranačkog dijaloga i tročlane delegacije Evropskog parlamenta u Narodnoj skupštini Republike Srbije, sa ciljem unapređenja predizbornih uslova pred predstojeće parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore. To je drugi takav odbor u višestranačkoj Srbiji koji će sprovoditi opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog informisanja u toku izbornih aktivnosti.

Kao što ste mogli da čujete u dosadašnjoj raspravi, ovaj Nadzorni odbor treba da ima 10 članova. Polovinu od tih 10 članova predlaže Vlada Republike Srbije, imenuje Skupština na predlog Vlade, a polovinu na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije iz redova istaknutih javnih radnika, pod uslovom da oni nisu članovi organa političkih stranaka.

Veoma je važno istaći da SNS i ovom raspravom u Narodnoj skupštini Republike Srbije pokazuje da je spremna na unapređenje ambijenta predstojećih izbora. Sve što su tražili, iz dosadašnjih rundi razgovora predstavnici opozicije, biće realizovano. To potvrđuju i prethodna četiri doneta zakona, koji ograničavaju funkcionersku kampanju i korišćenje javnih resursa u predizbornoj kampanji.

Formiranje Nadzornog odbora je još jedna potvrda da će svi zaključci sa međustranačkih razgovora sa predstavnicima EU o unapređenju predizbornog ambijenta u Srbiji biti realizovani. Definisana je i vremenska odrednica.

Imamo situaciju da deo opozicije, predvođen Savezom za Srbiju, ne učestvuje u ovom dijalogu, tražeći zapravo opravdanja koja ne može da nađe. Zbog straha od izbornog neuspeha, Dragan Đilas uporno ponavlja da ništa nije urađeno, a od ovlašćenog predstavnika SNS, Vladimira Orlića, smo čuli da mu se u vređanjima evropskih parlamentaraca pridružila i Vesna Pešić. Time su i jedno i drugo uvredili predstavnike EU, ignorišući njihove pozive da bojkot u nijednoj zemlji ne donosi ništa dobro.

Očigledno je da Savezu za Srbiju ne odgovara ništa, jer znaju da svakako gube izbore, pod bilo kakvim uslovima i to je negde njihova realnost od 2012. godine, od kada listu SNS predvodi Aleksandar Vučić.

Njihov cilj je da dođu na vlast bez izbora, a naš cilj je da istovremeno radimo na unapređenju izbornog procesa u Srbiji, kao i privrednog ambijenta. Dokaze o tome pokazujemo svaki dan. Ima li šta bolje od otvaranja deonice puta Surčin - Beograd, kojim je povezan auto-put od Horgoša do Čačka? Od Beograda do Čačka se konačno auto-putem stiže za sat vremena.

Pre nekoliko dana je potpisan Ugovor za izgradnju Moravskog koridora i, jednostavno, svakim danom pokazujemo dokaze koliko menjamo Srbiju i zbog toga ću u danu za glasanje, kao i ostali članovi SNS, podržati kandidate za ovaj Nadzorni odbor.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Samim kandidovanjem ispred SRS, gospodina Žutića, Srpska radikalna stranka je dokazala da želi razgovarati oko narednih izbora, uslovi pod kojima će se odvijati i održavati ti izbori. Tu nema ništa nejasno, s tim što i dalje insistiramo, svi razgovori, svi predlozi moraju da se obave u parlamentu i u okviru Skupštine Srbije. Ne može se tražiti alternativa, kako smo to videli, traži se po nekim drugim objektima, nekim drugim ustanovama koje nisu namenjene za parlamentarni život, a pogotovu ne za nešto što se zove unapređenje izbornih uslova. Ono što SRS uvek insistirala, to je da se doneseni zakoni koji se odnose direktno na izbor i izborna pravila moraju poštovati, pa bez obzira kakve su primedbe i kakve su zamerke, moraju po tim zakonima da se sprovode.

Sada smo napokon posle 19 godina, kako se to više puta ovde isticalo, u situaciji da predlažemo i da usvojimo predlog članova Nadzornog odbora. Ovde predstavnici vladajuće koalicije ističu kako je ovo prvi put posle 19 godina da se formira Nadzorni odbor. To bi trebalo da bude opomena njima samima. Do sada je u proteklih 19 godina održano više izbora, što redovnih, a Bogami i nemali broj vanrednih i ova koalicija je, između ostalog, prepoznatljiva po tome što je nekoliko puta zaredom raspisivala vanredne izbore.

Realne potrebe nije bilo u smislu da neke kritične većine koje će podržavati aktuelnu Vladu, međutim to je bila odluka većina tadašnje i sadašnje, da treba pristupiti vanrednim izborima i to su, ako ništa drugo, bile prilike da se u skladu sa zakonom formira i nadzorni odbor.

Nadzorni odbor ima neke ingerencije koje su vezane za nadziranje izbornog procesa, svega onoga što je vezano za izbore, da preko institucija i zvaničnih organa ove države pokreću određene postupke, kada je u pitanju i kažnjavanje i kada je u pitanju sprovođenje zakona. Nadzorni odbor lično nema neke velike ingerencije, ali može pokrenuti određenu inicijativu, može pokrenuti određeni postupak.

Mi smo i dalje za to da u izborima moramo biti svi jednaki i pod istim uslovima da učestvujemo u tim izborima. Pre svega, i ono što se odnosi na te tehničke uslove koje treba obezbediti, a među njima je na prvom mestu prikupljanje potpisa. Mi imamo situaciju, pogotovu sad, kada su izbori očigledno na sva tri nivoa i na lokalnom i na pokrajinskom i na republičkom, da nema tu jednakosti niti ravnopravnosti. Potpisi se overavaju kod notara, i notari, osim što ih nema u dovoljnom broju, oni su pod direktnim pritiskom onoga ko je na vlasti i tu ne treba ništa da se krije. Redosled na zbirnoj listi stranaka zavisi od trenutka kada se predaje dovoljan broj potpisa i kada se proglašava ta lista koju predaju stranke koaliciji.

U ovakvim uslovima kakvi su do sada bili, male su šanse onih koji deluju iz opozicije da budu visoko rangirani ili visoko pozicionirani na zbornoj listi, jako male šanse. Zato što, ponovo kažem, nedostatak je notara, nedostatak je u fizičkom broju onih koji ispred notara, jer notarske kancelarije mogu to da rade a pogotovu kada imamo instrukcije od strane vlasti. To su pokazali i neki vanredni izbori na lokalnom nivou, a možemo da zamislimo i pretpostavimo kako će se to odvijati kada su izbori na sva tri nivoa. To je već u samom startu hendikep za opoziciju.

Izbori treba da pokažu koliko je vlast bila uspešna, koliko je ono što je radila, koliko to može da cene građani Srbije i na koji način će se izjašnjavati kada izađu na biračko mesto. Za opoziciju je to trenutak kada treba da proveri koliko je bila ubedljiva u svojim kritikama, u iznošenju svog programa i svojih političkih stavova. Sve ostalo je potpuno periferno, neću da kažem nebitno, ali mora se o tome voditi računa.

Mi imamo situaciju kada je u pitanju predstavljanje političkih stranaka na medijima, da parlamentarne stranke na nacionalnim elektronskim medijima kao što je RTS bukvalno doživljavaju diskriminaciju.

Ima jedno pravilo koje svi znaju, od laži koje se serviraju u medijima, gora je selektivna istina, a to radi RTS, kada su u pitanju informacije, informativni programi, političke emisije, onda se služe onim što je već provereno da je gore od ogoljene laži, a to je ta selektivna istina. Selektivna istina se plasira u zavisnosti šta to želi vlast, odnosno vladajuća koalicija. Hiljadu puta smo slušali do sada kako se brane predstavnici vlasti da oni nemaju toliki uticaj. Ako nemate uticaj zašto ste preuzimali na sebe odgovornost vođenja ove države, podrazumeva se da ono što finansira budžetskim sredstvima ova država ili na neki drugi način finansiraju poreski obveznici, da vlast mora da kontroliše u ime tih građana koji to finansiraju.

Imamo mnoge probleme koje treba rešiti. Da bi imali koliko toliko bar preduslov da učestvujemo u tim izborima. Imamo sad i ovde u Predlogu za članove Nadzornog odbora nešto što je presedan. Ovde predlaže stranka koja uopšte nije učestvovala na izborima. Stranka za modernu Srbiju, ili popularno nazvana SMS, valjda to zbog onih poruka, pa narod će da zapamti. Pa, kakav je to način. Kako može neko ko uopšte nije učestvovao na izborima, nije bio ni registrovan, sad odjednom da postaje stranka i to parlamentarna stranka. I ravnopravno i ravnomerno učestvuje u predlaganjima članova Nadzornog odbora. To je van pameti.

Bez obzira šta mi mislili o politici, „Dosta je bilo“ oni su učestvovali na izborima, oni su postali parlamentarna stranka iako postoje uslovi da oni predlože, to bi bilo sasvim normalno i logično. Mi imamo loša iskustva srpski radikali. Loša iskustva u poslednjih dvadeset godina pa i ranije kada su nam otimali i mandate, kada su nas šikanirali i šta sve nisu radili, proglašavali za teroriste i tako dalje. Ali, ne želimo da bilo ko, ko je prisutan na političkoj sceni Srbije doživi bar približno ono što je prolazila SRS. Mi se borimo za demokratske principe, za razvoj demokratije. Mi ne želimo nametnutu demokratiju koju nam nameću globalisti, kao što su Soroš i ostali.

U toj nametnutoj demokratiji nema za nikoga dobro, zapamtite. Ni za one koji se uljuljkuju da su privremeno na vlasti pa će biti pošteđeni. Daleko od toga. Ne može onaj ko nije učestvovao na izborima da bude ravnopravna i da ravnomerno učestvuje sa onim političkim partijama koje su na izborima, bez obzira šta mi mislimo o njihovoj politici. Vi ste i ovde predložili, odnosno dali mogućnost. To u krajnjem slučaju, nas je i te kako obuhvatila zebnja. Onog trenutka kada ste prihvatili da bezuslovno ispunjavate sve naloge koje vam postavljaju parlamentarci iz EU. To je nešto što upozorava svakog normalnog čoveka koji dobro misli svojoj državi i svom narodu. Ako ispunjavate njihove naloge sad i pomerate datum održavanja izbora kako to predsednik Vlade obrazlaže za 3. maj, pitanje je da li će se održati 3. maja. Pitanje koju će sledeću silu i snagu upotrebiti da prolongiraju to. Hvala vam puno na razumevanju, predsedavajući.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.