Zahvaljujem.

Na član 123. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 125. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite, mladi kolega.

Hvala, uvaženi gospodine Arsiću.

Kao i danas o čemu smo govorili pre podne, dakle ogroman novac koji se troši za izgradnju tzv. Moravskog koridora, za koji postoji osnovana sumnja da je preplaćen za duplo i da je kineska ponuda bila za izgradnju tog autoputa oko 500 miliona evra, vidimo da će biti više od 900 miliona evra sa sve ukupnim troškovima i koliko je predviđeno i koliko je ostavljeno da ta cena na kraju iznosi.

Mi nismo još čuli da li ste svesni, da li postoji uopšte razmišljanje o tome, o popravljanju i uspostavljanju nove putne infrastrukture u Zaječarskom i Borskom okrugu? Dakle, opštine iz Zaječarskog i Borskog okruga kao da su odsečene od sveta, što se tiče dužine putovanja automobilom tj. motornim vozilom na tim pravcima i Majdanpek, i Negotin, i Kladovo, i Zaječar, i Boljevac i sve ostalo. Dakle, u infrastrukturnom smislu, u smislu putne infrastrukture, to predstavlja slepo crevo Srbije.

Da li je možda bilo racionalnije sklopiti sporazum sa kineskom kompanijom jeftiniji, a novac preusmeriti u revitalizaciju ova dva okruga kako bi imali negde bar naznaku ravnomernog razvoja zato što nismo videli ni planove, dakle ni u perspektivi da postoji nešto što bi moglo da poboljša putnu infrastrukturu u ova dva okruga, a vidimo da se ogroman novac daje firmi „Behtel“ sve zbog pritiska američke ambasade i ministra Zorane Mihajlović, koja je osvedočeni eksponent američkih interesa u Vladi Srbije?

Zahvaljujem.
Na član 126. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje korupcije i javnih nabavki je veoma ozbiljno državno pitanje. Danas sam doživeo da se neki poslanici smeju kada se pomenu javne nabavke i kriminal u javnim nabavkama.

Kolege poslanici, postavlja se jedno pitanje od kako ste vi došli na vlast. Zašto ste nasledili ponašanje Agencije za privatizaciju i rad državnog revizora i drugih revizora internih? Kako je moguće da revizori istovremeno jedan revizor vrši reviziju firmu svoje supruge? Desetine miliona dinara naduvavaju se fakture o izvršenoj reviziji.

Kada govorimo o korupciji, o javnim preduzećima, dame i gospodo, kako je moguće da jedan predsednik Upravnog odbora ima dva i po miliona godišnje troškova u kafani? Sada vidite kako su se ponašali i kako se ponašaju prema državnoj imovini.

Javne nabavke su jedan puta pet. Ja skrećem pažnju kako je moguće da nijedan iz Agencije za privatizaciju nije osuđen? Kako je moguće da imate u jednoj fabrici takav kriminal koji se kreće na stotine miliona dinara i niko ništa?

Ja sam čuo danas da su neke kolege spomenule da su svi procesuirani kada sam govorio o određenim nepravilnostima i kriminalu, naročito u poljoprivredi.

Poljoprivrednik gospodin Rističević kao narodni poslanik jeste rekao da su državne parcele i državno poljoprivredno zemljište formalno u katastru na karti obeleženo, samo mi nije odgovorio i ja ga pitam da li zna za koliko hiljada hektara ili stotine hiljada hektara su uzeli u zakup i po kojoj ceni i da li su platili ili nisu platili? Ako nisu platili, koji je iznos i šta će država u tom delu da preuzme?

Evo, u jednoj opštini jednoj verskoj zajednici je vraćeno 300 hektara poljoprivrednog zemljišta. Predsednik te opštine formirao je Komisiju za vraćanje zemljišta. Komisija vrati to zemljište, ne uloži žalbu predsednik opštine na rešenje da li je osnovano ili nije osnovano. Prođe rok, nema žalbe i taj isti predsednik zaključi ugovor o zakupi i uzme u zakup 300 hektara poljoprivrednog zemljišta. To je ono o čemu treba govoriti. Javne nabavke su kriminal dubokih korena.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Upravi za zemljište na sajtu su obeležene sve parcele u državnom vlasništvu, ne samo da su obeležene, nego lako možete da proverite i ko ih je zakupio, dakle, da li su izdate u zakup i tako dalje.

Što se plaćanja zakupnine tiče, promenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu zakupnina se plaća unapred. Dakle, ukoliko želite da zakupite poljoprivredno zemljište, tu zakupninu morate da platite posle postupka koji se sprovodi u opštini pre zaključenja ugovora, znači, kada opštinska komisija donese odluke ko je bio najpovoljniji zakupac. To idu u Upravu za zemljište. Uprava za zemljište sklapa ugovor u ime Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali ugovor neće da sklopi dok god se ne priloži dokaz o uplaćenoj zakupnini za narednu ratarsku godinu.

Još nešto. Sem plaćene zakupnine, još za jednu godinu je neophodno priložiti garanciju, odnosno danas u zakupu poljoprivrednog zemljišta država je na određen način obezbeđena dve godine. Znači, jednu godinu se zakup plaća unapred i još se prilaže jednogodišnja garancija odgore. Dakle, na neki način to su dvogodišnje zakupnine.

Ukoliko zakupac ne plati na neki način zloupotrebi zakup poljoprivrednog zemljišta, garancija te druge godine se aktivira, dakle, država sigurno naplaćuje.

Da li postoje negde zloupotrebe? Verovatno da postoje, ali su one minimalne i svaku zloupotrebu za koju neko zna da se desila, ukoliko neće Upravi za zemljište da dostavi, neka dostavi podatke Odboru za poljoprivredu i mi ćemo sa ministrom poljoprivrede taj problem rešavati.

Znači, bilo koja zloupotreba da se desila u postupku izdavanja zemljišta u zakup ili, ne daj Bože, uzurpacije, ukoliko neko zna za takvu vrstu zloupotreba, treba da nam dostavi tu informaciju i mi ćemo momentalno reagovati na takvu vrstu zloupotrebe. Hvala.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se slažem sa gospodinom Rističevićem šta piše u zakonu. A, ja pitam gospodina Rističevića – da li se tako sprovodi zakon u praksi?

Drugo, gospodine Rističeviću, vi niste organ gonjenja. Organi gonjenja ovde, a pre svega Uprava za poljoprivredno zemljište je tek sada, kada su srpski radikali pokrenuli pitanje izdavanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta? Pre pet dana.

Gospodine potpredsedniče, Direkcija za poljoprivredno zemljište kaže – rekordan zakup državnog zemljišta i oranica, tek kada smo pokrenuli pitanje i to pitanje postavljamo deset puta ovde i kažu, evo, na primer, od svih 145 opština, još nije u prvi krug raspisan konkurs za 49. Šta je sa 49? I kažu da, na primer, Nova Varoš ima najveće povećanje površina pod zakupom u ovoj godini, 278 hektara, što je 3,5 puta više nego protekle godine. A, ja pitam – unazad od 2005. godine do danas, da li je ovo zemljište izdavano ili je korišćeno bez ikakvog ugovora, ičega?

Uzurpacija državnog zemljišta, kako se u praksi sprovodi? Tako što je po novom Zakonu o izdavanju zakupa državnog zemljišta regulisano ukoliko je neko uzurpirao zemljište, država ima pravo da plodove obere.

E, sada šta se radi u praksi? Jedna prikolica ide u državni silos, ali dve idu u privatni. I tu je sada problem. Ozbiljna je stvar kada je u pitanju izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

Ja vam garantujem da bih uhapsio sada stotinu predsednika komisija za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta od 2005. godine do danas, jer bih im utvrdio kriminal dubokih korena i, pre svega, milijarde u budžet Republike Srbije namakao.

Pravo na repliku ima Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da se složim sa zloupotrebama koje su počele ne 2005. godine, ja mislim da se poljoprivredno zemljište počelo izdavati negde 2006, 2007. godine. Dotle to nije bilo moguće i kombinati su to zemljište obrađivali za džabe. Nisu plaćali zakupninu, nego je to zemljište bilo još posle privatizacije dodato, pridodato onim tajkunima koji su kupili kombinate i koji su sem društvene zemlje, pokušali da prisvoje državnu zemlju.

Tek od 2006, 2007. godine je dozvoljen zakup. Zakon je menjan nekoliko puta. Ja se slažem da je bilo zloupotreba, ali ne treba nama pripisivati zloupotrebe od 2005. godine. Zakon smo jedva na silu promenili čini mi se 2013, 2014. godine i ovde smo imali demonstracije od navodnih paora, koji su predvodili Nenad Čanak, Saša Radulović, Bojan Pajtić. Verovatno su hteli da ta zloupotreba traje i dalje.

Ukoliko neko uzurpira poljoprivredno zemljište, opštine i lokalne samouprave su ovlašćene da poskidaju plodove. Da li prilikom skidanja plodova dolazi do određenih zloupotreba? Ja hoću da verujem da ne dolazi. A, ukoliko takvih pojava ima, ja takođe molim da se obavesti najbliži organ unutrašnjih poslova da takvu pojavu suzbije.

Ova Vlada, odnosno ova vlast, ove političke stranke su donele taj propis koji je novina, da ukoliko dođe do uzurpacije, da se zbog toga što je mimo zakona neko poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, njemu skinu plodovi, ili da mu se naplati trostruka zakupnina nad parcelom koju je zloupotrebio na godišnjem nivou.

Dakle, toga ranije nije bilo. Verujem da su zloupotrebe bile brojne, verujem da još poneka ima, ali svaku izvolite prijaviti. Mi ćemo odmah reagovati. Hvala.