Pravo na repliku, Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se u potpunosti slažem sa gospodinom Rističevićem, ako posmatramo ovu stvar sa aspekta zakona, gospodin Rističević je u pravu da je zakonom propisano i prvim i drugim kako treba da se državnim zemljištem raspolaže.

Međutim, od 2005. godine, ja sam imao prilike da postavim brojna poslanička pitanja i samo za Pančevo 2006, 2007. i 2008. godine, da su tajkuni uzimali po dve, tri hiljade hektara zemljišta u zakup, ali nisu plaćali.

Drugo, da bih poverovao ovim tvrdnjama koje gospodin Rističević iznosi, hajde da izvršimo reviziju i veštačenje. Putem veštačenja utvrdićemo koliko država ima poljoprivrednog zemljišta, jer dame i gospodo i gospodine potpredsedniče, ja sam pre šest meseci postavio poslaničko pitanje, ne daje mi se odgovor. Ne daje se odgovor, jer je nemoguće dati tačan odgovor, jer će se pojaviti kriminal.

Od 2005. godine pa na ovamo, naročito do 2012. godine, to je bio lopovluk neviđeni. Nisu plaćali ni zakup, nisu plaćali ni zateznu kamatu, ali je zato, dame i gospodo, srpski radikali, u kojima je tada bio i gospodin Martinović, mi smo 2006. ili 2007. godine tražili da se individualnim poljoprivrednim proizvođačima da pravo prečeg zakupa i mi smo to izdejstvovali i Narodna skupština je donela da pravo preče kupovine u zakup imaju individualni poljoprivredni proizvođači. I sada bi trebalo individualnim poljoprivrednim proizvođačima omogućiti da najmanje 20 ili 30 hektara damo individualnim poljoprivrednim proizvođačima koji žele da obrađuju zemljište i žele da im se deca bave poljoprivredom i da ostanu u zemlji.

Prema tome, slažem se ponovo sa gospodinom Rističevićem, ali Rističević se osvrće samo formalno pravno šta piše u zakonu.

Sada da pitamo drugu stvar – kako se sprovodi taj zakon? Ko kontroliše taj zakon? Ko vrši nadzor nad izdavanjem u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta? Jesu li kriminalci u redovima ministarstva i u upravi koji su dužni, pre svega, da vrše nadzore i da obaveste Vladu i da vi obavestite Narodnu skupštinu i da vidite da se smanjuje lopovluk?

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, do 2014, 2015. godine, uzurpacija je bila tolika da je uzurpirano negde i do 80.000 hektara.

Postoje opštine koje uopšte nisu dostavljale planove, dakle, nisu donosili program na osnovu koga bi se zakup učinio. Mi smo promenili zakup. Opštine koje to ne urade mogu da budu sankcionisane uskraćivanja transfera od strane Republike. Dakle, podigli smo i ozbiljnost samim opštinama da moraju da donesu program, da moraju da sprovedu licitacije itd. ili, ako to ne učine, snose odgovarajuće sankcije.

Uzurpacije koje se dešavaju u poslednje vreme se naplaćuju. Dešavaju se, ali su one vrlo minimalne u odnosu na 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godinu. One su minimalne i kreću se u najgorem slučaju do 2.000 hektara.

Pojedine uzurpacije su naplaćene u samom Pančevu po podacima kojima Uprava za zemljište raspolaže i koje će, čim radno vreme Uprave dozvoli, izvaditi i dostaviti narodnom poslaniku da tačno zna kome je uzurpacija na teritoriji opštine Pančevo naplaćena, odnosno kako je sankcionisan.

Nedavno je u Kuli sankcionisano uzurpator na 80 hektara, tako što mu je zemljište poskidano. U poslednje dve godine od uzurpatora je naplaćeno po dva miliona evra zato što su mimo propisa i zakona ušli u poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.

Ukoliko postoje ideje da se Zakon o poljoprivrednom zemljištu unapredi, radi još transparentnijeg gazdovanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, ja sam na raspolaganju i Odbor za poljoprivredu narodnom poslaniku, da dođe na sednicu Odbora za poljoprivredu, predloži neku izmenu koju ćemo mi dalje proslediti sa odlukom Odbora ukoliko je to pravo valjano, ukoliko postoji takva vrsta problema. To ćemo proslediti ministarstvu i tražiti da oni napišu predlog izmena i dopuna zakona ili ćemo to sami učiniti u Narodnoj skupštini da maksimalno postupak izdavanja u zakup poljoprivrednog zemljišta bude transparentan i da naplata bude 100%. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 127. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 129. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 129. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 146. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 151. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Radenković.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Radenkoviću.

Hvala, gospodine Arsiću.

Uvažene koleginice i kolege, malo sam napravio kod prethodnog amandmana grešku, izvinjavam se. Možda su me pojedini čudno gledali koji su me pratili.

Amandman kolege Martinovića u članu 151. stav 2. je prihvaćen u formulaciji – ako je podneta samo jedna prihvatljiva ponuda, zamenjuje se rečima – ako je podneta samo jedna ponuda, zarez, koja je prihvatljiva. Kolega Martinović je pravnik i ja bih molio da mi pomogne da ovo definišemo kako ne bi imalo bilo kakvih dilema. Ja sam predložio da bude, znači, menja se i glasi – ako je u postupku javne nabavke podneta samo jedna ponuda.

Ako je jedna prihvatljiva ponuda, onda ostaje prostora da se uloži zahtev, jer svi imaju pravo na zaštitu. Kažem, ovo je poboljšanje, što je prihvaćen ovaj amandman, od onoga što je predloženo u članu zakona 151, ali mislim da ne može da bude neprihvatljiva ponuda zato što odlukom o dodeli ugovora ne može da se donese odluka ako nije prihvatljiva ponuda i zato je formulacija ova jasna. Ako ostavimo prihvatljiva ponuda, onda ostavljamo po slobodi nekome da tamo gde ima više ponuda on kaže – jedina prihvatljiva.

Mislim da je formulacija… Opet ponavljam, moja formulacija – ako je u postupku javne nabavke podneta samo jedna ponuda. Ako je podneta jedna ponuda, logično je, ako odlukom o dodeli ugovora, da se samo prihvatljiva ponuda dodeli. Ne može da se dodeli neka odluka koja je neprihvatljiva, pa je samo tu igra reči, da ne napravimo zabunu, jer ako je više ponuda, onda se nastavlja postupak sa odlukom jedne prihvatljive ponude.

Više bih voleo da me ministar i Arsić slušaju, ali dobro, svako ima pravo na svoj izbor, jer ovde pričamo o ozbiljnim stvarima. Ističem da je ovo sistemski zakon i mnogo su važne te neke sitnice koje uvek posle neko mora da tumači ili da ih rešava kada uđemo u problem. Mislim da je logičnije ovako da se nekako… Ne znam koja je forma ako bi se i ovaj prihvatio. Nisam tu vispren baš, ali kolega Martinović to zna bolje od mene.

Mislim da bi logičnije bilo, pošto je u Predlogu zakona – ako je podneta samo jedna prihvatljiva ponuda, formulacija prihvaćenog amandmana je, nadam se da me ljudi razumeju, ako je podneta samo jedna ponuda, pa zarez, koja je prihvatljiva. Znači, ostavljamo prostor da je više ponuda i da neko kaže – ovo je prihvaćeno, ovo nije prihvaćeno. Znači, ovde je logično da je ponuda ponuda, odlukom o dodeli ugovora ona je prihvatljiva i ako je jedna, znači da nemamo razloga da ostavljamo prostora za dileme kod naručioca. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Na član 151. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 151. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 163. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističeviću, izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, našim građanima je poznato, ali nije zgoreg reći još jednom. Ne radi se u Srbiji samo o javnim nabavkama za autoputeve. Imate brze puteve, odnosno brze saobraćajnice koje je predsednik Republike najavio. To posebno treba pozdraviti. Dakle, time se eliminišu džepovi koji nastaju izgradnjom autoputeva. Time se na određeni način stanovništvo koje ne živi u neposrednoj blizini, pored autoputeva, dovodi u ravnopravniji, gotovo ravnopravan položaj sa onima koji žive pored autoputa. Time se, naravno, investicije i investitori približavaju takvim sredinama, pa valja pomenuti nekoliko.

Mislim da je vredna javna nabavka koja će spojiti petlju požarevačku sa Kladovom, uključujući sva naseljena mesta. Mislim da vredi pozdraviti i brzu saobraćajnicu koja vodi od Kragujevca, Mrčajevci, Aerodrom „Lađevci“. Mislim da vredi pohvaliti javnu nabavku koja će spojiti Paraćin sa Borom i Zaječarom. Mislim da vredi pozdraviti saobraćajnicu, brzu saobraćajnicu prema Loznici. Mislim da se radi i o javnoj nabavci koja će biti prema Kuli. Mislim da vredi pozdraviti izgradnju saobraćajnice između Beograda i Zrenjanina.

Mislim da vredi pozdraviti sve te buduće javne nabavke, ali treba reći da smo mi to kao društvo zaradili. Nije to zaradila samo Vlada. Vlada je samo podizala i upravljala državom, a svi stanovnici koji žive u Republici Srbiji doprineli su da BDP u ovoj zemlji počinje da raste, da nam valuta bude stabilna, da nam inflacija bude pod kontrolom, što može da rezultira da te brze saobraćajnice, autoputeve pravimo iz budžeta i na takav način podižemo Srbiju.

Vrednije od vladanja Srbijom, da zapamte oni bivši, vrednije od vladanja Srbijom je dizanje Srbije i ova Vlada upravo to čini. Dakle, ono što je najvrednije Vlada uporno radi, podiže državu Srbiju, a time omogućava da se podigne i kvalitet života njenih građana. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 178. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Stevanović, Vladimir Đurić, Tatjana Macura, Nemanja Radojević i Ljupka Mihajlovska.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 180. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističeviću, izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam govorio o onim Bastaćevim javnim nabavkama pomoću kojih je nabavio one kese i sada me interesuje samo u tim njegovim nabavkama da mi Đilas odgovori, pošto je Đilas šef svih tih javnih nabavki bio, a verovatno i sada planirao da bude šef svih budućih nabavki, svih reklamnih sekundi, svih medija itd. da bude gazda života i smrti u Republici Srbiji, ali uglavnom da izgradi auto-puteve prema svojim džepovima i džepovima svojih bliskih saradnika.

Mene interesuje da li su te Bastaćeve kese razgradive?

Gospodine Arsiću, da li vi možete da mi pribavite podataka da li su te Bastaćeve kese nabavljene putem javnih nabavki? Da li su nabavljene na crno one kese što je svojim kumovima navlačio na vrat? Da li su bile biorazgradive ili kako se to već zove? Da li su ugrožavale životnu sredinu posle upotrebe, ono kada navuče na glavu kuma kesu, pa se kesa eventualno slučajno pocepa, pa u tom neveštom rukovanju, ukoliko tu kesu mora posle da odbaci, da li je ona bila opasnost po životnu sredinu ili nije? Ja verujem da ni o tome nisu vodili računa.

Što se tiče zagađenja životne sredine, u Republici Srbiji najveći zagađivaći životne sredine, života građana Republike Srbije su savez lopuža, prevaranata i varajića, koji sebe zove Savez za Srbiju.