Što se tiče ovog prvog dela, niti sam spomenuo da je neko glup, samo sam rekao da ne zna.

Što se tiče ideologije, čini mi se da je SRS za komunizam. To je očigledno i tu ne mogu više nikako da ih opravdam.

Kada su u pitanju funkcioneri, ljudi na funkcijama i uopšte ljudi su kvarljiva roba, mogu da se promene, pokleknu. To nije sporno, dešava se svuda i u svetu, pa što ne bi bilo i u Srbiji. Ali, jedna kampanja koja se vodi protiv predsednika Republike Srbije i predsednika SNS Aleksandra Vučića je sledeća. Pošto ne mogu ništa da pronađu Aleksandru Vučiću, krenuli su sa kriminalizacijom prvo njegove porodice, pa su uplitali u sve moguće njegovog brata i njegovog oca itd, da ne nabrajam, i to bez ikakvog osnova, da bi na kraju krenuli na njegove najbliže saradnike. Tu je sad ova afera koja je vezana za „Krušik“.

Pošto ni najbližim saradnicima, kao što je Nebojša Stefanović, ne mogu da pronađu ništa, onda su krenuli opet na članove porodice itd. da bi se predstavila jedna priča koja je bila 90-ih godina vezana za Slobodana Miloševića – on je super, on je ovakav, on je onakav, ali ne valja njegova porodica.

Sada da li su imali razloga za tako nešto ili ne, neću da ulazim, ali danas imamo isti scenario na delu, a to je da je SNS kriminalizovana, da su svi lopovi, da su lopovi funkcioneri stranke, da su lopovi njihovi članovi porodica, a onoga koga ne možemo da napadamo tj. predsednika stranke rušićemo aferama koje ćemo da vezujemo za njegove najbliže saradnike, članove porodica njegove i članove porodica njegovih najbližih saradnika. Tako funkcioniše bivši režim, a sada vidim da tako funkcioniše i opozicija.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Evo ja sam do malo pre bila ubeđena da je Arsić oteo mandat SRS i otišao za Tomom Nikolićem zato što je hteo da prikrije neke malverzacije koje su radili sa računom SRS, kad ono nije. On je otišao zato što smo mi komunisti. Bože, Bože.

Što se tiče ovog pokušaja da se SRS svrsta sa ne znam kim u napadima na Vučića, na saradnike, na porodicu itd, prvo, nikada niko iz SRS nije napao nikoga iz porodice Aleksandra Vučića. Da li tako beše? Da li nekada možda neko jeste?

(Vladimir Orlić: „Jovanjica“.)

To što je neko nečiji navodno blizak prijatelj, a vi niste sigurno dobro obavešteni koliko je ko kome blizak prijatelj, ali nećemo sada o tome i ko je čiji saradnik, i to se zna, ali znate to što je neko član Vlade, ne znači da je on nedodirljiv. Zašto? Dakle, ne sme da se sumnja, da se traži da se ispita neka sumnja, jer ako se pomene ime nekog člana Vlade, ne daj Bože Zorane Mihajlović, sada Nebojše Stefanovića, Rasima Ljajića, onda taj ko to pomene je protiv Vučića.

Ne. Taj ko to pomene, bar kada su srpski radikali u pitanju, je neko ko želi da pomogne predsedniku države. Mi kažemo Vučiću – vidiš li lopove oko sebe, traži od Ane Brnabić da rekonstruiše Vladu…

(Vladimir Orlić: A to to znači.)

…smenjuj te ministre koji ne valjaju, smenjuj ministre koji ti kaljaju obraz, smenjuj ministre koji kradu. To tražimo, a samo vi skačite, samo vi vičite, biće vam neprijatno kada saznate neke istine.

(Aleksandar Marković: Hajde da čujemo te istine.)

Pravo na repliku ima narodni poslanik …

(Nataša Sp. Jovanović: Poslovnik.)

Po Poslovniku?

Izvolite.

Kod vas je dozvoljen Poslovnik i vi poštujete. Čl. 107. i 27. Dakle, vi poštujete, gospodine Milićeviću, za sada Poslovnik. Ne verujem, vi ste član SPS, evo, tu je i gospodin Obradović, baš da mogu tako da diriguju vama, kao što su od jutros čipovali Marinkovića, pa da vam kažu – hajde teraj dalje, izriči opomene. Aleksandar Šešelj, kolega, je dobio oduzimanje reči, a prethodno mu nisu izrečene opomene. Da li ste vi bili svesni toga? Jeste.

Jednom se to i meni desilo. Dakle, sedela sam pored, isti model Gordane Čomić, pored Gordane Čomić na mestu potpredsednika i ona mi je rekla – oduzimam vam reč, a ja reč progovorila nisam.

Vi ste ovde to primenili kršeći Poslovnik, a sad kad smo čuli ove nervozne kolege, pojedine, ne sve, naravno, one koji nisu upućeni, pa se izlete, pa pričaju ovde sve i svašta, pa će za to imati verovatno konsekvence u okviru svoje SNS, onda na jasno i precizno izlaganje koleginice Radete oni buču, urliču, galame i dobacuju ono što ne znaju.

Bolje bi vam bilo, gospodo, da se povučete tiho, da obavite neki unutar stranačke konsultacije, da eventualno pozovete predsednika stranke, gospodina Vučića, da vam da određene, da, broj ćete dobiti, instrukcije kako se ponašate, jer to što vi radite i optužujete za to SRS direktno opstruišete upravo vašeg predsednika koji se zalaže za to da se obračuna sa kriminalom i korupcijom, ali prvo to da raščisti u svojim redovima, a onda da ide dalje, a mi, kao ljudi od veoma velikog političkog iskustva, nikada ništa ne govorimo na pamet. To bi valjda Arsić trebao da zna, jer je nešto od toga pokupio kada je pokupio onaj mandat.

Zahvaljujem.

Koleginice Jovanović, ukazali ste na povredu čl. 107. i 27.

Što se tiče prvog dela izlaganja, on se dešavao u trenutku kada ja nisam bio u sali, tako da ne bih mogao da komentarišem. O tome ćete morati sa potpredsednikom Marinkovićem.

Što se tiče drugog dela izlaganja, vi znate da je legitimno i suvereno pravo poslanika da priča i imaju svi jedan širok aspekt sagledavanja onoga što jeste tema. Nekada se i udaljimo od teme. Ja nemam manir da umanjujem i minimiziram vreme, odnosno da sprečim demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja. Naprotiv, smatram da sve treba da ide u tom pravcu, ka jednom demokratskom duhu.

Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)

Zahvaljujem.

Kolega Arsiću, izvolite.

(Aleksandar Marković: A ja?)

Neko reče da ne uvlači u afere članove porodice predsednika Aleksandra Vučića. Nisam ja spominjao „Jovanjicu“. Da podsetim šta je onaj, ne mogu da ga nazovem kolegom, Aleksić govorio ovde u Narodnoj skupštini – da su osumnjičeni za proizvodnju i trgovinu narkoticima prilikom hapšenja zvali brata predsednika Republika. Ja nisam spominjao „Jovanjicu“. Spominjala je opozicija. Afera „Krušik“ itd.

Sad da ne ulazim u to da svako ima pravo. Tužilac je taj koji će da kaže da li neko ima osnovne sumnje za pokretanje ili ne, ali dok se tužilac ne izjasni mi ćemo u javnosti da pravimo priču da su svi krivi.

Znate, šta ako je tužilac već prikupio informacije i više ne razmišlja o nastavku postupka, neće ni da se izjasni, nema potrebe. Ima zakonsko pravo, ima zakonsku obavezu. To nema veze. Mi ćemo opet ministre u Vladi Republike Srbije da nazovemo lopovima. Maločas je tako bilo rečeno, sami sebi skačemo u stomak, jer niko nije lopov dok sud to pravosnažno ne utvrdi, a onda smo ministre nazvali lopovima i tražili od predsednika Republike da posmenjuje lopove od ministara. Tako to izgleda i ta priča koju su pričali ovi iz bivšeg režima sada prelaze na opozciju.

Svrha kampanje jeste, pošto ne mogu ništa da pronađu Aleksandru Vučiću, da pokušaju sve živo da izmisle članovima njegove porodice, ministrima koji su iz SNS, članovima porodica ministara, čak se spomenuo i brat predsednice Vlade. Znači da su svi kriminalci, da je Vučić jedini koji se bori, ali ne može zato što su oko njega svi kriminalci da bi napravili neku štetu na eventualnim nekim izborima SNS.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.
(Aleksandar Marković: A ja?)

Lepo sam…

Samo trenutak.
Stalno dobijam pitanje kada će ko doći na red.
Dakle, omogućiću vam dodatno vreme. Isključiću, pa ćete se ponovo prijaviti, ali samo trenutak da pojasnim.
Dakle, onog trenutka kada se završi dijalog između kolege Arsića i koleginice Radeta nastavićemo po amandmanima. Imamo redosled prijavljenih poslanika – prof. dr Marko Atlagić, Aleksandar Marković, Igor Bečić, Neđo Jovanović.
Izvolite, koleginice Radeta.