Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 57 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da imamo potreban kvorum i da možemo da nastavimo sa radom.
Za nekoliko trenutaka nastavićemo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 2. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će danas sednici prisustvovati ministar finansija Siniša Mali, sa svojim saradnicima.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Aleksandra Belačić, Nataša Sp. Jovanović, Aleksandar Šešelj, Milorad Mirčić, Petar Jojić, Vjerica Radeta, Nikola Savić, Nemanja Šarović i Marijan Rističević.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Dobar dan i dobro došli, ministre Mali.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Javio se Aleksandar Marković, po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 354 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, a za koji uredno primaju platu i na taj način pokazuju svoj odnos prema funkciji koju obavljaju, svoj odnos prema Narodnoj skupštini, ali i odnos prema građanima Srbije.

Gospodine predsedavajući, u javnosti se pojavio tekst u jednim dnevnim novinama, a za koje ne možete reći da su naklonjene SNS, niti Vladi Srbije, niti vladajućoj većini, već naprotiv, u kome se detaljno opisuje nastavak Bastaćevih mahinacija, čitav sklop i čitava šema kako funkcioniše Bastaćeva kriminalna organizacija u opštini Stari grad.

Podsetiću javnost da je taj isti Bastać optužen od strane venčanog kuma, da ga je kidnapovao, da ga je držao satima, praktično celu noć u kancelariji, da mu je stavljao kesu na glavu, da ga je tukao, maltretirao i da mu je tražio reket. I sve to zato što mu venčani kum, tadašnji funkcioner u opštini Stari grad, nije doneo jednu kovertu sa novcem, a koji je posledica dogovora i koruptivnih dela, novca koji je nastao, odnosno koji je izišao iz korupcije oko nelegalne gradnje.

Sada imamo nastavak cele te afere. Pojavila su se dva svedoka i ta dva svedoka tvrde, u pitanju je odgovorno lice u udruženju „Hjuman distrikt“, ne želim da spominjem ime i prezime, i osnivač isto tako udruženja građana „Čarobne ruke“, koji tvrde da su se čitav niz godina privrednici obraćali opštini Stari grad u nameri da rade neki posao.

Nakon toga, Bastaćevi ljudi bi rekli da je ključni uslov da uplate novac na račun udruženja „Čarobne ruke“. Zatim bi osnivač udruženja „Čarobne ruke“ taj novac skidao sa računa i odnosio na ruke Bastaćevim saradnicima.

Dakle, udruženju „Hjuman distrikt“ uplaćeno je 1.600.000 iz budžeta opštine, a potom je taj novac opravdan fiktivnim računima. Od ukupne sume 1.100.000 je opravdano nekim fiktivnim računima, dok ostatak nije ni opravdan.

U tom trenutku, Lazar Lešnjak, to je onaj isti Lazar Lešnjak, koji je dobio status uzbunjivača, koji je i prijavio čitav slučaj, dakle u tom trenutku Lazar Lešnjak bio je predsednik komisije zadužen za dodelu i kontrolu utrošenih sredstava.

Zatim, neću da spominjem ime, ali jedno od navedenih je potvrdila navode Lešnjaka da je između i 30 i 50% od uplaćenih sredstava vraćala njemu direktno na ruke.

Dakle, ovo je potvrda, praktično, svih onih optužbi koje je svojevremeno Bastaćev kum, Lazar Lešnjak, uzbunjivač, pravi uzbunjivač, dakle na onaj lažni uzbunjivač koji je pre neki dan dobio, da kažem, oslobađanje od kućnog pritvora, pa sad neki likuju i prave od toga špansku seriju, nego pravi uzbunjivač koji je izrekao najmonstruoznije optužbe po pitanju kriminalne organizacije koja funkcioniše u opštini Stari grad, a na čijem čelu je Marko Bastać.

Za sam kraj, predsedavajući, imam pitanje za jednu poslaničku grupu, šta je još potrebno da Bastać uradi ne bi li oni konačno izašli iz vlasti u kriminalizovanoj opštini Stari grad? Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite, gospođo Jovanović.

Ovde treba da govorimo o ozbiljnim stvarima. Sada kako će ko da koristi svoje vreme, to je široko i mi nemamo ništa protiv toga, to je demokratsko pravo.

Ovde se pre svega ovaj zakon odnosi na naš IT sektor, na mlade stručnjake i na one ljude koji su sledeći na udaru ove vlasti, zato što rešenja o načinu njihovog oporezivanja koje će stupiti na snagu 1. januara 2020. godine nisu na duge staze dobra. Pustite vi te olakšice od 60%, 70%, gospodine ministre, da biste vratili te mlade stručne ljude u zemlju i da biste sprečili njihov odlazak. Ne možemo mi da kreiramo našu ekonomsku politiku, pa ni u ovom domenu, po principu svega onoga kako se primenjuju u zemljama EU, jer tamo kada pogledate nema nigde dobrog rešenja upravo za ovu oblast.

Zašto vi da nekom mladom čoveku koji će danas, evo, odlaskom u Agenciju za privredne registre da registruje preduzetničku agenciju za izradu softverskih programa da zabranjujete da on u neograničenoj meri ili sa toliko klijenata koliko smatra da je to potrebno, sklapa ugovore kojima će da realizuje neki projekat? Zašto bi to za državu bio problem, a da se uvode neki posebni uslovi i da stvarate pravnu nesigurnost, kroz nekakav test samostalnosti, koji oni treba da prođu?

Vi ste dali, i time se hvalite, u Novom Sadu, pre svega i u nekim drugim gradovima, ogromne subvencije za strani IT sektor, a sa druge strane, naši mladi ljudi i stručnjaci se snalaze sami. Naravno, to njima nije problem, jer ih često angažuju velike svetske kompanije, znajući da upravo je to ono što njima često nedostaje u njihovim zemljama, jer to znanje koje naši inženjeri imaju i stručnjaci za ovu oblast je daleko, daleko više od svih onih drugih koji se školuju na nekim drugim univerzitetima.

Hvala, gospođo Jovanović.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Jelena Žarić Kovačević se javila po ovom amandmanu. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Evo, često na sednicama pomenemo poslanike koji bojkotuju rad parlamenta. Čega sam se ja danas setila? To je bilo decembra 2016. godine, ako se sećate, imali smo jedan amandman o Deda Mrazu, valjda praznično raspoloženje različito deluje na ljude. I ne znam kako na samom početku zapravo nisam shvatila koliko su u stvari ti poslanici neozbiljno shvatili svoj posao.

Onda smo bili svedoci formiranja tog nesrećnog SZS, kada su lideri te propale opozicije predstavljali SZS kao najjači oponent SNS. Osim toga što nisu pokazali nikakvu političku ozbiljnost, ni ideju, ni program, to nas je navelo da se prisetimo i podsetimo šta su neki od lidera SZS radili dok su vršili vlast, a deo toga se odnosi, naravno, i na funkcionisanje gradskih preduzeća u Beogradu u vreme vlasti Dragana Đilasa kao gradonačelnika.

Onda dolazimo do podatka da su, na primer, u 2019. godini prihodi gradskih preduzeća povećani za skoro 30% u odnosu na 2013. godinu. Gubitak javnih preduzeća je 2013. godine iznosio 495 miliona dinara, a u ovoj godini njihova dobit je 4,8 milijardi dinara, što znači da je za pet godina gubitak grada dostigao 220 miliona evra.

Još jedan dokaz da sada javna preduzeća bolje posluju je i podatak da sada ima pet puta više investicija nego 2013. godine. Takođe, postoji podatak i da je tada Ministarstvo finansija u više navrata upozoravalo gradsku Đilasovu vlast na prezaduživanje, na šta se oni naravno nisu obazirali. Danas se, iako su opozicija, ništa drugačije ne ponašaju, samo nemaju mogućnost da na ovakav način uništavaju javne finansije, ali umesto toga prave štetu rušeći ograde na trgovima, rušeći saobraćajne znakove, prefarbavajući zgrade i slično i sve to plaćaju ponovo građani Beograda i građani Srbije.

Za razliku od njih, Vlada Srbije, na čelu sa SNS, čuva sve vrednosti naše zemlje i kroz ove predloge zakona o kojima danas raspravljam u pojedinostima trudi se da i dalje popravlja i poslovni i privredi ambijent i stanje javnih finansija i sve druge oblasti koje su od značaja za razvijanje Srbije. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Žarić Kovačević.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Predložili smo da se briše i ovaj član, kao i svi članovi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, zato što ovim predlogom i za koji dan zakonom se ništa neće desiti dobro u odnosu na zaposlene, zato što je više nego očigledno da se ovim zakonom nameštaju poslovi nekim IT stručnjacima. Evo, u samom obrazloženju ste napisali da je tim za informacione tehnologije i preduzetništvo u jedinici za implementaciju strateških projekata kabineta predsednika Vlade pokrenuo inicijativu za izmenu ovog zakona, sa ciljem pronalaženja modela nagrađivanja zaposlenih, menadžmenta i trećih lica, investitora, konsultanata i slično u društvu sa ograničenom odgovornošću. S tim u vezi kažete – Predlogom zakona predloženo je uvođenje novog finansijskog instrumenta, pravo na sticanje udela koji izdaje društvo sa ograničenom odgovornošću i rezervisanog sopstvenog udela, kao novog pravnog instituta za potrebe izdavanja ovog finansijskog instrumenta.

Dakle, ono što pričamo od početka, od vaše zakletve o informacionom tehnologijama kao osnovu razvoja Srbije, tvrdili smo da to nije moguće, nemamo ništa protiv, nemamo ništa protiv nikakvog napretka, ali je sve više očigledno da jedna jedina firma u Srbiji se ovim bavi do sada u lokalnim samoupravama, sada ih lepo prevodite i u privredna društva, i to još sa mogućnošću da postanu akcionari. Dakle, mi se protivimo takvim stvarima.

Vi ako ste hteli, pa ovaj tim predsednika Vlade, bolje bi bilo da su seli pa da su smislili kako da objasne privrednim društvima da moraju naći načina, pa ako treba iz pomoć države, smanjenjem doprinosa, da se najniže plate u Srbiji povećaju na 37.000 dinara, da bi pratili potrošačku korpu. Naravno, posledice toga bi bile i najmanje penzije od 37.000 dinara, takođe da bi se pratila potrošačka korpa od 37.000 dinara. Ali vama nije do toga, vas ne interesuje što gladuje više od dva miliona ljudi u Srbiji, vas interesuje kako dobro da se udomi jedan IT stručnjak, pod navodnicima, koji je već zaposeo više od pola Srbije.

Hvala, gospođo Radeta.
Neđo Jovanović se javio po amandmanu.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, što se tiče amandmana koji je uvažena koleginica Radeta podnela i sada obrazložila, postoje neke činjenice koje mogu da se prihvate u smislu afirmacije nečega što ćemo i dalje da radimo zajednički. Ali postoje i neke činjenice sa kojima se ja neću moći da saglasim, pa ću i objasniti zbog čega.

Pre svega, institut sopstvenog rezervisanog udela je novi institut Zakona o privrednim društvima i kao takav u svakom slučaju predstavlja jednu vrstu kvalitativnog pomaka kada je u pitanju određena odredba u zakonu koja se odnosi na zaštitu prava zaposlenih.

To nije ona klasična zaštita prava zaposlenih to je određeno pravo koje zaposleni može da ostvari kada se za to po zakonu steknu uslovi. Ako se govori o pravnoj prirodi sopstvenog ili rezervisanog sopstvenog udela on nastaje tako što vlasnik ili član društva svoj udeo bez teretno poklanja društvu, odnosno preduzeću, a na osnovu toga što je društvo steklo njegov udeo, društvo obezbeđuje zaposlenog na taj način što mu omogućuje da stekne udeo u društvu kao neku vrstu akcije ili bilo kakvog drugog prava na učešću u upravljanju društvom, a istovremeno i pravo da naplati svoj udeo kada se za to steknu uslovi po zakonu, odnosno u tačno određeno vreme i na određeni način.

Vi ste ministre, kao predlagač ovde dobro normirali predlog zakona i kada je u pitanju sudska zaštita sopstvenog rezervisanog udela. Šta je ovde problem gde može da se eventualno i ta kritika koju smo čuli prihvati, ali istovremeno i da se kaže da će ova Vlada i dalje nastaviti onaj put koji obezbeđuje praktičnu primenu ovog zakona u najboljem efektu, odnosno u najvećem kapacitetu.

Zbog čega ovo govorim? Ako, imamo privredno društvo koje nije u oblasti IT tehnologija i ukoliko je ono jednočlano privredno društvo i ukoliko vlasnik tog privrednog društva, tog preduzeća ima mali broj zaposlenih on nije motivisan, nije stimulisan da obezbeđuje sopstveni rezervni udeo. On je motivisan i stimulisan samo da održi solventnost preduzeća, da održi preduzeće u smislu da ne ide u blokadu, da održi preduzeće u tom smislu da isplaćuje zarade i to one zarade na nivou najčešće na žalost minimalnih zarada, da uplaćuje doprinose penzijskog invalidskog osiguranja, ali sve preko toga nisam siguran da postoji motivacije i stimulacija onih koji su članovi, odnosno vlasnici preduzeća.

Zašto ovo govorim? Pa, zbog toga što još uvek privredni ambijent u Republici Srbiji nije na tom nivou da imamo privredna društva koja su daleko iznad onog takozvanog minimalnog stepena solventnosti koja su sa velikim brojem zaposlenih i gde se zaposlenima zaista obezbeđuje mogućnost sticanja zarade u značajno većem obimu ili iznosu u odnosu na ovo što zaposleni u privredi Republike Srbije imaju danas.

Šta je naš cilj? Naš cilj je zadatak, jeste da se stvori privredni ambijent u kome će pod jedan, privredna društva imati daleko veći broj zaposlenih. Pod dva, gde će zaposleni imati nesumnjivo mnogo veće zarade. Pod tri, gde će i poslodavac, odnosno vlasnik privrednog društva biti stimulisan i motivisan da obezbeđuje sopstveni rezervni udeo, a sa druge strane da zaposleni takođe budu motivisani i stimulisani da na osnovu tog sopstvenog rezervisanog udela stiču benefite, a jedan od osnovih benefita jeste pravo na upravljanju u preduzeću sticanjem sopstvenog udela, odnosno povećanjem procenta sopstvenog udela u odnosu na do sadašnji aktuelni ili važeći Zakon o privrednim društvima i na taj način imamo motivaciju i vlasnika preduzeća i zaposlene da učestvuju u realizaciji rezervisanog sopstvenog udela onako kako je to predviđeno ovim zakonom.

Nadam se da ćemo taj privredni razvoj, taj privredni rast dostići relativno brzo, da ćemo barem prići onim zemljama, razvijenim zemljama Evropske unije, naravno celog sveta gde inače već ovaj sopstveni rezervisani udeo u drugom modelu, u drugom obliku već postoji, jer ovaj zakon je u stvari nešto što je komparativno rešenje u odnosu na rešenja koja imamo u zakonodavstvu Evropske unije.

Dakle, Vlada Republike Srbije ima dobar pravac i taj pravac podrazumeva da će ovaj zakon u punom kapacitetu da zaživi kada dostignemo ovaj nivo privrednog rasta. Ja sam u to siguran i mi tu nemamo ni jedan problem.

Sada da li će se kritika vezati za to da su preduzeća u oblasti IT tehnologija na neki način u privilegovanom položaju zato što omogućavaju veći broj zaposlenih, imaju mogućnost isplate većih iznosa zarade, dok su druga privredna društva u nekom nepovoljnijem položaju zbog statusa, zbog položaja zaposlenih, zbog mogućnosti ostvarenja prihoda i zbog demotivisanosti vlasnika preduzeća da obezbeđuje sopstveni rezervni udeo. To je pitanje na koje se može odgovarati onako kako je u onom domenu kritike koji je iznet, zaista činjenično i utemeljeno. Tu stvarno ne mogu ništa da prigovorim.

Ali, ja ume poslaničke grupe SPS vas podržavam u Predlogu zakona. Smatram da ovaj sopstveni rezervisani udeo zbog toga što je definisan, normiran u cilju zaštite interesa zaposlenih treba da ostane. Da li on možda rano uveden? Pa, nije. U svakom slučaju on će u nekom vremenskom periodu važenja ovog zakona i unapređenja ovog zakona imati svoju realizaciju, dati svoj efekat i nadam se da će tada i zaposleni i poslodavac osetiti bolje u odnosu što je do sada. Hvala.