Hvala, kolega Arsiću.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Ako budu po Arsiću građani cenili na izborima, teško listi na kojoj on bude.

Kolega Arsić je malopre prigovorio našem kolegi Aleksandru Šešelju da kao prošeta kroz Skupštinu, a više je govorio ovde o više amandmana nego što je Arsić u životu. Ali, kolega Arsić ovde govori o nekome koga ima ili koga nema u sali, on je predstavnik vladajuće koalicije.

Poštovani građani, danas, evo ovog momenta, sad sam izbrojala, videli su svi da sam se okretala, predstavnika vlasti ima komada 41. Eto, to je njihova većina. I onda on nekome prigovara ko ovde radi ili ko ne radi. To se već zove bezobrazluk.

Još nešto, kada se obraćate Srpskoj radikalnoj stranci, našim poslanicima, molim vas, nemojte nikada da kažete „poslanik iznosi svoje mišljenje“. To je Arsić koji je preletao, koji je sa ukradenim mandatom radikala otišao u naprednjake. Mi srpski radikali iznosimo stav Srpske radikalne stranke koji je sada, poštovani građani, kada su u pitanju plate i penzije takav da ko god da kaže Arsić da je izmislio tu formulu, srpski radikali traže od vlasti da najmanja plata u Srbiji bude 37.000 dinara, da najmanja penzija u Srbiji bude 37.000 dinara, da je to iznos najniže potrošačke korpe i da onaj ko ne prima za svoj rad ili za svoj minuli rad na ime penzije bar toliko ne može da živi.

Kaže kolega Arsić, koliko danas članova porodice rade. Eno sva deca od 11 do 13 godina zaposleni. Kako vas, bre, nije sramota? O kojem zapošljavanju i o kojim platama vi pričate? Pitajte ta dva miliona ljudi, 300.000 sa minimalnom zaradom, 400.000 sa malo više od toga i više od skoro milion i po penzionera koji primaju manje od toga, pitajte njih kako žive.

Hvala, gospođo Radeta.

Pravo na repliku ima Veroljub Arsić. Izvolite.

(Aleksandar Šešelj: A ja, izvini?

Šta vi? Niko vas nije spomenuo.

(Aleksadar Šešelj: Prejudicira moja pitanja…)

Nije vas spomenuo.

Izvolite, kolega Arsiću.

Čekajte, koliko je rečeno? Da, podsetite me, koliko je penzionera na minimalnoj penziji? Milion i petsto? Pa milion i sedamsto hiljada ukupno ima penzionera u Srbiji. E, o tome govorim. Jel vidite sad kako se banalizuje, kako se iznose neistine?

Sad, imam jedno drugo pitanje. Nije Srpska radikalna stranka bila večito opozicija. Bila je u Vladi. Bila je u Vladi 1998, 1999. do 5. oktobra 2000. godine. I ja sam tada bio član te iste stranke, ne tako visok funkcioner. Sad, ako je to bio njihov politički program, postavljam pitanje, što minimalna cena rada od 1998. do 2000. godine nije bila u iznosu prosečne potrošačke korpe? Zašto minimalna penzija u tom periodu nije bila u iznosu minimalne potrošačke korpe? Što nisu to sprovodili?

Možda ne bi uspeli, ali bi rekli – ljudi, pokušali smo. Nije ništa pokušano. Ništa nije pokušano zato što to u ovom trenutku, a ni tada nije bilo moguće. Ali ćemo zato da se bavimo demagogijom i da napadamo sve ono što je dobro da bi, eto, imali razloga da kritikujemo i opstanemo na političkoj sceni.

Hvala, gospodine Arsiću.

Sada pravo na repliku ima ovlašćeni predstavnik SRS, Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Prvo, gospodine Arsiću, meni je jako teško da sa vama diskutujem, zato izbegavam da budem u sali jer zaista snaga vaših argumenata je nešto što je teško podnošljivo za mene i ja onda gledam da to nekad izbegnem. Ne mogu ni da svarim sve u istom momentu ono što vi govorite, pa se trudim da nekako iz delova to shvatim sve o čemu vi pričate.

Ono u čemu vi učestvujete jeste u podržavanju te iluzije koju stvara Vlada Republike Srbije o životu u Srbiji. Vi kažete – u Srbiji se živi, na istorijskom nivou su plate, penzije, nikad bolje itd. To što se razlikuje vaša vlast u odnosu na vlast DS, to je tačno i to su u pitanju nijanse. Da li se živi bolje nego ranije? Da. Da li se živi dovoljno dobro? Ne. Dali se živi onako kako vi govorite? To svakako ne.

Zato što smo mi svedoci da ste vi na uštrb penzionera i zaposlenih u javnom sektoru, njima ste skraćivali zarade i uzimali od penzija, a niste se setili da možda malo preispitate politiku subvencionisanja stranih investitora, da ispitate enormno finansiranje nevladinih organizacija iz budžeta Srbije. To ste sve mogli da uradite, pa nakon što iscrpite sva moguća sredstva, kada sve nepotrebne troškove skratite, kada uvedete ovu kancelariju za brze odgovore o kojoj ste govorili pre sedam godina, a niste ništa uradili kada ste došli na vlast, onda vidite gde još može neka ušteda da se napravi, a ne odmah da se uzme od penzionera i zaposlenih u javnom sektoru.

Poredeći situaciju današnju i onu iz vremena kada smo mi izašli iz perioda sankcija, kada smo mi bili bombardovani, mislim da nije baš realno, pogotovo što isti ti koji su nas bombardovali, koji su uvek želeli sve najgore Srbiji, koji su Srbiji otimali teritoriju i sve ostalo, danas su vaši saveznici i učestvovali su u dovođenju na vlast vaše stranke, ako ništa drugo i tim su pokazali što su vam čestitali, tri sata pre zatvaranja biračkih mesta, pobedu kada se to još uvek nije znalo. Tako da, gospodine Arsiću, bolje da malo razmislite o tome.

Hvala, gospodine Šešelj.

Pravo na repliku ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Znači, sa 130 miliona finansiramo strane investicije, tako kažu, koje u toku 2019. godine treba da iznose pet milijardi evra. Toliko.

Da li se u Srbiji živi dobro? Niko to ovde nije rekao. Nemojte da nam stavljate reči koje nismo rekli. Rekli smo da se živi bolje nego što se ranije živelo, a li da moramo još puno da radimo da bi smo dostigli onaj standard koji želimo. To nećemo da postignemo ako tapkamo u mestu, plašimo se razno-raznih teorija zavere i iz tog straha ništa ne radimo.

Znači, ako hoćete nešto da uradite, morate biti svesni rizika, morate da ih prihvatite i morate da se borite da ih prevaziđete. Sedenje u mestu nikome ništa nije donelo.

Da li se u Srbiji živi bolje, to ste i sami rekli. Da li je to onako kako bi smo mi hteli, nije. Još smo daleko od toga, kažem, ali moramo puno da radimo. Znate šta? Kao što dolazite ovde na sednice Narodne skupštine, sigurno primećujete da je sve veća i veća gužva u gradu.

(Aleksandar Šešelj: Raskopano sve.)

Primećujete. Ne, nije to što je raskopano. To su priče za malu decu, to su pojedini delovi grada. Znate zašto? Zato što se više automobili voze, zato što više ljudi nešto rade, zato što više ljudi ima novca, pa ćete onda da se uhvatite za one najdrastičnije primere koje i mi želimo da rešimo, ali ne možemo da rešavamo pojedinačne slučajeve, nego sistemski, pa kad rešimo sistemski da se bavimo pojedinačnim slučajevima.

Znači, šta je problem u ovom zakonu? Hoćete da sprečite nekog vlasnika kapitala? On je vlasnik stopostotni vlasnik svog preduzeća, hoće nekome da ustupi svoj vlasnički udeo. Šta je tu sporno? Hoće ako ima neku ekonomsku računicu. Što ga sprečavate? Zato što će to da bude, to je napisano za jednu kompaniju. Možda jeste, možda i nije. A, šta i ako jeste, šta će to nezakonito ili protivpravno stekne, i šta će taj koji mu ustupa svoj deo da bude oštećen? Pa, neće. Što sprečavate ljude da rade? Niko neće da radi džabe. Niko neće da radi da ne zaradi. To je vreme socijalizma, to vreme je prošlo odavno.

Hvala, kolega Arsiću.

Gospodin Šešelj ima pravo na repliku. Izvolite.

Jasna je ekonomska računica, pre svega, onih stranaca koji dolaze u Srbiju, a to je da će oni dobiti subvencije po radnom mestu 10, 15, 20, ko zna koliko, nema pravila, stvar je dogovora, i po radnom mestu. Zemljište će dobiti besplatno, sve moguće će mu se omogućiti besplatno, a oni treba ovde samo da iznose profit, a u stvari, plata radnika se finansira baš iz tih subvencija koje daje Vlada Republike Srbije. To je pre svega.

Kada istekne period tih subvencija, oni opet dolaze u Vladu na dogovor o još jednom programu subvencionisanja, pod pretnjom da ukoliko se to ne ostvari, oni će da napuste zemlju. To „Fijat“ radi svake godine.

Kako se mi takmičimo sa ostalim zemljama? Da li se mi takmičimo boljim privrednim ambijentom, boljom regulativom itd, sa tom Mađarskom, Makedonijom, Albanijom, itd? Ne. Mi se takmičimo sa njima ko će više da plati tim investitorima da dođu ovde, po radnom mestu. Da li je to normalno?

Dakle, to što mi dajemo najviše, oni zbog toga dolaze, a ne zato što smo tako uspešni i pametni itd.

Vi pričate, i to jeste zaista jedna iluzija, i vaša obećanja traju maksimalno 24 sata. Vi pričate o nemačkom standardu, o rastu koji je veći od nemačkog. Imamo najveći rast u Evropi koji je veći od nemačkog. To je rekao predsednik nekoliko stotina puta. Vi pričate o švajcarskim penzijama. Vi pričate o nepostojećim fabrikama. To jednostavno nije realnost u Srbiji. Ne može naš rast od milijardu i po da bude veći od nemačkog rasta od 50 milijardi, ali to je za nas veće i, molim lepo, to je istorijski nivo. Pa, nije baš tačno.

Što se tiče gužve u Beogradu, jeste, u pravu ste, zaista je velika gužva u Beogradu. Podsetiću vas da je vaš predsednik stranke i predsednik Republike na mitingu 2018. godine u Batajnici rekao kako će se isključenje na autoput napraviti za tri meseca. Da, da, dragi prijatelji nemojte da računate na one vaše lokalne naprednjake da to urade. Nisu vam oni obećali, nego to vam ja obećavam. To može da se pronađe na internetu, može da se pronađe na jutjubu. To je rekao Vučić u februaru u Batajnici. Evo, sada je decembar 2019. godine, on je to rekao u februaru 2018. godine, nije se jedna lopata tamo pomerila. Toliko o vašim obećanjima.