Zahvaljujem predsedavajući.
Imajući u vidu da je uvaženi kolega Bojić afirmisao neka pitanja koja se vezuju za primenu odredbi Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, ispred SPS moram da skrenem pažnju na izuzetno veliki značaj ovog zakona, tako da kritizeri radi kritike ovog zakona nemaju utemeljenje kada je u pitanju ono što u ovom zakonu treba istaći kao dobra i praktično primenjiva rešenja.
Pre svega, treba poći od nečega što je jako važno. Ovim zakonom Republika Srbija, odnosno usvajanjem ovog zakona Republika Srbija harmonizuje svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU. Bez te harmonizacije i bez tog usaglašavanja, teško da se možemo naći na istom putu, teško da možemo ostvariti iste ciljeve, a ciljevi nam moraju biti isti, a to je prepoznavanje najopasnijih protivpravnih delovanja, najopasnijih krivičnih dela, kao što su pranje novca i finansiranje terorizma, imajući u vidu činjenicu da je terorizam danas pošast koja nadvija bukvalno celu zemaljsku kuglu.
Ono što je bitno istaći kada je u pitanju primena ovog zakona jesu odredbe koje se vezuju za one koji su najdirektnije uključeni u prepoznavanje oblika ili pojavnih oblika koji mogu da upute na mogućnost protivpravnog delovanja u smislu sprečavanja, odnosno pranja novca i finansiranja terorizma.
Ko se tu, otprilike, pojavljuje kao glavni činilac ko to može na vreme da locira, a istovremeno da inicira odgovarajuće postupke pred nadležnim pravosudnim organima, prevashodno pred tužilaštvom, a kasnije naravno u pogledu procesuiranja i pred sudom? Konkretno to su javni beležnici, odnosno notari, dok su to u zemljama EU i notari i advokati. Advokati zbog specifičnosti obavljanja posla koji su daleko, daleko drugačije prirode i drugačije forme, a naročito daleko obimnije sadržine nego što je to kod nas. Logično je da i jedni i drugi imaju jednu jedinstvenu ulogu, a to je odbrana od ove dve veoma opasne pojave ili anomalije, a to su pojave gde se pojedinci pojavljuju kao mogući ili potencijalni učinioci protivpravnih delovanja, odnosno protivpravnog delovanja, u vidu pranja novca, odnosno finansiranja terorizma.
Nažalost, u Srbiji, imajući u vidu da pripadam toj branši, moram da kažem da je pojavom javnih beležnika došlo do devastiranja advokature i zakonska rešenja su na neki način uticala da se takva pojava produbi zbog toga što su javni beležnici svojim delovanjem doveli do toga da se advokatura marginalizuje, da se advokatura od jedne delatnosti koja je izuzetno poštovana i uvažena svede na nivo koji advokatura ne zaslužuje, a u svakom slučaju mi moramo da se borimo da i jedna i druga delatnost, da i jedna i druga profesija moraju biti poštovane i uvažene.
U konkretnom slučaju ja ne želim da ovu moju diskusiju prebacim kao kritiku na račun javnih beležnika, jer govorimo o temi u kojoj su javni beležnici i te kako sa stanovišta posla koji obavljaju bitni, odnosno njihov značaj je veliki u prepoznavanju mogućnosti da se pojave u vidu finansiranja terorizma i pranja novca na vreme lociraju, odnosno identifikuju, kako bi se mogle kasnije preduprediti, odnosno kako bi se mogli sankcionisati oni koji su direktni učesnici ili vinovnici ovakvih bukvalno da kažemo nedela.
Šta to znači? To znači da javni beležnici kod nas, kada je u pitanju oblast kompanijskog prava, još uvek nisu, i u tom pravcu moramo da radimo, još uvek nisu ovlašćeni da solemnizuju, odnosno potvrđuju kompanijske ugovore. Šta to može da generiše? Može da generiše jednu vrlo opasnu pojavu. Ako neko nije ovlašćen, odnosno, izvinjavam se, obavezan da sagleda sadržinu kompanijskih ugovora, odnosno ugovora između dva privredna društva, dva pravna lica, dva subjekta, upravo se u tim ugovorima mogu prikriti određeni elementi, određena obeležja koja na nesumnjiv način mogu ukazivati na pojavu pranja novca i na pojavu finansiranja terorizma.
Zbog toga se javnim beležnicima u tom pravcu moraju dati, ne samo ovlašćenja, nego i obaveze kada su takvi ugovori u pitanju da se bukvalno sadržina ugovora posmatra na način koji podrazumeva identifikaciju elemenata, odnosno obeležja ugovora gde su sadržane ili eventualno prikrivene ove protivpravne pojave.
U Evropi su notari takva ovlašćenja dobili, odnosno ne dobili, nego moraju, imaju obavezu da kroz sadržinu i analizu sadržine kompanijskih ugovora prepoznaju ovakve anomalije, odnosno preduprede ili preveniraju dalje posledice koje se mogu desiti u slučaju da se takvi ugovori ne identifikuju na način na koji ja ukazujem.
Što se tiče advokature. Advokatura u Srbiji ima sužen, mali manevarski prostor, da može na ovakav način da deluje. Advokatura se svojevremeno izborila pre četiri godine da koliko-toliko zadrži ona ovlašćenja koja su imanentna advokaturi. Sastavljanje ugovora koji će kasnije moći da budu slovenizovani, odnosno potvrđivani od javnih beležnika. U jednom trenutku je čak postojala opasnost da se iz advokature i to izuzme i da se prenese u nadležnost javnih beležnika. Onda bi došlo do potpune devastacije advokature, koja je ionako, ionako ovom, da je nazovem, tendencijom rada i nečega što javni beležnici preduzimaju, već dovedena u jednu situaciju potpune degradacije.
Ono što mi se čini jako važnim, jeste činjenica da u Srbiji građani Srbije mogu da prepoznaju gde su eventualne mogućnosti, pojave ili pojavnih oblika pranja novca, a samim tim i mogućnosti finansiranja terorizma. Jedan od takvih jeste gradnja. Zaista se u toj oblasti, u oblasti izgradnje i to velikih kompleksa, kompleksa koji se vezuju za brojna turistička mesta u Srbiji, bez obzira što ne želim da ih etiketiram kao mesta u kojima se zaista čine krivična dela, postoji mogućnost da neke osnove sumnje vežemo za upravo taj deo, jer se u građevinarstvu koncentriše ogromna suma novca, gde potencijalni investitori, naravno oni koji su krajnje profesionalni, odgovorni, posvećeni, pošteni, koji po zakonu obavljaju svoj posao su isključeni iz ove mogućnosti na koju ja ukazujem. Ali, uvek postoji opasnost da se pojave i oni koji poreklo novca ne mogu da dokažu, gde je poreklo novca sumnjivo, a da se ogromna količina novca sliva upravo tamo gde je najlakše izvršiti pranje novca. To je izgradnja objekata, izgradnja apartmanskim kompleksa, izgradnja hotela itd.
S obzirom da se ugovori u toj oblasti, kada je u pitanju promet nepokretnosti, kada je u pitanju zajednička gradnja, kada su u pitanju uređenja imovinskih odnosa između investitora i vlasnika nepokretnosti, potvrđuju kod notara. Notari imaju ogromnu obavezu da sa velikom pažnjom sagledaju sadržinu tih ugovora, eventualno lociraju mogućnost pojave pranja novca i da na to reaguju. Kako će da reaguju? Tako što će podneti adekvatne prijave. Moram u tom pravcu da afirmišem jednu aktivnost notara koja, kako je i uvažena ministarka ukazala, koja se pokazala kao jako korisnom, a to je da su notari u 2018. godini podneli 230 prijava zbog sumnji o postojanju pranja novca i mogućem finansiranju terorizma. U ovoj godini tih prijava je bilo 87.
Dakle, aktivnost postoji. Da li je ta aktivnost dovoljna? Naravno da nije. Da li treba da bude intenzivnija? Naravno da treba. Ali, u tom slučaju, moramo imati neku vrstu obaveze koja će se sistemski urediti i staviti notarima u nadležnost da proveravaju bukvalno sve ugovore, ne samo ugovore kada je u pitanju promet nepokretnosti i ovo što sam ukazao, nego bukvalno sve ugovore, naročito ugovore kada je u pitanju, kako sam malopre rekao, trgovinsko ili kompanijsko pravo. Zašto? Zbog toga što između privrednih društava dolazi često do zaključivanja pravnih poslova u kojima postoji osnovana sumnja u mogućnost pranja novca.
Prema tome, da bi se država zaštitila, da bi se zaštito pravni poredak, da bi se sprečio terorizam kao možda najveća opasnost po svet, onda je logično da se bukvalno kada rešavamo o ovim pitanjima i kada normiramo jedan zakon, posvetimo sa dužnom pažnjom i da sve nadležnosti i sva ovlašćenja raspodelimo na pravilan način. Ne samo kada su u pitanju notari, već i kada je u pitanju advokatura, sudovi i tužilaštva itd.
Sve u svemu, na kraju ja želim da istaknem da ono što je na samom početku rasprave po svim ovim predlozima zakona rečeno, SPS i naš poslanički klub bezrezervno podržava ovakvu zakonodavnu aktivnost, odnosno proces donošenja zakona koji su od izuzetnog značaja, ne samo za Republiku Srbiju, već i znatno šire, jer usaglašavanjem naših zakona, domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU koja već ima bogato iskustvo u prepoznavanju pranja novca i sprečavanja terorizma, logično je da se tim standardima moramo približiti, logično je da te standarde moramo prihvatiti, logično je da te standarde moramo implementirati i to i činimo sada i u tom pravcu mi dajemo punu podršku ovom setu zakona. Hvala.