Na član 72. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Borba protiv korupcije i radikalan raskid sa periodom Demokratske stranke se, naravno, nije desila. Mi smo imali neke procese, najviše u medijima i mogli smo da pročitamo u novinama ko je koliko pokrao, ko je šta radio, a videli smo da su ti ljudi i dalje na slobodi i da nema nikakvih sudskih procesa protiv njih.

Kada slušate predstavnike vladajuće većine, većina njih će vam reći od a do š šta je ko sve pokrao, pogotovo od pripadnika DS, ali ne postoji ni jedan sudski proces protiv tih ljudi, što nas dovodi do zaključka da u stvari vi ne želite da se obračunate sa tim kriminalom.

Dakle, sve ovo što radite i što se hvalite kada dođe nešto ovako, kao što je ovaj zakon iz Evropske unije, mislite da ćemo mi sa tim da poboljšamo naše stanje, nije dovoljno poboljšanje stanja to što će neki evropski zakon da se prihvati, pogotovo što ti evropski zakoni nisu sami po sebi dobri, jer evropski zakoni koji usvajaju države, pogotovo koje nisu članice EU, nisu toliko podobni za nas, budući da su svi ti zakoni specifični. Ne uzima ni jedan taj zakon specifičnosti svake države u kojoj se on donosi, nego se uglavnom samo prepisuje sa engleskog jezika.

Neće to pomoći ni borbi protiv korupcije, ni borbi protiv pranja novca, zato što nije nam takva praksa. Mi vidimo da se praksa i dalje nastavlja, manjim ili većim intenzitetom, ali sve ono što smo imali do 2012. godine, uglavnom je nastavljeno i posle 2012. godine i tu nekog raskida nema.

Vidimo da su neki od glavnih čelnika tog bivšeg režima sada i deo ovog režima, a ovi koji su za sve optuženi, optuženi samo iz poslaničkih klupa, samo iz medija, samo iz saopštenja, protiv njih nema sudskih procesa i protiv njih se zaista ništa ne dešava, osim što možemo da vidimo u izlaganjima.

Na član 72. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Ovde se govori o nekim licencama izdate ovlašćenom licu i zameniku ovlašćenog lica i do kada će licence da traju i tako dalje.

Mi srpski radikali smo protiv nekakvih licenciranja, koja su moda Evropske unije. Vi ovim licenciranjima, sa kojima inače imamo jako loša iskustva u svim mogućim oblastima, od stečajnih upravnika pa dalje, vi zapravo nipodaštavate nekoga, nečije obrazovanje, diplomu, stečeno iskustvo i tako dalje.

Ali, osnovni problem ovog zakona i mi znamo nameru ministra Siniše Malog da on želi da su njegovi predlozi u tom smislu ovde i došli, da on želi preventivno da deluje na neke situacije koje su obuhvaćene ovim zakonom, a mi mislimo da nema velike vajde od toga dokle god mi ne budemo imali ozbiljan pravosudni sistem. Nažalost, nemamo ga.

Ima, svakako, mnogo tužilaca i mnogo sudija koji svoj posao rade kako treba, u skladu sa zakonom, u skladu sa svim pravilima i u skladu sa svojom savešću, ali nažalost, ima dosta onih koji taj posao ne rade onako kako bi trebalo da rade i upravo posledica toga je to što nam se dešava. Neko je ovde govorio i o nekim aferama koje su otvarane, pa zatvarane, i o neplaćanju poreza i o pranju novca na ovaj ili na onaj način.

Dakle, dokle god neko ne bude znao da će ozbiljno biti osuđen ako se usudi da se bavi pranjem novca i, ne daj Bože, finansiranjem terorizma, taj će se tako i ponašati, dokle god bude njegovo ponašanje zavisilo od nekog licenciranog ovog ili onog, od tog nema ništa, verujte.

Na član 72. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

U ovom članu vi ste predvideli, zapravo, član govori o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, ali ste ovo malo neprecizno rekli, jer ste napisali između subjekata javnog sektora u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku.

Mora da stoji - u zakonom propisanom roku, jer ove rokove ne propisuje bilo ko, ne propisuju ovi nekakvi licencirani itd, nego se zna da su svi rokovi uređeni zakonom i to je moralo i ovde da bude napisano.

Inače, predloženim izmenama i dopunama ovog zakona, vi ste to napisali u obrazloženju, uvodi se mogućnost po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova, a počev od 1. jula 2021. godine i obaveza poverioca da fakture i druge zahteve za isplatu poverilac dostavlja dužniku u elektronskom obliku kroz sistem elektronske fakture, koji će uspostaviti i voditi Ministarstvo finansija.

Šta je nama ovde problem? Naravno ne elektronska komunikacija. Mi smo pričali i o nekim situacijama kada to neće biti moguće dostavljati fakture itd, kada smo govorili o jednom drugom zakonu i to smo tada sa vama, ministre, pokušali da raspravimo.

Ali, nama nekako nije jasno zašto mi danas, tri, četiri, pet, šest dana pred kraj ove kalendarske godine donosimo zakon koji će se primenjivati od 1. jula 2021. godine? Ne razumemo tu takvu žurbu. Prvo treba da se obezbede svi preduslovi. A i sami ste u obrazloženju napisali da postoje određeni preduslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se ovaj zakon primenjivao.

Jednostavno, mislimo da nije bilo vreme, pogotovo nije neophodno da baš sada raspravljamo o ovom predlogu.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

S jedne strane je i ovo prilika da raspravimo neke nedoumice, gospodine ministre, u praksi koje se dešavaju kada je u pitanju ovaj zakon. Nemamo izmenu tog člana. Evo, ja sam ga sada pronašla, pa ću da potenciram jedan problem koji se javlja.

Ako neka privatna firma zaključi ugovor o bilo kakvoj poslovnoj saradnji ili pruži uslugu nekom budžetskom preduzeću, direktnom korisniku budžeta, zakon je propisao, i to je član 4, da ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata ne može da se predvidi rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana.

Da li je tačno? Tačno je. U slučaju kada je u tom ugovornom odnosu javni sektor dužnik. Šta se dešava u praksi? Ja bih vas zamolila da vi reagujete kao ministar finansija. S obzirom na to da mnoga javna preduzeća čiji je osnivač, recimo, jedinica lokalne samouprave i koje koriste direktno budžetska sredstva, kroz aproprijacije koje oni dobijaju usvajanjem budžeta na lokalnom nivou, novac mogu da koriste po razdelima i kontima za određene namere.

Problem se javlja, gospodine ministre, kada neko proizvoljno tumači član 4. stav 2. ovog zakona i striktno se, i to znate ko najčešće radi, rade ljudi koji su odgovorni za izvršenje budžeta, drže i oni kažu to je taj rino od 45 dana, a to nije tačno, jer zakon kaže – najduže do 45 dana ako postoji ugovor za ugovornu obavezu. Onda dolaze oni subjekti iz privatnog sektora, koji sarađuju sa takvim preduzećima ili ustanovama, u problem da ne mogu za svoju isporučenu uslugu da dobiju novac kakva je valuta na fakturi koja je obično sedam ili 14 dana, već čekaju neki 45. dan što uopšte ne stoji u ugovoru, i to je zaista jedan veliki problem koji treba ministarstvo da reši. Dakle, u sledećoj izmeni precizirajte i taj član zakona.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Dame i gospodo, već po ustaljenoj praksi Vlada Republike Srbije se ne obazire na prave probleme građana Srbije i onog gde je potrebno da se unapredi ili donese druga zakonska regulativa, već isključivo se bavi onim što dođe kao uslov iz ovog ili onog poglavlja da li za otvaranje, da li za zatvaranje, da li samo za neki napredak u pregovaračkom procesu između Srbije i EU. I dalje predstavnici Vlade Srbije i uopšte glavni čelnici vlasnici u Srbiji misle da postoji mogućnost da Srbija jednog dana postane član EU, što se naravno nikada neće dogoditi.

Videli smo kakvo nam se poniženje sutra sprema kada bude Aleksandar Vučić u Tirani povodom ovog besmislenog projekta „malog Šengena“. Taj projekat „malog Šengena“ predstavlja utešnu nagradu za Srbiju i jednostavno je to namera da se stavi Srbiji do znanja da nikada neće postati član EU, da može da postane član balkanske unije. Koliko god bili ovde u iluziji da se dobro živi, da je naša privreda nikad jača, plate i penzije nikad veće, investitori samo dolaze itd, koliko god da to može da bude naša iluzija, to u stvari nije tako i nismo mi dovoljno jaki da možemo da pomognemo i da treba da pomažemo neke druge privrede, pogotovo jedna stvar koja je zaista ovde problematična je nedostatak odgovornosti koju Vlada pokazuje za srpski narod koji ne živi trenutno u Srbiji, ali je zaista ispaštao zbog tih evropskih ili evroatlantskih integracija.

Aleksandar Vučić je danas rekao da će se tamo sastati sa Milom Đukanovićem, baš u vreme kada se u Crnoj Gori sprema novi zakon o slobodi veroispovesti koji treba da oduzme imovinu SPC. Dakle, tamo je trenutno veoma napeta situacija, jedna velika tenzija, jer se zna da je SPC u vremenima našeg ropstva pod nekim drugim carstvima bila homogenizujući faktor za naš narod, a danas više od dva veka od oslobođenja smo u situaciji da se na tu crkvu udara, i to ovi koji su predvodnici svega toga, najveći konvertiti, srpski izdajnici kao što je Milo Đukanović.

Zato smo i pozvali srpski narod koji živi u Crnoj Gori, srpske patriote, da sutra dođu u Nikšić na sabor koji organizuje Mitropolija crnogorsko-primorska i izraze svoj protest protiv takvog dešavanja. Mislimo da Vlada Republike Srbije treba da pokaže odgovornost i za Srbe koji ne žive u Srbiji i da ih zaštiti na svaki mogući način, a ovi vaši partneri iz EU očigledno na to nisu usmereni i sudbina našeg naroda ih ne zanima.