Zahvaljujem vam se, poštovani Milimire.
Znate, ako vi, poštovani poslanici, podržite izmene i dopune Zakona o Vojsci Srbije, hoću da znate da ćete svojim glasom omogućiti da preko 300 vojnika po ugovoru prevedemo u prve podoficirske činove. To znači da ćete obezbediti sigurnost i budućnost za preko 300 mladih ljudi koji su možda razmišljali o tome da odu. Zato što, kada postanete podoficir, osim što ste stalno zaposleni, dobijate mogućnost stambenog kreditiranja, dobijate uvećane troškove stanovanja, garantuje vam se budućnost. Preko toga, vi ćete se boriti, gledati kako da napredujete, završavati škole, ali na ovaj način mi ćemo vas sačuvati.
Sad, kakav je greh bio što to ranije nije urađeno, daću vam primer. Baš u specijalnim brigadama, o kojima govorite, i 72. i 63. će biti unapređeno negde oko 192 i 194 momka. Pazite, to su momci sa apsolutno najvišim mogućim psihofizičkim karakteristikama, i oni nisu mogli, jer nema mesta, ne možete da odškolujete sve njih, nisu mogli da postanu podoficiri. I normalno je da su počeli da razmišljaju, pa, čekaj, ja imam 25, 26 godina, mogu sve što hoću, mogu da odem gde god hoću, što bih ostao u Vojsci, a voli vojsku, voli svoju jedinicu, hoće da ostane u njoj.
Ako vi budete podržali, poštovani narodni poslanici, ovaj zakon, omogućićete nama da ih zadržimo, da ih sačuvamo zauvek i ne samo njih, ne samo specijalne brigade, nego i u drugim vidovima i u drugim rodovima, tamo gde smatramo da je potrebno na taj način pomoći, na taj način sačuvati, jer su to zaslužili, to će njihovi komandanti da kažu.
Daću vam primer. Imamo 35 podoficira, koji su, ne izgleda kao veliki broj, ali svaka nepravda je velika, svaki čovek je velika nepravda kada je nepravda. Dakle, imamo 35 podoficira koji su stariji od 35, 36 godina, bili su u ratovima, dokazali su se apsolutno i sistem ih jednostavno nije prepoznao. Oni su stalno čekali taj dan kada će prestariti i kada više neće moći da ostanu u svojoj vojsci, kada ćemo ih pustiti na ulicu, a nisu to zalužili. To jednostavno nisu zaslužili. Ali, bilo je smanjivanje vojske, smanjivanje broja, za njih nikad mesta. E, sada ima mesta. Sada, bez obzira što su stariji, mi ćemo ih primiti u našu vojsku i oni će biti u našoj vojsci do kraja.
Daću vam još jedan primer. To je tako neko čudno razmišljanje, teško ga je shvatiti, teško je pojmiti, pokušaću da vam to približim, izvinite što oduzimam puno vremena. Imali ste podoficire koji su prošli sve ratove, napredovali kroz naš sistem školovanja, napredovali kroz rad, kroz borbe, starešine ih unapređivanje i onda došla ova vremena posle 2000. godine, mi mu damo ugovor, ali ga vratimo čin unazad, iako je deset godina bio u tom podoficirskom činu, jer kažemo – nemaš liderski kurs. Kakav liderski kurs, prošao ratove? Nemaš liderski kurs. Liderski kurs je to nešto što smo dobili sa strane, pa to nešto pravimo, i kaže – nema liderski kurs, i vi takvog čoveka vratite unazad, kaznite ga, oduzmete mu platu, oduzmete mu čin, spustite to dole, kaznite ga. Sada ćemo moći da mu to vratimo, da ga nagradimo, da mu kažemo – hvala što si bio uz svoju vojsku, što nas nisi napustio, hvala što si ostao tu do kraja.
Imamo čak i takve slučajeve za oficire koji su zbog takvih pravila, imali ste oficire koji su završavali više škole u to vreme pa su bili potporučnici, poručnici, mogli su da napreduju otprilike do kapetana prve klase, bili su u ratu u činu potporučnika i poručnika, a onda smo ih spustili na nivo zastavnika zato što više ne priznajemo vojnu školu, Višu vojnu školu, a priznajemo ili smo priznavali, to više ne radimo, svaki civilni fakultet bez obzira da li je vojska tražila od vas da to završite ili ne. Te stvari se menjaju.
Sada, ako nas podržite, poštovani narodni poslanici, ako date svoje glasove i svoje poverenje ovom predlogu koji je pred vama, ispravićemo nepravdu prema ovim ljudima. Da ih je samo 35, vredi, ali nije samo 35, kao što vidite u ovim brojevima, ne pamti se tako veliki broj unapređenja podoficira u našoj vojsci, kao što se ne pamti da se u vojno zdravstvo primilo u stalni radni odnos preko 400 ljudi. To se ne pamti, to nije bilo. Ali, eto, vojska se razvija, vojska se jača. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.

Hvala lepo.

Pre svega, želim da kažem i da izrazim zahvalnost svim zemljama koje su povukle priznanje o tzv. samostalnoj republici Kosovo, takođe i onima koji su pripomagali Srbiji i rukovodstvu Srbije.

Drugo, radeći magistarski rad pre 40 i više godina, proveo sam dane i dane u arhivi u Železniku, na nekih dvadesetak metara ispod površine zemlje. Tada sam saznao nešto što nisam učio na fakultetu, da su neposredno posle oslobođenja na Kosovu i Metohiji donete dve kontradiktorne uredbe. Jedna je bila uredba resornog ministra za agrarnu reformu, da se zabranjuje povratak na Kosovu Srbima i Crnogorcima na njihova imanja koja su dobili kao agrarni interesenti u postupku agrarne reforme Kraljevine Jugoslavije.

Druga uredba je bila, resornog ministra za unutrašnje poslove ili policije, kako god hoćete, koja je pretila hapšenjem i proterivanjem agrarnih interesenata koji dođu da nasele svoja domaćinstva i gazdinstva.

Tako je armija albanskih migranata koja je naselila delove Kosova i Metohije za vreme okupacije ostala na teritoriji Kosova i Metohije. Da li smo danas u sličnoj situaciji? Ne znam da li je u prethodnom sazivu, ali u ovom sazivu Narodna skupština nije donela odluku o poništenju odluke o samoproglašenju nezavisnosti takozvane republike Kosovo? Ako jeste, molim da kažete. Ne znam, možda je to u ranijem periodu, u prošlom sazivu doneto. Da li takvu političku odluku treba danas doneti i zašto se ona ne donosi?

Drugo pitanje jeste vrlo bitno - šta je sa povraćajem 250.000 proteranih Srba sa Kosovo i Metohije? Srbija je danas ekonomski jaka i može da pomogne. Neće se sigurno vratiti 250.000, ali bi se verovatno jedan deo vratio.

Treće pitanje - ako Briselski sporazum ne poštuje druga potpisnica, zašto Narodna skupština ne donese odluku o poništenju Briselskog sporazuma i na taj način ostane samo na snazi Rezolucija 1244?

Takođe, kao stent za tadašnji SSNO radio sam na projektu rezervi mesa u živoj stoci za potrebe JNA. Bez obzira kakvu god strategiju da formulišete, a ja sam petnaestak godina državo nastavu na Vojnoj akademiji, ako nema stanovništva na toj teritoriji praznoj teško će se održati ta teritorija. Jedini način da se održi stanovništvo tamo jeste da ga stimulišemo da bude vezano za stočarsku proizvodnju, jer jedino stočarska proizvodnja, za razliku od ratarske i voćarsko vinogradarske, zahteva danonoćno prisustvo na gazdinstvo. Razmislite o tome.

Takođe, šta je sa povratkom hiljadu graničara i policajaca na teritoriji Kosova i Metohije?

Najzad, još jedno pitanje. Ove godine sam imao priliku da vodim grupu od 36 srpske dece u četiri zemlje da obilaze pravoslavne manastire, između ostalih i jednu studentkinju sa Fakulteta za sociologiju sa teritorije Kosova i Metohije. Ona je dobila pasoš ovde u Beogradu, na kome je pisalo - Koordinaciona uprava Republike Srbije. Taj pasoš, iako je sa grbom Srbije, ona je i pored toga, za razliku od svih nas ostalih i druge dece, morala da traži posebnu šengensku vizu. Jedva smo to uspeli da sredimo i da je uključimo u grupu. Zašto se pasoš Republike Srbije za Srbe i druge nacionalnosti koje žive na teritoriji Kosova i Metohije ne priznaje? Zašto se ne uvede reciprocitet prema državama koje ne priznaju pasoše Republike Srbije?

Privodite kraju.

Hvala.
Da li može neki odgovor da se dobije, gospodine ministre?

Reč ima narodni poslanik Ana Karadžić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Vulin sa saradnicima, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je reč koja izaziva ponos, veru i nadu i predstavlja sigurnost, stabilnost i budućnost. To je zemlja u kojoj smo se rodili vekovima u nazad, kojoj se divimo i koju ne damo u svim svojim granicama.

Zakonima koji su pred nama i Strategijom nacionalne bezbednosti odbrane Srbija pokazuje ozbiljnost, pokazuje odlučnost, patriotizam, ali pre svega veliku snagu da sačuva svoju bezbednost, nacionalni integritet, kao i svoj narod van granica Srbije, ali pre svega u Republici Srpskoj.

Kad kažem da je vojska simbol odlučnosti, govorim o spremnosti i hrabrosti Vlade i Ministarstva odbrane da vode politiku vojne neutralnosti, govorim o trudu i resursima koji su uloženi da bi vojska bila modernizovana, opremljena i govorim o vojsci koja brine o ljudima, kao i o jasnom stavu o jednostrano proglašenoj nezavisnosti lažne države Kosovo, koju Srbija nikada neće priznati.

Predlog zakona koji je danas pred nama jedan je samo u nizu načina kojima ste vi, ministre, za ove tri godine na čelu Ministarstva nastavili politiku oporavka koju je započeo predsednik Vučić. Seti se samo kako je vojska izgledala do 2012. godine. Bila je sistemski uništavana, bila je ogoljena, a sve pod izgovorom da smo u miru i da nam ne treba rat. Kada kažu mir, sigurno je da su zaboravili da NATO bombardovanje nije nikakva humanitarna akcija, već agresija nad srpskim narodom. Njima je danas jaka vojska trn u oku. Zato su napadi sve jači.

Ono što je sigurno jasno svima, jeste da ni jedna izmišljena afera koju plasiraju ne može da umanji vaš rezultat i ne može da umanji kredibilitet koji je vojska stekla poslednjih godina. Jasno je da svojim lažnim aferama oni ne mogu da prikriju svoje afere, jasno je svima i zašto su to radili i po čijim nalozima.

Molim vas, ministre, da ozbiljno razmislite o vraćanju vojnih sudova koje je Demokratska stranka ukinula zbog hapšenja generala Perišića.

Ali, ono što je važno je da su oni prošlost koja se više neće ponoviti, važno je da danas zaista sa ponosom možemo da kažemo da posedujemo najmodernije naoružanje, da vršimo svakodnevne obuke kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. To je upravo ono što je preduslov za mir. Možemo da kažemo da smo istinski vojno neutralna zemlja i da ne odgovaramo nikome. Ono što je za nas iz Pokreta socijalista najvažnije, jeste da je sve ovo okrenuto isključivo brizi za ljude.

S tim u vezi, moram istaći da je budžet Republike Srbije za Ministarstvo odbrane poslednjih godina povećan za kumulativno više od 35%, a da se plate povećavaju skoro svake godine. Strategijom nacionalne bezbednosti po prvi put su jasno i nedvosmisleno formulisani nacionalni interesi i to omogućava da naš izbor bude ne u NATO, da ovako osnažena vojska kaže – nikada se više neće ponoviti ni „Oluja“, ni „Bljesak“, ni „Martovski pogrom“ ni NATO agresija. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani oficiri, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički načelni jedinstveni pretres seta zakona vezanih za Vojsku Srbije i ja ću odmah reći da će poslanička grupa Jedinstvena Srbija u Danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave.

Ministre, na samom početku želim da kažem da je istorija srpske vojske istorija odbrane, istorija odbrambene politike, da je srpski vojnik kroz vekove bio cenjen i poštovan u svetu i od svojih protivnika. Danas je Srbija vojno neutralna država. Želimo da budemo slobodni da sarađujemo sa svima, da biramo svoju budućnost, ali da ne zavisimo ni od koga. Zbog toga nam je stalo do naše bezbednosti.

Srbija je poslednje godine napravila ozbiljan iskorak unapred što se tiče svoje vojske. Uložena su ozbiljna sredstva u modernizaciju Vojske Srbije. Podsetiću samo još jednom, kupovina „migova 29“ helikoptera. Ali, ono što je značajna stvar, napravljen je ozbiljan iskorak u napred što se tiče naše vojne industrije. Podsetiću samo, vozilo „Lazar“, zatim vozilo „Miloš“, ali isto tako i pešadijsko naoružanje.

Ministre, ono što mene naročito interesuje, a složićete se sa mnom, čini mi se da ćemo uskoro imati modernizaciju vojske što se tiče jednog moćnog PVO sistema. Samo ću reći da ćemo dopuniti ono što već godinama imamo, a to je „Kub“ i „Neva“. Ja sam malo vezan za „Kub“, ali radujem se da ćemo uskoro imati ovaj moćan PVO sistem.

S tim u vezi, moram da kažem, pre izvesnog vremena vežba koja je zajedno sa Rusijom bila u okolini Beograda, prikazan je, čini mi se, najsavremeniji raketni sistem u svetu „S-400“ i čini mi se da je, ministre, ovo prvi put da ovakav raketni sistem učestvuje na jednoj vojnoj vežbi van Rusije. Dakle, prikazana je njegova moć, ali isto tako i sistema „Pancir S“.

Ova vežba sa druge strane privukla je veliku pažnju, i o tome treba reći, ne samo naše javnosti, već i javnosti međunarodne, ali ono što jasno treba da kažemo, da Srbija tri puta više učestvuje na vežbama sa NATO i partnerskim zemljama nego sa Rusijom.

Isto tako često je u javnosti prisutno pitanje – politika NATO, da ili ne? Ja ću ovde podsetiti da je nas NATO pre 20 godina bombardovao, naneo nam ozbiljne žrtve i ozbiljnu štetu. Navodni povod za bombardovanje Srbije je bio lažni, izmišljeni slučaj Račak. Da je Račak bio čista izmišljotina i laž, ogromna laž, govori i činjenica da niko u Haškom tribunalu nije osuđen za ovu neviđenu laž i izmišljotinu, čak nije bio ni u jednoj optužnici.

U Račku su, ministre, složićete se sa mnom, eliminisani teroristi, a zbog tih terorista Srbija je bombardovana. U bombardovanju je ubijeno 2.500 ljudi, među njima 79 dece, ranjeno je 12.500 ljudi, među njima 6.000 civila i čak 2.700 dece. Posle toga sa vekovnih ognjišta sa Kosova i Metohije proterano je 250.000 Srba. Posledice bombardovanja i danas se osećaju u Srbiji.

Zbog vremena koje imam, samo ukratko da kažem, vraćajući se na same predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, najpre, kada govorimo o Predlogu zakona o Vojsci Srbije, treba reći da se ovim zakonom otklanjaju pravne praznine i nepreciznosti koje su dovele da ovaj zakon ne funkcioniše u mnogim oblastima, donesen je 2018. godine. Stvaraju se uslovi za obezbeđivanje povoljnijeg položaja profesionalnih vojnika, podoficira i oficira koji su u službi na određeno vreme. Vi ste malopre rekli da se radi, čini mi se, o 300 takvih ljudi, to je velika stvar za Vojsku Srbije i ja sam siguran da ćemo mi bez problema doneti ovaj zakon. Zakonom je predviđena i mogućnost predvidivog karijernog napredovanja za profesionalne vojnike i oficire. Isto tako, uvodi se čin kapetana prve klase i poručnika bojnog broda.

Kada je reč o Predlogu odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, treba reći da Srbija pokazuje da je aktivan činilac na očuvanju svetskog mira i stabilnosti, da su naši vojnici potpuno obučeni da učestvuju u ovim mirovnim operacijama, u mnogim operacijama, da ne širim, samo su naši plavi šlemovi nagrađivani.

Kada je reč o Predlogu strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije, prepoznaje se osnovna bezbednosna pretnja sa kojom se Republika Srbija suočava, to je jednostrano samoproklamovano proglašenje lažne države Kosovo. S tim u vezi, želim da pohvalim rad ministra Dačića na tome da čak 17 država povuče priznanje te lažne države Kosovo. Ustav Republike Srbije garantuje suverenitet i teritorijalnu celovitost Republike Srbije, a izričito određuje da je AP Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.

Ne dužeći više, zbog vremena koje imam, da kažem samo još jednom iz svega rečenog, reći ću samo da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić. Izvolite.