Zahvaljujem.

Kao što ste čuli, poslanici Stranke pravde i pomirenja su zadovoljni sa svakim predlogom koji ide u korist građana, otvaranja granica i omogućavanja lakšeg protoka ljudi i roba, posebno u onim područjima koja su ispresecana životno različitim graničnim prelazima, koji u prošlosti nisu postojali.

Kao što nam je bitan ovaj granični prelaz, isto tako građani Preševa su vrlo često ka nama išli sa zahtevom za otvaranje još jednog graničnog prelaza Cer-Sopot, koji je nekada, čini mi se, do 1996. godine i postojao i gde postoji celokupna infrastruktura, tako da bi taj prelaz u mnogome olakšao život običnih ljudi.

Sa druge strane, ovi granični prelazi koji su preko potrebni na granici između Srbije i Crne Gore u Sandžaku su zaista neophodni da se aktueliziraju i da se otvore čim pre, iz više razloga, a jedan je konkretan. Recimo, na tom prostoru Bihora i Peštera, ljudi su vekovima živeli, čak, ljudi s jedne strane granice imaju imanja sa druge strane granice. Recimo, ljudi iz Peštera imaju imanja na Bihoru ili sa Bihora na Pešteru, pa vrlo često kada žele da obrade svoju zemlju ili da prevezu stoku preko tog graničnog prelaza, imaju probleme. Bilo je čak i nekih komičnih situacija kada se, recimo, u toku leta na ispašu pošalje stoka sa Bihora na Pešter, pa se dogodi da se neka od tih krava oteli, onda je bio problem uvesti to tele, jer, ono sada pripada, rođeno je u državi Srbiji a majka mu je iz Crne Gore. Tako da je tu bila velika problematika. Recimo, o tome su pisani novinski članci, sprovođeni su i pravosudni postupci, čije je to tele, čiji ono pasoš treba imati?

Zato je zaista važno da se otvore ovi granični prelazi, da se omogući i olakša život običnog čoveka, ljudi koji obrađuju zemlju i koji imaju preku potrebu da im se to olakša.

Ova tema oko Šengena je izuzetno važna i mi smatramo, takođe, i snažno je podržavamo. Ovom prilikom ću iskoristiti ovu poziciju da pozovem i Bosnu i Hercegovinu, kao matičnu državu Bošnjaka, da se uključi u ovaj projekt i da olakša svim pripadnicima bošnjačke nacionalnosti koji žive u regionu i poslovanje i svaki drugi vid konekcija i veza, s obzirom da imamo ove administrativne i druge poteškoće. Mi smatramo da je ovo put kako bi se svi narodi Balkana mogli konkretnije udružiti i još više jačati svoje privredne, kulturne i druge konekcije.

S obzirom da je tu već pristupila Srbija, Albanija, Makedonija, evo, na pomaku je i Crna Gora, mislim da je vrlo važno i da Bosna i Hercegovina bude u sastavu ovoga Šengena, kako bi se omogućilo da u ovim privrednim i drugim konekcijama svi mi imamo više koristi, da na taj način jačamo i međusobno poverenje, da jačamo međusobno uvažavanje, da brišemo one stvari koje nas razdvajaju, a da se sa ovim poslovnim i drugim uvezivanjima iznova približavamo i da na zdravim osnovama gradimo svetlu budućnost za generacije koje dolaze, jer samo na taj način možemo ozdraviti celokupan prostor Balkana i samo na taj način možemo izgraditi budućnost u kojoj će svaki građanin ovih država imati svoju poziciju, imati svoje mesto i imati priliku da u tom jedinstvu različitosti izgrađuje i brendira svoj identitet, poslovni, kulturni, nacionalni, bez ugrožavanja bilo koga i bez toga da se takmičimo u negativnim stvarima, već hajde da se svi takmičimo u onome što nam može doneti korist i prosperitet na celokupnom balkanskom prostoru. Hvala.

Hvala, kolega Fehratoviću.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Samo kratko.
Kao što znate, između Srbije i Crne Gore, početkom ove godine, još uvek aktuelne godine, stupio je na snagu Sporazum o pograničnom saobraćaju sa Crnom Gorom. Stanovnici pograničnom prostora imaju mogućnost da izvade, kao što znate, odgovarajuća dokumenta kojima se omogućava da ne prelaze samo na zvaničnom graničnom prelazu, već na određenim mestima gde, takođe, mogu da pređu mimo graničnog prelaza. Mogu normalno da prevoze letinu. Znate već kako to izgleda.
Sa stokom je problem, znate, zbog bolesti i to je stvar koju ni jedna ni druga država ne dozvoljavaju, jer vi morate da kontrolišete transport, odnosno promet žive stoke zbog mogućnosti prenošenja raznih bolesti. To se posebno rešava.
Takođe, kao što znate, na tim mestima se ne vodi računa o radnom vremenu, nema radnog vremena, baš zato da bi ljudi… Šta, sad kad on ide, radi letinu tamo, sad treba da razmišlja da li će stići da završi. Seljačko sam dete i znam kako je to kad se juri da se pokosi pre kiše i baš te briga, radi se, samo da kiša ne padne, da ne uništi ono što će biti hrana za stoku čitave zime. Vodi se računa i o tome.
Da li će biti više ili manje prelaza? To je nešto o čemu moraju da razgovaraju obe vlade, obe države, da pronađu i ekonomsku opravdanost. Nekada, da budemo pošteni, se i odstupi od ekonomske opravdanosti zato što treba pomoći ljudima, i to nije nešto što je nečuveno i to treba da se radi, ali to mora biti sporazum dve strane, tako da od strane MUP-a uvek postoji dobra volja i uvek postoji prostor, kao što vidite i odgovarajući sporazumi su zaključeni. Nama je u interesu da naši građani mogu što slobodnije da putuju, da se kreću, da trguju, da rade, da prepoznamo svaku specifičnost.
Naravno, naši birači to znaju i svako otvaranje carinskog, odnosno graničnog prelaza vodi do ozbiljnih troškova. Tu sada treba zaposliti neke ljude iz carine, iz fitosanitarne, iz raznih drugih službi koje se bave prelaskom granice. To mora da bude i obostrana stvar, u krajnjoj liniji. Moramo se dogovoriti da li na našoj strani, crnogorskoj strani, ali kao što vidite iz ove prakse, mi jesmo tu za naše građane i jesmo tu da pomognemo. Hvala.

Hvala, gospodine Vulin.
Pravo na repliku ima gospodin Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi ministre,

Za ovaj granični prelaz kod Đerekara postoji inicijativa između opština Tutin i Petnica. To je u stvari jedan od prirodnih puteva koji je vekovima unazad bio spona između ova dva kraja. Bilo vi važno na tim prirodnim putevima, recimo, otvoriti ovakvu vrstu graničnih prelaza, a sa druge strane i bezbednosno je to u mnogome, a i korisnije. Imali smo situaciju, jer su to putevi obično gde se neki sivi poslovi rade, pa čak smo imali jedan od stravičnih događaja u prošlosti, da su pripadnici policije u okršaju sa mladićima iz tog kraja ubili jednog mladića. Dan danas taj slučaj nije rešen.

Zbog tih bezbednosnih i svih drugih razloga, na ovim prirodnim putevima bi bilo jako dobro, a s obzirom da postoji inicijativa i jedne i druge strane. Ohrabruje i podržavamo spremnost nadležnih organa Republike Srbije da se temeljito pristupi i ovome problemu, kako bi se olakšala svakodnevna komunikacija građana između obe strane. Naravno da bi dobro bilo pronaći neki način da oni koji se bave poljoprivrednim poslovima, bar za njih i njihova dobra, bilo da je to stoka ili neki drugi, nađe olakšavajuća okolnost kako bi se moglo prirodnije, lakše, jednostavnije koristiti sve ono što su prirodni resursi tog područja. Hvala.

Hvala.
Sada reč ima Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju prelaza voleo bih i sa Crnom Gorom da ti prelazi budu moderniji, širi i da brže dolazimo do njihovog tržišta i oni do našeg.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam govorio da je bivša Jugoslavija, a za koje je međunarodna zajednica smatrala da više nisu potrebne, ni moguće, bila zajednica pobednika i poraženih. Meni posebno pada teško problem sa Crnom Gorom. Dakle, Crna Gora je unela svoju kraljevinu, kao što je i Srbija unela svoju kraljevinu u tu prvu Jugoslaviju, odnosno zajednicu Srba, Hrvata i Slovenaca i zato mi to teško i pada.

Milo Đukanović je počeo i od Boga da otima. Dok je otimao od Srba i naroda, sad je počeo od Boga i pravoslavlja da otima. On pokušava da zaokruži lažni nacionalni identitet itd, ali nemaju razloga da nas mrze. Slovenci, njihove države ne bi bilo da nije bilo pobede srpske vojske.

Ne bi bilo ni Hrvatske da nije bilo pobede srpske vojske od 1914. do 1918. godine. Ne bi bilo ni Bosne i Hercegovine, ne bi bilo ni Makedonije, nemaju razloga da nas mrze. Srbi su uvek oslobađali druge i sada ih oslobađaju od uticaja da ne budu drugorazredni, trećerazredni protektorati, da budu svoji na svome, pod znacima navoda.

Dame i gospodo, posle Slovenaca više nas mrze, izgleda, Makedonci. Posle Makedonaca više nas mrze Hrvati. Posle Hrvata više nas mrze kosovski Albanci, a najviše nas mrze montenegrini ili milogorci, nazovite ih kako hoćete.

Dakle, stvaranjem tog lažnog identiteta, pretapanjem Srba u milogorce, oni koji su pretopljeni najviše mrze one od kojih su nastali.

Moram da podsetim Mila Đukanovića, koji se poziva na okupaciju od Srbije, pa sad zbog te okupacije hoće da otme imovinu Srpske pravoslavne crkve, jeste odluka Podgoričke skupštine došla do toga da se Crna Gora odrekla državnosti u ume nove Kraljevine. To je uradila i Srbija, ali ono što Milo Đukanović neće da kaže, Podgorička skupština je donela Odluku u ime Crne Gore sa teritorijom iz 1914, a obala Crne Gore je bila od Ulcinja do Sutomora. Jel tako, gospodine Martinoviću?

Dakle, Boka Kotorska je posebnom odlukom ušla u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca prisajedinjujući se Srbiji, a ne prethodno Kraljevini Crnoj Gori. Podgorička skupština ako negira, ako negira sve te odluke, onda negira i teritoriju, negira Boku Kotorsku. Onda Boka Kotorska nije njegova.

Ne razumem zašto tolika mržnja prema nekome ko je oslobodio deo teritorije koja je sada pripala Crnoj Gori? Nema ni jednog razloga da otima imovinu Pravoslavne crkve, nema ni jednog razloga za toliku mržnju prema oslobodiocima koju sada iskazuju Milo Đukanović i grupa milogoraca oko njega. Hvala.

Hvala kolega Rističeviću.

Sada reč ima Nemanja Šarović.

Izvolite kolega Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, lepo je čuti kako pojedini poslanici pravilno razmišljaju, ali je problem što se ta njihova razmišljanja ne slažu sa stavovima Vlade koju podržavaju.

Tačka o kojoj mi danas diskutujemo je zapravo još jedna potvrda da Srbija i dalje i da vlast u Srbiji, pre svega režim nema nikakvu ideju šta i kako dalje, već je ovde apsolutno sve marketing.

Vi nikakve nacionalne interese niste utvrdili, vi nikakvu nacionalnu strategiju niste utvrdili, vi ni jedan potez ne povlačite planski, već se sve radi od danas do sutra. Sve je marketing, pa ako ponestane ideja, prva koja vam padne na pamet, kakva god bila, vi krećete u realizaciju, vi krećete u obećanja i znate, u ostalom, šta god da bude kasnije od toga vi ćete tu jednu obmanu zameniti drugom, trećom, petom, desetom i tako vi vladate, evo, već Bogami, osmu godinu.

Vi pričate nama kako je izuzetno dobro što se otvaraju, odnosno što se ti granični prelazi, kako vi kažete, oslobađaju nepotrebnih papira, kako će se sad lakše putovati, kako će sad naša privreda procvetati. Valjda ćemo mi Makedoncima izvoziti paradajz i šiptarima, a ne oni nama. Ali, sve su to zapravo prazne reči.

Voleo bih da vi, gospodine Vulin, da nama pokažete neki zvaničan dokument i zvaničnu analizu koju je uradilo Ministarstvo odbrane vezano za eventualnu implementaciju tog sporazuma i za eventualno uspostavljanje „mini Šengena“, da vidimo mi kako će eventualno uspostavljanje „mini Šengena“ uticati na bezbednost u Srbiji. Evo, dajte odmah nam pokažite i da vidimo koliko ste takvih studija izradili i recite nam koliko je drugih ministarstava izradilo slične studije.

Da ste vi iole ozbiljni ljudi i da ste iole ozbiljan režim, vi biste ozbiljno i dugo, prvo, analizirali sve moguće posledice sklapanja pojedinih sporazuma, pa tek onda eventualno pristupili njihovom sklapanju i njihovom promovisanju.

Vi ste nastavili tamo gde su žuti stali. Ne samo da ste nasledili kadrove, vi se nasledili njihovu ideologiju i kao što su oni kao Švaba - tra-la-la ponavljali priču, praznu priču o toj nekoj svetloj evropskoj budućnosti, to radite i vi. Jedini je problem što, evo, za koji dan stiže i 2020. godina i punih 20 godina od petooktobarske buldožer revolucije, a vi ste podjednako udaljeni od EU danas kao što ste bili i pre 20 godina. To govori ne samo o nesposobnosti svih proevropskih režima koji su uništavali Srbiju od 2000. godine do danas, već potpuno jasno govori i o činjenici da vas ta tzv. Evropa ne želi.

I predsednik Srbije je rekao – sve i da ispunimo sve uslove nije siguran da bi Srbija bila član 2025. godine, sutra da ispunimo sve uslove i naravno da ne bismo bili i nećemo biti ni 2035. godine i nije to uopšte problematično, hvala Bogu što nećemo, ali je problem što vi uporno postupate po ultimatumima i po diktatu koji dolazi iz EU.

Da je ta šarena laža blizu, da je ta šargarepa blizu, a vama i Evrope više ni tom šargarepom ne mašu, a čini se da vi sve više i više entuzijazma imate i da ste sve servilniji kako vam stiže jedan po jedan predstavnik EU, vi se poubijaste ovde ko će pre da ispuni njihove uslove. Menjate zakone, menjate članove REM-a, odlažete kako, sami kažete, datum izbora. Možda se suprotno Ustavu i zakonu odložili i lokalne izbore u nekoliko opština u Srbiji. Možda zato ne raspisujte izbore na KiM u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije.

Međutim, kako nestane drugih ideja, vi kažete „mini Šengen“. Šta vi mislite, gospodine Vulin, koliko će Srba kada se otvore granice pohitati u Albaniju ili na KiM, lepo na autobus pa put Prištine ili put Tirane, da tamo nađu posao i da tamo nađu sreću za sebe i svoju porodicu? Šta mislite koliko će takvih biti?

(Aleksandar Vulin dobacuje.)

Malo glasnije, ministre, ne mogu da vas čujem. Malo glasnije morate.

Kasnije ćete? Dobro.

Slično je i sa trgovinom. Znate, kao što se u Hrvatskoj ne kupuje roba iz Srbije samo zato što je iz Srbije i nema potrebe da vode posebnu kampanju jer oni gaje tu bolesnu mržnju prema srpskom narodu, znate naš narod kaže – poturica gori od Srbina i tako će biti slično i sa ovim, gori od Turčina, pardon, tako će biti ukoliko se uspostavi i „mini Šengen“.

Druga stvar, mi smo članica CEFTE, gospodine Vulin. Da li vi kao ministar u Vladi Republike Srbije možete da odgovorite na jedno prosto pitanje? Ana Brnabić, predsednik Vlade je obećala građanima Srbije da će pokrenuti postupak pred Arbitražnim sudom CEFTA zbog toga što je Priština uvela, jednostrano kršeći odredbe CEFTA sporazuma, koji je u ime KiM potpisao UNMIK, takse od 100% i obećala je Ana Brnabić da će pokrenuti spor pred Arbitražnim sudom CEFTA. Da li je to urađeno, gospodine Vulin, ili nije?

Postavio sam i poslaničko pitanje u pisanoj formi, pitao nekoliko ministara, Anu Brnabić nismo videli, nisam imao duže vreme priliku da je pitam, međutim, odgovora nema. Recite građanima Srbije, to ste dužni, da li je takav zahtev podnet ili nije, jer postavlja se pitanje, ako u okviru CEFTA sporazuma gde je Srbija član, vi niste u stanju da zaštitite interese srpske privrede, a značajno je smanjen plasman proizvoda iz centralne Srbije na teritoriju KiM, zašto vi mislite da ćete biti u stanju da zaštitite interese privrednika iz centralne Srbije u okviru bilo kog sporazuma i dalje, bilo šta što je u interesu Srbije i srpskog naroda se ne primenjuje.

Vi ste se hvalili time da ste ispunili sve obaveze Srbije prema Briselskim sporazumima, i kukumavčite, kažete oni su imali samo jedan, pa ni taj jedan ne ispunjavaju već evo, šest godina. Da li je to za pohvalu i zašto to nije jedan od uslova za nastavak pregovor. Svojevremeno ste govorili ako se dole formiraju vojne snage, vojska Kosova, kako je oni zovu, neće biti pregovora, i taj uslov ste sada zaboravili. Sada se samo traži da se povuku takse. Zašto ne tražite formiranje zajednice srpskih opština? Ne zato što će imati neki uticaj, ako slučajno bude formirane, ne zato što će imati neki značaj, već zato što šiptarska strana to nikada neće uraditi, i to je način da se zaustave ti pregovori koji Srbiji ne mogu doneti ništa dobro.

Vi ste juče govorili, gospodine Vulin o nacionalnoj strategiji odbrane i kažete po prvi put država Srbija se obavezala da zaštiti Srbe bez obzira na to gde žive, da zaštiti slobodu veroispovesti. Ne znam da li vas je neko obavestio, dobar saradnik vašeg režima Milo Đukanović, suprotno svim zakonima i civilizacijskim normama otima imovinu SPC u Crnoj Gori, otima pravo svojine. Vučić kaže – šta god kada bismo rekli to bi bilo mešanje u unutrašnje stvari druge države, čak i kada se otima pravo svojine, kada se otimaju manastiri, kada se otimaju svetinje. Da li će oteti i mošti Svetog Vasilija? Može li se i to zakonom i može li se na bilo koji način isprovocirati neko iz Vlade Republike Srbije da makar digne glas i pokaže da Srbi u Crnoj Gori nisu sami.

Vi gospodine Vulin, govorite o nacionalnoj strategiji odbrane a 82 dana u pionirskom parku štrajkuju, protestuju, traže svoja prava ratni vojni invalidi i veterani proteklih ratova. Koja strategija, ako mi ne poštujemo ratne vojne invalide i veterane? Koliko se puta u Narodnoj skupštini Republike Srbije razgovaralo o LGBT populaciji, bitno da ste regulisali njihova navodna, prava, bitno da ste amnestirali dezertere i vi i vaši prethodnici, ali zato vas ne zanimaju veterani i ratni vojni invalidi. Zašto? Zato što su možda previše pristojni za vaš ukus. Zato što nisu ko taksisti blokirali centralne beogradske ulice da bi dobili subvencije i da bi rešili svoj problem.

Vi niste navikli da neko na pristojan i civilizovan način strpljivo i istrajno iskazuje svoj stav i bori se za svoja prava, i oni su očigledno rešeni da to čine dok nekog u Vladi Republike Srbije i u režimu ne postane sramota, i dok ne kaže – evo, malo ćemo se pomeriti i potruditi da saslušamo te ljude i da uvažimo prava koja oni traže.

Znate, nemojte misliti, znamo mi zašto se ćuti i povodom ratnih vojnih invalida i povodom otimanja imovine SPC u Crnoj Gori. Zar, Aleksandar Vučić, koji je dobio najviši orden SPC, za delatnu ljubav prema crkvi nije trebao da bude prvi koji će reagovati, ali ima izgleda i nekih veza koje su starije, poput one iz pariskog RIC-a, kada su se slučajno sastali Toma Nikolić, Aleksandar Vučić, Stanko Subotić Cane žabac, kralj duvanske mafije i Milo Đukanović. Po meni je to jedini razlog što se ne reaguje, a to je vaša dužnost.

Hvala, gospodine Šaroviću.
Sada reč ima Aleksandar Marković. Izvolite.