Zahvaljujem predsedavajući.

Prethodni govornik je zaboravio da pomene i Milovana Brkića iz „Tabloida“ kada je nabrajao sve ovo što je nabrajao.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je 359 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, a za koji uredno primaju platu. Na taj način šalju jasnu poruku kakav je zapravo njih odnos prema funkciji koju obavljaju, kakav je njihov odnos prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Gospodine ministre, taman kada pomislite da su neki da kažem iz ovog Đilasovog saveza dostigli svoj maksimum u svojoj mržnji prema sopstvenoj državi, prema građanima, prema Srbiji, taman kada pomislite da ne mogu više od toga, da su dostigli maksimum u pokušajima da se nanese i politička i ekonomska i moralna šteta, oni nas demantuju i pri tom, tu ne mislim samo na „Krušik“ i na Valjevo, a ogromna je šteta naneta i moralna i politička i ekonomska, ali juče su definitivno nadmašili sebe u tom smislu. Dostigli su vrh, a može se reći da su dotakli dno, ali u moralnom smislu da su dotakli dno.

Gospodine ministre, ja sam juče tri puta morao da preslušavam konferenciju za štampu izvesne Marinike sa još ne utvrđenim prezimenom, jer nisam mogao da verujem šta slušam. Nisam želeo da verujem da je moguće da neko u sred Srbije, da neko u sred Beograda, da neko ovde u Narodnoj skupštini iznosi onakve bestidne tvrdnje, iznosi onakve monstruozne klevete na račun države Srbije, na račun građana Srbije i na račun rukovodstva.

Nisam želeo da verujem da je moguće da neko u sred Srbije povede ovako monstruoznu kampanju i protiv Srbije, ali i protiv srpskih nacionalnih interesa. Razumeo bih gospodine ministre da je to došlo od Kurtija, od Pacolija ili bilo koga iz Prištine. Mogao bih čak da razumem da je to došlo od nekih raznih Izetbegovića iz Sarajeva, mogao bih da razumem da je to došlo iz Zagreba. Tamo je trenutno na delu takmičenje u tome ko više mrzi Srbiju i srpske nacionalne interese. Čak bih mogao da razumem ministre da je to došlo i od Mila Đukanovića, koji otima ovih dana i srpsku crkvu i srpske svetinje i sve ono o čemu je pričao i prethodni govornik Marijan Rističević. Sve bih to mogao da razumem, navikli smo na to od njih, ali ovaj stepen mržnje prema sopstvenoj zemlji, prema sopstvenim građanima, to ne umem da objasnim.

Dakle, ili je u pitanju patologija, čista patologija, čista mržnja iz pakosti ili ne znam već, ne umem to da objasnim, ili možda radi gospođa Marinika sa ne utvrđenim prezimenom, možda radi za nečije interese.

Ja sada pitam – da li je svesna Marinika Tepić, ili kako god se prezivala, da li je svesna koliku je štetu napravila Srbiji? Da li je svesna kakve posledice može da ima ono što je tvrdila? Da li je svesna kakvu je političku štetu napravila i zemljama koje su povukle priznanje lažne države Kosovo? I, konačno, za čije interese radi Marinika Tepić, kada je spremna da iznosi onakve monstruozne tvrdnje? Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Reč ima ministar Vulin.
Javio se i Nemanja Šarović, mada ne vidim po kom osnovu.
Nije vas, pomno slušam svaku reč.
Reč ima Aleksandar Vulin. Izvolite.

Koristim priliku što se nalazim za skupštinskom govornicom, da obavestim građane Srbije da vraćanje 63. padobranske u rang brigade i 72. za specijalne operacije u rang brigade, da su se oglasili i Šiptari. Bedžet Pacoli, taj isti kome Marinika Tepić, obezbeđuje prostor i obezbeđuje priliku da govori, sada je napao Vladu Republike Srbije, konkretno mene, zato što, kako kaže, vaskrsavam zločinačke ratne brigade. Brigade koje su činile zločine u BiH, brigade koje su činile zločine na KiM, zločinačke brigade.
Koristim ovu priliku, izvinite poštovani poslanici, ako govorim o nečemu što nije u temi, možete da kažete da je ovo zloupotreba, ali jednostavno osetio sam potrebu da još jednom stanem u zaštitu svih naših pripadnika, svih naših boraca, svih koji su branili ovu zemlju, a posebno pripadnika 63. padobranske i 72. specijalne brigade za specijalna dejstva, da još jednom potvrdim koliko je naša zemlja posvećena odbrani onih koji su je branili. Čim vidite ko vas napada za nešto, vi znate da ste nešto veliko i dobro uradili za srpski narod, da ste dobro i veliko uradili za srpsku vojsku.
Ja sam jutros imao sastanak i sa predstavnicima određenih boračkih udruženja koji upravo okupljaju bivše pripadnike i 63. i 72, koji su iskreno ponosni što se njihova država konačno uspravila i što je znala šta će je čekati, ali je to uradila i vratila ove slavne jedinice u rang brigade kako im i pripada.
Očekujemo i dalje napade, očekujemo da ćemo biti napadani, kao što smo odmah videli i od naših i od državljana Srbije koji su odmah našli načina da napadnu svoju zemlju zbog toga, ali znamo da radimo pravu stvar. Tako se čuva Vojska Srbije i tako se jača Vojska Srbije i nema tog Pacolija, Tepićeve ili koga već, ko god nas bude napadao zbog koga ćemo prestati da se borimo za jačanje Vojske Srbije. Hvala.

Hvala, ministre Vulin.
Pravo na repliku ima Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, ja sam govorio o stanju u odnosima sa Crnom Gorom. Otimanje imovine Srpske pravoslavne crkve nije posledica nemara srpskog rukovodstva niti je to revanšizam za neke odluke. To je pre svega pokušaj da se isprovocira Srbija, da prerano i preterano reaguje i pokušaj da Milo Đukanović završi zaokruživanje svog nacionalnog identiteta tzv. Milogorci ili kako se već zovu, Montenegrini, dakle to je njegov pokušaj, s jedne strane, da isprovocira da digne tenzije itd, jer on stalno plovi na tome kako, eto, on spašava, ne znam Crnu Goru, spašava prostor od Miloševića, pa sad spašava od ruskog uticaja koji ide preko Srbije itd. To je non-stop taj pokušaj njega da kod zapada dolazi do simpatija i do nekog novca i nekih odluka u njegovu korist i sada pokušava da se kao on približi EU, evo on se bori protiv ruskog uticaja itd. da preko reda nešto uradi što mu ne sleduje. To je taj pokušaj.

Ali, vi znate onu čuvenu izreku, kaže – poturica gori od Turčina, a jedan poslanik koji ustaje ovde 12 sati, obično dođe tako ustane u pola 12, dođe tako onako podšklobučen, kao da je spavao pored vlažnog zida, on je danas izrekao neverovatno, kaže – poturica gori od Srbina. Ja mislim da je to najteža povreda nacionalnog dostojanstva Srba. hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.

Povreda Poslovnika Nemanja Šarović.

Izvolite.

Mislim da je sada jasno, gospodine Marinkoviću, da imam pravo na repliku, pominjao me je gospodin Marinković.

Ja sam, naime, napravio lapsus i umesto – poturica gori od Turčina, rekao – poturica gori od Srbina. To je, kako kaže Marijan Rističević, to je uvreda za Srbe, jer Marijan Rističević valjda tvrdi da su poturice bolji od Srba. Jel to tvrdite gospodine Rističeviću? Ako je to uvredljivo, taj lapsus, onda ispada da su poturice bolje od Srba. Naravno da nisu i bolje bi vam bilo da pazite kada izazivate replike, kao što i gospodinu Markoviću, koji mene ispravlja, govoreći o istorijskom sastanku u Ricu, na kome su prisustvovali i Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić, Stanko Subotić Cane Žabac, Milo Đukanović, i on kaže da je bio Milovan Brkić. Nije, nego je bio Marić. Marić je bio, pomešali ste gospodine Markoviću, vi ste tada sa devojkom bili u onom upravnom odboru, pa se niste u to vreme mnogo bavili politikom.

Što se tiče gospodina ministra, meni je drago gospodine Vulin da ste vi priznali da nemate ni jedan dokument i ni jednu analizu da nije uradilo Ministarstvo odbrane kako bi eventualno pristupanje tom tzv. „mini Šengenu“ uticalo na bezbednost Srbije. Ako je to što ponovo formirate 63. padobransku i 72. brigadu za specijalna dejstva, ako je to odgovor gospodine Vulin, onda svaka vam čast.

Dakle, to su jedinice koje su ovenčane slavom, koje su legendarne i mi iz SRS pozdravljamo takve poteze. Oni će doprineti podizanju nacionalne svesti, ali nije dovoljno samo vratiti jedinice, treba i ljude koji su krvarili u tim jedinicama, a 82 dana štrajkuju u Pionirskom parku, treba i njih malo pogledati i saslušati.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o mojoj povredi Poslovnika? (Ne)
Hvala vam.
Poslovnik ima prvo Marijan Rističević, pa Aleksandar Marković.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103. stav 7. i 8, ali ne insistiram da se ta odluka primeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi mi koji dolazimo u Skupštinu, prolazimo pored cara Dušana i vožda Karađorđa, svi mi koji prolazimo. Kaže vožd Karađorđe ovako, je li tako gospodine Martinoviću, car Dušan drži neku topuzinu, ali drži i zakon, dakle drži zapisano, tu je i ta poslovica kod Njegoša bila, verovatno da je negde prepisao iz nekih spisa od cara Dušana, kaže – poturica gori od Turčina. Kada neko kaže – poturica gori od Srbina, taj je Srbima zamenio nacionalni identitet. Karađorđe je glavu recimo izgubio da se to ne bi desilo, dizao je ustanak da Srbi ne bi bili Turci.

Kad neki poslanik, koji tu dođe sanjiv, dajte mu kafu, šećer, dajte mu nešto malo da se razbudi. Nije ga prozivao ni jedan gospodin Marinković, niko ga nije prozivao, sve mu se nešto priviđa. Od Srba mu se priviđaju Turci. Karađorđe je glavu izgubio, dakle Ćurčija je napunio, poslao u Stambol da bi sprečio da Srbi budu Turci. Kad neko izjednači Srbe sa Turcima, za mene je to kao poljoprivrednika, kao seljaka, kao neko ko vožda Karađorđa gleda kao seljačkog ustanika itd, kao vođu seljačke vojske koja je ratovala za slobodu nacionalni identitet za svoje imanje, koja nije mrzela one ispred sebe, već volela one iznad sebe, volela svoj identitet. Za mene je to bila neviđena uvreda, ali kada putujete od Vranja i kada pomešate Prohor Pčinjski sa drugim prelazom itd, kada dođete sanjivi, hajde da mu oprostimo. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Aleksandar Marković, po povredi Poslovnika. Izvolite.