Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Ana Brnabić.
Izvolite.

Hvala.
Poštovani narodni poslaniče, reći ću samo da ste u potpunosti u pravu. Ja sam rekla u poslednjih nekoliko dana, ponoviću to i danas u Narodnoj skupštini, ako mogu tako da kažem, naša namenska industrija je pod baražnom paljbom. Dakle, napadnuta sa svih strana i nije slučajno da se istovremeno napadaju i „Krušik“ i postoji neka afera, kao i u „Prvoj petoletki“ i u „Milan Blagojević“ Lučani i generalno je naša namenska industrija izložena jako, jako velikim napadima sa raznih strana, a bila je potpuno uništena od strane tih koji je danas napadaju. Ti su je, u vreme dok su bili na vlasti i uništili.
Namenska industrija, koja je još u vreme bivše Jugoslavije bila jedna od vodećih u svetu, izuzetno jaka industrija, koja je zapošljavala veliki broj ljudi, donosila značajne prihode u budžet, tadašnje države. Uspeli smo, ne mi, ali ovi koji su bili tada odgovorni za vođenje zemlje, da u potpunosti devastiraju našu vojnu industriju.
Onda je polako krenulo ulaganje u namensku industriju i u trenutku najviše kada je Aleksandar Vučić bio ministar odbrane, posvećeno radio na tome, kao što posvećeno radi na svemu. I ciglu po ciglu, korak po korak, mi smo ponovo uspeli da podignemo našu namensku industriju. Ogromnim ulaganjima, ogromnim zalaganjima i ogromnim trudom, jer nije to bilo lako ni staviti na noge, ni promovisati partnerima u inostranstvu, nekim inostranim tržištima da mi ponovo imamo našu namensku industriju, da je ona kvalitetna, da imamo sve sertifikate, da imamo sve dozvole i da radimo, poslujemo u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.
Nažalost, usled raznih interesa, kao što sam rekla, sa strane, danas je naša namenska industrija pretrpela jako veliku štetu. Biće potrebno još mnogo sada i vremena i energije, i još mnogo novca, da povratimo to što smo imali. Namenska industrija, generalno vojna industrija širom sveta je industrija koja je, pa i prirodno i logično industrija kojoj se posvećuje, zaista velika pažnja, u smislu ko sa kim posluje, sa kakvim dozvolama, pod kakvim uslovima, da li izvozite ili prodajete onima kojima ne bi smeli da izvozite i prodajete.
I mi nikada, u poslednjih nekoliko godina, od kada smo ponovo podigli našu namensku industriju, nismo bili ni na kakav način ugroženi, u smislu da je bilo ko, od Rusije do Amerike, u bilo kom trenutku rekao da Republika Srbija, ne posluje u skladu sa svim međunarodnim standardima i normama. Dakle, trudili smo se, uvek vodili računa, posebnu pažnju poklanjali tome da radimo u skladu sa međunarodnim standardima i da tako gradimo poverenje svih međunarodnih faktora i svih međunarodnih partnera.
Ono što se desilo je, da je taj napad, odakle god bio orkestriran, došao iznutra i da nas niko sa strane nije napao, ili bilo ko drugi optužio da je Srbija izvozila oružje, tamo gde nije smela da izvozi.
To su uradili ljudi, političari u Srbiji, političari iz SZS, su napali namensku industriju sopstvene zemlje, bez da se tome, u bilo kom trenutku, bilo ko iz inostranstva priključio, osim nekih, takozvanih istraživačkih medija, kojima je čovek, koga oni nazivaju uzbunjivač, a koga ja i čiju ulogu neću definisati, zato što nije na meni, nego na relevantnim organima Republike Srbije, pre svega pravosuđu, da kaže kakva je njegova uloga bila.
Ali, imate čoveka koji je godinama radio u „Krušiku“, u izuzetno osetljivoj, bezbednosno osetljivoj namenskoj industriji, sakupljao tajne podatke i prosledio ih stranim medijima, istraživačkim, takozvanim, istraživačkim medijima, u Bugarskoj.
I onda je "Krušik" krenuo da gubi poslove sa partnerima sa kojima smo trgovinske veze stvarali naporno godinama, a te poslove su počele da dobijaju bugarske firme. I u svemu tome učestvuju našu političari.
Tako da je to jedna stvar kojoj svi zajedno moramo nekako da se odupremo. Da se odupremo zbog Srbije i zbog svih ljudi i porodica koje zavise od namenske industrije, a ima ih hiljade. Nažalost, šteta je već učinjena. Na svu sreću nikada zaista nije bila upitna uloga Srbije u smislu da je bilo ko relevantan rekao da je Srbija izvozila negde gde nije smela da izvozi i radila sa partnerima koji su pod sankcijama. I sve što je rečno je sa naše strane dokumentovano, argumentovano, opovrgnuto, ali ćemo morati još mnogo, mnogo da se trudimo, još značajne finansije resurse da uložimo da bi namensku industriju, a posebno "Krušik", posebno Valjevo vratili tamo gde je bilo pre ove nameštene afere. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedno od pitanja je za ministra zdravlja - koliki je napredak učinjen iz oblasti zdravstva Srbije, u odnosu na zemlje Evrope, poslednjih godina, obzirom da smo bili poslednji po kvalitetu zdravstvenih usluga u svetu, dok su vladali ovi koji bojkotuju Narodnu skupštinu.

Takođe, pitanje za predsednika Vlade ili nekog člana Vlade - šta će država preduzeti, a napraviću jedan uvod, da je 2007. na 2008. godinu, Vuk Jeremić, Borko Stefanović su američkoj ambasadi kod Dženifer Braš tražili da Vlada SAD utiče na kosovske Albance da proglašenje lažne države Kosovo, proglašenje nezavisnosti ostave do posle izbora da bi Boris Todić bio izabran za predsednika. Depeše "Vikiliksa" to jasno pokazuju, da su u ambasadu išli Dragan Đilas koji se uz put žalio na Konuzina, kao borac protiv ruskog uticaja, Borko Stefanović i Vuk Jeremić i da su u toj situaciji obećali da će kao vlast tadašnja poštovati crvene američke linije. Posle toga su aktivno učestvovali u izgradnji divlje države Kosovo, tako što su tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde, a da niko to od njih nije tražio i na čemu sad Tači temelji kosovsku nezavisnost, takođe su pregovore izmestili, zajedno sa Borisom Tadićem iz UN u EU i tako eliminisali Rusiju i Kinu. Ono što kao vlast nisu uspeli da dovrše ovih dana, pokušavaju da to dovrše kao opozicija.

Vama je svakako poznato šta je Marinika Tepić izjavila pre neki dan ovde na konferenciji za štampu u Narodnoj skupštini, govoreći da su povučena priznanja lažne države KiM, da su plaćena novcem, upravo od izvoza naoružanja iz namenske industrije, te da je navodno Vlada Republike Srbije, ministar spoljnih poslova novcem dobijenog od izvoza naoružanja, platilo drugim državama da povuku priznanje lažne države KiM.

Kao neko ko je ugostio delegaciju Gane, ja znam da to nije istina, ali zbog javnosti tražim da nam kažete, kao predsednik Vlade i kao ministri, šta će država preduzeti da zaštiti nacionalne i državne interese, odnosno na koji način će sankcionisati ovakvo ponašanje Marinike Tepić koja je samo rekla ono što je Dragan Đilas napisao? Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Lončar.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, ono što svi znaju, a to je da i što su svi osetili u kakvom je položaju i stanju bilo naše zdravstvo, naš zdravstveni sistem za vreme ljudi koje ste vi sada pominjali. Još jednom moram da podsetim da tada nisu postojali parametri koji su mogli da se uzmu u obzir da bi mi uopšte bili na toj listi. Onda se jedva uspelo da dođemo na tu listu, da budemo poslednji, a za ovih par godina napornog rada i velikog ulaganja zahvaljujući svima vama, zahvaljujući svim građanima Srbije, a pre svega zahvaljujući Aleksandru Vučiću koji je imao viziju, zahvaljujući njemu koji je znao šta treba i kako da se uradi i šta da se podrži, mi smo došli dotle da smo prestigli mnoge zemlje Evropske unije u tom zdravstvenom indeksu.
Naravno da to nije dovoljno i naravno da tu nećemo stati, ali molim sve građane da razumeju jednu stvar, da nije lako kada zateknete jedan totalno razrušen sistem i kada krenete da zaustavite njegovo propadanje i da krenete da ga uspostavljate, da ga poboljšate i onda morate da se skoncentrišete bukvalno na sve stvari, ne možete na jednu ili dve stvari pa da njih samo forsirate, već sve.
Da vas podsetim kako su nam izgledali objekti, i ambulante, i domovi zdravlja, i bolnice, i Klinički centri, kakve su bile nestašice lekova i drugog materijala, da su bile zabranjena davanja specijalizacija, da od opreme nismo imali akceleratore, da su ljudi umirali čekajući na zračenje, da su sve to stvari koje su morale da se poprave, a da znate da to nije bilo ni malo lako, ni malo jeftino i koliki procenat budžeta ide da bi se to uradilo.
Podsećam da smo mi sistem, koji je i dalje besplatnog zdravstva, gde građani ne učestvuju, gde im je pokriveno zdravstvo. To je jedna od retkih zemalja koje to imaju. U svim drugim zemljama to je drugačije i to je mnogo skuplje, građani to moraju da plaćaju.
Napravili smo Klinički centar u Nišu, završava se Klinički centar u Beogradu, kreće Klinički centar u Novom Sadu, napravljena je onkologija II, stigli su akceleratori u dovoljnom broju, u januaru ili februaru stižu, otvorićemo još dva akceleratora i skener u Kamenici. Mnoge bolnice obnovljene, mnogi domovi zdravlja obnovljeni, kupljena nova oprema iks–nož, gama–nož, najnovija magnetna rezonanca za decu, skeneri, kupljeni najnoviji lekovi, inovativni lekovi za obolele od karcinoma i od drugih bolesti, osnovan budžetski Fond za lečenje dece sa retkim bolestima koji ne mogu da se leče ovde, da mogu da se leče u inostranstvu, dovedeni desetine stranih stručnjaka da ovde pomažu našoj deci i našim građanima da ne moraju da idu u inostranstvo, dato više hiljada specijalizacija, zaposleno više hiljada lekara, medicinskih sestara, posebno ponosan na zaposlene najbolje naše studente medicine, najbolje medicinske sestre i medicinske tehničare. Sve je to deo samo onoga što smo uradili, ali predstoji još mnogo posla iz razloga što želimo da to osete svi, da osete svi zaposleni u zdravstvu i da osete svi pacijenti.
Podsetiću vas da su najveća povećanja plata bila u domenu zdravstva, posebno za medicinske sestre, s tim će se nastaviti i dalje. Ne samo da su povećane plate, nego se omogućava da se usavršavaju takođe o trošku države i lekari i sestre.
Ono što danas rešavamo i mogu da vam kažem da danas Vlada komisije odobrila, znači u narednih par dana biće raspisan konkurs za 800 servirki i spremačica za sve zdravstvene ustanove u Srbiji, plus još 500 lekara i medicinskih sestara takođe za celu Srbiju. Ta je odluka doneta danas.
Podsetiću vas da je pre par dana isto doneta odluka o zapošljavanju još 1.200 medicinskih sestara i tehničara za celu Srbiju. Znači, to su te vesti, sagledali smo situaciju, borili smo se za sestre i za lekare, sada se borimo i za servirke i spremače. Hoćemo i da njima poboljšamo uslove, prekontrolisaćemo koeficijente koje su dobijali, da li je negde loše izračunato da im se to nadoknadi, plaćaće im se naravno prekovremeni rad, stimulacija za one koji to zaluže i koji rade.
Znači, pokušavamo da o svakom u sistemu zdravstva, da li je to zaposlen ili je pacijent, da mu omogućimo što bolje uslove i da budu što zadovoljniji.
Taj rad i ta borba neće biti ni malo laka, ni malo jednostavna, ni malo jeftina, ali mi drugog izbora nemamo i zato očekujem od vas da podržite to i da se zajedno sa nama borite, da ne podležete dnevno političkim aktivnostima, da se ne prebacuje politika na zdravstvo, da je to nešto što mora da ostane iza nas, što to nema veze sa nekim dnevnim političkim, jer to je nešto čime ćemo se mi sutra ili ponositi ili stideti. Neće nas niko pitati da li je tada bila neka politička borba, pa zato to trpi, zato to nismo uradili. Ono što uradimo moramo da budemo ponosni na to.
Još jednom vas molim da svi zajedno učestvujemo u tome i da omogućimo da naše zdravstvo bude onako kako naši građani i naši zaposleni u zdravstvu zaslužuju. Hvala vam.

Reč ima gospođa Ana Brnabić.
Izvolite.

Vi ste, ponovo moram da kažem, narodni poslaniče, potpuno u pravu. Po svim lako poverljivim informacijama iz „Vikiliksa“, Vuk Jeremić i Borko Stefanović su pred proglašenje nezavisnosti Kosova tražili od SAD i iz ambasade SAD u Beogradu, da se datum proglašenja nezavisnosti tzv. republike Kosovo pomeri tako da se proglasi nakon predsedničkih izbora. Što je zastrašujuće.
Zastrašujuće je zato što vi u trenutku jedne nacionalne katastrofe razmišljate o izborima, a ne o KiM, i ne šta će se desiti sa Srbima na KiM, i ne šta bi još dodatno kao država, pa makar u tim poslednjim danima pred tu nacionalnu katastrofu možete da uradite. Razmišljate samo i isključivo o izborima, i kako da uradite sve što treba da uradite, sve što možete eventualno da uradite, da osigurate da pobedite te izbore. Tako da je prvi prioritet bio kako da se osigura, uz pomoć tada podršku SAD, da to, da sam datum bude pomeren samo da bi se završio i drugi krug predsedničkih izbora.
I danas su to ljudi koji nam govore o tome da izborni uslovi treba da budu fer, ili da danas nisu fer, ili da su danas gori nego što su bili. Ljudi koji su bili spremni da na kocku stave Kosovo i Metohiju, samo da bi pobedili na predsedničkim izborima. Ljudi koji nisu na kocku stavili nego prokockali ekonomsku stabilnost, plate i penzije, ekonomsku bezbednost ove zemlje i njenih građana. Kako?
Pa, tako što su 2008. godine, koja je bila izborna godina četiri puta povećali penzije na osnovama koje su bile sve osim održivih i ekonomskih i tako upropastili naš budžet, tako ogromno povećali deficit što je jedno po jedno, a zajedno i sa svetskom ekonomskom krizom dovelo do potpunog ekonomskog kolapsa Srbije. Takvog kolapsa da između 2008. i 2013. godine, šest stotina hiljada ljudi u Srbiji izgubilo posao, šest stotina radnih mesta je zatvoreno.
Mi danas rešavamo te probleme koji su nasleđeni još od tada, a tada kada pogledate genezu tih problema onda vidite da su se najgori problemi pravili upravo pred izbore kako bi se glasovi kupili i to su ljudi koji danas nama drže pridike o izborima i uslovima, a da podsetim građene Srbije, mi smo bili dovoljno odgovorni da 2016. godine krenemo u sređivanje biračkog spiska, zato što iskreno želimo drugačiju Srbiju, Srbiju u koju imate fer, transparentne izbore, u kojima imate javnu upravu, javnu administraciju u kojoj postoji neki red i neki zdrav razum koje je na usluzi građanima 24 časa, sedam dana u nedelji 365 dana u godini, i tako smo sredili i birački spisak. Da smo želeli da muljamo i da varamo, kao što su muljali i varali oni, pa držali bi birački spisak onakvim kakvim su ga oni i ostavili.
Danas pokušavamo, recimo, da rešimo problem dnevnica za rezerviste, taj problem je nastao, znate kako? Pa, tako što je tri dana pred predsedničke izbore u januaru 2008. godine, 17. januar 2008. godine, tri dana pred izbore je vlast prebacila dve milijarde dinara za sedam opština Topličkog okruga, dve milijarde dinara, 17 miliona evra prebacila.
I, recite, mi da time nisu pokušali da kupe te ljude, da ti ljudi tamo ne bi protestovali, da bi glasali onako kako oni žele i ti ljudi danas nama pričaju o izbornim uslovima, dve milijarde dinara.
Nakon toga su ostali rezervisti tužili, zato što je ovo bilo samo u Topličkom okrugu i mnogi naplatili, pre svega, advokati, nažalost, naplatili ogromne svote novca iz budžeta Republike Srbije. Može ministar Vulin da doda još nešto.
Dakle, ogromne svote novca iz budžeta Republike Srbije. Mi imamo brojne, hiljade i hiljade presuda koje su dobijene, u kojima je sud odlučio da je država diskriminisala protiv svih ostalih rezervista, zato što je neko odlučio da na najdirektniji način pokuša da kupi neke ljude, plati neke glasove i da to tri dana pred izbore plati sa dve milijarde dinara iz budžeta Republike Srbije.
To je problem koji i dan danas traje. Ja sam se sa predstavnicima rezervista videla, a videću se ponovo u ponedeljak, razumem te ljude i mi i predsednik Vučić, pokušavamo da nađemo rešenje, da se ti ljudi ne osećaju kao da su diskriminisani, samo zato što je neko mislio da tri dana pred izbore može da kupuje njihov glas.
Konačni pokazatelj toga kao što ste i rekli, vi dali primer Marinike Tepić, toga sa kakvim mi ljudima imamo posla.
Marinika Tepić je 24. decembra dala izjavu, a ja ću citirati jedan deo te izjave, pitanje da li je Dačić zloupotrebio službeni položaj, tako što je pribavljao novac za otpriznavanje Kosova, pa je ona dalje pričala, od koga je on pribavljao novac.
Onda, 26. decembra ni 48 sati kasnije, ista Marinika Tepić kaže, pa ponovo citiram, nisam govorila da povlačenje priznanja dolazi plaćanjem.
Citiram – žena je rekla: „da li je Dačić zloupotrebio službeni položaj, tako što je pribavljao novac za otpriznavanje Kosova“. A onda, ni 48 sati posle toga, žena kaže, nisam govorila da je do povlačenja priznanja dolazilo plaćanjem. Šta reći?
Sa kim se raspravljati? Sa kojim argumentima? Sa ljudima koji jedan dan kažu jedno, i posle 48 sati kažu sve suprotno. Ima snimljena izjava. Ti ljudi nas optužuju za Krušik, Jovanjicu, za razne neke druge gluposti.
Ljudi koji, njima sama njihova reč, njima lično ne znači ništa, ali to je igra u krug i jedino što je važno je da građani Republike Srbije razumeju šta mi sve radimo, zbog čega radimo i da vide rezultate i da znaju da svaki dan dajemo sve od sebe, da život svih građana u Republici Srbiji bude bolji. Da se makar u nečemu, jedan milimetar vidi neki pomak, unapred na bolje.
Mi ćemo nastaviti da radimo u interesu Republike Srbije i građana Republike Srbije i nastavićemo da se borimo da i druge zemlje koje su priznale jednostrano nelegalnu proglašenu nezavisnost Kosova, suspenduju ta priznanja, a to je rezultat, ne novca, to je rezultat rada, truda, da se imidž i ugled Srbije u svetu poboljša.
Takođe, toga da je Srbija danas sve više viđena kao pouzdan, otvoren i iskren partner, sve na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, toga da smo mi danas zemlja u koju dolazi predsednik Kine i predsednik Rusije i predsednik Evropske komisije i predsednik Evropskog Saveta, nadamo se i predsednik SAD, ali i mnogi drugi partneri iz Kazahstana, Azerbejdžana, Belorusije i svi ostali, zato što je to u interesu Republike Srbije i svih naših građana.
Konačno, to je rezultat Briselskog sporazuma. Rezultat je Briselskog sporazuma, zato što je Briselskim sporazumom Srbija napravila hrabar iskorak i pokazala da je spremna na kompromis, da je spremna kao ozbiljna, odgovorna zemlja, razgovara sa svima, kako bi došlo do jednog dugoročnog mira i stabilnosti.
Dali smo prostora dijalogu i tek kada su ostale zemlje sveta, one koje su nažalost u to vreme pohitale da priznaju jednostranu proglašenost nezavisnost Kosova, dok se naša Vlada borila da se ta nezavisnost proglasi nakon predsedničkih izbora, a ne ko će sve priznati tu takozvanu državu.
Dakle, mi smo prvi put pokazali da druga strana ne želi dijalog, a da mi želimo dijalog, da smo hrabri i ozbiljni, odgovoran partner.
Kao rezultat svega toga, dolazi do suspenzije i odpriznavanja nezavisnost tzv. republike Kosovo, a ne novca.
Samo za kraj još jedna rečenica.
Gospodo iz Saveza za Srbiju, nije sve do novca. Možda vama jeste, ali nije sve i svima na svetu do novca. Novac ne kupuje sve.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
Izvolite.

Kratko ću samo da se nadovežem na izlaganje predsednice Vlade.
Dakle, Ministarstvo odbrane je do sada isplatilo preko 7,2 milijarde dinara odštete za diskriminaciju rezervistima. Najmanji deo toga je otišao rezervistima, najveći deo je otišao advokatima.
Ministarstvo odbrane je podnelo više krivičnih prijava protiv advokata koji su neovlašćeno zastupali pojedine rezerviste. Znači, dođu tamo u neko udruženje, nabave spiskove, tuže u ime svih grupno.
Takođe smo podneli krivične prijave i protiv advokata koji su duplo tužili, dakle, za isto lice u nekoliko sudova na teritoriji naše zemlje. Pa opet, kada to prođe na grupnoj krivičnoj prijavi, na grupnom suđenju, to se nekad primeti, nekad se ne primeti.
Dakle, država je oštećena milijardama. Ne treba zaboraviti da je ista ta žuta vlast oštetila državu svojom jednom odlukom da se vojnim penzionerima ne isplati povećanje, koje ih je pratilo i sledovalo u skladu sa zakonom. Zbog toga je država Srbija platila više od 10 milijardi dinara. Evo, saberite samo ove dve jednostavne cifre i pogledajte koliko je država oštećena, a niko nije srećan.
Nisu penzioneri srećni što su morali da tuže državu i da čekaju 10 godina da im se to konačno plati. Nisu srećni ni rezervisti, jer su dobili dve, tri hiljade dinara, nisu dobili ništa. Niko srećan, niko zadovoljan, a država tako žestoko oštećena.
Nažalost, niko za to ne odgovara. Milijarde su otišle u vazduh na osnovu namernih, pogrešnih odluka, koje su posle ustavni sudovi rešavali i na ovaj način kažnjavali državu.
Ja bih samo dodao jednu stvar, ovo što je Marinike Tepić rekla i uradila.
Ona je svoj zadatak izvršila. Ona je ljagu bacila na Srbiju, ona je svakom našem prijatelju, koji je bio na našoj strani u ovim teškim vremenima, uprkos velikim silama koje su protiv toga, stavila do znanja da će biti blaćeni, da će biti napadani i da će u javnosti svojih zemalja imati argument da ih napadaju kao nekakve korumpirane ljude koji su se prodali Srbiji.
Ona je poručila celom svetu da će u Srbiji uvek biti neko ko će pljunuti našeg prijatelja. Ko god bude bio na našoj strani, evo naći će se neko da mu pljune u oko, naći će se neko da ga izvređa i naći će se neko da stane na stranu Šiptara.
Ona je svoj zadatak ispunila. Sad može da demantuje koliko hoće, ova vest je preneta u celom svetu, ovu vest su svi preneli. Svi šiptarski političari su ovu vest proširili, preneli, objasnili, prikazali kao vrhunski argument, tu više Marinika nema šta da radi, ona je svoj zadatak ispunila.
A ovo što je rekla, rekla je samo da ne bi vi, ja ili neko drugi ponovio moj zahtev od pre dva dana. Ako je to tako jeftino, nek Đilas od svojih 620 miliona kupi jedno priznanje, nek jedno od priznanja kupi od svojih para, pa da ga neko više ne bi pitao za te pare i da li će on da kupi neku podršku, pomoć našoj zemlji.
Onda je ona rekla, ovo je rekla za domaću upotrebu, a ona je svoj zadatak izvršila, ispunila. Bačena je ljaga na sve naše prijatelje. Dok smo živi imaćemo odgovornost kao odgovorni ljudi da im se izvinjavamo i da im kažemo - izvinite, razumite da to nije Srbija, ali znamo koliko je teško, i znamo kad se vratite kući koliko ćete morati da objašnjavate brojnim ljudima da dobru stvar koju ste uradili, dobru stvar, kojom ste pomogli poštovanje međunarodnog prava, kojom ste pomogli Srbiji, koja vas nije ničim zadužila, bićete zbog toga kažnjeni. Šta da radimo, ni jedno dobro delo neće proći nekažnjeno kada su tu Marinika i slični.
Hvala.