Hvala.
Reč ima ministar, gospodin Aleksandar Vulin.
Izvolite.

Hvala.
Znate, sa vlašću Mila Đukanovića šurovali su oni koji su palili ovu Skupštinu. Sećate se njihove velike radosti i sreće kada su konačno oslobodili ovu Skupštinu, oslobodili su je slika, nameštaja, vrednih tepiha, raznih umetnina, ti su šurovali sa Vladom Mila Đukanovića i šuruju do dana današnjeg. Mislite da su se promenili? Mislite da se stari savezi gase? Mislite da oni koji su zajedno palili ovu Skupštinu, a tu mislim i na Mila Đukanovića, na njegovu podršku tadašnjem petooktobarskom DOS-u, i finansijsku, obaveštajnu i svaku drugu kriminalnu, mislite li da njihovih saveza više nema? Slušate li Mila Đukanovića? Mislite da želi da Srbijom vlada snažan lider kao što je Aleksandar Vučić ili neki Đilas? Nešto mi govori da mu je Đilas bliži i da bi lakše sa Đilasom mogao da se bavi svojim poslovima i da ga ništa niko ne pita i da se niko ni ne pobuni kada, na primer, njegov ministar spoljnih poslova kaže da će u Interpolu glasati zbog regionalne stabilnosti za Kosovo. Pa, mu i te kako odgovorimo, pa i stavimo do znanja šta je naš stav. Dakle, stari savezi se ne gube i stari savezi se ne gase.
Ono što ja lično mislim, a ovo nije stav Vlade Republike Srbije, ali imam tu priliku da sada kažem, apsolutno sam protiv ovoga što se radi u Crnoj Gori, apsolutno sam protiv donesenog sumanutog zakona po kome Srbi treba da izgube svoju crkvu, svoje manastire, svoje svetinje i smatram da treba da pratimo crkvenu politiku, da vidimo kako će se crkva ponašati. Crkva najbolje zna šta je potrebno, pa kako crkva bude išla, da i mi idemo u tom pravcu. To je moje lično mišljenje, nije stav Vlade Republike Srbije, dozvolite mi da imam pravo da ga kažem.
Nismo mi i nije predsednica Vlade nigde pogrešila u tome što je rekla. Mi smo ponosni na borbu koja se vodila i koja se vodi i oko Briselskog sporazuma i svega što se dešavalo posle njega, ponosni na hrabrost ljudi koji su ga sproveli, ponosni na hrabrost Aleksandra Vučića da ga izbori.
A da li mislimo da je najbolji i najlepši, pa naravno da nije. Pa, vi sedite i pregovarate sa teroristima. Da li stvarno neko ko je iole ozbiljan može da pomislim da je prijatno sedeti sa Hašimom Tačijem? Ej, sedite sa čovekom za koga znate da o vašem narodu misli sve najgore.
Sedite sa ljudima koji su ili ubijali ili učestvovali u ubijanju vašeg naroda. Vi mislite da je to prijatno, da se neko raduje tome? Ali, to vam i kažemo, to je muka, to je bol, to je bol u stomaku, to je gađenje koje osećate, ali zbog svog naroda vi to morate i možete da istrpite. Nismo mi sretali Hašima Tačija u Dubrovniku, kada nije ni morao ni trebao da se sreće, nego smo ga sretali tamo gde smo morali da se borimo, da se tučemo sa njim, da sačuvamo srpsku državu i srpsku naciju na prostoru Kosova i Metohije.
Naravno da smo ponosni na borbu, a da li se radujemo Briselskom sporazumu, da li se radujemo tome što smo uopšte morali da pregovaramo sa njima? Pa, naravno da se ne radujemo. Pa, ko može da bude ponosan? Ko može da bude radostan zbog toga? Ali se ponosiš kada vidiš kako je Aleksandar Vučić izneo tu borbu i kako je i dalje nosi. Naravno da ste ponosni.
Ko može da bude srećan? Pa, mi bi se ponosili da smo mogli, kao organizovana i uređena država, da završimo ono što je započeto 1998. godine, kao što je radila svaka država na svetu, ali ste imali najmoćniji vojni savez protiv sebe i sada morate da pregovarate, pa kada već pregovarate, naravno da ste ponosni na one koji se bore i koji se dobro i hrabro bore da zastupaju srpske interese i srpsku državu. A, da li vam je prijatno? Da li se osećate dobro? Da li se radujete? Da li mislite da je to dobro? Pa, naravno da nije dobro. Jedino dobro je za nas Ustav Srbije, ali nažalost, Rezolucijom 1244 Ustav Srbije je suspendovan sa prostora Kosova i Metohije, pa se onda morate boriti ovako kako se borite i ovako kako se Aleksandar Vučić bori.
Dakle, jeftini su to demagoški trikovi. Nemojte to da radimo, bar ne kada je Kosovo u pitanju. Niko nije ni srećan, ni zadovoljan što mora da pregovara i što je pregovarao, a ponos osećamo samo zbog borbe koju vodimo i ni zbog čega drugog. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Jadranka Joksimović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Pa, evo, ja ću, naravno, ovo što ste vi, poslaniče, pomenuli u kontekstu regionalne saradnje, inicijativa, ali pre toga, zaista bih morala da prokomentarišem nešto što je prethodni poslanik izgovorio, kao veliki apologeta bivšeg predsednika Tadića, kome je, zaboga, najlepšu pohvalu dao besan izraz lica Angele Merkel pre desetak godina kada je došla u Beograd.
Znate, to što ste sada rekli, to je ili takvo nepoznavanje politike, ili takvo nepoznavanje odgovorne međunarodne politike ili ste zaista oduševljeni vladavinom Borisa Tadića i DS bili i njihovim međunarodnim poslovima i međunarodnim urušavanjem Srbije u svakom pogledu i svakom trenutku.
Izraz lica kancelarke Merkel je tada govorio da je zapanjena da predsednik jedne države, važne države u regionu kao što je Srbija, je davao takva lažna obećanja, koja bi se možda svidela nekima u Evropi, u EU, pa i u nekim pojedinim državama, iako se ne podudaraju sa onima što je srpski nacionalni interes, dakle, da zapanjeno obećavajući predsednik jedne države takve stvari, a zapravo nedovoljno hrabar da ih sprovede u unutrašnjoj politici, jer idu izbori, pa treba obećavati na sve strane, a ne realizovati ništa, to je pohvala ludosti, a ne pohvala pameti.
Prema tome, ono što smo mi radili i što je radio Vučić i zbog čega je Srbija danas cenjena, pa između ostalog, i predsednik doprineo svojim odgovornim pristupom, jeste održivo, racionalno, razumno i izvodljivo, a sa stanovništva Srbije, u najmanju ruku, prihvatljiva rešenja iza kojih bismo mogli da stojimo, bez obećanja o tome da će se drugima svideti i da ćemo zbog drugih raditi, već ono što jeste obaveza, izaći iz jednog začaranog kruga, ali zadovoljiti ono što je interes Srbije, naših građana i naših ljudi.
To su odgovorni političari širom Evrope i sveta prihvatili, jer to su ozbiljni ljudi. To su ljudi koji znaju kad sa nekim pričaju, dakle, da li pričaju sa ljudima koji imaju legitimitet, koji imaju podršku naroda i koji rade u interesu svog naroda. I, verujte, ja sam ministar za evropske integracije skoro pet godina, poštuju vas samo onda kada branite interese svog naroda, čak i kada se sa vama ne slažu.
Oni koji obećavaju i oni koji rade sve u interesu sopstvenog opstanka, dakle, i političkog i svakog drugog, oni nisu cenjeni. Oni su partneri privremeni, sa kojima se, ako može da se izvuče korist za drugu državu, rado sarađuje, ali se isto tako rado odbacuju onoga trenutka kada se vidi da više nemaju svoju ulogu. To nije slučaj sa ovom Vladom. To nije slučaj sa predsednikom Vučićem.
Mi se borimo za naše interese na jedan razuman, vrlo odgovoran, vrlo zreo, a mogu da vam kažem i vrlo odlučan način.
U pravu su moje kolege, ne priča se o svemu u javnosti. Ja nikada nisam izašla kao ministar da vam prepričam kakvi su moji razgovori. Ja se trudim da našim građanima pošaljem poruku da je EU dobra budućnost za Srbiju, ali to ne znači da prećutkujemo i da smo nemi na ono što nije uvek u interesu naše zemlje i da smo neodgovorni ćutolozi u tim razgovorima, koji samo slušaju.
Neko od poslanika je rekao – Tanja Fajon je izvršila pritisak oko izbornih uslova. Nije niko izvršio pritisak oko izbornih uslova. To je bio jedan razuman dijalog i dogovor i uviđanje činjenica da neke stvari mogu da budu bolje, možda čak ne i za našu stranku, da kažem, favorabilne, ali da ukupan kontekst mogu da unaprede i niko nije vršio pritisak.
Pritisak kod odgovornih ljudi dolazi samo od uviđanja potrebe da se stvari još više unaprede u interesu građana. E, u tom interesu građana radio je Vučić i kada je ova stranka, kada smo pokrenuli inicijativu o tom tzv. mini Šengenu, ili regionalnu inicijativu. Naravno, vama se sada obraćam, jer je drugo pitanje na dnevnom redu.
Prema tome, interes građana je celog regiona da se ekonomija uzme kao najbolji okvir za unapređenje odnosa za pacifikaciju celog regiona, za pomirenje, za smanjenje predrasuda. Kada imate četiri osnovne slobode – slobodu kretanja kapitala, slobodu kretanja ljudi, usluga, ideja, na kraju krajeva, vi onda rađate diplomatiju ljudi. To nije više samo međunarodna referenca Vlade, parlamenta, ministra ovog ili onog, diplomatija ljudi.
Dakle, mi živimo u regionu. Jedan od preduslova i evropskih integracija jeste regionalna saradnja. Ali, regionalna saradnja na kraju donosi korist i ekonomsku i političku i bezbednosnu svim građanima naših zemalja. I to je bila rukovodeća ideja, pre svega, naravno, građanima Srbije, ali zašto da ne, i građanima regiona. To nije ni zamena za evropske integracije, niti zbog toga želimo bilo kome da se pravdamo, kao što je više puta rekao predsednik, ja smatram da je u pravu, jer ovo je autentična regionalna inicijativa. Ovo je autentična inicijativa Srbije i predsednika Srbije, koja je uvek doživljavana kao neki hegemon koji ima posebne interese u regionu, a mi nismo hegemon, nego odgovorna država koja želi da i drugi napreduju i da ćemo samo tako biti interesantniji i biti kompetativniji na jednom velikom evropskom tržištu.
Podsetiću vas da je Crna Gora inicijalno reagovala negativno na ovaj predlog. Pojedini ministri iz Vlade Crne Gore su govorili kako to nije dobro za crnogorsku ekonomiju. Ali, znate, ako ste zemlja koja želi da uđe u EU, a Crna Gora je, između ostalog, pa povezano i sa drugim pitanjima oko crnogorske politike, zemlja koja je otvorila najveći broj poglavlja u pregovorima sa EU. To obavezuje.
Ako hoćete da uđete u EU i na mnogo zahtevnije tržište, a nije vam subregionalna i regionalna inicijativa dobra za vašu ekonomiju, pa sa kakvom ćete ekonomijom da izađete na stotine puta jača tržišta, kao što je tržište EU, zajedničko tržište EU?
Prema tome, ovo je neka vrsta dodatne vežbe i praktikovanja dobre ekonomije i kompetitivne ekonomije i za ono što je zajedničko tržište.
Da ne govorim o tome da u tom smislu Crna Gora, naravno, i treba kao zemlja koja je još uvek sa Srbijom prednjačeća zemlja procesa evropskih integracija. Treba da poštuje prava manjinska, ljudska, građanska i verska prava svih onih koji u Crnoj Gori žive.
U tom smislu, mislim da su evropske integracije dobar okvir za razgovor i o toj temi. I to je pametno i zrelo promišljanje, o kojima su i moje kolege govorile. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Lončar.

Dragi narodni poslanici, dragi građani Srbije, ja ću vrlo kratko. Mislio sam da postoji minimum nekog razuma, minimum nekih činjenica ili nečega, ali očigledno sam se prevario. Ovde smo mogli da čujemo od gospodina stvari koje ne mogu ni da se shvate, ni da se razumeju i ne znam ni kako je mogao to da izgovori da je njemu bio cenjeniji Tadić i, ne znam, Koštunica nego Aleksandar Vučić. Ja sam sve to pridavao tome da oni iole nešto razumeju, da imaju neki pregled igre, ali da to rade iz nekog svog razloga, iz neke svoje taktike. Ja sam danas konačno shvatio da oni nikakav pregled igre nemaju, da su oni ozbiljni antitalenti za politiku i za sve ostalo i, nažalost, s takvim ljudima teško je polemisati i pričati. Moraćemo da se okrenemo sebi i da gledamo šta je najbolje za građane Srbije, jer od nekih stvari treba shvatiti da nema koristi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospođa Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani poslaniče, na pitanju koje ste mi uputili zbog toga što se radi zaista o pitanju koje dira možda najdublji nacionalni interes, u ovom momentu Srbiju. To što nas ima ispod sedam miliona u ovom momentu, što je prosečna starost 43,2 godine, što je očekivana dužina života 78 godina za žene, a 72 za muškarce, što znači da ćemo biti sve stariji kao nacija i u Evropi smo osma po redu država po toj prosečnoj starosti. To su pitanja koja su za sve strategije, vezane za sve segmente života u Srbiji, više nego važne.

U poslednje dve i po godine budžet Vlade Republike Srbije, odnosno vi ste ovde izglasali budžet koji je imao dosta razumevanja za transfere ka jedinicama lokalne samouprave kada je u pitanju pronatalitetna politika i 1,2 milijarde je izdvojeno za jedinice lokalne samouprave da same na osnovu sopstvenih prioriteta učine sve u skladu sa elementima Strategije za podsticanje rađanja, jer su različiti problemi u različitim sredinama. Mi zaista imamo izvanredne primere na nivou gradova i opština utrošenih sredstava i zahvaljujući samo toj vrsti aktivnosti, mi smo npr. smanjili liste čekanja za 2.500 mališana, dečaka i devojčica, za vrtiće, za predškolske ustanove.

Naravno da početni rezultati i ako su nas demografi naučili da će prvi dobri rezultati biti za 10 godina, ovakve politike populacione se već mogu registrovati. Mi smo jedina zemlja u regionu, a uzete su u obzir sve članice bivše Jugoslavije, Rumunija, Bugarska, dakle, zemlje EU, Mađarska koja izuzetnu pažnju posvećuje ovom pitanju i Albanija, koja u prvih devet meseci ima za preko 600 novorođene dece više nego prošle godine, sve ostale su u minusu.

Šta su naši planovi i šta ovaj resor koji je sada funkcionisao na nivou kabineta i do i nakon izbora će svakako raditi? Ovo je resor koji će se baviti, pre svega, stvaranjem boljih uslova za mlade ljude da ostanu u Srbiji da žive i rade u Srbiji, da planiraju brojnije porodice, kroz projekte vezane za izgradnju stanova.

Nama podaci govore da samo 29% naših mladih sugrađana, parova, ima rešeno stambeno pitanje. Izgradnja i mogućnost da se dođe do stambenog prostora je vrlo bitna za sve porodice, za sve partnere koji planiraju rađanje, decu i opstanak ovde.

Drugi bitan element je saradnja sa poslodavcima. Znate, poslodavci su vrlo zainteresovani za profit. Poslodavac je u krajnjem slučaju i država i finansijske institucije i privredni subjekti, ali aktivnost koju smo krenuli da testiramo i da zajednički ulažemo u predškolske ustanove koje nisu samo mesto obrazovanja, odnosno čuvanja dece, već i obrazovanja i sticanja onih prvih navika koje dete treba da ima i u kulturološkom i u intelektualnom i u saznenom smislu, treba da budu na višem nivou. Tek 51% dece koja bi trebalo da se nađu u predškolskim ustanovama je smešteno u ove, što znači da razgovor sa poslodavcima o subvencijama, koje bi država dala i partnerstvo koje bismo imali u pogledu razvoja mreže predškolskih ustanova… To jeste naš plan.

Ova dva plana su najdirektnije vezana za inicijative Saveta i to Nacionalnog saveta za populacionu politiku, na čijem čelu je predsednik države, i Saveta Vlade, na čijem je čelu predsednica Vlade. Dakle, mi ova dva segmenta nikako ne možemo rešavati samo kroz kabinet na čijem sa ja čelu. To možemo raditi isključivo zajednički, svi ministri, pre svega, zaduženi za zdravlje, socijalnu politiku, finansije, obrazovanje, i te kako sarađuju na ovim pitanjima i zajedničke aktivnosti daju solidne rezultate.

Ono što jeste jako važno to je da je znanje o reproduktivnom zdravlju u mnogim sredinama na prilično niskom nivou i da pojam seksualnog obrazovanja i reproduktivnog zdravlja treba, kroz sistem školovanja, da bude jedan od naših zadataka, a sa druge strane zaista i ohrabrivanje roditelja da na prikladan način priđu ovom pitanju u komunikaciji sa svojom decom. Jeste važan problem, jer broj maloletničkih trudnoća, broj onih koji zapravo imaju zdravstvene probleme, a potencijalno su roditelji ili budući roditelji, nije mali, tako da u saradnji sa zdravstvenim sistemom i sistemom socijalne zaštite mislimo da je potrebno i te kako raditi na ovim pitanjima.

Još samo dva segmenta hoću da pomenem. Jedan je vezan za sredstva informisanja koji ne retko senzacionalistički prilaze temama koje su vezane za populacionu politiku i zapravo imaju kontraproduktivne efekte. Mislimo da izvesna edukacija i saradnja sa njima treba u narednom periodu da bude na višem nivou, kao što smatramo da najodgovorniji u jedinicama lokalne samouprave, i tu je primer Jagodina, moraju zapravo raditi na način da okupe i nevladin sektor i deo akademske zajednice koja pripada toj sredini i da mobilišu svakog pojedinca, da zajednički radimo na ovom pitanju.

Divni tekstovi su napisani 2008. godine. Kao ministar sam ih, kada sam ušla u Vladu, našla u fiokama prekrivene prašinom. Dakle, stručnjaci su dali veliki doprinos da se napravi strategija koja nije bila primenjivana i zapravo od 2017. godine radimo na ovim pitanjima, ali to je samo prvi korak. Čeka nas distanca od 7.000 milja.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Da se zahvalim svima koji ste dali odgovor i samo jedna mala napomena. Ja sam vas malopre u sred diskusije gospođe Joksimović zamolio da mi date reč. Znam da to nije po Poslovniku. Nisam plašljiv čovek, ali se moja tetka uznemirala načinom i tonom kako se ministarka obratila, pa sada kažem javnosti da to nije bilo upućeno meni. Gospodin, kolega Vukadinović je bio tu i svo vreme je ta kritika išla ka njemu, a meni je ovaj drugi deo bio upućen.

Ako mogu da nastavim dalje sa pitanjima, ali da mi vratite ovih 30 sekundi, pošto mi malopre niste dali.

Pitanje za Aleksandra Antića. Ono što je svakako aktuelno u sektoru kojim se vi bavite, gospodine Antiću, to je tzv. Turski tok, pa me interesuje dokle su stigli radovi, kako napreduju radovi i koliko je to u stvari uopšte važno za Srbiju?

Za gospodina Đorđevića pitanje, juče smo sa dnevnog reda povukli zakon koji se tiče migracija, pa vas sada molim da nas vi sada malo informišete, kakva je uopšte strategija kada su u pitanju ekonomske migracije, kakve su posledice i šta mi kao država možemo da očekujemo po tom pitanju?

Za gospodina Vulina, još jednom ću da apostrofiram ono što ste vi juče podvukli, a to je stvar koja je meni prekjuče bila utisak dana, a to je strategija koju ćemo zajednički da usvojimo svi, strategija u kojoj je najbitniji cilj da će teritorija Srbije ostati u granicama ovakvim kakvim jesu.

Za sve one neverne Tome koji su rekli i slutili razno-razne situacije ovo je odgovor Vlade Republike Srbije i svih nas poslanika koji ćemo za taj zakon da glasamo. Ovo nije strategija koja se menja svaki mesec, ovo nije strategija koja se menja svakih godinu dana. Ovo je dugoročna strategija i ovo je put kojim će Srbija u narednom periodu da ide.

Usput,, ministre da vas pitam, obzirom da svakako mnogo bolje vojno opremljeni u odnosu na neko prethodno vreme, iskren da budem i u odnosu na komšije oko nas, na naše malo bliže i malo dalje susede, još jedina stvar za koju mislim da nam možda fali, a vas molim za odgovor, a to je bolji sistem za PVO - da li ćemo ga i kada nabaviti? Hvala.