Po Poslovniku, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Gospodine Arsiću, ukoliko niste u stanju da vodite sednice u skladu sa Poslovnikom, a izgleda da niste, prepustite predsedavanje nekom drugom.

Povređen je član 158. stav 7. Ja ću vam ga pročitati, vi očigledno taj član ne znate. On kaže da: „Predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača zakona ima pravo da govori o svakom amandmanu do dva minuta.“ Do dva minuta. Ministar je upravo govorio četiri i po minuta. Da li ste vi zadremali gospodine Arsiću ili ste svesno kršili Poslovnik, to ćete nam vi reći kad budete davali svoj odgovor, ali je očigledno da ste ministru dozvolili da govori mnogo duže, dva i po puta duže od onoga što Poslovnik propisuje.

Druga stvar, da li ste slušali ministra i govornika pre njega? Danas na dnevnom redu su zakoni o vojsci, gospodine Arsiću, dakle, nije slobodna tema i ukoliko neko želi može da predloži tačku dnevnog reda sa nazivom „Koliko volim Batu Gašića“ pa da se onda takmiče poslanici, ministri i svi drugi.

Kolega Šaroviću, samo da vas obavestim, prvo da su iste mere prilikom određivanja teme dnevnog reda korišćene kada ste i vi govorili. Znači, ne možete da osporite pravo koleginici Barišić da koristi isti kriterijum kao vi.

Druga stvar, moram da vam kažem, kolega, kada je u pitanju vreme, poslanička grupa Srpske radikalne stranke potrošila je do sada blizu devet minuta više od onog vremena koje joj pripada Poslovniku. Možete da proverite i to.

Ministar je do sada potrošio čitava 34 minuta od tri sata, koliko ima na raspolaganju.

Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?

Naravno da želim.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre vojni sa svojim saradnicima, moram da primetim da ste jedni od retkih članova Vlade, koji je u Narodnoj skupštini u punom sastavu sve ovo vreme.

Ja ovde želim da istaknem držanje naše vojske u ratu protiv najmoćnije vojne sile sveta, protiv NATO. Za vreme više od dva i po meseca besomučnog zločinačkog bombardovanja naša vojska je izašla manje oštećena nego što je oštećena za vreme onih koji su došli na vlast petooktobarskim prevratom, na krilima NATO bombi.

Zašto ovo ističem? Zato što za vreme ovog bombardovanja koje je bilo po količini ispaljenih projektila sa osiromašenim uranijom, ovaj rat je bio na neki način dobio je obrise i nuklearnog, a po toksičnosti i količini otrova koji su se izlili u zemlju, vodu ili u vazduh kao posledica gađanja hemijskih naftnih i energopostrojenja, možemo reći da je ovo bio i hemijski rat.

Dame i gospodo, ja ovde želim da istaknem da je sramotna, za dostojanstvo ljudsko poražavajuća činjenica, a vrlo uvredljiva za nacionalna i patriotska osećanja da mi danas posle više od dve decenije od zločinačkog NATO bombardovanja licitiramo brojem žrtava, da mi danas nemamo tačan spisak poginulih bilo civila, vojnika ili policajaca.

Što se tiče učešća naših mirovnih snaga u mirovnim operacijama širom sveta, stav SRS je da nemamo ništa protiv učešća naših snaga u okrilju UN, ali smo protiv svih onih angažovanja naših pripadnika u organizaciji NATO ili EU. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.
Izvolite.

Hvala poštovani potpredsedniče Arsiću.

Poštovani ministre, oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, želim sada pri kraju rasprave da još jednom izrazim veliku podršku i da pozovem moje kolege narodne poslanike da svi glasamo za ove predložene strategije i predloženi zakon zbog toga što će njihova primena i realizacija da učini odbranu naše zemlje i bezbednost naše zemlje mnogo boljom, mnogo jačom, mnogo snažnijom i mnogo kvalitetnijom. Zahvaljujem se ministre na vašem radu i na svim ovim predlozima i na svemu onome što ste uradili u prethodnih nekoliko godina, imajući u vidu osnaživanje naše vojske, osnaživanje pozicije i položaja i ugleda naše vojske na međunarodnom planu.

Takođe, želim da i građanima Srbije i mojim kolegama kažem da sam dobio jedno novo istraživanje javnog mnjenja u Srbiji, da prenesem jednu činjenicu da Vojska Srbije i predsednik Republike Srbije imaju najveći rejting kod građana Srbije, preko 50% poena pozitivnih. Smatram da to dovoljno govori koliko i predsednik države, koliko i Vlada Republike Srbije, koliko naš ministar odbrane, gospodin Vulin, sa načelnikom Generalštaba i svim saradnicima i oficirima rade na tome na država Srbija bude prava, moderna, snažna, neutralna i ekonomski jaka zemlja.

Posle njih, po rejtingu, to moram da napomenem je crkva. Posle vojske i posle predsednika. Takođe, ovaj razvoj i ovo osnaživanje vojske i sve ono što tek sledi, proizilazi iz još jedne činjenice iz istraživanja u koje sam imao uvid da vidim, a to je sledeće. To je jedna jako lepa vest za građane Srbije, jako lepa vest za našu zemlju, a to je da do pre šest meseci u svim istraživanjima javnog mnjenja, na prvom mestu kada su u pitanju prioriteti građana Republike Srbije i kada je bila u pitanju njihova zabrinutost, bila je nezaposlenost, bila su radna mesta. U vrhu grafikona, tabele, toga više nema i to je zamenilo sa 34% poena cene roba i usluga.

Dakle, narod Srbije, građani Republike Srbije više ne brinu toliko o mogućnosti da se zaposle, roditelji ne brinu o mogućnosti da se njihova deca zaposle, bake i deke ne brinu o tome i ne razmišljaju da moraju da izdržavaju svoje unuke, zbog toga što nema posla, što nema firmi gde će im se unuci zapošljavati, nego to danas Srbija ima zahvaljujući Aleksandru Vučiću. Zahvaljujući tome što je on u samo proteklih nekoliko godina otvorio preko 150 fabrika u Srbiji.

Zato što se u Pančevu pre nekoliko meseci otvorila Fabrika CTF gde je prosečna zarada 1.700 evra neto, dakle to je nekih 2.700 evra u bruto iznosu. Prosečna plata u Republici Srbiji je danas 500 evra. Sa 16.000 dinara uspeli smo da minimalna zarada dođe na 30.000 dinara. Uspeli smo da u našem budžetu izdvojimo mnogo više novca za kapitalne investicije, za infrastrukturu, za auto-puteve, za našu Vojsku, za policiju.

Dakle za tu infrastrukturu koja će nam pomoći da pozicija naše zemlje bude jača, bude bolja, da Srbija, kao što i jeste, bude još uglednija i da ima još jaču poziciju u međunarodnim okvirima kako bi najbolji mogući način mogli da branimo svoje nacionalne i državne interese.

Takođe, želim da kažem da ovo istraživanje govori o tome da je i podrška ovim koji ne dolaze ovde na sednicu, a umeju da prime platu i da podignu dnevnice za dolazak, valjda da obiđu ovu zgradu i da je vide 1,2%, 1,2%, podrška Vučiću 62%. Moram da vam kažem da ovo istraživanje nisu radile srpske agencije nego američke. Bez i jednog jedinog razloga da jačaju i da bez motiva da jačaju poziciju Vučića i da jačaju poziciju Srbije.

Naravno, pozivam i podsećam na ono što desilo pre dva dana, a to je izjava još uvek narodnog poslanika Marinike Tepić da je Srbija zahvaljujući nekom crnom novcu na jedan nelegalan način radila na povlačenju priznanja tzv. Kosova, najmanje što može da uradi to je moje lično mišljenje i nadam se svih vas ovde u sali je da se izvini građanima Republike Srbije i da to više nikada ne uradi.

Takve kao ona građani će već tamo krajem aprila ili početkom maja, ne znam kada će predsednik Republike raspisati vanredne parlamentarne izbore, počeli su da se vraćaju kada su videli ova istraživanja, neki od njih i rade istraživanja, počeli su da se vraćaju u salu, poslaće na smetlište istorije ove ljude koji konstantno u proteklih nekoliko godina urušavaju dignitet i ugled Republike Srbije.

Podsećam naše građane i moje kolege da nikada nismo imali ovakve političare, koji su u stanju da to urade protiv svoje zemlje. Ni za vreme vlada naprednjaka, Jovana Ristića, Stojana Novakovića i liberala, ni za vreme vladavine radikala, Nikole Pašića, niti Milana Stojadinovića. Uvek je bilo jake opozicije. Uvek je bilo žestokih rasprava u parlamentu.

Za vreme izlaganja i ekspozea Milana Stojadinovića o jednom predlogu zakona o budžetu, jedan poslanik iz Crne Gore, mislim da se prezivao Arnautović, čak je potegao i oružje, potegao je pištolj na njega ali je na svu sreću promašio. Sećate se svi, znate rasprave o Konkordatskoj krizi.

Evo završavam gospodine Arsiću, samo mi dajte još 30 sekundi da kažem nešto oko crkve.

Država i crkva su odvojene. Naravno da ćemo na jedan mudar način da vodimo računa o Mitropoliji crnogorskoj i da jedan senzibilan način pokušamo da zaštitimo interese Srba i SPC u Crnoj Gori, ali ponovo se pravi ista greška, ponovo pokušavamo da radimo ono što smo radili tokom 90-tih godina, glavom kroz zid. Bolje da su pisali Američkom kongresu, Senatu, predsedniku Trampu da ih podrži zato što su to izrazito hrišćanski političari koji imaju senzibiliteta za crkvu i za hrišćanstvo, a ne da se sami i na neke načine koji nisu dobri bore za sopstvene interese i interese crkve.

Reč ima ministar, gospodin Aleksandar Vulin.

Poštovani, režim Mila Đukanovića srlja u građanski sukob i ne radi on to od juče, on to radi bar od onog momenta kada je 1999. godine počeo da podržava NATO agresiju protiv SRJ.
Režim Mila Đukanovića se održava tako što svoju vrednost pokazuje kao instrument antisrpske politike. Režim Mila Đukanovića se održava u Crnoj Gori i u milosti stranaca, tako što sebe kandiduje da protiv Srbije, da protiv Srba uvek uradi nešto što ni najgorem neprijatelju ne bi palo na pamet.
Ovo što se dešava u Crnoj Gori je samo posledica takve politike. Ne možete da ne budete zabrinuti. Ovo što govorim i ono što mislim da treba reći i uraditi, ne govorim u ime Vlade Republike Srbije, još nismo imali sastanak na tu temu, ja očekujem naravno da će Vlada imati jasan stav i da će ga zauzeti, očekujem da u najkraće vreme izađemo sa tim. Ali, reći ću vam šta ja mislim da treba uraditi.
Najpre, ne smemo uraditi ništa što će ugroziti Srbe u Crnoj Gori. Deklarativna podrška ne znači ništa, može značiti samo Milu Đukanoviću da ih proglasi izdajnicima i da kaže – evo, uvode nam Srbiju u Crnu Goru, hoće da sruše našu državu preko njih. To ne smemo da uradimo.
Meni bi naravno, kao i svakom od vas, najbliže onoj prvoj reakciji bilo da prekinemo sve diplomatske odnose sa Crnom Gorom, dok god se ne dozovu pameti. Ali, šta će biti sa Srbima u Crnoj Gori ako to uradimo, ako sebi odsečemo mogućnost uticaja, ako sebi odsečemo mogućnost komunikacije? To ne smemo da uradimo. Ne smemo da dopustimo da Srbi u Crnoj Gori budu optuženi da su produžena ruka bilo koga spolja.
Ono što smatram da treba i da moramo da uradimo, to je da odmah pozovemo crnogorskog ambasadora da nam pojasni šta se tamo dešava, da insistiramo u svim međunarodnim organizacijama da se izjasne o ovome što se dešava. Kad kažem međunarodnim organizacijama, mislim na od foruma kakvi su Savet bezbednosti ili bilo koja institucija EU, pa do nevladinih organizacija, foruma koji se bave ljudskih i verskim pravima. Ali, i više od toga, smatram da kao država moramo da jasno stavimo do znanja da je Milo Đukanović problem, ne građani Crne Gore, a to znači da Milu Đukanoviću i nosiocima njegovog režima država Srbija treba da razmisli o određivanju izvesnog seta mera koje pogađaju direktno njih, ne građane Crne Gore, ne da onemogućimo komunikaciju kretanje, trgovinu sa građanima Crne Gore, ali da vidimo šta možemo da uradimo nosiocima režima, ali da vidimo koja to imovina može da bude predmet određene pažnje države Srbije. Hajde da vidimo koji je to način kretanja, putovanja, hajde da vidimo gde to država Srbija može da utiče neposredno na nosioce režima koji svoju političku svrhu pronalaze samo u antisrpstvu i ni u čemu drugom.
To je moj stav. Ovo nije stav Vlade Republike Srbije, ovo nije stav predsednika Republike Srbije, ovo je moj stav kao predsednika Pokreta socijalista, kao deo vladajuće koalicije. Smatram da moramo da odredimo ko su nosioci antisrpske politike i da se prema njima kao pojedincima počnemo odnositi kao država. Tako se odnose vrlo često i prema nama, tako i nama umeju da zabrane da putujemo, tako i nama umeju da kažu da ovaj ili onaj političar nije dobrodošao.
Možda je vreme da i mi kažemo – građani Crne Gore, nemamo ništa protiv vas i nemamo ni jedno osećanje za vas osim bratske ljubavi i solidarnosti, ni jedno, kako god da se izjašnjavate, svi vi građani Crne Gore. Ali, protiv onih koji koriste svoju poziciju samo da bi naškodili Srbiji i da bi na kraju izazvali sukobe unutar same Crne Gore, protiv vas i te kako imamo i moramo naći efikasne načine, državne načine, dozvoljene, zakonite načine, zakonske načine da odredimo ko su ti ljudi i da znaju da ih je Srbija prepoznala. To je moj stav.