Poštovani predsedavajući, gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, drugarice i drugovi, ja želim da se zahvalim što ste obratili pažnju upravo na suštinu vojnog obrazovanja.
Suština svake vojske jeste obuka, jeste priprema, jeste obrazovanje. Neshvatljivo je i ne može se objasniti, ne može se racionalno objasniti, može se malo drugačije razmišljati, pa se može onda razmišljati o pravim motivima onih koji su to uradili da vi 2005. godine ukinete srednju stručnu vojnu školu, ukinete pripremu dečaka i devojčica koji će sutra održavati naše vazduhoplove, održavati naše radarske sisteme, naše protiv vazduhoplovne sisteme, sačuvate ih. Oni postoje, ali ukinete one koji će se brinuti o njima. To je apsolutno zdravom razumu nepojmljivo i neshvatljivo.
Koristim ovu priliku da podelim sa vama i sa građanima Srbije, da vam kažem u šta su oni hteli da pretvore, pa dobrim delom čak i uspeli da pretvore uopšte sistem vojnog obrazovanja.
Gospoda u uniformama koje ovde vidite, u njihovim diplomama piše oficir. Momci i devojke koji sada završavaju Vojnu akademiju i koji su je završili u proteklih desetak godina, na njihovim diplomama piše „menadžer u odbrani“. Oni su menadžeri u odbrani. Njih su pripremali planski da jednog dana prestanu da rade u vojsci i da se bave nečim drugim u svom životu.
Iduće godine ćemo i to promeniti. Vratićemo, naravno, poštujući zakone odgovarajuće. Vratićemo da oficir ponovo bude oficir, ne menadžer u odbrani.
Znate li da je na komandnom štabnom usavršavanju… to je oblik veoma važnog usavršavanja za naše oficire, mi smo sada uveli, tačnije ponovo vratili vojnu geografiju, vojnu istoriju, savremene sisteme naoružanja. Zamislite, mi smo školovali oficire za najviše činove, za najviše dužnosti u našoj vojsci, a da nisu imali vojnu istoriju ili vojnu geografiju? Prosto se pitate šta su učili. Čemu su ih učili?
Mi smo došli do toga da student, pitomac, kadet Vojne akademije na četvrtoj godini nije imao ni jedan jedini čas borenja. Oficire nismo pripremali za to. Pripremali smo ih valjda za pesmu i igru, šta li?
Zamislite do koje mere je dovedeno? Da naše vojno obrazovanje bude civilnije od civilnog. Ne spremate oficire, ne spremate one koji će braniti zemlju, ne učite ih vojnoj istoriji, vojnoj geografiji, ne učite ih savremenim sistemima naoružanja. Čemu ih onda učite?
Sve su to stvari koje mi menjamo. Za sve te stvari, naravno, potreban je i novac i kadrovi, ali potrebno je vreme. Ovo vreme od 2005. do 2015. godine, kada smo ukinuli Srednju stručnu vojnu školu, ne može da se nadoknadi. Jednostavno, nije moguće. Mi se sada borimo. Naravno, borimo se da što više mobilišemo, da što više angažujemo čitavo društvo da nam pomogne da vratimo vojsku, pa i vojno obrazovanje, tamo gde mu je mesto.
Svi zajedno moramo da obratimo pažnju na vojno obrazovanje. Kako ih budemo školovali, takvi će biti, takvi će oficiri biti, tako će voditi našu vojsku.
Ono što mi radimo sada u Ministarstvu odbrane, ono što se radi na Univerzitetu odbrane, radimo da vratimo vojno školovanje potrebama vojske, da je vojska ta koja određuje šta će joj biti potrebno, u kojoj meri će joj biti potrebno i kakav profil oficira, kakav profil podoficira ona hoće. Hvala.