Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih na početku, pre svega, da najoštrije osudim skandalozno, protivustavno i protivzakonito hapšenje 17 poslanika Demokratskog fronta od strane antisrpskog režima Mila Đukanovića.
Svima nam je jasno da su poslanici opozicionog Demokratskog fronta, suprotno svim demokratskim načelima i pravilima, lišeni slobode samo iz jednog razloga – da bi poslanici vladajuće koalicije u gluvo doba noći, u dva, tri sata ujutru, mogli da izglasaju sramni i anti-civilizacijski Zakon o slobodi veroispovesti ili, tačnije rečeno, zakon o otimanju imovine Srpske pravoslavne crkve.
U Crnoj Gori se punih 13 godina, dakle, od osamostaljenja Crne Gore vrši sistematska diskriminacija srpskog naroda. U Crnoj Gori se u odnosu na srpski narod krše temelji evropske vrednosti - sloboda, jednakost, demokratija, ljudska prva, vladavina prava, verske slobode. U Crnoj Gori je napadnuto sve što je srpsko, i srpski jezik i ćirilica i kulturni radnici, intelektualci, umetnici, crkva, srpski lideri. U Crnoj Gori Srbi nemaju nikakav status, nemaju status … naroda, a ne žele da bude nacionalna manjina.
Srpski jezik i ćirilica su izbačeni iz osnovnih i srednjih škola. Srpski jezik nije službeni jezik u Ustavu Crne Gore, srpski jezik je jezik drugog reda. U javnosti i školama i nastavnim programima vrši se sramna revizija istorije. Srbija i srpski narod se proglašavaju agresorima, što je skandalozno i suprotno svim istorijskim činjenicama. Poznati srpski pisci se izbacuju iz udžbenika književnosti, i Petar Kočić i Matija Bećković i Dobrica Ćosić, Ivo Andrić, Oskar Davičo i mnogi drugi. Savremeni srpski pisci u Crnoj Gori su na potpunoj margini. Nemaju mogućnost, faktički, da objavljuju svoja dela na srpskom jeziku i ćirilici.
Srbi u Crnoj Gori ne mogu da se zaposle u državnim službama. Srba nema na mestima direktora vrtića, osnovnih i srednjih škola, u ministarstvima i na drugim značajnim mestima. Srbi su potpuno na margini, pod pritiscima, pretnjama punih 13 godina.
U Crnoj Gori se progone srpski lideri kroz montirane sudske procese. Vlast podiže stotine prekršajnih prijava protiv simpatizera, aktivista i članova Demokratskog fronta. Situacija je nepodnošljiva. Donošenje ovog skandaloznog i sramnog zakona o tzv. slobodi veroispovesti je samo vrh ledenog brega. Ja mislim da bi trebalo uraditi nekoliko stvari.
Prvo mislim da bi naše Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno ministar Dačić trebalo da pozove na razgovor ambasadora Crne Gore u Beogradu, gospodina, čini mi se da se zove Tarzan Milošević, i da mu uputi oštar i odlučan protest zbog hapšenja 17 poslanika Demokratskog fronta, od kojih su većina Srbi. Poseban je skandal činjenica da je režim uhapsio poslanike kod kojih nije ni skinut imunitet, što je ustavna i zakonska kategorija.
Dakle, svaki dan režim može da dođe i kaže – hajde, sad ćemo vas dvoje poslanika da uhapsimo, vas troje ćemo posle podne hapsiti, vas ćemo u tri sata noću hapsiti, da mi uradimo ono što smo mi naumili. Gde su tu demokratska načela? Gde su tu evropske vrednosti?
Kada ovo pričamo, očekujem reakciju i zvanične Podgorice. Evo, ga opet velikosrbi, velikosrpski hegemonisti, napadaju Crnu Goru. Ma, niko ne napada Crnu Goru, Srbija snažno poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Crne Gore, ali ne može mirno da gleda na ovu sistematsku diskriminaciju i ugnjetavanje srpskog naroda.
Ne može Crna Gora biti srećna država. Ne može Crna Gora biti stabilna država ako ne postoji istorijski dogovor crnogorskog i srpskog naroda. Ako srpski jezik i crnogorski jezik, šta god ja mislio o njemu, nisu službeni jezici i nisu ravnopravni. Ako ćirilica i latinica nisu ravnopravni i u službenoj upotrebi. Dakle, oba jezika i oba pisma.
Šta reći na činjenicu da je predlog ovog sramnog Zakona o slobodi veroispovesti donela Vlada Crne Gore koja ima dvadeset članova. Od tih dvadeset članova nema nijednog Srbina. Ta vlada je predložila zakon o regulisanju odnosa sa SPC. U toj vladi su većina nacionalni Crnogorci, odnosno bivši Srbi. Poštujem svakoga ko želi da bude nacionalni Crnogorac ili marsovac, ima slobodu izbora, da se nacionalno i verski opredeli kako god želi. U toj vladi imamo i nekoliko Hrvata, i Albanaca, i nekoliko Bošnjaka i Muslimana i sad je ta vlada bez ijednog Srbina donela Predlog zakona i uputila ga u skupštinsku proceduru da bi ga ovaj parlament, odnosno vladajuća većina u Podgorici donela u tri sata, jutros u tri sata većinom glasova, opet nacionalnih Crnogoraca, odnosno bivših Srba, Bošnjaka, Albanaca, Hrvata i drugih, dakle, opet ne Srba. Dakle, opet bez Srba.
Kakva je to poruka srpskom narodu? Gde su tu demokratska načela, gde su tu evropske vrednosti? Takođe pozivam Ministarstvo spoljnih poslova i ministra Dačića da pripremi jedno pismo, jedan izveštaj u kom bi bili navedeni svi primeri diskriminacije srpskog naroda u Crnoj Gori od njenog osamostaljenja 2006. godine, da se to pismo sa tim izveštajem pošalje na sve relevantne međunarodne adrese, UN, Savet bezbednosti, Komitetu za ljudska prava UN i Evropskom savetu i Evropskom parlamentu, ali ne samo čelnim ljudima Evropskog parlamenta, svim šefovima poslaničkih grupa Evropskog parlamenta, Evropskoj komisiji, ali ne samo šefici Evropske komisije, već svim članovima Evropske komisije, Savetu Evrope, OSCE-u i drugim relevantnim međunarodnim organizacijama, najuticajnijim državama današnjeg sveta, da apelujemo, da tražimo, da molimo da se prekine sa diskriminacijom srpskog naroda u Crnoj Gori, da se otvori suštinski dijalog i da se kroz taj dijalog uz podršku relevantnih međunarodnih faktora pronađe trajno, pravično i pravedno rešenje srpskog pitanja u Crnoj Gori.
Ponavljam, šta je pravedno rešenje? Da srpski narod dobije status konstitutivnog naroda. Dakle, da crnogorski i srpski narod nose Crnu Goru, da oni budu faktori mira i stabilnosti i napretka Crne Gore. Da oba jezika i da oba pisma budu ravnopravna i definisana kao službena u Ustavu Crne Gore. To je jedini ispravan put. Takva Crna Gora bi bila moderna, evropska i slobodna država, a ne država koja želi da bude član EU, a radi sve suprotno od načela koji su temelji EU.
(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Linta.)
Na kraju, želim još jednom da uputim snažnu podršku svim poslanicima Demokratskog fronta, imam informacije da je njih 14 pušteno jutros, da je njih troje, na čelu sa Andrijom Mandićem, Milanom Kneževićem su zadržani u pritvoru, nadam se da će biti pušteni i oni u toku dana. Puna podrška Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori, na čelu sa mitropolitom Amfilohijem, puna podrška i solidarnost sa srpskim narodom u Crnoj Gori, sa željom da se završi ovaj mučni period od 13 godina i da srpski narod konačno bude svoj na svome u svojoj državi Crnoj Gori. Hvala.