Izvolite, ministre.

Upravo iz ove strategije proizilazi organizacija Vojske Srbije u narednom periodu. Očekujem već iduće godine da će Vojska Srbije izaći sa novim planom školovanja, koji se radi. Na prvom mestu vojska mora da nam kaže šta joj je potrebno i da kaže tačno koji su to profili koji su potrebni, u kom broju su joj potrebni odgovarajući profili, odgovarajuće stručne spreme.
Mi svakako planiramo pokretanje škole za podoficire. E sad, da vidimo da li ćemo i medicinsku, da li će još neke druge službe. Nekad je postojala, recimo, i srednja muzička za vojnike. Sad je više nema i sad je samo pitanje u kojoj meri mi to možemo da iznesemo, ko je zainteresovan, koje su realne potrebe vojske. Hvala na interesovanju i podsećanju da je i to bilo. Hvala.

Hvala.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 8. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije. Amandmanom sam tražio da se stav 4. ovog člana briše.

Poznat vam je stav SRS u vezi vojne neutralnosti o kojoj vi pričate i kojoj težite. Svakom je jasno da u svetu, kakav danas imamo, ne može biti reči o vojnoj neutralnosti. Neutralne mogu biti samo one države koje imaju moćnu armiju, kao što je na primer Kina. Oni mogu govoriti o vojnoj neutralnosti, jer su u stanju da sami garantuju svoju bezbednost.

Male države, poput Srbije, to svakako ne mogu. Iz tog razloga moramo se prikloniti tamo ili ovamo. Na jednoj strani je zločinački NATO pakt, koji nam je zadao mnogo muka i nevolja. Sećanja na njihova zlodela su još uvek sveža i posledice toga trpećemo još dugo i dugo. Zato je jedini izlaz na onoj strani gde su naši tradicionalni prijatelji i svi znamo da je to Rusija.

Iz ovih razloga Srbija treba pod hitno da postane član ODKB-a. Na taj način bismo sačuvali teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje, zaštitili se od eventualnih neprijateljskih napada. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, član 8. Predloga zakona odnosi se na jednu od vrlo važnih misija Vojske Srbije, a to je učešće u multinacionalnim operacijama. Moram da istaknem da Vojska Srbije trenutno učestvuje u devet multinacionalnih operacija, pet u okviru UN i četiri u okviru EU.

Takođe, moram da istaknem da Vojska Srbije na najbolji mogući način prezentuje i Republiku Srbiju, a i naravno svu obučenost, svo znanje, sve veštine i sve ono što je najbolje i što pripada Vojsci Republike Srbije. Naravno, da oni za vreme učešća u mirovnim operacijama stiču dodatna znanja, dodatna iskustva i naravno da je ono što oni po povratku u Srbiju dragoceno za Vojsku Srbije njihovo znanje i njihovo iskustvo, ali moram da kažem samo još jedno.

Vrhovni komandant Vojske Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, prvi je počeo da obeležava dan sećanja na one hrabre vojnike koji su bili na Košarama, koji su branili našu zemlju od šiptarskih terorista i ove godine tim povodom obeleženo je 20 godina bitke na Košarama.

Takođe, naš predsednik i vrhovni komandant Vojske Republike Srbije obeležava i 20 godina sećanja na jednu od naših najvećih tragedija u 20. veku, a to je zločinačko NATO bombardovanje i pogibija 2,5 hiljade građana, među kojima i 79 dece.

Naš predsednik i vrhovni komandant prvi put je uveo…

Hvala.

Vreme od poslaničke grupe ste potrošili. Zahvaljujem.

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.

Na član 8. amandman je podneo poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što ministar nije mogao da sasluša ovo, ali moram da kažem da reakcije koje ima režim u Beogradu, povodom ovoga što se dešava, što smo imali prilike da vidimo sinoć i jutros u Crnoj Gori, su blage i nedovoljne i ne pokazuju da režim u Beogradu pokazuje interes za položaj srpske zajednice u Crnoj Gori. Zbog manje važnih stvari, zbog izjava, zbog najava određenih predstavnika vlasti u Sarajevu, u Zagrebu ili negde drugde ovde su se sazivale vanredne konferencije, reagovanja, sastanci, čuda, a danas kada se u procesu otimanja svega srpskog u Crnoj Gori, posle onoga što smo imali prilike da vidimo kod stvaranja te nacije, crnogorske, crnogorskog jezika, sada se udarilo i na SPC.

Podsetiću vas da je SPC bila temelj našeg opstanka u vremenima turskog ropstva. Srpska pravoslavna crkva je mnogo starija od Crne Gore. Da nije bilo SPC naš narod bi možda u tim vekovima ropstva i nestao.

Podsetiću vas na one skandale koje smo imali prilike da gledamo, a kada je potpuno izmišljena neka afera sa navodnim ruskim špijunom, pa je tu pokušano da se uradi nešto protiv Rusije iz Beograda. Istog dana kada se taj snimak pojavio sazvana je sednica Saveta za nacionalnu bezbednost. Svi mediji su to prenosili. To se postavilo kao pitanje od maksimalnog, od suštinskog interesa za bezbednost naše zemlje, našeg naroda, iako je bilo reči o događaju koji se desio pre godinu dana, a tek smo danas samo videli snimak. Tog dana kada je sazvana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, izašao je samo snimak u javnost, snimak događaja od pre godinu dana, a sve se diglo u Srbiji na noge zbog naše bezbednosti koja je bila navodno ugrožena.

Ovo se desilo sinoć. Ukoliko nema ozbiljnijih reakcija na ovo šta se dešava sada u Crnoj Gori, vi ćete time pokazati da su sve vaše najave o tom navodnom staranju za Srbe, ma gde oni živeli, samo jedno mrtvo slovo na papiru, da vam služe samo u marketinške svrhe, da vam samo služe u predizborne svrhe. U kontradikciji je to o čemu vi, gospodine ministre, ovde pričate i ovih prethodnih nekoliko dana sa reakcijama i delovanjem Vlade Republike Srbije.

Nisam rekao da treba da upalimo tenkove i podignemo avione i da idemo u Crnu Goru, ali treba, baš ono o čemu ste vi pričali, na svaki mogući način i diplomatskim kanalima da se potrudimo da zaštitimo srpski narod u Crnoj Gori.

Lako je reći da je Tadić izdajnik, da je Koštunica izdajnik i da su oni ostavili Crnu Goru da proglasi nezavisnost, da nisu radili ništa kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, itd. Ali, nečinjenjem vi pokazujete da ste isti kao i oni. Vašim nečinjenjem, bez vaših reakcija pokazujete da suštinski između vas nema razlika.

Šta treba Vlada Republike Srbije da uradi i to pod hitno? Treba da traži sednicu Saveta bezbednosti UN po ovom pitanju. Dakle, Crna Gora je danas pred građanskim ratom. Od 2006. godine traje ubrzani proces rasrbljivanja. Dakle, kreiranje crnogorske nacije, jezika, a sada vidimo i crkve, prvo na slobodu veroispovesti, a drugo i na privatnu svojinu. Dakle, ovo ne samo što ima veze sa srpskim narodom i njegovim kolektivnim identitetom, nego je i protivpravno.

Dakle, sada vidimo da je bezbednost Srba koji žive u Crnoj Gori, kojih i dalje pored svih pritisaka, pored progona, pored sve te antisrpske histerije koja vlada u Crnoj Gori i dalje ih ima po popisu više od 30%, da ne pričam o tome da ih ima više od 50% koji i danas govore da oni pišu i izražavaju se na srpskom jeziku, a da ih ima čak i mnogo više koji su vernici, onih pravoslavnih koji su vernici SPC.

Ne može ovo da prođe bez reakcija. Vi ste na izjave nekih nebitnih ličnosti u Hrvatskoj, nekih nebitnih ličnosti u Sarajevu, mislim politički nebitnih, davali izjave, držali konferencije za štampu, a da ne pričamo o tome iz kojih sve besmislenih razloga, pored i onih opravdanih, su bile održavane sednice Saveta za nacionalnu bezbednost.

Ovo je možda pored pokušaja formiranja vojske Kosova i onih upada ROSU na sever Kosova trenutno najveća opasnost za bezbednost našeg naroda u vašem mandatu u poslednjih sedam godina. Ovo pitanje je jedno od važnijih pitanja u celom mandatu, dakle u celom ovom periodu u kojem ste vi na vlasti.

Nemojte da na uštrb diplomatskih odnosa, poštovanja nezavisnosti i suverenosti Crne Gore, vi činite nešto što ide u korist jedne otvoreno antisrpske države. Crna Gora je, nažalost, danas antisrpska država. Crna Gora nije nama prijateljska država. Kome to nije jasno?

Hajde pokažite malo brige za srpski narod koji živi u Crnoj Gori i tražite sednicu Saveta bezbednosti UN po tom pitanju. Ukažite na kršenje prava Srba u Crnoj Gori ne samo oko pitanja slobode veroispovesti i privatne svojine i imovine SPC, već i sve što se desilo u Crnoj Gori, progona Srba. Danas Srbi ne mogu da budu zaposleni u javnom sektoru u Crnoj Gori, ima ih manje od 7%. Umesto srpskog jezika uči se nekakav maternji jezik. Gde god, ko god za sebe kaže da je Srbin biva prokazan da li u javnosti, da li na poslu, bilo gde u Crnoj Gori.

Nemojte da pričamo da su to unutrašnje onda stvari, jer ukoliko vi zaista mislite da su to unutrašnje stvari Crne Gore, da tu ne sme da se meša Srbija, onda izbacite to iz ove vaše strategije, onda se vi ne brinete o srpskom narodu, ma gde on živi. To je u koliziji sa onim o čemu vi pričate. Mi smo čuli od vas traktate o istorijskim podvizima Vučića za ovih sedam godina, kako je on uradio ovo, kako je uradio ono prvi put u istoriji ili najbolje u istoriji, formulacije su uglavnom takve. I pored tog takvog sjajnog, istorijskog Vučića, najboljeg na svetu danas, nažalost, prolazi sve ovo što se dešava u Crnoj Gori bez reakcije države Srbije. Ne može da bude reakcija - nisam srećan zbog toga, ali šta da radim.

Evo konkretno šta da se radi - tražite sednicu Saveta bezbednosti UN. Na najviši nivo podignite ovo pitanje, uradite sve da zaštite srpski narod u Crnoj Gori od progona. Može da nam se nažalost desi, ako se ovako nastavi, ako eskalira ovaj sukob sada u Crnoj Gori novi 17. mart. Šta ćete da radite tada? Hoćete li i tada da kažete da je to iza granice, tj. unutrašnje pitanje države Crne Gore?

Ukoliko ste zaista mišljenja i ukoliko zaista želite da poštujete to o čemu pričate ne vidim nijedan razlog da ne poslušate apel SRS i da bude pitanje zaštite srpske zajednice u Crnoj Gori pitanje od vrhunskog prioriteta i da pokažete, kada već tako tvrdite, i na delu da se zaista razlikuje od onih koji su ranije bili na vašem mestu, od ranijih režima, od demokrata i ovih i onih itd.

Mi vas pozivamo da uradite sve da pomognete Srbima u Crnoj Gori.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Aleksandar Vulin.

Samo radi informisanja svih naših građana da kažem da pre nego što je bilo ko ovde apelovao, pomenuo Savet bezbednosti, ja sam to rekao. Dakle, ja sam, niste možda bili tu. Dakle, ja sam rekao da je moj stav i da očekujem da će Vlada Republike Srbije u najskorije vreme izaći sa svojim stavom i onim što može i treba da uradi, da se obratimo Savetu bezbednosti, da budemo realni kada je to u pitanju. Znate li ko je sada predsedavajući u Savetu bezbednosti u decembru? Sjedinjene američke države. Samo da i to znamo.
Smatram da treba da se obratimo Savetu bezbednosti, ne samo Savetu bezbednosti. Još jednom hoću da kažem da smatram da ovo pitanje mora da se rešava uz saglasnost SPC. Tu ne mislim na jedan deo SPC, nego mislim na patrijarha i SPC u celini, jer ovo neće biti napad na jedan deo SPC, nego na crkvu svuda, da i to mora da se uradi i smatram da je potrebno podvući koji su to nosioci režima u Crnoj Gori prema kojima Srbija treba da se odredi u smislu, ja ne volim tu reč jer srpski narod je mnogo stradao od sankcija i ne volim kada se to govori, ali da se odredimo prema njima, prema njihovim finansijskim, političkim interesima u Srbiji, tamo gde mi možemo.
Naravno da smatram da mi treba da pozovemo njihovog ambasadora da nam objasni šta se ovde dešava, da daljim diplomatskim sredstvima nastavimo komunikaciju.
Hajde još jednom da podvučemo i siguran sam da ćete mi i vi dati podršku za ovo što govorim, Srbi u Crnoj Gori i njihove političke stranke nisu produžena ruka nikoga, ne deluju i ne rade u ime bilo koga, osim svojih birača. Nemojte im stavljati ni slučajno mogućnost da ih Milo Đukanović i njihov režim označi kao nekakve ubačene elemente koji prave probleme u Crnoj Gori, a u interesu Srbije, kao da je Srbiji u interesu da u Crnoj Gori bude nereda. Ni slučajno.
Svi ovde koji se bavimo politikom moramo biti svesni da moramo da vodimo računa da ih ne povredimo, da Srbe ne označimo kao krivce za bilo šta. Nesporno je da svaki Srbin smatra da SPC ne sme i ne može biti vlasništvo nikakve države, da ne može niko da je podržavi i otme. To je nesporno, ali samo još jednom da vodimo svi računa da ni slučajno ne damo mogućnost da ih crnogorska vlast, da ih Milo Đukanović, za koga ja lično smatram da treba da bude i persona non grata i da njegova imovina i sa njim povezanih lica mora da bude ispitana ovde u Srbiji, da on ne sme da dobije mogućnost i priliku da Srbe označi kao nelojalne svojoj zemlji, da rade nešto protiv svoje zemlje i da su oni krivi za tako nešto. Ni slučajno to ne smemo da uradimo.
Kao što svi moramo da razumemo da ovo što se dešava u Banja Luci, pa ovo što se dešava u Podgorici nije slučajno, da se radi u isto vreme i da ne smemo da dopustimo da se završi u Beogradu, što je plan, što je cilj. Znate, da se pozovem na Njegoša – kada tjelu razdrobiješ glavu, mukama izdišu členovi. To je ideja, da se Beograd zapali, a onda neće biti nikoga ni da pita, ni da kaže ovo što ja sada govorim i ovo što vi govorite, da se izazovu sukobi među Srbima, da se dovede ovde 50 nekih dverjana ili kako god da se zovu koji će napasti svoju Skupštinu i zaboravićemo i oko čega smo se svađali. Samo će krenuti kontinuitet sukoba i samo će reći – evo, Srbi se tuku svuda, tuku se sa braćom i svi sukobi će se, ono što bi rekao Stjepan Mesić, završiti sukobima među Srbima.
To ne smemo dopustiti, ni slučajno. Rekao sam šta mislim kako to treba uraditi. Vlada Republike Srbije siguran sam doneće odgovarajuće odluke i naravno da neće proći bez reakcije, kao što nikada nije prošlo bez reakcije. Nemamo razloga da nešto prelomimo preko kolena. Evo, ja sam rekao šta mislim. Ja sam član Vlade Republike Srbije i to mišljenje ću zastupati gde god mogu i kako god mogu, ali samo od svih tražim, samo toliko, da imamo poverenja u svoju državu i da vodimo računa da šta god da radimo ne dozvolimo režimu Mila Đukanovića da Srbe okrivi za bilo šta. Najlakše, najiskrenije bih prekinuo diplomatske odnose sa Crnom Gorom, ali šta ću sa Srbima dole, ne smem to dopustiti, ni slučajno to ne smem dopustiti.
Dakle, još jednom molim vas da svi zajedno vodimo računa o tome samo da ih ne povredimo, a i još jednom ću podvući, rešavati problem prvo u konsultaciji sa patrijarhom, sa SPC, voditi računa da se ni slučajno ne desi sukob među Srbima i da se targetiraju odrede tačno određene nosioci antisrpske politike u vlasti Mila Đukanovića na čelu sa Milom Đukanovićem, kojima treba na odgovarajući način pokazati, otežati im i kretanje i putovanja i bavljenje politikom i naravno onemogućiti raspolaganje imovinom u zemlji koju toliko mrze i koju toliko napadaju.