Zahvaljujem.
Reč ima Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Dame i gospodo, poslanici Stranke pravde i pomirenja svim zakonskim predlozima daju veoma ozbiljan značaj, posebno kada su u pitanju zakoni i teme koje se tiču obrazovanja. U tom pogledu smo do kraja zainteresovani da i ove i postojeće i druge zakone unapređujemo i zato ćemo ovim promenama i predlozima dati potrebnu podršku na glasanju.

Želim, takođe, izraziti zadovoljstvo što je Vlada Republike Srbije imala sluha za ono što smo više puta tokom protekle godine potencirali, a to je zahtev da se najpre u obrazovanju ukine zabrana o trajnom zapošljavanju. Moram reći da je to veoma radosna vest i da se ona veoma pozitivno odrazila na terenu. Svakako da sada treba pristupiti operacionalizaciji te odluke i prilično nagomilane probleme sprovesti na najkvalitetniji način.

S druge strane, uz sve ovo što se čini sa pozicije Narodne skupštine, sa pozicije Vlade u cilju unapređenja sistema obrazovanja na zakonskom nivou, kao i u primeni ovih zakona, ono što želim potencirati, ja mislim da i dalje nedostaje, to je podizanje obrazovanja na strateški najvažniji nivo.

Dakle, i ovo što se radi je ozbiljno, ali mi i dalje u celokupnom društvu, sa svim kapacitetima države do samog vrha, ipak imamo teme ekonomije, posebno makroekonomije i druge privredne i društvene teme, posebno privredne, kojima se najveći značaj pridaje. Slažem se da je to važno, pogotovo se slažem da je to bilo važno proteklih nekoliko godina kada je bilo neophodno sanirati sunovrat privredni kojem smo bili izloženi.

Međutim, ono što treba naučiti i od drugih zemalja, ali isto tako i iz prošlosti, samo zemlja, odnosno države i društva koja obrazovanje stave na najviši stepen strateške važnosti osiguravaju dugoročnu budućnost i prosperitet u toj budućnosti.

Vi možete u privredi i drugim sličnim granama praviti određene zaokrete, zaustavljati negativne trendove brže nego što to možete u obrazovanju. Obrazovanje se mora vratiti, odnosno staviti na taj nivo i u pogledu načelnog statusa i u pogledu budžetskog statusa i u pogledu regrutiranja svih mogućih potencijala. Ono još nema taj status. Mi treba sa tim da suočimo i treba prosto sve snage da ujedinimo.

Kada je obrazovanje u pitanju, to bi trebala biti grana i oblast u kojoj se nadilaze i partijske i druge partikularne razlike.

Mislim da imamo solidan potencijal i u Ministarstvu i u Vladi i u samoj Skupštini, ali u političkom smislu fali još jedan korak. To je sada moguće principijelno definisati u strategiji obrazovanja, koja se već krenula pripremati.

Ali, ne radi se ovde o formalnom pozicioniranju, ja ovde govorim o suštinskom. Ono kako glasno govorimo o ovim makroekonomskim temama i koracima, tako treba da govorimo o obrazovanju, da prosto shvatimo do kraja da i privredna linija napretka i opšte društvena i demografska i kulturna i sve moguće linije napretka su vezane za obrazovanje. Dakle, to je temelj budućnosti i u kulturnom i u privrednom smislu. Tu oblikujemo generacije, tu podižemo ljude. Fali nam tu još nekoliko koraka.

Sa pozicije politike, sa pozicije vrha države, sa pozicije svih akademskih kapaciteta, sa pozicije privrednih kapaciteta, tu bi morali biti glasniji i odlučniji, jer verujete da kasnimo u tom smislu. Nama sistemske stvari solidno funkcionišu, ali na rang listi obrazovanje treba da nam zauzme prvo mesto, suštinski, iskreno, teorijski i principijelno. Hvala vam.

Reč ima ministar.

Nisam mislio, ali ste me ponukali i ova vaša rečenica meni već odavno zveči u glavi, a to je suštinska važnost.
Ja koristim drugi izraz. Često pominjemo frazu društvo zasnovano na znanju. Ja bih voleo da je ovo strateški tačno i da društvo zasnovano na znanju nije fraza. Kad se to dogovorimo, bićemo kudikamo naprednije društvo, ličićemo na skandinavska i druga, ali samo trebamo da rešimo. Znači, da bi bilo zasnovano na znanju, onda ono mora biti i kvalitetno, sveobuhvatno, pravedno i da ne nabrajam još epiteta pomnogo. Ali, delim svaku misao koju ste izgovorili.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.

Nije tu.

Reč ima narodni poslanik Ana Karadžić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Šarčević sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, obrazovanje je stub razvoja našeg društva i kao takvo je zaista prepoznato od Vlade Republike Srbije.

Ministre, treba istaći činjenicu da su reforme koje ste sproveli u obrazovanju ocenjene sa najvišim ocenama, i to možemo videti kroz Poglavlja 25 i 26, koja su jedina zatvorena.

Takođe bih pohvalila vaše veliko zalaganje za obnovu i rekonstrukciju školskih objekata. Napomenula bih da je u poslednje tri godine obnovljeno oko 900 objekata, što je zaista veliki broj.

Takođe bih pohvalila napor uložen u izgradnju mreža škola. Dakle, govorim o onim školama koje su veoma udaljene. Đaci koji žive izvan gradova nisu zaboravljeni, već je omogućeno njihovo sigurno školovanje.

Pred nama su predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija. Omogućava povezivanje sveta rada i sveta obrazovanja. Od ovog zakona koji smo doneli prošle godine, oformljena su sva radna tela koja su bila potrebna, to je dobro, ali to nije jedini korak. Podjednako važna etapa jeste i razvoj svih njegovih delova, neophodna usklađivanja i usaglašavanja potreba različitih institucija u sistemu, ali verujem da na tome efikasno i konstantno radite.

Nacionalni okvir kvalifikacija ukazuje na mogućnost za pristup obrazovanju, za mobilnost i napredovanje i profesionalni razvoj. Naravno, obzirom da decenijama unazad nismo ulagali dovoljno u obrazovanje, to se ne može desiti preko noći, ali je važan kontinuirani rad i efikasni, koji sprovodite i konkretne rezultate ovog velikog i važnog unapređenja obrazovanja će svakako građani osetiti u narednoj godini.

Pred nama su i predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim sistemima obrazovanja i vaspitanja, o dualnom i srednjem obrazovanju. Svi ovi zakoni poboljšavaju uslove obrazovanja.

Govorili smo i digitalizaciji prethodnih godina unazad, počev od elektronske uprave. To se sada sprovodi i kroz obrazovanje, kroz jedinstveni informacioni sistem prosvete. Zatim, važno je naglasiti značaj profesionalnih praksi, koje se ostvaruju kako u školi, tako i kod poslodavca kroz rad. Ovo je posebno značajno za poslodavce, jer stvaraju mogućnost da određuju profile za potrebna radna mesta već tokom školovanja đaka i studenata.

Naš cilj jeste da zadržimo što više mladih ljudi u zemlji i da ih podstaknemo, one koji su otišli, da ih podstaknemo da se vrate.

Ja sam imala priliku da slušam panel na kome ste vi prisustvovali, a to je kako zadržati mlade u Srbiji. Prošle godine se odigrao taj panel. Govorili ste o tome da je Srbija decenijama unazad bila u ratovima, inflacijama i sankcijama. Uglavnom ljudi kažu da je to jedan od najvećih razloga zbog kojih danas imamo mlade koji danas odlaze iz Srbije.

Međutim, vi ste takođe istakli činjenicu da se to dešava i zemljama u okruženju koje nisu bile u tim uslovima, kao npr. u Bugarskoj. Dakle, moramo se pomiriti da trend odlaska, osim iz tih razloga, takođe zbog na neki način otvorenog tržišta prema Evropi, ali i saradnja sa EU.

Odlazak mladih kadrova mi pripisujemo i lošoj politici koja je vođena u prethodnoj deceniji. Vlada Republike Srbije je, hvala Bogu, ozbiljno shvatila svoj zadatak, radi na poboljšanju prosečne zarade u Srbiji.

Svake godine se povećavaju plate, koliko to bilans budžeta omogućava i dozvoljava, a kroz zakone iz obrazovanja usvajamo mogućnost za konstantno i celoživotno učenje, što je nama veoma važno.

Takođe, otvorena su i tržišta poput „malog Šengena“, o kojem smo skoro imali priliku da govorimo i doći ćemo do radnika koji su nam potrebni, kako ste jednom takođe napomenuli, najveći deficit nije u visoko obrazovanim ljudima, već u profilima poput majstora i vodoinstalatera itd, što ćemo ovim „malim Šengenom“ imati priliku da popravimo.

Za kraj, znam da vaše ministarstvo nije nadležno, ali takođe obzirom da se radi o obrazovanju, ja moram da naglasim koliko se ulaže i u vojno obrazovanje, da je u prethodnoj godini uloženo je oko 300 miliona dinara u obnavljanje Vojne akademije, zatim oko 180 miliona u Vojnu gimnaziju i to zaista jeste odraz rada i truda koji Vlada Republike Srbije ulaže u celokupno obrazovanje zemlje. Takođe su podignuti standardi kadeta, polaznika Škole nacionalne odbrane, renoviranje sportskih centara, streljana, terena itd.

Mi se nalazimo u izbornoj godini, rezultat prethodnih godina je zadovoljavajući, kažemo zadovoljavajući, zato što znamo da možemo mnogo bolje i da je potrebno samo da nastavimo ovim putem. Građani zasigurno osećaju boljitak kada govorimo o obrazovanju u svim sferama i u svim nivoima obrazovanja. Sigurna sam da ćemo imati prilike da ovu politiku nastavimo u narednom periodu, a ono što ste malo pre rekli jeste da je potrebno da imamo društvo koje je zasnovano na znanju i to je sigurno najbolji put za boljitak svih građana.

Poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržaće sve predloge. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Snežana Bogosavljević Bošković.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, ovlašćen predstavnik poslaničke grupe SPS izneo je jasan stav naše poslaničke grupe i na argumentovan način obrazložio zbog čega će poslanička grupa SPS podržati sve predložene zakone iz oblasti obrazovanja, a koji su predmet debate današnjeg skupštinskog zasedanja.

Iz seta predloženih zakona, o kojima danas govorimo, ja želim posebno da se osvrnem na Predlog zakona o žigovima. Naime, nakon desetogodišnje primene važećeg zakona, predlaže se novi sa namerom da se uredi i unapredi postupak u ostvarivanju prava i zaštite u oblasti žigova, a u skladu sa najboljim praktičnim iskustvima i pozitivnim pravnim rešenjima. Predložen zakon je izuzetno važan i iz domena je zakona kojima se štite prava intelektualne svojine.

Podsetiću vas da samo pre nekoliko meseci usvojili važne zakone kojima se unapređuje pravna zaštita i nekih drugih oblika intelektualne svojine, kao što su patenti, autorska i srodna prava i topografija poluprovodničkih proizvoda. Zato za novi Zakon o žigovima mogli bismo reći da je on u stvari nastavak dobre prakse i posvećenosti resornog ministarstva i Zavoda za intelektualnu svojinu u postupku predlaganja pravnih akata kojima će se ostvariti najviši stepen zaštite svih vidova intelektualne svojine.

Predloženim zakonom propisuje se precizan pravni okvir u postupku registrovanja i zaštite žiga kojim se zapravo pravno reguliše znak, a koji u prometu služi za razlikovanje roba ili usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe ili usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.

Izuzetno je važno to što žig kao pravno zaštićen znak, reč, logo ili njihova kombinacija može biti validan neograničeno dugo naravno pod uslovom da se ispravno koristi i održava. Uz to, važna je i činjenica da zaštićen znak povezan sa popularnim imenom, tj. brendom može biti od ogromne važnosti za vlasnika.

Naime, pravna zaštita roba i usluga putem žiga iako nije obavezna uvek je dobrodošla jer nudi brojne koristi za njegovog vlasnika kao što je na primer isključivo pravo titulara ili monopola da svojim žigom obeleži svoju robu ili svoje usluge u prometu i na teritoriji zemlje gde je ta zaštita priznata.

Koliki je značaj žigova najbolje se može uočiti kroz posmatranje potrošačke kulture jer registrovan žig često je garancija kvaliteta, ali i eventualnog životnog stila. Stoga nema dileme, žig je moćno komercijalno oruđe za osiguravanje prepoznatljivosti na tržištu, sigurno i stabilno poslovanje, postizanje dobrih ekonomskih i ukupnih poslovnih rezultata.

Da je to tako ilustrovaću samo jednim primerom svima nama dobro poznatom, a to je čuveni zaštitni znak „Koka Kole“ koji ima svetsku reputaciju i prepoznatljivost, dugu tradiciju i deo je poslovne politike i uspeha ove kompanije.

U Srbiji u proteklim decenijama i godinama naše kompanije i pojedinci ostvarili su pravo zaštite žiga. Od dvadesetih godina prošlog veka kada je ustanovljen Registar žigova u našoj zemlji do danas registrovano je oko 75 hiljada žigova, od kojih je njih oko 25 hiljada još uvek u važnosti. Inače, najviše žigova imaju velike kompanije koje imaju u stvari dugu tradiciju u zaštiti poput na primer „Galenike“, „Soko štarka“, „Pionira“, „Bambija“, „Jafe“ iz Crvenke, „Merime“, danas „Henkela“ iz Kruševca i drugih.

Ove kompanije su vlasnice i najstarijih žigova registrovanih u našoj zemlji koji su još u važnosti, ali moram da kažem i to da među njima ipak najstariji žig je žig kompanije „Merima“, danas „Henkel“ i to za naše sapune, pri čemu je posebno poznat zaštitni znak ili žig za dečiji sapun.

Sve ovo nedvosmisleno govori da se radi o izuzetno važnom Predlogu zakona. Novi Zakon o žigovima mogli bismo reći da je savremen i moderan, pa i evropski jer je usklađen sa brojnim propisima koji su iz ove oblasti, aktuelni su i u primeni su u zemljama članicama EU.

Pored neophodnih usklađivanja sa relevantnim međunarodnim dokumentima izuzetno je dobro i to što se ovim zakonom uklanjaju nedostaci terminološke prirode, a koji su ukočeni u toku primene važećeg zakona. Važna novina ovog zakona je ta što se uvodi sistem prigovora u postupku ispitivanja prijave žiga, pored sistema prigovora, odnosno sistema ispitivanja razloga za odbijanje prijave žiga po službenoj dužnosti. Ovo predloženo rešenje je u skladu sa pozitivnim zakonodavstvom i s tim u vezi dobrim praktičnim rezultatima u zemljama EU.

Dobro je i što se ovim zakonom propisuje obaveza uvođenja elektronskog registra žigova čime se moderna dostignuća informacione tehnologije integrišu i u ovu izuzetno važnu oblast zaštite intelektualne svojine.

Uz niz i drugih novina koje donosi predloženi zakon, a koje će zasigurno imati pozitivan efekat na brže, bolje i efikasnije ostvarivanje prava zaštite žiga, smatram da je izuzetno važno i to što se zakonom reguliše efikasan i precizan postupak u slučaju povrede prava žiga.

Takođe, sva predložena rešenja u ovom zakonu su, nema sumnje u funkciji jačanja pravne sigurnosti nosioca prava, kako u momentu registrovanja žiga, tako i u slučajevima pokretanja postupka kada je to pravo ugroženo. Ali, ne treba izgubiti iz vida da ovakav pristup izradi ovog zakona svakako je i u funkciji jačanja tržišne konkurencije i to poštene tržišne konkurencije na našem tržištu.

U tom smislu, uverena sam da će poseban doprinos, istina indirektan, primene ovog zakona biti stvaranje novih privrednih subjekata u našoj zemlji. Zbog toga, kao i zbog svega onoga što sam već istakla, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržaće Predlog Zakona o žigovima, kao i sve druge predložene zakone iz oblasti obrazovanja, a koji su predmet današnje skupštinske debate. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Kao što ste već čuli, poslanici stranke Pravde i pomirenja podržaće sva predložena zakonska rešenja. Ono o čemu želim govoriti delom je obuhvaćeno nekim današnjim diskusijama, a takođe i inspirisano skorašnjom raspravom o obrazovanju na jezicima nacionalnih manjina, koje organizuje Odbor za obrazovanje Skupštine Srbije, koje je zaista bilo važno i kvalitetno.

Apropo ovog suštinskog u obrazovanju, konkretno odnoseći se na obrazovanje na bosanskom jeziku, kao narodni poslanik i kao većnik tog Bošnjačkog nacionalnog veća, prisustvovao sam tom javnom slušanju, međutim od većine ostalih nacionalnih saveta koji organizuju ili planiraju organizovati nastavu na jezicima nacionalnih manjina, na moju žalost ispred tog Bošnjačkog nacionalnog veća nije bilo prisutnih. Zapravo tamo gde je trebalo razgovarati o kvalitetu i svim onim nesporazumima koji se nalaze na relaciji između Ministarstva i tog organa koje je ispred Ministarstva opet zaduženo za implementaciju nastavnog procesa na jeziku Bošnjačke nacionalne zajednice.

Sa druge strane taoci takvog jednog odnosa jesu opet, đaci i njihovi roditelji, odnosno građani Republike Srbije. To je meni bio još jedna poseban signal da i na tom najvećem nivou i ako smo kao većnici mnogo puta inicirali raspravu o tome u tom organu, da u stvari to veće nema kapaciteta, niti želje da popravlja taj način obrazovanja i da mi u tom veću nemamo nekoga ko može izneti taj obrazovani proces.

Međutim, ono što je problem, to veće je samo jedan od organa ove države i konkretno u ovom slučaju Ministarstva obrazovanja koje je zaduženo delom za implementaciju te nastave. Krovna institucija jeste Ministarstvo obrazovanja. Ministarstvo ne bi smelo dozvoliti da ukoliko imamo dekadencu i autodestrukciju u jednom organu, koji je uz to i njen partner i pomoćni organ vlasti, takav nonšalantan odnos prema građanima Republike Srbije, a pre svega prema đacima i njihovim roditeljima ne bi smelo dozvoliti da pripadnici nacionalnih zajednica koji izučavaju maternji jezik prema programu svoje nacionalne zajednice budu taoci takvog jednog odnosa.

Mi smo danas u situaciji da imamo dobar zakonski okvir koji je zaista kvalitetan, ali i da imamo suštinski lošu postavljenu koncepciju i izuzetno slab kvalitet te nastave, konkretno kada se tiče nastave na bosanskom jeziku, što dovodi do osipanja svakog puta onih đaka koji se odlučuju ili njihovi roditelji za takvu vrstu nastave. Tu imamo neku igru. Između Ministarstva koje optužuje zato Bošnjačko nacionalno veće i sa druge strane Bošnjačko nacionalno veće koje optužuje Ministarstvo i neke druge organe da su oni krivi.

U suštini, trpe đaci, trpe nastavnici, trpe roditelji, trpe građani Srbije. Ministarstvo bi zaista moralo, jer mi smo se uverili da od te garniture koja je u tom veću, koja krši sve moguće zakonske regulative i po pitanju implementacije nastave na bosanskom jeziku, ministarstvo bi moralo preduzeti odgovornost i uvesti na neki način red i u taj vid obrazovanja, da se ne desi više da đaci bošnjačke nacionalnosti udžbenike za drugi, šesti razred, recimo dobiju sa dva ili tri meseca zakašnjenja, da već dođu pred kraj prvog polugodišta da nemaju udžbenike iz kojih pohađaju nastavu, da nemaju lektiru, da nemaju elementarne uslove za normalan rad.

Dakle, mi ovde ne želimo da amnestiramo ni veće, ali isto tako deo odgovornosti ima i ministarstvo koje je dozvolilo da se ti u tom Bošnjačkom nacionalnom veću zaduženi za ovaj vid obrazovanja odnose na taj način prema đacima i prema nastavnicima, a i prema njihovim roditeljima. Hvala.