Hvala.

Evo, pre replike i ja da se pridružim pohvali gradu Nišu zbog odluke koja je doneta, a to je zasluženo i dolično.

Gospodine Mirčiću, ispravite me ako se varam, ali mislim da smo mi trenutno obuhvaćeni nekim nesporazumom. Na šta mislite kada kažete da nije pomenuto Srpsko narodno pozorište i zašto? Recite mi koji je to član i kako glasi?

(Milorad Mirčić: 25a 2. stav.)

Da, dakle, ovde piše, u tome je verovatno element tog nesporazuma. Što se tiče svega ostalog što ste nakon toga rekli, ja se sa vama potpuno slažem, to je nesporno. Gde je nesporazum? Ovde piše – u ustanove savremenog stvaralaštva čiji je osnivač Republika Srbija su: a, b, v, g, d, đ, osnivač Srpskog narodnog pozorišta, velike ustanove srpske kulture, formalno gledano, ne Republika Srbija, nego AP. U tom smislu je ovo definisano tako.

Tu ne stoji nikakav drugi zaplet i nikakva druga namera. Reč je samo o formalnom nabrajanju onih, razumete, da ne dužim, to sam hteo da kažem. To je suština zašto tu nije nabrojano, odnosno nabrojano Srpsko narodni pozorište, zbog formalnog okvira kojim počinje taj stav da su to ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija.

Hvala, gospodine Vukosavljeviću.
Pravo na repliku, Milorad Mirčić.
Izvolite.

To jeste suština gospodine ministre, i vi ste na pravi način izdefinisali. Srpsko narodno pozorište do 2000. godine je funkcionisalo tako što je osnivač bila Republika Srbija, a posle 2000. godine, posle „5. oktobra“ namerno, ciljano, sa razlogom su to vratili na nivo AP Vojvodine. Zato što se imala dugoročna namera.

Vi se dobro sećate kolika su bila nastojanja, pritisci da Srpsko narodno pozorište promeni ime, naziv, pa su obrazlagali, nema smisla da u multincionalnoj, multikulturalnoj Vojvodini bude Srpsko narodno pozorište, to vređa dostojanstvo onih koji nisu Srbi, pa da bude pozorište naroda i narodnosti, pa onda da bude samo pozorište itd. Čak su išli toliko daleko da su zgradu uradili toliko, da ne kažem, nakaradno, da je odbojna sama po sebi kao građevinski objekat, da bi što manje ljudi valjda svraćalo u tu instituciju.

Naravno, među te ne spada Maja Gojković koja redovno posećuje sve predstave i nije samo zbog toga, nije njena prednost što smo je mi kandidovali za ministra kulture, nego zato što je sama po sebi opredeljena nacionalno. Ne želim uopšte da podgrevam bilo kakve sumnje, nego to je bilo naše iskreno. Uostalom, Nataša Jovanović je, ministre, da ne bi posumnjali, Nataša Jovanović je svedok, ja sam ovde iz prvog reda Aleksandra Vučića kada je bio predsednik Vlade, pitao zašto Maja Gojković nije ministar kulture? On je rekao da će biti u sledećoj izmeni Maja Gojković. To je bilo sasvim normalno da očekujem.

Naravno, nisam ni prihvatao, bio je gospodin Tasovac, niste vi bili. Gospodin Tasovac je bio, ali meni je bilo logičnije, nama je bilo…

(Narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović dobacuje bez mikrofona.)

Jeste, evo vam Nataša citira. Jel završen citat? Jeste, dobro.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Gospodine Filipoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, meni lično kao narodnom poslaniku nije prioritet kako se zove ministar ovog ili onog resora, meni je prioritet kada dođete u Narodnu skupštinu, kada učestvujete u debati zajedno sa nama, kakvi su vaši rezultati, ono što stoji iza vas, ono što stoji iza Vlade Republike Srbije koju podržavamo, koju smo podržali nakon proteklih izbora, koju podržavamo i dalje i koju sam, uveren sam naravno, podržaće većina građana ovakvu politiku i nakon narednih izbora.

Podržanje, ne zato što se nekome dopada vaše ime ili se nekom dopada moje ime, ili kolege Martinovića, Markovića, Aleksandra Vučića, zato što ljudi podržavaju politiku rezultata. Ljudima je dosta politike kao politike same po sebi, praznih priča. Ljude zanima šta ste vi uradili u vašem resoru kulture.

Tu možemo da se pohvalimo, a pre svega zahvaljujući hrabrosti, odlučnosti i spremnosti da se uhvatiti u koštac sa najtežim problemima u zemlji, predsednika Aleksandra Vučića, tada premijera, da krenemo sa konačnom obnovom i otvaranjem Narodnog muzeja, kao temelja naše kulture, koji nije decenijama radio normalno u ovoj zemlji. Sada radi punim kapacitetom kojim on ima, da naša deca u osnovnom obrazovanju, u srednjem, gimnazijama, fakulteti, da i stariji ljudi mogu da odu u Narodni muzej, da se upoznaju sa našim kulturnim stvaralaštvom, sa bogatstvom koji ima ova zemlja.

To je način pravi kako se pokazuje patriotizam. Mi ne pokazujemo svoj patriotizam tako što ćemo ovde govoriti o vama na lep ili na ružan način, već tako što ćemo prezentovati građanima ono što smo uradili tokom svog mandata. To je pravi patriotizam. Ja svoju decu neću da učim tako što ću da urlam o patriotizmu, da stavim šajkaču na glavu, kojom se ponosim, koju i imam u kući, ali nije to mera patriotizma. Mera patriotizma je Narodni muzej, mera patriotizma su i Narodna biblioteka, o kojoj moramo da vodimo više računa i knjigama koje tamo imamo. Mera patriotizma jesu sećanja, mera patriotizma jeste istorija kojoj moramo da učimo našu decu, dva oslobodilačka narodna pokreta koje smo imali, ravnogorski i partizanski.

Moramo našu decu da učimo o tome ko smo, šta smo, moramo da ih učimo da pišu ćiriličnim pismom, moramo da ih učimo odakle su, ko su njihovi preci, da se time ponose. To je mera patriotizma danas u Srbiji i Srbiju danas podižemo na pravi i istinski patriotski način zato što imamo predsednika kakvog imamo, Aleksandra Vučića. Samo zahvaljujući njemu, ova Vlada može da radi poslove koje radi, zahvaljujući njegovom autoritetu, njegovoj hrabrosti i spremnosti da se suoči i sa najtežim, mogućim oblicima pljuvanja, iznošenjima neistina i svega, jer je on sam rekao – ja sam gromobran svima vama da možete da radite.

Zato vi morate da radite i više i još bolje i još jače, kako bi ti rezultati bili još bolji nego što su bili do sada. Nema nikakve dileme, urađeno je dosta u oblasti kulture. Danas je koleginica Jadranka Jovanović rekla da ima dovoljno para. Para uvek može da bude više i u svakom resoru. Prirodno je da ministri žele da imaju više novca nego što im je budžetom opredeljeno, ali to je sve u skladu sa politikom, finansijskim stanjem kakvo imamo u zemlji.

Naše stanje finansijsko od 2012. do 2014. godine je bilo najblaže rečeno očajno. Bili smo na ivici bankrota, na ivici opstanka ove zemlje, u bukvalnom smislu te reči. Danas smo uspeli da dođemo u tu fazu da možemo da se pohvalimo da smo za šest godina ozbiljnih, hrabrih, odlučnih reformi koje predvodi, kažem opet, predsednik Aleksandar Vučin, zajedno sa SNS koju vodi, uspeli smo mnogo toga da uradimo i u oblasti kulture, koju vi vodite, kao ministar.

Naravno, danas je pohvaljeno i to što neće biti moguće da se zloupotrebe v.d. statusi direktora. To je jako važna stvar, pogotovo zbog onih ljudi koji sanjaju samo da budu direktori nekih ustanova ili nekih preduzeća, a za to realno ne ispunjavaju objektivno uslove, pa je onda nekada davno to korišćeno kao mogućnost da doživotno budu u v.d. statusu, na osnovu političke odluke. Mi smo protiv toga, kao SNS, da politička odluka bude ta. Za to smo da je odluka da se na osnovu konkursa, na osnovu stručnosti, znanja kandidata izabere direktor na konkursu i uveren sam da će tako i biti u ustanovama kulture u narednom periodu.

Priznanje koje je koleginica Jadranka Jovanović dobila je velika stvar za Srbiju. To je, rekao bih, možda nismo ni mi koji to priznanje odajemo dovoljno svesni veličine priznanja koje je ona dobila, jer to priznanje postaje veće sa protekom vremena, istorijski gledano. Mnogi naši velikani kroz istoriju nisu, u tom realnom vremenu kada su živeli, bili u dovoljnoj meri podignuti na jedan pravi nivo da javnost o njima zna, onako kao treba da zna i da zna koja su njihova dostignuća i koja su njihovi, da kažemo, značaji za svetsku kulturu, pre svega, jer srpski narod je iznedrio mnoge ličnosti koje su za svetsku kulturnu baštinu, naravno onda i srpsku, kojom se ponosimo, mnogo toga uradili, mnogo toga doprineli.

Ja ću dati samo primer Vuka Karadžića, koga smo kao narod više puta pa i terali iz Srbije i ismejavali i izvrtali ruglu na svaki mogući način, sa protekom vremena smo dostigli i taj nivo svesti da smo shvatili ko je taj čovek, koji je doprinos dao srpskoj kulturi, srpskom pismu, pravopisu i u kojoj meri je on značajan za svetsku istoriju i svetsku kulturnu baštinu.

Naravno, Srbija je zemlja koja može da se pohvali brojnim velikim umetnicima, velikim slikarima, piscima, naučnicima i u tom smislu je Srbija apsolutno, po mom dubokom ubeđenju, prestonica, ne Beograd ili Novi Sad, evropske ili svetske kulture, već je Srbija prestonica kulture u ovom delu Evrope i u to nema nikakve dileme.

Uveren sam da će i u narednom periodu nastaviti da se radi na poboljšanju statusa kulturnih radnika, da se radi na poboljšanju statusa samostalnih umetnika, možda se često zaboravlja na akademske slikare, na grafičare, na jedan taj deo koji i nije toliko komercijalan kod nas u zemlji kao što je možda gluma na neki način ili pevači, da malo obratimo pažnju na te ljude. Mnogi od njih i kontaktiraju nas i razgovaramo sa građanima, između ostalog i sa slikarima i grafičarima. Ja sam lično razgovarao sa nekima od njih, voleli bi da imaju i nešto bolji status.

Uveren sam da kako zemlja bude jačala i finansijski da će se steći uslovi da i ti ljudi žive daleko bolje i pristojnije, jer vide oko sebe da Srbiji ide bolje i uveren sam i nakon proleća ove godine da će mnogo bolje biti, da će naredni budžet doneti više novca i više prilika i više novih projekata za sve umetnike u Srbiji. Hvala vam.

Hvala, kolega Filipoviću.
Reč ima gospođa Nevenka Kostadinova. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, kultura jednog društva jeste nadgradnja tog društva i u velikoj meri zavisi od sveukupnog stanja u tom društvu. S jedne strane, kultura jedne zemlje zavisi umnogome od ekonomskog stanja i stepena razvijenosti te zemlje, a s druge strane kulturne aktivnosti su isprepletene i usko povezane kako sa privredom, turizmom, tako i sa običajima, tradicijom i sa osnovnim obeležjima nacionalnog identiteta jedne nacije. Na taj način kulturna aktivnost povezana sa navedenim elementima preko turizma mnogim zemljama donosi velike benefite jer upotpunjuje kulturne ponude i čini ih sadržajnijim i atraktivnijim.

Pošto dolazim iz male nerazvijene i dislocirane opštine Bosilegrad koju naseljavaju pripadnici bugarske nacionalne manjine, ja ću se osvrnuti na značaj kulture i kulturnih manifestacija sa aspekta nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije. Naime, u našoj državi živi više od 20 nacionalnih manjina i sve one se upravo identifikuju po svojim različitim kulturnim obeležjima. Upravo je zbog toga država dala mogućnost kulturne autonomije manjinama preko nacionalnih saveta koje oni sami biraju.

Pored kulture, nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju ingerenciju i u oblasti informisanja, obrazovanja i službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina. Sam zakon o kulturi predviđa zaštitu i unapređenje kulturne različitosti i jačanje interkulturalnog dijaloga, kao i jačanje kapaciteta kulture i njenih veza sa drugim oblastima, kao što su obrazovanje, nauka, turizam i integrisanje kulturnog razvoja u socioekonomski i politički dugoročni razvoj demokratskog društva u kome svi zajedno žive, rade, napreduju i razvijaju se.

Zakonom je predviđeno otkrivanje, stvaranje, proučavanje, očuvanje i predstavljanje kako srpske kulture, tako i kulture nacionalnih manjina Republike Srbije, što je osnova jednog demokratskog društva koje pruža jednake šanse svim njenim građanima, bez obzira na nacionalnu ili neku drugu pripadnost. Negovanjem kulture i tradicije svih nacija svaka nacija zadržava svoju identičnost i na taj način postaje i ostaje prepoznatljiva uz očuvanje svojih korena i sopstvenog kulturnog nasleđa.

Kulturne manifestacije koje su postale spone i mostovi povezivanja između različitih kultura, kroz njih se neguje sopstveno nasleđe, uz upoznavanje i poštovanje tuđeg. Kroz te manifestacije se pripadnici različitih naroda, većinskih i manjinskih, međusobno upoznaju, povezuju, gaje multikulturalnost, razvijaju tolerantnost i poštovanje, uz očuvanje svoje identičnosti. Ovakve manifestacije su posebno važne za male i rubne opštine, kao što je naša opština Bosilegrad, gde ta dešavanja dobijaju internacionalni karakter.

Takve manifestacije budu povod mnogima da dođu i posete mesta održavanja, da se upoznaju sa tradicijom i kulturom tog mesta. U našoj opštini se održavaju dva velika međunarodna festivala, jedan je povodom Uskrsa i sastoji se u takmičenju uskršnjim jajima, propraćen bogatim kulturnim sadržajem. Upravo taj događaj čini ovaj lep hrišćanski praznik još lepšim.

Drugi festival je festival folklora koji se organizuje krajem jula meseca. Ta dva događaja na trenutak ožive našu sredinu, povrate život na ulicama, povrate radost, energiju i samopouzdanje, kao i ponos svakog pojedinca na svoje nasleđe uz upoznavanje i poštovanje nasleđa drugih.

Imajući u vidu značaj kulture i kulturnih dešavanja, ukazuje se potreba u skladu sa napretkom i razvojem iz oblasti kulture, da se mnoge stvari urede i definišu zakonom, što u velikoj meri ovaj zakon to ima za cilj. Dakle, zakonom se utvrđuju okviri u kojima se definiše kulturne sadržine, uspostavlja se pravni osnov za dalje sistematsko uređenje ove materije za jasno utvrđivanje kriterijuma za procenu značaja ovih događaja uz obavezu države da vodi računa o održivom funkcionisanju i uticaju na sveukupni razvoj kulture svih njenih građana.

Iz napred navedenog u danu za glasanje ja ću podržati ove zakone. Hvala.

Hvala, gospođo Kostadinova.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Izvolite, gospođo Filipovski.

Predsedavajući, poštovani ministre, kolege i koleginice, narodni poslanici, narodne poslanice o značaju kulture ne treba posebno govoriti, jer je naša kultura, naše bogatstvo, naša lična karta i znak prepoznatljivosti u svetu.

Kulturni opstanak Srbije je naša misija, ali isto tako i kulturni opstanak svih naših nacionalnih manjina. Narod je gladan kulture i zbog toga je potrebno konstantno ulaganje u kulturu i moje mišljenje je da nedostatak novca ne može biti i izgovor za nemar, za loš kadar, za mnogi nedostatak inicijativa, kao što smo bili svedoci u prethodnom režimu pre dolaska SNS na vlast.

Sa tim postojećim novcem svake godine se finansira u ustanove kulture, u stvaralaštvo, u medije i ti rezultati možda po nekad nisu dovoljno vidljivi, ali po mom mišljenju za promene u kulturi je potrebna i hrabrost, potrebna je i ideja više nego novac i ako po mom mišljenju novca ima malo i treba sa finansijskom konsolidacijom Srbije u nekim budućim godinama da bude više novca.

Velika je stvar što će Novi Sad biti 2021. godine naša prestonica kulture i to je još jedna prilika koju treba da iskoristimo da predstavimo i promovišemo kulturnu baštinu Srbije. Treba da budemo ponosni na naše kulturno nasleđe koje je i delom pod zaštitom UNESKA i da o njemu vodimo računa. Naša je obaveza da to prenesemo budućim generacijama kao što su to prethodne generacije prenele nama.

Iskoristila bih ovu priliku i da istaknem da je po mom mišljenju potrebno mnogo više napora i inicijativa za očuvanje srpskog jezika, ćirilice i naše književnosti. Takođe, smatram da naši građani Srbije u lokalnim samoupravama zaslužuju bogatiji, sadržajniji kulturni život. Decentralizacija kulturne politike je važna, duh kulture uz napore svih nas mora da dođe u svaki deo naše zemlje.

Potrebno je konstantno povezivanje kulture, turizma i obrazovanja. Dobro je što je Ministarstvo prosvete donelo odluku da naša deca, da naša školska deca ne posećuju samo za vreme svog školovanja samo međunarodne prestonice, nego i da školske ekskurzije, školski izleti budu zastupljeni i da obilaze i da posećuju Srbiju.

Ali po mom mišljenju to nije direktno vezano sa Ministarstvom kulture, već sa Ministarstvom turizma, treba tu ponudu obogatiti i zbog naše dece i zbog turista. Nedopustivo je da nemamo bogatiju ponudu, turističku ponudu i ekskurzije za posetu Starom Rasu, prestonici srednjovekovne Srbije ili isto tako Vinčanskoj kulturi najnaprednijoj praistorijskoj kulturi u svetu.

Ništa manje smatram važnim i jačanje kapaciteta ustanova kulture i civilnog sektora, podizanje njihove profesionalizacije i transparentnosti, kao i digitalizacije srpskog kulturnog nasleđa, ali i mnogih kulturnih događaja kao što su FEST, BITEF, BEMUS, Guča, EGZIT, jer smatram da su ti događaji naši najbolji ambasadori i promoteri Srbije.

Za vreme mandata ove Vlade, otvoren je Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, ali je nedopustivo da naše generacije i turisti deset godina nisu bili u prilici da posete kulturno blago svake zemlje, kao što je Narodni muzej, za to vreme su punili svoje džepove i nije ih bilo briga za Srbiju, a danas bezuspešno pokušavaju bez vlasti, predvođeni Draganom Đilasom, da dođu, da se vrate na vlast, da bez izvora zauzmu svoje pozicije sa kojih mogu da pljačkaju građane Srbije kao što su to radili u prethodnom periodu.

I ne bih volela da svoje današnje izlaganje završim onima koji su politička prošlost već činjenicom da je današnji dan poseban za ovaj viski dom zbog činjenice da se stranica 166 Miroslavljevog jevanđelja vraća na svoje mesto. To je jedna veliki dan za našu kulturu i za Srbiju uopšte i u danu za glasanje ću podržati predložene zakone.

Hvala, gospođo Filipovski.
Sada reče ima Desanka Repac.