Na član 31. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Na član 33. amandman je podneo poslanik Marjan Rističević.
Na član 34. amandman je podneo poslanik Aleksandar Šešelj.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje će odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na Predlog zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli poslanici, kao i Odbor za kulturu i informisanje.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela Vjerica Radeta.
Izvolite.

Član 1. govori o tome šta je predmet ovog zakona. Zaista je važno naglasiti da je pojam arhivske građe i arhivske delatnosti nešto mnogo šire, ozbiljnije i mnogo više od nacionalnog interesa od onoga što možda neko ko se dovoljno ne bavi tim zamišlja kada se govori o arhivi.

Mnogi ljudi verovatno misle da je arhiva samo tamo neko mesto gde stoje složena neka dokumenta koja možete da nađete posle 20, 30 ili 100 godina. Naravno, jeste i to. Ali, pojam arhiva sa nacionalnog aspekta je nešto čemu do sada nije posvećivana ozbiljna pažnja.

Pretpostavljam, ministre, da vi znate da je poslednji direktor Arhiva, koji je bio zaista patriota i nacionalista, bio dr Jovan Pejin. I taj čovek je, zaista, pokušao i dosta toga uradio, koliko je bilo u njegovoj moći, ali je isto tako imao mnogo podmetanja nogu pre nego što je otišao u penziju. Tada su bili neki drugi na vlasti i nisu mu dozvolili da uradi ništa što je on imao ideju, a što je vezano za opšte državne i nacionalne interese.

Upravo kada smo jutros govorili o ovom arhivu u crkvi Svetog Marka i vi ste rekli da već postoji u Zemunu, tako rekoste, depo za tu arhivu, upravo je Jovan Pejin radio na toj arhivi, čovek koji zaista taj posao zna i koji je to radio iz srca i iz duše, zato što je želeo da upravo ta arhivska građa bude primećena, da bude na nekom mestu gde će biti dostupna javnosti, da ne bude u nekim kutijama, u nekim podrumima, tavanima itd.

Ali, ono što je bitno kada je ta arhivska građa u pitanju, a sigurno nije samo ta, i u Patrijaršiji postoji mnogo rukopisa, mnogo knjiga, mnogo toga za šta treba izdvojiti sredstva, dobru volju, pre svega, i da se sa državnog aspekta, sa državnog nivoa, zapravo, da se krene u objavljivanje što je moguće većeg broja sabranih dela velikana iz naše prošlosti.

Hvala.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.

Hvala, uvažena predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, kada govorimo o arhivskoj građi, Srbiji jeste potreban zakon koji će na sveobuhvatan način urediti zaštitu arhivske građe i funkcionisanja arhivske delatnosti.

Mi imamo zakon iz 1994. godine, ali on ne uređuje sva pitanja koja se odnose na ovu oblast. Na primer, imamo arhivsku građu, koja izvorno nastaje u elektronskom obliku, odnosno prava i obaveze onih koji stvaraju takvu arhivsku građu nisu uređena na kompletan način.

Takođe, zakon iz 1994. godine ne prepoznaje evidenciju stvaraoca i imaoca arhivske građe u elektronskom obliku.

Treba pomenuti i arhivsku građu pravnih subjekata koji su pre privatizacije bili u društvenom vlasništvu. Imamo i privatne arhive. Imamo i stručna arhivska zvanja, koja takođe spadaju u pitanja koja nisu regulisana zakonom iz 1994. godine.

Svesni smo situacije da ustanovama kulture treba pomoć, pre svega finansijska.

Potrebna su veća izdvajanja, pre svega, od strane lokalnih samouprava. Mi, u Nišu imamo veliki broj ustanova kulture. Imamo Narodno pozorište, imamo pozorište lutaka, muzej, Istorijski arhiv, Galeriju savremene likovne umetnosti sa paviljonom u tvrđavi, zgradu simfonijskog orkestra. Recimo, zgrada simfonijskog orkestra je relativno skoro renovirana.

Dakle, i ovakve ustanove imaju potrebe za tekućem održavanjem, za renoviranjem, za restauriranjem, imaju potrebe za platama za zaposlene, ali imaju potrebe i za novim zapošljavanjima, imaju velike potrebe za stručnim kadrom, većim prostorom za smeštaj arhivske građe itd.

Očekujemo da će se donošenjem ovoga zakona stvoriti institucionalni osnov za obezbeđenje uslova neophodnih za obavljanjem delatnosti, zaštite arhivske građe i, pre svega, za ravnomeran razvoj arhiva. Očekujemo, takođe, stvaranje zakonskog okvira, utvrđivanje arhivskog fonda koji će čuvati naše nacionalno nasleđe, jer i to je ono što ostavljamo budućim generacijama da dalje čuvaju i da se time ponose. Hvala.

Hvala.

Na član 3. amandman je podnela Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Gospodine ministre, ovaj član 3. je prepisan iz Zakona o ravnopravnosti polova i potpuno je bespotreban. Zbog toga što smo se složili mi, narodni poslanici SRS, a i gospođa Gojković koja je to više puta, kao dobar poznavalac srpskog jezika i lingvistike, apostrofirala, kada su ovi bili ovde iz onog propalog žutog preduzeća, da je SANU 2015. godine još donela zvanični stav o tome da se imenice, vrsta i pol izraženi generički u muškom rodu odnose i na muški i na ženski rod. Tako da ne možemo da kažemo, kao što to kaže Gordana Čomić, „pilotica“ ili ona bi rekla za baletskog igrača „igračica“, već se kaže igrač, kaže se pilot, kaže se vozač itd.

Tako da je ovo potpuno bespotrebno, jer jednom moramo zaista da prestanemo više sa tim glupostima na način na koji neko želi, a to su ove prozapadne agenture, pre svega, da skrnavi srpski jezik.

Srpski jezik i ćirilično pismo moramo da čuvamo, ali apsolutno je od kada je sveta i veka jasna srpska gramatika u ovom smislu. Zato treba da se zna da je jedino ispravno ako se sva ta zanimanja i sve ono što se odnosi i na muški i na ženski rod ispravno govori i ovo je prvi put… Mi tražimo da se briše - termini kojima su u ovom zakonu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

Što da sada potenciramo jednim članom zakona, gospodine ministre, to što naša gramatika poznaje? To je kao što svako zna kako se ispravno kaže dobar dan, kako se piše ne znam itd, tako da nema potrebe da stoji posebno u zakonu.

Hvala vam.

Reč ima ministar Vukosavljević. Izvolite.

Da, ta tema je dosta prisutna u javnosti u poslednjih nekoliko godina i postoje stavovi Odbora za standardizaciju srpskog jezika pri SANU. To ste pravilno citirali. Međutim, postoje granični slučajevi. Ovo se jednostavno unosi u sve zakone i stiglo je na intervenciju Kancelarije za rodnu ravnopravnost.

Sad malo da se našalim, hajde, atmosfera je dosta ozbiljna već satima, i možda prilika za neki slikovit primer. Uvažena poslanica Jadranka Jovanović je operska… Šta je ona? Operska? U redu je diva. To je druga imenica. Ona je operski pevač. Međutim, nisam siguran da je taj model prihvaćen u standardnom i kolokvijalnom jeziku. Ona je operska pevačica, koliko znamo.

To su te distinkcije. Ova odredba omogućava da se da malo prostoru, odnosno jeziku da diše. Mislim da smo na terenu izvesnog broja graničnih slučajeva, pa u tom smislu ovo rešenje omogućava upotrebu pojmova. Naravno, postoje groteskni primeri koje jezik ne trpi, ali postoje oni koji su prihvaćeni u standardnom jezičkom izrazu. Mislim da ovo nije rđavo rešenje.

Reč ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, mislim da ne postoji Kancelarija za rodnu ravnopravnost, a zaista u jednom delu bih voleo da se pridržavamo normativa koje je odredila SANU Odbor za standardizaciju srpskog jezika. Mislim da je nauka ta koja treba da odredi određene stvari koje treba da se nalaze u zakonu, u jezičkom, u pravopisnom i u gramatičkom smislu. Valjda u toj SANU sede naši naumniji ljudi, naši naučnici koji proučavaju srpski jezik i neguju njegovu tradiciju.

Ovde pričamo o kulturi. Potpuno se slažem da je ta oblast dosta bila zapostavljena u proteklih skoro tri decenije zbog opšte situacije u društvu itd, a u kojem se čitava država nalazila, a i narod, i da je prva oblast kulture bila na udaru zapostavljanja od strane određenih državnih organa.

Međutim, nivo opšte obrazovanosti i kulture jednog naroda jeste negovanje i njegovog nacionalnog identiteta. Nacionalni identitet podrazumeva i jezik. Ako kvarimo svoj jezik odričemo se i nacionalnog identiteta. Zato bih voleo da se na prvom mestu zauzima i poštuje stav koji je propisala SANU.