Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade gospođo Mihajlović, verovatno će da vam bude lakše da slušate nas koji želimo da hvalimo i da pozitivno govorimo o vašem radu, o rezultatima koje ste pokazali u onome što ste sami rekli koliko je autoputeva izgrađeno, koliko je pruga rekonstruisano, koliko je popravljena infrastruktura u ovoj zemlji. Ja ću da vam kažem da mi, kao poslanici koji podržavaju ovu Vladu i vas kao ministra u Vladi, podržavamo i set zakona koji je danas na dnevnom redu, a koji ima za cilj da omogući još brži razvoj ove zemlje, još bržu realizaciju projekta u infrastrukturi, jer sam se i sam, radeći na lokalu, suočavao sa problemima imovinsko-pravnih odnosa, kad je više bilo momenata kad nešto ne može da se uradi, nego kad može, pa sam se i nedavno, pre ovog mandata, u Smederevu suočio sa izgradnjom zone i da nije bilo gospodina Vučića da to preseče i pomogne, nikada to ne bi bilo završeno, a sada u Smederevu imamo još toliko radnih mesta koliko daje i „Železara“.

Znači, potrebno je da imamo sistemski uređene zakone, da to ne zavisi ni od predsednika, ni od ministara, već da to Skupština donese, sa predlogom stručnih ljudi i da mi to primenjujemo i znamo pravila.

Impozantno je ono što je urađeno. Ja o tome ne treba da govorim. Rezultati su potpuno jasni i merljivi.

Dolazim iz opštine Smederevska Palanka i prenosim vam ogromnu zahvalnost tog naroda koji je u vremenu od 2008. do 2016. godine potpuno opustošen i svi ste svedoci ovde šta je zatečeno. Od 2016. i 2017. godine potpuno se promenila slika. Svi dugovi su, da kažem, anulirani, rešeni su problemi koji su tamo postojali. Izgrađeno je mnogo u oblasti putne infrastrukture. Napomenuću samo ljude iz šumadijskog sela Kusadak, gde je put prošao kroz celo selo, 12,5 kilometara. Oni kažu kao da su iz sna izašli i videli, nisu verovali. Ne bi verovali nijednom obećanju. Ljude iz mesne zajednice Cerovac, gde ste i vi bili, gde je asfaltirano maltene celo selo.

Još mnogo stvari se radi u opštini Smederevska Palanka, ali ono što ja želim da vas molim i ne bih to govorio ovde u ovoj Skupštini, zapravo, koleginica moja Nataša Jovanović i ja smo pre godinu dana tražili prijem kod direktora „Puteva Srbije“, pismenim putem. Nismo dobili nikakav odgovor. Radi se o putu Palanka-Mladenovac. On nije planiran ovim velikim projektima koji nas sada očekuju, ali ono što ja hoću da vam kažem jeste da je od kad je Mladenovac spojen sa izlazom na autoput, kod Malog Požarevca, to je najkraći i najbrži put do Beograda.

Ovo što je urađeno za Veliku Planu, izvanredno je, mi to poštujemo i to je naš izlaz na jug. To je najbliži izlaz na autoput koji imamo 13 kilometara.

Međutim, naš cilj je da idemo ka Beogradu. I sva sela u opštini Smederevska Palanka žele da idu ka Beogradu. Mladenovac je jesenas negde oko sedam kilometara tog puta rehabilitovao. Nije to na onom nivou kako je urađeno za Veliku Planu, ali je jako dobro.

Ja molim vas i „Puteve Srbije“ da taj put, koji je dužine 25 kilometara, pogledaju. Možda je polovina potrebna da se rehabilituje i ništa drugo nama ne treba. A, ako pogledate, gospođo, Koridor 10, pogledajte kartu kako on ide. On ide kod Malog Požarevca, nekada, skreće prema Smederevu, vraća se u Veliku Planu, zaobilazi Mladenovac i Smederevsku Palanku. A ovaj put je pravac, prirodni pravac, koji povezuje dva grada i nama omogućava, i ne samo nama, nego i mnogi Planjani koji ne žele da plate putarinu hoće da idu ovim putem i mnogo drugih registracija, iz Paraćina.

Kažem vam da ljudi u vremenu kad nema toliko posla u Smederevskoj Palanci, kao što je to nekada bilo kada je „Goša“ radila punim kapacitetom, pronalaze uposlenje, mali broj, slobodan sam da kažem, u inostranstvu, a veliki broj u Beogradu. I to je dobro. Oni ujutru od šest do devet odlaze u Beograd, zavisi kad ko radi i od 15.00 do 19.00 časova se vraćaju u mesta Smederevske Palanke, tamo žive.

Znači, ja vas molim da to pogledate. To nije velika investicija u odnosu na sve ono što smo u ovoj zemlji uradili, a mene raduje svaki kilometar koji je urađen.

Još nešto, molim vas, renovirali ste prugu od Mladenovca do Velike Plane, kroz Smederevsku Palanku. Odlična je, 120 kilometara vozovi jure, uglavnom teretni, nema toliko putničkih, što mi je žao. Tu možda može što šta da se popravlja, ali ono što doživljavam često na putnom prelazu, koji sam prinuđen da pređem dva puta dnevno, kolega je pomenuo, jeste da on radi kao sumanut, odnosno da nekad radi treptač, nekad naiđe voz i ne radi ništa. Jutros sam naišao, pola sata sam čekao, nema voza, spuštena rampa. Dajte to, molim vas, da nam to ne stavlja mrlju na one kvalitetne projekte koji su radili, potpuno rekonstruisanu prugu.

Zahvaljujem se na svemu što ste uradili. Zahvaljujem se i na onome što se planira da se uradi u mojoj opštini, u širem regionu. Cenim ono što radimo da bi se povezali sa susednim zemljama. To je od izuzetnog značaja. Imate podršku. Za razliku od onih koji vas kritikuju, mi cenimo rad i gledamo rezultate tog rada. Hvala vam veliko.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je u svom planu rada i budžetu za 2020. godinu planiralo otpočinjanje realizacije projekta iz novog investicionog ciklusa vrednih oko pet milijardi evra u infrastrukturne projekte, a efikasnije administrativne procedure doprineće da se u najkraćem mogućem roku izgrade planirani putevi, pruge, vazdušne i vodne luke.

Tako će se omogućiti brža i efikasnija realizacija projekta od značaja za Republike Srbiju, od procesa pribavljanja zemljišta do izdavanja neophodnih dozvola. Svi ovi projekti predstavljaju linijske infrastrukturne objekte. To su projekti od značaja za Republiku Srbiju u putnoj infrastrukturi: izgradnja Moravskog koridora, izgradnja Fruškogorskog koridora, novo planirani put „Vožd Karađorđe“ koji će povezati Šumadiju sa istokom Srbije, te izgradnju brzih saobraćajnica, u železničkoj imamo izgradnju brze pruge Beograd – Budimpešta, kao i rekonstrukciju pruge Niš – Dimitrovgrad.

Svi projekti planirani u novom investicionom ciklusu imaće pozitivne efekte tako da će se kroz Srbiju putovati brže, lakše, bezbednije. Uz to, imaćemo i niže cene transporta i poboljšanje pristupačnosti svim delovima Republike Srbije. Ovakvim povezivanjem imaćemo povećanu potražnju za tranzitnim saobraćajem kroz našu zemlju, što će za rezultat imati uvećanje prihoda u budžetu Republike Srbije sada, ali i za buduće generacije. Radimo i gradimo za budućnost naše dece.

Propisi koji su od značaja za Predlog zakona su propisi koji uređuju oblast eksproprijacije, zatim oblast planiranja, projektovanja i izgradnje javnih nabavki i carinski propisi. Predložene izmene se odnose uglavnom na skraćivanje rokova izgradnje i efikasne realizacije infrastrukturnih projekata.

Bivša vlast mogla je i imala je priliku da nešto uradi. Oni to nisu uradili, jer njih to nije ni interesovalo. Oni su se samo brinuli za svoje džepove. Posao političara je da život ljudi bude bolji.

U narednom periodu država će moći da funkcioniše još bolje. Investicije će učiniti svoje. Ukoliko nema investicija i projekata nema ni rasta novca BDP i tehnologija. U narednom periodu do 2025. godine država će uložiti devet milijardi evra u infrastrukturu. To je prednost i to je razvojna šansa Srbije. Mi to i činimo. Ovo je važan iskorak koji omogućava napredak. Ova ulaganja i gradnja će masovno

36/2 TĐ/IĆ

zaposliti građevinsku industriju, što će podići BDP, kao i razvoj turističkih potencijala, bolje punjenje budžeta i omogućiti privredni rast i razvoj Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Studenka Stojanović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko Mihajlović, navikli smo da kada su u ovoj sali ljudi iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture to obavezno označava neke nove projekte i zaista je toliko toga realizovano u prethodnom periodu da smo se brzo i lako navikli na to da se Srbija razvija, da se gradi, da napreduje. Skoro da smo zaboravili da smo decenijama pre dolaska SNS na vlast imali užasnu sliku i kada je u pitanju infrastruktura i kada je u pitanju građevinarstvo, a i svi ostali važni segmenti u državi. Ne kaže se uzalud da se čovek lako navikne na dobro.

Ono što je dobro za istočnu Srbiju, u ovom materijalu koji je ovde pred nama, je sasvim izvestan projekat izgradnje brze saobraćajnice Paraćin – Zaječar, sa krakom prema Boru, za koji je dokumentacija u pripremi. Vi ćete me, gospođo Mihajlović, dopuniti ukoliko se razgovaralo i o načinu finansiranja ovog projekta ili ako imate neke dodatne informacije.

Sledeća stavka koja je vrlo važna za Bor jeste autoput „Vožd Karađorđe“, čiji će jedan krak ići ka Svilajncu, Despotovcu, pa sve do Bora. Dužina ovog autoputa biće između 220 i 270 kilometara u zavisnosti od toga da li će biti povezan sa koridorima 10 i 11.

Svima je poznato da su ovakvi projekti zamajac privredi i da uz dobru infrastrukturu možemo očekivati privredni razvoj, a istočna Srbija, odnosno grad Bor, već očekuje velike investicije kineskog partnera koji će u proširenje proizvodnih kapaciteta rudnika uložiti 800 miliona dolara, ali uložiće i u razvoj novog rudnika bakra i zlata. To svakako znači upošljavanje velikog broja radnika, znači višestruko uvećanje prihoda za gradski budžet i znači ekonomski pomak tog dela Srbije koji je ranijim vlastima služio isključivo za pljačkanje, za prodavanje fabrika koje su odmah nakon toga zatvarane i za otpuštanje desetina hiljada radnika.

Treća velika investicija koja je jako značajna je brza saobraćajnica Kladovo – Negotin, dužine 146 kilometara. Taj deo Srbije je predivan i ljudi nisu mogli da dolaze često zbog jako loših puteva koji nisu rađeni decenijama unazad. Sada će se omogućiti takva infrastrukturna povezanost koja će biti podsticaj kako za turiste, tako i za privredu, odnosno za mala i srednja preduzeća. To znači novi način planiranja budućnosti građana istočne Srbije, smanjenja odliva stanovništva i nove mogućnosti za razvoj.

Dakle, mi možemo samo da zahvalimo vama i da zahvalimo Aleksandru Vučiću što brine o realnim potrebama građana istočne Srbije, a ove ljude iz Saveza za Srbiju možemo samo da pitamo da li im još uvek nije jasno zašto mu zahvaljujemo svakoga dana. Hvala i vama.

Reč ima narodni poslanik Marko Zeljug. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pretvaranja prava korišćenja u prava svojine Vlada Republike Srbije planira dodatno uređenja dela zakona koji se odnosi na građevinsko zemljište i da korisništvo omogući pretvaranje u pravo svojine kod građana koji su zemljište pribavili u korišćenje od autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili od Republike Srbije.

Pored direktnih efekata koje ovaj zakon obezbeđuje, koji se odnosi na mogućnost pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine, uz plaćanje naknade koja se određuje na osnovu jedinice lokalne samouprave, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne odnose, u skladu sa aktom o utvrđivanju prosečne cene kvadratnog metra građevinskog zemljišta po zonama za utvrđivanje poreza na imovinu.

Ovim zakonom se na indirektan način omogućava lakši postupak ozakonjenja objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, kao i pribavljanje građevinskih dozvola na zemljištu na kojem nije izgrađen jedan objekat. Sve ove mere rezultiraju povećanjem prihoda u budžet Republike Srbije i AP ili jedinice lokalne samouprave. Od 2015. godine na osnovu naknade za konverziju građevinskog zemljišta prihodovano je oko 800 miliona dinara koji se dalje koriste za unapređenje i izgradnju infrastrukture potrebne građanima Republike Srbije.

Građani Srbije treba da znaju da se punjenje budžeta Direkcije za izgradnju vrši na osnovu izdavanja građevinskih dozvola, promene namene zemljišta, davanja u zakup ili konverzije zemljišta, a da se ova sredstva vraćaju u sredinu iz koje su prikupljena za finansiranje izgradnje vodovodne mreže, kanalizacione mreže, trotoara, puteva i sve ostale potrebne infrastrukture potrebne za lagodniji život.

Zakon je takođe uzeo u obzir i sredstva koja su građani tj. korisnici zemljišta već uplatili na ime zakupa nad predmetnom parcelom. Cena konverzije biće umanjena za iznos koji je već uplaćen uz donošenje izveštaja od veštaka ekonomske struke i pretvaranje iznosa koji je nekada bio uplaćen u današnji realan iznos. Dodatna pogodnost kojom Vlada Republike Srbije i SNS žele da dodatno stimulišu građane koji vrše proces konverzije jeste umanjenje konačnog iznosa za 30% u odnosu na ukupan iznos potreban za plaćanje konverzije.

Dodatni razlog zbog kog sam rešio da diskusiju usmerim na ovaj zakon ogleda se u činjenici da veliki broj građana sa teritorije gradske opštine Surčin sa koje i ja dolazim imaju problem sa upisom prava svojine i ozakonjenja objekata iz razloga što ih pravo korišćenja nad građevinskim zemljištem onemogućava.

Srpska napredna stranka kao odgovorna stranka prema svim građanima donoseći ovaj zakon otvara mogućnost da građani koji poseduju zemljište u korisničkom statusu izvrše pretvaranje u pravo svojine i sva ostala prava, ali i obaveze koje proističu iz prava svojine nad zemljištem.

Izneo bih jedan konkretan primeri koji se odnosi na parcelu 1285, konkretno katastarska opština Bečmen na teritoriji gradske opštine Surčin. Ta parcela je svojevremeno od Poljoprivrednog kombinata „Budućnost“ Dobanovci ustupljena tada gradskoj opštini Zemun, koja je dalje na osnovu zaključka izvršnog veća, to je u stvari danas veća gradske opštine dodeljena aktom na raspolaganje trećim licima, kojih ima više.

Na konkretnoj parceli je doneto oko 300 odluka o dodeli dela parcele i na dobrom delu su izgrađeni objekti bez građevinske dozvole. Danas, zbog promene vlasničke strukture u tom kombinatu upisa novog vlasnika koji je nakon privatizacije upisao pravo svojine nije moguće izvršiti parcelaciju niti upis prava svojine na konkretnom predmetnom zemljištu.

Ovakav slučaj nije prisutan samo u Bečmenu. Imamo slučaj na teritoriji gradske opštine Surčina, gradska opština Zemun, na teritoriji Beograda, kao i Stara Pazova na kojima su postojali kombinati sa kojima su lokalne samouprave izvršile slične transakcije i građani iz tog razloga danas ne mogu da ostvare pravo da izvrše parcelaciju i ozakonjenje objekata koji na tim parcelama postoje.

Ovi slučajevi su prisutni, kao što sam rekao i na teritoriji drugih opština, ali moja molba jeste da ovakav problem građana može da se reši konvalidacijom ugovora, uz zajedničke napore kako jedinice lokalne samouprave i gradskih opština, tako i resornog ministarstva koje medijacijom između jedinica lokalne samouprave opština i nosioca svojine u cilju rešava problema ovih ljudi, koji su jedinu imovinu i krov nad glavom stekli na ovu zemljištu, a koje ne mogu steći pravo zbog propusta koji su prethodni režim napravili i koje danas treba da ispravi Vlada Republike Srbije i SNS.

Ja bih svoje kolege narodne poslanike pozvao da u danu za glasanje podržimo sve predloge zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu, što ću učiniti i ja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nevenka Kostadinova.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovana ministarka Mihalović, uvažene kolege narodni poslanici.

Danas na dnevnom redu imamo jako važne zakone iz oblasti građevinarstva, dakle iz resora Ministarstva građevine u čijoj nadležnosti su infrastrukturni projekti koji su od životne važnosti za našu zemlju.

Prvo želim da pozdravim ministarku Mihajlović kako u svoje ime, tako i u ime građana opštine Bosilegrad, jer je ona jedna od retkih visokih funkcionera koja je posetila jednu opštinu kakva je naša i da čuje sa kakvim problemima se njeni stanovnici suočavaju.

Takođe, želim da iznesem sve pohvale na rad Ministarstva građevine, na čijem čelu je jedna žena koja se muški nosi sa veliki problemima i izazovima. Zahvaljujući radu Ministarstva građevine, politici Vlade Republike Srbije i upornosti predsednika Aleksandra Vučića, jug Srbije je dobio auto-put na koji je čekao skoro 40 godina, koji su prethodno mnogi gradili, ali niko nije uspeo da ga izgradi, sve dok se ovo ministarstvo i ova Vlada nisu uhvatili u koštac sa svim problemima i posao priveli kraju.

Tako je sada i mojoj opštini Bosilegrad, mada ona nije direktno na ruti auto-puta, bliži su joj i Niš i Beograd, do kojih se sada stiže i lakše i brže. Napominjem da je tokom izgradnje auto-puta propušteno postavljanje putokaza na mestima gde se skreće sa auto-puta za Bosilegrad, ali je na inicijativu građana pokrenut zahtev nadležnim institucijama koji je rešen pozitivno i pitanje je dana kada će putokazi biti postavljeni.

Sada, nakon sretanja sa auto-puta, na putu za Bosilegrad imamo deonicu preko Vlasinske regije u dužini od 70 km i to je jedan od najvećih problema na putu do naše opštine Bosilegrad.

Imajući u vidu objektivne okolnosti, analize i mogućnosti, ja ću vam ukratko izneti predlog inicijative za pokretanje projekta Koridor Vlasina koji bi rešio mnoge probleme i podigao ceo region tog dela Srbije.

Projekat Koridor Vlasina je infrastrukturni projekat izgradnje saobraćajnice koji će povezati dve države, Republiku Srbiju i Republiku Bugarsku, odnosno Koridor A1, Koridor 10Jug u Republici Srbiji i Koridor A3, Koridor Struma u Republici Bugarskoj najkraćim rastojanjem.

Početak Koridora Vlasina je na Koridoru A1, dakle, Koridor 10Jug kod mesta zvanog Ramađe, gde je predviđena buduća petlja koja je u fazi projektovanja. Dalje, trasa Koridora Vlasina ide prema gradu Surdulici i prolazi pored grada obilaznicom. Od grada Surdulice, trasa vodi prema Vlasinskoj visoravni, koja ima veliki uspon pa je predviđena treća saobraćajna traka za teška teretna vozila i otežane uslove u zimskom periodu.

Predviđen je tunel za prolaz preko Vlasinske visoravni za skraćenje ukupnu trase saobraćajnice Koridora Vlasina i očuvanja životne sredine na Vlasinskom jezeru. Dalje, trasa Koridora Vlasina ide prema gradu Bosilegradu na postojećoj trasi postojećeg puta i preko Lisinskog jezera prelaza armiranim betonskim mostom.

Trasa Koridora Vlasina ide preko grada Bosilegrada, obilaznicom i ide ka graničnom prelazu Ribarci, Republika Srbija, odnosno graničnom prelazu Oltomanci na strani Republike Bugarske, od graničnog prelaza Oltomanci na strani Republike Bugarske, trasa Koridora zadržava postojeću trasu, postojećeg puta do grada Ćustendil koji obilazi izgrađenom obilaznicom i ide prema Koridoru A1, Koridor Struma, od mesta Boboševo, gde postoji izgrađena Petlja.

Dužina ovako prezentovane trase između Koridora A1 u Republici Srbiji i Koridora A3 u Republici Bugarskoj je 120 km, što predstavlja najkraći put između ova dva koridora. Povezuje tri opštine u Republici Srbiji - opštinu Vladičin han, Surdulicu i Bosilegrad i tri opštine u Republici Bugarskoj - Ćustendil, Dupnica i Blagoevgrad.

Koridor Vlasina bi u potpunosti otvorio ovo područje za nesmetan prolaz ljudi, robe i kapitala, ne samo između Republike Srbije i Republike Bugarske, nego i ostalih država u regionu i država zapadne Evrope i Bliskog Istoka, imajući u vidu činjenicu da je ova trasa Koridora Vlasina bila na Rimskom putu, a decenijama je bila zapostavljana u prethodnom periodu.

Želimo da ovo područje konačno doživi prosperitet, jer poseduje ogromne resurse i potencijal u prirodnim bogatstvima i životnoj sredini.

Želimo da rimska poslovica "via vita" - put je život, zaživi i na ovom prostoru, za dobrobit svih građana na ovom području.

Imajući u vidu ubrzanu migraciju sa tog područja, izgradnjom ove saobraćajnice stvorile bi se šanse za život i rad ljudi i sa srpske i sa bugarske strane, jer granicu ne čuva ni vojska, ni policija, toliko dobro koliko je čuvaju ljudi koji žive sa jedne i sa druge strane granice.

Realizacija projekta Koridor Vlasina je realan, imajući u vidu činjenicu da su svi projekti iz oblasti saobraćajne infrastrukture Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture koje vodi uvažena ministarka Zorana Mihajlović realizovani po utvrđenoj dinamici i po najvišim standardima za kvalitet.

U danu za glasanje, ja ću podržati sve zakone koje imamo danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Reč ima ministar, gospođa Zorana Mihajlović.