Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjena potpredsednice Vlade sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, iako predložene izmene Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti nisu obimni i odnose u suštini na povećanje maksimalne spratnosti objekta. Smatram da je pre svega zbog građana neophodno reći koju reč o samom zakonu kao i pitanjima koja se tako rešavaju.

Pomenutim zakonom se ne samo obezbeđuje krov nad glavom pripadnicima snaga bezbednosti, koje nemaju rešeno stambeno pitanje, već rešavanje ovog pitanja je od velike važnosti za samo jačanje celokupnog sistema nacionalne bezbednosti.

Imajući u vidu značaj i odgovornost posla koje pripadnici snaga bezbednosti obavljaju i njihov značaj za bezbednost čitave države, kao i pre svega ljudsku i moralnu obavezu prema svima koji su tokom ratnih dejstava 90-ih godina prošlog veka dali značajan doprinos odbrani suvereniteta, nezavisnost i teritorijalne celokupnosti države, a polazeći od toga da najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u državnim organima upravo među pripadnicima snaga bezbednosti moram da konstatujem da je sramno po državu Srbiju, pre svega po one koji su od 2000. godine do 2012. godine, činili republičku i u velikoj meri lokalnu vlast one koje danas poput Dragana Đilasa obećavaju kule i gradove kako bi se vratili na vlast, što ti ljudi nemaju trajno rešeno stambeno pitanje.

Kako su mogli da imaju rešeno stambeno pitanje, kada je cilj Dragana Đilasa bio da se obogati i postane bogatiji čak i od samog grada, čiji je bio gradonačelnik, a ne da rešava probleme, kako građana Beograda, tako i svih ostalih građana.

Aktuelna republička Vlada je posle više od decenije tokom koje su snage bezbednosti, a pre svega Vojska Srbije, degradirane i ponižavane maksimalno odgovorno pristupila sistemskom rešavanju svih problema, kako samih snaga bezbednosti, tako i njenih pripadnika.

Poslednjih godina Vlada je stavila akcenat na značajno opremanje i naoružavanja snaga bezbednosti, u skladu sa potrebama povećanja njihove borbene gotovosti, a simi tim i stepena bezbednosti države i građana, kao i poboljšavanje uslova rada njenih pripadnika, poboljšanje njihovog socijalnog statusa, kroz povećanje zarada, a evo, kao što vidimo i kroz rešavanje stambenog pitanja. Samo odluka da država otpočne sa gradnjom stanova za pripadnike snaga bezbednosti upravo je doneta na osnovu brojnih potreba pripadnika tih snaga.

Sagledavši sve realne potrebe, Vlada Republike Srbije je donela odluku da prvo otpočne sa izgradnjom stanova u Vranju, Nišu, Kraljevu, Kragujevcu, Novom Sadu i u Sremskoj Mitrovici. U prvoj fazi projekta planirano je da se izgradi ukupno 7.965 stanova na oko 590.000 metara kvadratnih bruto površine u sedam gradova, a to na početku realizacije, odnosno u prvoj fazi iznosi 1530 stanova, od čega je već otpočeto sa izgradnjom 792 stana, dok je u prvoj B fazi planirano da se izgradi još oko 6.500 stanova, što stvarno predstavlja značajan pomak u odnosu na situaciju na pre od deceniju ili čak više.

Tako se u ovom trenutku u Vranju privodi kraju izgradnja 186, dok radovi na izgradnji 190 stanova traju u Nišu i u Kraljevu, gde se gradi 200 stanova, u Kragujevcu 216 stanova, u Novom Sadu 548 stanova, u Sremskoj Mitrovici 190 stanova, s tim što je trenutna realizacija posla u Vranju oko 80%, a na ostalim projektima oko 25%.

Ono što je bitno i jeste činjenica, da je država obezbedila lokalnim samouprava novac za infrastrukturu, kao i što je bitno to da se zgrade nalaze na dobrim lokacijama, sa uređenom infrastrukturom, obdaništima, školama i svim onim što je potrebno da postoji kao sadržaj, kako bi budući stanari mogli da zadovolje životne potrebe i naravno, kao što je izuzetno bitna činjenica da je sam kvalitet gradnje u skladu sa najvišim evropskim standardima. Hvala.

Zahvaljujem kolega Torbica.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvažena ministarko, sa saradnicima, obzirom da je ovlašćeni predstavnik, odnosno predstavnica poslaničke grupe SPS istakla stav vezano za podršku kompletnom setu zakona o kojem danas raspravljamo, mogu samo da iznesem potpuno istovetan stav.

S tim, što moram da iznesem određene digresije, kao i uvek do sada, kada su u pitanju određene odredbe zakona, pa očekujem da kao i uvek do sada ih pa žljivo saslušate kako bi pokušali da unapredimo kvalitet ovog zakona, jer je to osnovni cilj poslaničke grupe, jer tako poslanička grupa SPS jedino i deluje.

Konkretno, u gotovo kompletnom tekstu zakona imamo procesne odredbe koje se vezuju, a možemo reći delimično materijalno pravne koje se vezuju za stručno osposobljavanje lica koja izrađuju odgovarajuća planska dokumenta, tehnička rešenja ili tehnička dokumenta i taj se uslov otprilike odnosi i na izvođača radova koji takođe mora da bude sa potrebnim stručnim referencama.

U svakom slučaju, to je dobro. Dobro je što ćemo imati sertifikovana lica koja će imati stručne kvalifikacije i kao takvi učestovati u donošenju odgovarajućih akata, planskih dokumenata ili konkretno , učestvovati u postupku izvođenja građevinskih radova, odnosno izgradnji objekata.

Šta je sporno? Sporno je zbog toga što rešenja o ispunjenosti uslova tim licima koja pretenduju da budu licencirane arhitekte, inženjeri itd. ta rešenja postaju, kako vi u Predlogu zakona normirate, konačna danom dostavljanja. Dostavljanjem stranci, ona stiču konačnost.

Šta to znači? To znači da posle toga, ta rešenja mogu jedino da se pobijaju tužbom u upravnom sporu, pred Upravnim sudom. To ne bi bilo toliko sporno, da nije sporno u stručnim krugovima, naravno, stručno pravničkim krugovima, šta je sa načelom dvostepenosti?

Šta je sa pravom žalbe koja je inače kao pravni lek, definisana Zakonom o upravnom postupku? Ovde naravno, ako bi se i prihvatio ovakav jedan dobronameran predlog, dobronamerna sugestija, bi se postavilo pitanje - ko bi odlučivao po toj žalbi? Koji je to drugostepeni organ, da li bi to podrazumevalo jednu vrstu delikatnijeg načina ustrojstva organa i tela, kada je u pitanju oblast građevinarstva? Da li bi o tome odlučivala Vlada ili bi o tome odlučivala komisija Vlade ili neki drugi organ koji bi bio ustrojen?

U svakom slučaju, uvažena ministarko, postavlja se pitanje da stranka koja nema pravo na žalbu, a može da vodi upravni spor, dolazi u sledeću situaciju pa ćemo onda definisati to pitanje na jedan malo precizniji način. Koja je to situacija? To je situacija da se pred Upravnim sudom sporovi vode po najmanje tri godine. Da budemo tu potpuno realni, iskreni i otvoreni, ne vidim vašu odgovornost u tome što su upravni sudovi opterećeni toliko velikim brojem predmeta da moraju da se suočavaju sa postupcima koji traju tri godine i više. Kažem, ne vidim vašu odgovornost u tome, ali isto tako vidim neku vrstu vaše opservacije koja podrazumeva i oprez, ako upućujete stranku na upravni spor, koliko će taj upravni spor da traje i koliko vremena će stranka da provede u jednom besomučnom trajanju upravnog spora dok ne dođe do konačnog rešenja, odnosno do rešenja protiv koga se u nekom redovnom postupku više ne može postupati po odgovarajućim pravnim lekovima.

Dakle, dovodimo stranke u situaciju da čekaju da njihova upravna tužba koja bi bila podneta sada, bude rešena 2023, 2024, 2025. Mislim da u tom pravcu moramo preduzeti nešto što podrazumeva zaštitu interesa stranke što obezbeđuje dodatni kapacitet ne samo pravne zaštite, već i pravne sigurnosti.

Dalje, ono što se čini kao dobro rešenje jeste rešenje koje ste predložili u članu 13. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, odnosni se na odredbu člana 45. postojećeg zakona, a propisuje se obaveza lokalne samouprave da dostavi sve podatke iz lokalnog informacionog sistema, kao i raspoložive podatke o investicionim lokacijama službi za Katastar nepokretnosti radi unošenja u evidenciju, odnosno uknjiženje.

Uvažena ministarko, konačno dolazimo do situacije da disciplinujemo lokalne samouprave bez obzira ko to bio, da li to bile opštine ili gradovi, koje više decenija, ponoviću, više decenija nisu preduzele ama baš ništa da izvrše uknjiženje imovine koja je nesporno imovina tih lokalnih samouprava u službi za Katastar nepokretnosti. Šta to znači? To znači da ni građani Srbije, pa ni mi narodni poslanici nismo uopšte sigurni kada je u pitanju javna evidencija, a naročito javna evidencija Katastra.

Ako grad, odnosno opština nisu uknjiženi na katastarskim parcelama koje nesporno pripadaju gradu ili opštini i upravljaju njima, onda je to ozbiljna odgovornost lokalnih samouprava. Upravo ovom normom ste očigledno prepoznali problem i pokušali da ga rešite, što mi socijalisti, odnosno naša poslanička grupa u svakom slučaju podržava.

Ono što takođe može da se primeti kao dobro rešenje u zakonu jeste osiguranje za štetu koja se čini trećim licima u slučaju bilo kakvih grešaka ili propusta koji počine ona lica koja dobijaju odgovarajuće sertifikate i licence o kojima sam malopre govorio.

Na kraju, uvažena ministarko, moram da vam skrenem pažnju na jedan deo zakona za koji mi se čini da može da dovede do povrede načela zabrane diskriminacije. Zašto ovo govorim? Postoji situacija koja je poslednjim zakonom, dakle ovim koga trenutno menjamo, Zakonom o planiranju i izgradnji predviđena tako da građani koji se priključuju na infrastrukturne sadržaje kao što su voda, kanalizacija i ostali infrastrukturni priključci, mogu učiniti samo ukoliko su njihovi objekti ozakonjeni. Dakle, ukoliko su oni vlasnici ozakonjenih objekata.

Takav status nemaju vlasnici objekata koji nisu ozakonjeni, a nalaze se u postupku legalizacije. Znači, postupak legalizacije po odredbama starog zakona pitanje koga unazad je pokrenut, ali ta lica ne mogu da izvrše priključenje po odredbama ovog zakona. Problem je što dolazimo u situaciju da postupci legalizacije traju po 10, 15, 20, 30 godina.

Pa, jeste, uvažena ministarko, nije to preterivanje. Uzmite samo Zlatiborski okrug iz koga ja dolazim i onda ćete videti da ta činjenica koju ja iznosim ipak ne može da se dovede u sumnju. Ali, dobro, vaša skepsa u tom pravcu, naravno ja mogu da je prihvatim, može da se proveri da li je osnovana ili nije.

Ono što mi se čini bitnim, to je poslednje što ću reći, bitno je da vi sagledate ovu situaciju na jedan analitičan način kako bi utvrdili da li ove pojave zaista dovode do nejednakosti građana i da se vratimo starom rešenju koje mi se čini daleko pravičnije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolega Jovanoviću.
Reč ima potpredsednica Vlade Republike Srbije, ministar prof. dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Hvala na komentarima, dilemama i pitanjima.
Vezano za velike licence, mislim da je to vrlo ozbiljna oblast, mi smo čak pre nekoliko meseci uradili i vanredni pregled velikih licenci, zato što mi u Srbiji danas, radeći projekte i završavajući projekte, teške finansijski i nekoliko milijardi evra, zaista moramo da imamo jako ozbiljne kompanije koje zaista moraju da ispune sve svoje uslove, da bi mogli uopšte da obavljaju takve delatnosti.
Vi ste tu u pravu, mi smo tu bili dosta rigorozni, nismo skloni tome da menjamo i da krenemo sa žalbama drugim stepenom itd. Volela bih, napravićemo analizu pa ćemo da vidimo da li to eventualno može da bude efikasnije, ali mi se čini da je to oblast u kojoj moramo ostati dosta rigorozni kako želimo zaista da imamo kvalitet.
Što se ovog drugog dela tiče oko objekata koji su legalizovani ili nisu, mi smatramo da je to jedan od načina da prosto nateramo te stranke i subjekte da se legalizuju što je moguće pre. Vi pominjete Zlatiborski okrug, mi smo se dosta tim Zlatiborskim okrugom bavili. Tu postoje određeni objekti nažalost, koje nisam sigurna da ikad mogu da se legalizuju. To je sada pitanje za neke druge institucije. Mi smo se i obraćali nekim institucijama oko toga, ali ono što ispunjava sve uslove, može da se legalizuje i taj proces ne može da traje deset godina.
Da li ćemo mi na taj način da, kako vi kažete, dovedemo do povrede načela zabrane diskriminacije. Mi mislimo da ne, zato što nisam videla koji argumenti to pokazuju. Ali, ono što jeste naš interes, naš interes je zaista da učinimo da svi oni koji mogu da se legalizuju, stvarno završe taj proces i sa svih strana smo ih nekako ograničili da ne mogu nigde da pronađu onaj prostor da se ne ozakone. Zato to stoji na taj način i u ovom zakonu.
Ali, da vidimo vaše amandmane, ako ih ima, pa da još jedanput to pogledamo. Hvala.

Kolega Jovanoviću, želite repliku?
Izvolite.

Vrlo kratko, uvaženi predsedavajući, jer neću više replicirati, ovo je sad samo jedna vrsta razmene mišljenja za koju smatram da može da doprinese boljem.

Uvažena ministarko, kada samo govorio o toj dvostepenosti, govorio sam čisto pravničkom terminologijom. Ako bi je preveli na neki malo uprošćeniji rečnik, to podrazumeva sledeće. Ja vas razumem, vi hoćete da postignete veći stepen efikasnosti i to je potpuno razumljivo. Ja sam samo govorio o zaštiti stranke, o jednoj vrsti apsolutno nepotrebnog, poprilično dugog vođenja postupka koji može da bude kraći. Zato očekujem od vas jednu vrstu analize predstojećeg perioda, koji podrazumeva da sagledate situaciju i u jednoj i u drugoj opciji, da li će ova dvostepenost na koju ja plediram i stojim iza svoje poslaničke grupe, doprineti da se efikasnije reši upravo tako, nego pred upravnim sudom?

Upravni sud već 15 godina, ali pouzdano tvrdim, 15 godina ima opterećenje ogromnim brojem predmeta koje ne može da reši kao rešenje priliva koje podrazumeva efikasno sudovanje, nego se vode postupci, kako sam malopre rekao, vrlo odgovorno tri ili više godina. To je problem koji mora negde da se reši. Nije vaš, to je problem pravosudnog sistema, ali istovremeno moramo mi da ga sagledamo, jer ako ga mi ne sagledamo, onda trpe građani.

Što se tiče drugog pitanja koje sam postavio, postavio sam ga vrlo razložno. Rekao sam – načelo zabrane diskriminacije podrazumeva i jednakost, jednakost građana pred zakonom. Svi smo jednaki, to je nesporno, kada je u pitanju forma, kada je u pitanju praksa i kada je u pitanju nešto što je faktičko stanje, tada nisam siguran.

Ja sam malopre ukazao na probleme u postupcima legalizacije koje ste vi popravljali, kao resorni ministar, donošenjem više izmena i dopuna zakona. Da li smo uspeli u tome u celini? Mislim da nismo i da na tome treba još mnogo da radimo, a ako vi mislite da jesmo, možemo o tome da diskutujemo, ali nekom drugom prilikom. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Nije prisutan.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određuje pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15,25 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, uvaženi predstavnici ministarstva i kabineta, drage kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače sam izabran sa liste SNS – Aleksandar Vučić i Skupštini predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku čiji sam i predsednik.

Ja ću kao i do sada govoriti o svim onim aktuelnim stvarima i problemima koji se tiču zakona koji su na dnevnom redu, koji se tiču jugoistoka Srbije. Mogu da kažem velike pohvale za sve one projekte koji su završeni, koji se završavaju, a to je putna infrastruktura, železnička infrastruktura, dogradnja aerodroma u Nišu. To su sve pozitivne stvari. To je sve urađeno za dobrobit svih nas koji živimo na jugoistoku Srbije.

Velika stvar za sve nas jeste konkretno rad na završetku železničke pruge od Niša preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, dole prema Prahovu, prema Boru. Mogu da izvestim sve vas da se pruga radi punim intenzitetom, da je sada u delu gde je Svrljig taj deo pruge je završen. Bilo bi dobro da se u tom delu gde je pruga završena da se od Svrljiga prema Nišu pusti železnički saobraćaj, odnosno da imamo mogućnost da tu funkcioniše železnica da bi se prevezli betonski pragovi iz firme koja radi u Svrljigu betonske pragove, a to je DIV Svrljig.

Inače, meni je potreba da kažem i voleo bih da železnice i ljudi koji rade u tom delu vezano za pružne prelaze da se u narednom periodu kada pruga bude stavljena u funkciju i kada se odradi pruga i da dođe projektovana brzina vozova, da možemo da imamo pružne prelaze koji su obezbeđeni ne samo obeležjima nego konkretno pružnim rampama, da tu ljudi ne dolaze u situaciju da ginu, zato što je kod nas imalo niz slučajeva gde su cele porodice poginule na tom delu pruge.

Još jedna stvar o kojoj bi govorio jeste konkretno i završetak Malčanske petlje gde je sve završeno, gde je opština Svrljig kao i grad Niš dobila mogućnost da kroz finansiranje iz budžeta da bude besplatan prelaz za sve naše građane koji žele da idu preko auto-puta.

Bilo bi dobro i moje pitanje da li će imati mogućnosti da u narednom periodu tokom ove godine, sada februara, marta, aprila meseca da se uđe u postupak rešavanja i da se rekonstruiše deo puta od Malčanske petlje, a ujedno i taj deo puta da može da se osvetli zato što je neosvetljen i da se uradi deo puta od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice. To je vrlo bitno za sve nas i još jedan prelaz, to je od dela Mačvanske petlje prema selu Prosek. To je isto još jedna zaobilaznica da bismo mogli lakše da funkcionišemo, da bismo mogli mi koji dolazimo iz istočne Srbije, a želimo da dođemo do Niša, Niš nam je centar, da možemo da ne pravimo velike gužve nego da idemo tim zaobilaznim putem. Hvala još jednom.

Ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke glasati za set ovih predloga zakona zato što je to neophodno. Još jednom mogu da kažem pohvalno da ministarstvo koje vodite, da ministarstvo radi svojim punim intenzitetom i tako treba da se nastavi. Hvala.