Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda, pretres u pojedinostima, 15. tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O POPISU STANOVNIŠTVA, DOMAĆINSTAVA I STANOVA 2021. GODINE.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Petar Jojić, Sreto Perić, Nataša Sp. Jovanović, Milorad Mirčić, Nemanja Šarović, Miljan Damjanović, Nikola Savić, Tomislav Ljubenović, Ljiljana Mihajlović, Dubravko Bojić, Filip Stojanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Zoran Despotović, Ružica Nikolić i Marijan Rističević.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao mi mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Zakon o popisu stanovništva, ovakav kakav nam je predstavljen i kakav bi trebao da se usvoji nije dobar. Vlada očigledno nije shvatila da popis stanovništva ne podrazumeva samo statistiku koja će da kaže koliko čega imamo i pitanje koliko je to precizno i tačno.

Ono što nas brine, jeste da je očigledno da Vlada Republike Srbije nije vodila računa i nije ništa uradila između dva popisa da bi se određene stvari u državi popravile. Popis se valjda vrši zbog toga da bismo mogli na osnovu podataka nadležnih organa koji se dobiju tim popisom da bi se mogli izvući određeni zaključci i preduzeti određene mere, da bi se stvarno nešto pozitivno desilo u državi.

Mi smo zato i rekli u ovom amandmanu da ovaj član koji govori o predmetu zakona, mora da prestavlja pravni okvir između ostalog, tog sprovođenja popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u 2021. godini.

Vi ste u nekom ne tako davnom periodu, bilo je to u drugoj polovini prošle godine, slali popisivače na neke ad hok izabrane adrese i domaćinstva, sa nekim pitanjima na koja, verujte mislim ni jedan posto ljudi nije tačno odgovorio. Vi ste obavezali domaćinstva da vode evidenciju dnevne potrošnje u domaćinstvu, hrane, sredstava za higijenu, garderobe, komunalnih usluga. To je nešto što svakako možete da uzmete iz određenih službi.

Zar mislite da je neko bio spreman da napiše, bez obzira što je to anonimna anketa, bar se tako predstavlja, ali se ipak negde upisuje ime i prezime, mislite li da je ljudima svejedno da na bilo kom mestu priznaju da mnogo teško žive, da nemaju šta da jedu itd? Mislite da je neko stvarno napisao u tom popisnom listu, recimo da kupuje dve banane nedeljno? Verovatno su ljudi pisali kilogram banana dnevno.

Dakle, to vam nisu merodavni pokazatelji niti mogu biti. Vi ste te podatke o dnevnoj potrošnji mogli vrlo jednostavno da dobijete tako što biste ukrstili recimo minimalnu zaradu sa najnižom potrošačkom korpom i onda biste lepo videli da minimalna zarada je tada bila 27.022 dinara, a da je potrošačka korpa tada bila 37.000 dinara i sami ste mogli da kao statističari izračunate koliko to dnevno neko može da troši za svakodnevne potrebe i koliko mu zapravo sredstava nedostaje.

Još gore od toga što ima veze i sa statističkim podacima i sa onim o čemu vi nama u javnosti pričate, recimo da ti ljudi koji su dolazili u taj popis, da rade na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima po 15, 20 godina. Oni se računaju u vašoj evidenciji kao zaposleni.

Rade maksimalno do 120 dana sa pauzom od ko zna koliko dana, nekada i meseci, pa onda opet kad vam zatrebaju, opet ih tako angažujte. Oni zapravo nisu u radnom odnosu, oni ne mogu ostvariti ni jedno pravo koje mogu da ostvare ljudi koji su zaposleni, niti mogu da uzmu neki kredit, niti mogu da uzmu potrošačke čekove, niti mogu bilo šta da urade, što bi mogli da su u radnom odnosu. Takvih ljudi, gospodin iz Zavoda za statistiku svakako zna, takvih ljudi ima više od 50.000.

Dakle, i na taj način vi zapravo pokazujete da su ovi vaši suvoparni podaci sa kojima nas, i procenti, sa kojima nas u javnosti svakodnevno bombardujete, zapravo daleko od istine. Dakle, Predlog zakona nije dobar.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Izvolite, kolega.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, svi ovi stavovi koji se iznose u prilog nedonošenju ovakvog zakona ili ukazivanju manjkavosti, smatram da treba da se odbace i da Zakon o popisu stanovništva svakako treba prihvatiti i doneti. Naravno, u ovoj raspravi stoji mogućnost popravke pojedinih odredbi ovog zakona. Ni jedan zakon, ni jedan predlog nije idealan, možda će on biti usvojen sa određenim manjkavostima, ali naravno u nekom sledećem koraku biće to ispravljeno, jer se vremenom možda i neke greške uočavaju ili u praksi se to pokazuje.

Važno je da imamo materiju uređenu ovakvim jednim zakonom, jer ta materija je veoma značajna za jedno društvo i za jednu državu, za njenu budućnost. Zapravo, na osnovu tih podataka anticipiraju se određeni potezi, određene akcije, određena preduzimanja i određeni planovi same države i naravno da je to korisno za celu državu, a svaka ozbiljna država preko svoje Vlade treba da ide u susret rešavanju takvih problema koji se uočavaju kroz vršenje popisa.

Popis nije samo administrativni čin kojim se dolazi do nekih brojki o broju stanovnika, stanova i drugih podataka, već je to zapravo jedan drugačiji cilj, zapravo zadovoljava kroz preduzimanje svih mera, koje treba jedna Vlada da učini, u susret onome što će doći možda za 10, 20. i 30. godina. Zato smatram da svakako treba prihvatiti ovakav jedan zakon uz ovu raspravu koju imamo, naravno ja je ne osporavam, ali govorim u prilog onome koliko je korisno i važno da imamo jedan takav zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Mihajloviću.
Koleginice Radeta želite repliku?
Izvolite.

Ne donošenje zakona, manjkavosti zakona, greške koje se uočavaju u toku primene zakona, pa se izmenama i dopunama menjaju, potpuno su različita terminologija i imaju potpuno različito i značenje i značaj. Mi nismo rekli da nam ovaj zakon, zakon sa ovim naslovom ne treba. Treba, ali smo rekli da ovaj zakon nije dobar, i videćete kroz naše amandmane i u toku rasprave koliko ima propusta i koliko je zapravo ovaj zakon samo jedno opisno stanje nečega što će se raditi u 2021. godini, nečega što se podrazumeva kao popis stanovništva, domaćinstava i stanova.

Nije dobro kada mi već, kad se zakon donosi, razmišljamo o tome da ćemo uočiti neke greške, neke propuste u toku primene zakona. Ovaj zakon se ne primenjuje svaki dan. Ovaj zakon će se primeniti na narednom popisu. Dobro, postoje neke odredbe koje obavezuju Zavod za statistiku itd, ali u suštini ovaj zakon će se primeniti 2021. godine i kako u ovom zakonu piše – nikada više.

Jer, vi, kada dođemo do toga, pričaćemo o jednoj takođe potpuno nebuloznom predlogu da se više neće vršiti popis stanovništva u Srbiji, već da ćete na osnovu nekih podataka, analiza i ne znam čega da zaključujete određene promene.

Vi ovim zakonom, a tek tim budućim, ali sada govorim o ovom, zapravo želite da sakrijete od javnosti pravo stanje kada su u pitanju statistički podaci i mi o tome govorim kroz svaki predlog zakona, dajte prave statističke podatke, podatke koji vam traže ekonomisti, pa da dobijemo potpuno drugačije rezultate o mnogim temama.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o popisu stanovništva i te kako je važan i značajan, pre svega sa aspekta prikupljanja relevantnih podataka.

Zašto su relevantni podaci važni uopšte u jednoj državi? Zato da bi se na adekvatan način donosili planovi koji najčešće imaju strateški karakter i da bi se tim strateškim planovima definisali ciljevi koje treba ostvariti u jednoj ili više oblasti. Najčešće je to u pitanju više oblasti koje mogu biti između sebe povezane, a i ne moraju. Uglavnom, život je takav da je isprepletan i naravno da svi ti strateški dokumenti i treba da za krajnji cilj imaju bolji kvalitet života svakog građanina Republike Srbije.

Zašto je prikupljanje podatka, relevantnih podataka, molim vas, ja kažem relevantnih podatka, zato što samo relevantni podaci mogu da služe u svrhu analize i u svrhu adekvatnog planiranja. Oni su značajni i sa aspekta donošenja zakonodavnog okvira u raznim oblastima društvenog života, takođe sa ciljem da se popravi kvalitet života građana.

Moram da napomenem da od sedamdesetih godina prošlog veka, na osnovu svih popisa stanovništava koji su rađeni, a oni se rade na period od deset godina, primećeno je da se u Srbiji smanjuje broj živorođene dece, a povećava se broj smrtnosti, odnosno veći je broj umrlih od broja živorođenih.

Niko do Aleksandra Vučića nije ispod tepiha izvukao tako značajan i možda najznačajniji problem u Republici Srbiji, a to je problem koji se ticao smanjenja stanovništva i smanjenja života na ovim prostorima. Prema tome, statistički podaci služe i u svrhu kreiranja adekvatne populacione politike. Prvi koji je taj problem izvukao ispod tepiha i postavio pitanje života, na prvom mestu, je upravo Aleksandar Vučić. Formirano je posebno ministarstvo, ali ne samo što je formirano posebno ministarstvo, ono naravno radi u oblasti populacione politike, doneto je i niz mera koje treba da podstiču i podrže rađanje na prostoru Republike Srbije, jer samo veći broj stanovnika je garant opstanka Republike Srbije i to je nacionalno pitanje broj jedan.

Te mere podrške rađanja koje je predložio Aleksandar Vučić, to su mere koje se odnose na prvorođeno dete - 100.000 dinara, zatim mere koje se odnose za majke, roditeljski zadatak za treće i četvrto dete. Prvi put je Aleksandar Vučić, odnosno Vlada Republike Srbije donela pravnu regulativu kojom se omogućava majkama koje rode treće i četvrto dete da u periodu od 10 godina primaju roditeljski dodatak, jedan u iznosu od 12.000 dinara mesečno, a drugi u iznosu od 18.000 dinara mesečno koji se odnosi na četvrto dete.

Takođe, Aleksandar Vučić je svojim planom „Srbija 2025.“ predvideo dodatnih 700 miliona evra upravo za mlade koji će omogućiti lakši dolazak do stanova mladim bračnim stanovima kroz neko minimalno učešće, zatim je predvideo i 200 miliona evra upravo za podsticaj merama finansijske podrške porodicama sa decom. Znači, sa aspekta života, sa aspekta obnavljanja stanovništva i te kako je važan popis.

Takođe, moram da istaknem da je jedino Aleksandar Vučić i politika koju on realizuje prepoznala značaj i otvaranja autoputeva i obnavljanje regionalnih puteva, i to kako drumskog, tako železničkog i vazdušnog saobraćaja. Zašto? Zato što putevi ne samo da omogućavaju brži protok ljudi, robe i kapitala, nego autoputevi i uopšte obnovljeni regionalni putevi omogućavaju da stanovništvo ostane na onom prostoru gde stvarno živi, da naši mladi ljudi ostanu na svojim ognjištima i da ne dolazi do migracija između manjih mesta u veća mesta, a to su uglavnom najveći gradovi: Beograd, Kragujevac i Niš.

Takođe, otvaranje fabrika širom Srbije jeste način smanjenja migratornih kretanja. Povećanje plata, koje sada iznosi nešto preko 500 evra, takođe doprinosi boljem kvalitetu života građana. Planom „Srbija 2025.“ Aleksandar Vučić je projektovao da će te plate iznositi oko 900 evra, a minimalna penzija biće između 430 i 440 evra.

Politika života koja je sastavni deo politike Aleksandra Vučića će pobediti na izborima, jer građani Srbije veruju u život, ne veruju u smrt i u pljačku onih koji su do 2012. godine vršili vlast. Zahvaljujem.

Koleginice Radeta, želite reč?
(Vjerica Radeta: Replika.)
Replika? Koleginica čak nije rekla ni da neće glasati za vaš amandman, ali, evo, izvolite.

Pričala je o mom amandmanu.

Da sam na mestu Aleksandra Vučića, ja bih zamolila poslanike vlasti da me ne brane, jer ovo zaista sada što smo čuli poništava postojanje i Vlade i Narodne skupštine i svih drugih organa. Prvo, mi nemamo ministarstvo koje se bavi populacionom politikom. Imamo ministra bez portfelja koji ima posebno zaduženje, između ostalog da se tim bavi.

Drugo, podsticaji porodicama sa decom, taj zakon nije donela ni Vlada, ni Aleksandar Vučić, taj zakon je donet ovde u Narodnoj skupštini. Doprinos Aleksandra Vučića povećanju nataliteta jeste njegove troje dece, neka su mu živi i zdravi i zaista jeste odličan primer svakoj porodici i svakom čoveku u Srbiji, ali nemojte, juče ste počeli, danas nastavljate, ljudi moji, nemojte Narodnu skupštinu na taj način da ponižavate.

U Narodnoj skupštini se donose zakoni. Mi kažemo, ti zakoni koji se odnose na populacionu politiku nisu dobri. Jeste urađeno nešto, jeste učinjen neki korak, jeste nešto bolje nego što je bilo, ali i dalje nije dobro. Dete se rodi, dobije 100.000, dobija još neka sredstva do određenog broja godina i kada dođemo do punoletstva, do završene škole, onda imamo problem kako to dete da dođe do posla, kako to dete da dođe do stana, kako to dete, već čovek, da počne normalno da živi. Posledica loše naše politike je svakodnevno spakovani koferi i odlazak mladih ljudi iz Srbije i odlazak celih porodica zato što ovde ne vide mogućnost za neki normalniji, bolji i uspešniji život, bolji od koridora, bolji od autoputeva, život koji znači zaista svakodnevno normalno življenje svake porodice. Hvala.