Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Vujiću, zaista su mere pronatalitetne politike istinski prioritet ove Vlade i prosto podatak da je predsednica Vlade i predsednica Saveta za populacionu politiku Vlade, a da je predsednik države predsednik Nacionalnog saveta za populaciona pitanja i demografiju, govori o tome sa kojih sve aspekata i koliko integrativno i multisektorski radimo na svakom od pitanja kojih smo se ponekada ovde doticali, a koji zapravo rezultiraju već određenim rezultatima.

Ono što jeste činjenica to je da pronatalitetna politika ili populaciona dinamika, kako se to danas u terminologiji EU radije govori, je svojstvo i karakteristika svake zemlje i istina je da su naši demografski indikatori još uvek zabrinjavajući i istina je da se niko ovakvim pitanjima nije organizovano bavio na nivou Vlade, gde je bilo pojedinačnih inicijativa, posebna inicijativa stručnjaka da se po neko istraživanje uradi, ali da se primene mere populacione politike i to intergrativno o čemu smo imali prilike da čujemo od ministara tokom davanja odgovora na vaša pitanja i da vaša nadzorna funkcija, kada je ovaj segment u pitanju, je zaista ispunila sve ono što Poslovnik i akta Skupštine predviđaju, upravo govori i činjenica da gotovo nema četvrtka poslednjeg u mesecu, a da nema i odgovora i pitanja iz ove sfere.

Dakle, mi smo pre tri godine prvi put otvorili u Vladi budžetsku liniju, a ocenili da jedinice lokalne samouprave tamo gde postoji i teče život da one treba da odrede šta su prioriteti populacione politike na kojima treba raditi i onda smo prvi put oglasili, odnosno dali nepovratna sredstva jedinicama lokalne samouprave i to je bilo u iznosu od 130 miliona, 15 jedinica je dobilo, lokalne samouprave gradova i opština sredstva.

Sledeće godine, to je već bilo 500 miliona iz budžeta, 2019. godine i ove godine po 650 miliona. Zašto su jedinice lokalne samouprave koristile ta sredstva? Najveći broj gradova i opština je ocenio da je nezamislivo da dajemo podršku porodici na neki način drugi, a da ne zadovoljimo prioritet, da ima što je moguće više mesta u predškolskim ustanovama. I, zaista od toga da se proširi prostor, da se uslovi komfora u obdaništima poprave, a ovim merama smo smanjili samo po ovom osnovu liste čekanja za 2.500 mališana u mnogim manjim mestima, pre svega seoskim područjima po privi put otvorilo jasleni uzrast i brigu za decu od nula do tri godine. To je bio onako konkretan korak koji je država uradila, s tim da su i lokalne samouprave morale da se pripreme tako da sa 15 do 20% sopstvenih sredstava podrže ova nepovratna sredstva koja su dobili, koja su koristili.

Drugi segment je bio korišćen uglavnom za podršku pedijatrijskoj službi i patronažnoj službi za koju Unicef, kad govori o prednostima i karakteristikama Srbije uvek kaže – pa, ako nešto u Srbiji jeste dobro organizovano, to su segmenti zdravstvenog sistema u ova dva dela. Ali, je činjenica da ima udaljenih sela, da ima i beba i starijih u tim udaljenim selima i da zaista kroz kupovinu vozila za obilazak takvih porodica, i tu smo izdvojili prilična sredstva i veliki broj jedinica lokalne samouprave je zapravo u svojim zahtevima imao izvesnu pomoć u kupovini opreme medicinske, to su uglavnom ultrazvučni aparati i transportna sredstva.

Treći segment vrlo konkretne podrške bili su „start ap“ podrške mladim ljudima uglavnom u poljoprivrednim gazdinstvima, koji planiraju da ostanu na selima i mi smo im pomogli da zapravo sa tim početnim finansijskim sredstvima naprave prve korake u tom segmentu. Zašto je to važno? Zato što istraživanja kažu da su u Srbiji upravljanja migracijama, o kojima je ministar Đorđević nešto više govorio, fokusirane na različite teme uključujući i demografske i ekonomske aspekte. Koji je to profil čoveka koji najčešće napusti Srbiju i ode iz Srbije i imamo problem depopulacije. Pa, to je upravo mlad čovek koji je došao na školovanje ili radi nekih drugih životnih potreba iz seoskih sredina u gradove, on se tu prilično dobro adaptirao i on najradije odlučuje da napusti Srbiju i on je naš najčešće emigrant.

Prosečan čovek koji napušta Srbiju u ovom momentu ima 28,7 godina po procenama RZS, svaki peti ima visok stepen obrazovanja i značajan broj prvorođenih beba se rodi u inostranstvu i to jeste naša realnost.

Dalje mere koje su izuzetno značajne i koje zapravo zajedno sa gradovima i opštinama radimo, vezane su za savetovališni rad. Savetovališni rad kada je u pitanju reproduktivno zdravlje je izuzetno značajan, jer se moramo suočiti sa činjenicom da su nam neznanja u ovoj oblasti prilično velika i da zbog toga i maloletničke trudnoće i naročito teški oblici dečijeg rada nisu frekventni, ali ih evidentiramo, postoje i na suzbijanju ovih pojava radimo i na zakonodavnom planu, ali i u praksama. Šta bi bili još konkretni ili baš apsolutno konkretni rezultati primenjenih mera, dakle, ne samo ovi podsticaji, ne samo povećanje vidljivosti i ne samo taj integrativni rad u kome Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Ministarstvo zdravlja, naravno Ministarstvo finansija, sva ostala ministarstva daju nemerljiv doprinos.

Pre svega, apsolutni brojevi koji kažu da jedino u Srbiji u odnosu na 10 zemalja sa kojima smo pravili paralelne analize, a to su sve države bivše Republike Jugoslavije, Mađarska koju veliku pažnju posvećuje ovim pitanjima, Albanija, Rumunija i Bugarska, jedino se kod nas rodio veći broj beba u 2019. godini, u odnosu na 2018. godinu i jedino je kod nas smanjena smrtnost i to u kojim regijama? Za Beograd smo očekivali da će biti veći broj beba, ali za jugoistočnu Srbiju nismo.

To znači da taj duh integrativnog rada u Vladi, investicije na jugoistoku Srbije zadržavaju ljude dole i dole se rađaju ta deca. Zaista je to jedan vrlo ohrabrujući korak. Republički zavod za statistiku još nije izašao sa podatkom koliko se dece, kog reda rođenja više rodilo, ali analizu pravimo mi u kabinetu i očekujemo da će broj trećerođenih beba biti čak za 600 do 700 hiljada veći u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu. To znači da su mere Vlade zaista dale rezultate, da u pogledu regionalizacije, u pogledu davanja istih šansi svakom detetu da se najpre rodi, a onda da odrasta na najadekvatniji način, da je to zapravo jedan duh koji neguje Vlada i to ne može nijedan kabinet, nijedno ministarstvo zajedno. To možemo svi skupa i to i činimo. Hvala vam na ovom pitanju.

Zahvaljujem.
Da li imate još neko pitanje? Izvolite.

Zahvaljujem se na odgovorima i želim da taj trend nastavite i sa radom, a i sa povećanjem populacije.

Pitanje za gospodina Lončara. Nikako ne mogu da preskočim sada verovatno najaktuelniju temu u čitavom svetu, korona virus. Interesuje me, pratim naravno šta se dešava u okruženju, ali samo da vas pitam koliko smo mi spremni kao država da se suočimo sa mogućnošću proširenja tog virusa na ovaj deo Evrope, ne daj Bože i ka Srbiji?

Kakvi su vaši planovi ako se tako nešto ne daj Bože desi i da li o aktuelnom problemu komuniciramo kao država i vi kao resorno ministarstvo sa okolnim zemljama i da li ćemo u toj situaciji svi zajendo raditi u jednom istom pravcu? Da li postoji jedan plan saradnje sa zemljama koje nas okružuju?

Obzirom da gospodin Dačić nije ovde, zamoliću premijerku da mi da odgovor, u stvari to nije konkretno pitanje, ali prosto interesuje me i čuo sam da je bilo nekoliko pitanja, jednostavno imam želju da znam šta vi kao premijer, svi zajedno kao Vlada, šta očekujete i u kom pravcu će se odvijati ova situacija dalje u Crnoj Gori, na osnovu diplomatskih iskustava, kakve ima naša zemlja?

Interesuje me kako na vaš rad direktno utiče izjava specijalnog izaslanika predsednika Amerike Ričarda Grenela koji traži da Srbija prestane sa aktivnostima koje su vezane za priznavanje tzv. nezavisne države Kosovo? Hvala.

Prvo pitanje je bilo za ministra Lončara. Izvolite.

Uvažena predsednice, uvaženi poslanici, imam obavezu da vas informišem kao najviši dom u Srbiji o trenutnoj situaciji, prvenstveno kod nas, u našoj zemlji, a i u regionu i u svetu. Ovo pitanje kao što ste sami mogli da vidite, shvatamo na najozbiljniji način i da svi znate kako to funkcioniše.
Mi, srećom nemamo ni jedan registrovan slučaj, što ne znači da ga neće biti. O čemu se radi? Radi se da je ovo 21. vek, radi se da ne možete da zaustavite putovanja, da ne možete da zaustavite migracije, epicentar znate da je u Kini. Mnogo toga zavisi od mera koje budu preduzete u Kini.
Mi smo sve vreme u komunikaciji, na stalnoj vezi sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, koja je u obavezi, kada se nešto ovako dešava, da izdaje saopštenja vezana za trenutnu situaciju i vezana za mere koje trebaju da se preduzmu.
Ono što želim da uverim i vas i sve građane Srbije, da sve one mere koje su do sada predložene da se preduzmu, da smo mi u Srbiji preduzeli i više od toga što su oni zahtevali od nas, odnosno što nam je bila obaveza da uradimo. Od bukvalno samog početka smo aktivnu ulogu uzeli, od aerodroma, graničnih prelaza, komunikacija sa kineskom ambasadom, komunikacija sa turističkim agencijama, komunikacije sa zemljama u regionu, sa onima sa kojima se graničimo, od te pojačane kontrole, od nadzora ljudi iz Kine koji dolaze ovde, da li su to Kinezi, da li su to ljudi koji su naši, koji su bili tamo, zatekli se, pa su se vratili, da li se radi o turistima iz Kine, koji su došli ovde prolazeći kroz niz zemalja u regionu i odradili, ponavljam i više od onoga što su mere Svetske zdravstvene organizacije obavezivale.
Šta je ono šta će se dalje dešavati? Postoje dva problema, a to je što još nema kompletnih informacija o samom virusu. Korona virus je poznat od ranije, ali ovo je sada neka nova mutacija i ne zna se dovoljno podataka, posebno oko prenošenja tog virusa. Ono što nas zabrinjava, u ovom momentu, svi slučajevi, ima ih 68, ako se ne varam van Kine, u Evropi i u ostatku sveta, i većina njih su bili, to su ljudi koji su bili u Kini, tamo su se zarazili, pa su došli u neke od tih zemalja i onda su dobili simptome i dijagnostikivani su i potvrđeno je da se radi o korona virusu. Imamo ono što upozorava, to je slučaj u Nemačkoj osobe koja je bila u komunikaciji samo, sa nekim ko je bio u Kini i boravio u tom području.
Šta to znači? To znači da ćemo morati da još više povedemo računa, jer nemamo zvanično još podatke, kako se tačno prenosi, kao što imamo za ostale viruse, jer da imamo te podatke i još neke druge, mi bi tačno mogli da predvidimo iz prethodnih iskustava koja su bila i kod nas i u drugim zemljama, mogli bi da predvidimo kako će to da ide i u kom pravcu će da ide. Ali, bez obzira i na te koje nemamo, mi se uvek spremamo na neku goru opciju od one što bi trebala da bude.
Ono što se očekuje da vrhunac se dostigne u narednih 10 do 15 dana. Znači, to je ono što se očekuje po prognozama Svetske zdravstvene organizacije i stručnjaka koji rade na tome. Za tih 10-15 dana ne može da se uradi ništa revolucionarno da se to spreči, sem mera izolacije i tamo na licu mesta gde se dešava da se odrade mere, da se spreči migracija tog stanovništva i tih ljudi koji su se tamo zatekli. To je jedan od načina da ide.
Druga stvar je da svi najozbiljnije shvate i kada dođu u kontakt sa ljudima koji dolaze iz tog područja ili su bili tamo, ili žive tamo, pa su došli ovde, da se automatski registruju i da se stave pod neku vrstu nadzora i da se isprate do kraja. Mi to radimo sa tim ljudima, sve vreme dok provedu u Srbiji, ako idu dalje. Danas sam imao sastanak na insistiranje kineske ambasadorke Kine, koja je ovde, upravo smo na dnevnoj komunikaciji, sve što je do nas ponudili smo pomoć koju mi možemo da pružimo i da uradimo.
Želim da kažem, znači, ne treba da bude nikakva panika ako se desi neki slučaj i kod nas. Teško je to sad bilo ko da predvidi, ali je najbitnije da reakcija bude pravovremena.
Ono što smo mi uradili, naši timovi rade bukvalno 24 časa najstručnijih ljudi. Imamo spremne sve uslove, imamo spremne izolacije, imamo spremne stručnjake, imamo spremna specijalna vozila, imamo specijalnu opremu, imamo reagense, ako se sećate, mislim da smo jedni od retkih koji smo ovo sačekali sa reagensima za korona virus. To ne za jedan, nego za četiri tipa. Svi su to nabavljali navrat na nos, mi smo to imali ovde i mogli smo, podsećam, to su reagensi koji za dva sata donose rezultat da li ima korona virusa ili ne.
Naravno, stupili smo u kontakt sa najprestižnijim evropskim i svetskim laboratorijama gde bi u slučaju da se pojavi taj rezultat i prekontrolisali još jedno. Jer, to je princip, tako se radi, tako struka insistira i tako se radi.
Ono što mi ne možemo da predvidimo kada će, ko će doći kod nas, da li će biti zaraženi ili neće biti zaraženi. Sledeća stvar koju mi radimo, mi se brinemo i za sve naše građane koji su poreklom iz Srbije, koji već neko vreme ne žive u Srbiji, ali im se desi, ako što je bio ovaj bračni par, odnosno ova žena, koji žive u Kini, ali su otišli na odmor u Indiju. Zadesilo ih je tamo, srećom za ženu iz Srbije, stigli su rezultati, ona je negativna, nema korona virus, ona nije u bolnici. Muž se pati, ali bukvalno, gledamo da pratimo za svakog našeg građanina i ne sad iz nekog razloga, nego da bi mogli na vreme da reagujemo i da sprečimo.
Ono što treba da znate, formirali smo jedan tim naših stručnjaka koji se bave samo time. To su ljudi koji su već imali iskustva i kod nas i u stranim zemljama, i u drugim zemljama sa raznim virusima. Ono što je najbitnije, imamo odgovore za sve moguće situacije koje bi mogle da se dese. Ne bi voleli da se dese, ali imamo odgovore i moliću i vas i sve građane da pažljivo slušaju samo proverene podatke, da ne slušaju poluinformacije i dezinformacije, jer i toga ima i to se dešava. Znači, to u momentu može da bude najgore.
Ova stvar mora da se ostavi da je struka radi, da slušamo njih, jer jedino tako možemo iz ovoga da izađemo sa što manje posledica. Mi ne možemo izvan celog sveta, izvan Evrope. Kako bude drugima biće i nama, ali moramo da pristupimo najozbiljnije.
Ova stvar ne sme da se pretvori u neku dnevno političku aktivnost, u neku promociju nečega, u nešto sasvim drugo, jer ovde moraju svi da shvate da se ovde radi o ljudskim životima i da svaka greška može da nas skupo košta. Od naše ozbiljnosti zavisi dosta toga. Imamo odgovornost i prema nama i prema našoj deci da ovde odreagujemo samo onako kako to struka zahteva. Za sada imamo sve, nema apsolutno mesta panici, ne treba da bude iznenađenje ako bude neki slučaj kod nas. Ali, ne znači ni da treba da se opustimo i da mislimo da se to negde dešava na drugom mestu, da je nemoguće da dođe kod nas.
Još jednom bih se zahvalio svim našim ljudima, našim stručnjacima koji su od početka ove novonastale situacije sve vreme aktivni, bukvalno 24 časa, koji mnogo ono što mi ne vidimo i kada se god pojavi nešto sumnjivo, i kada se god pojave građani koji su doputovali, gde oni budno prate šta se dešava, rade na analizi i da zamolim naše građane da ne zloupotrebljavaju, jer imamo situaciju, jer imamo jedan red na Infektivnoj klinici ljudi koji oni misle da imaju korona virus.
Kada uzmete anamnezu, nema teoretske šanse da imaju korona virus, i onda traže da ime se uradi testiranje na korona virus.
Sa druge strane imamo drugi red koji traže da im se uradi testiranje na korona virus, jer žele da idu u neku zemlju koja traži potvrdu da su se testirali da nemaju korona virus.
Ja molim samo za razumevanje. Mi toliko novca nemamo da trošimo da bi neko dobio potvrdu da negde ide ili neko što je sanjao da ima korona virus pa treba da mu se uradi ili da se poziva broj telefona koji smo rekli za ljude koji su došli iz Kine da se oni obrate na taj broj telefona da istog momenta ekipa specijalizovana sa specijalnim vozilom dođe po njih da oni ne bi ulazili u javni prevoz, da ne bi ulazili u taksi, da ne bi bili u kontaktu sa nekim drugim da uzmemo, a ne da se zove taj broj telefona i da se kaže kako su bili u autobusu i kinuo jedan Kinez, na sledećoj stanici se ispraznio autobus, ostali su samo vozač i Kinez u autobusu pa bi oni došli da se testiraju.
Znači, ljudi molim vas, ovo nije ni malo smešno, molim za ozbiljnost i molim da se slušaju saveti onih ljudi koji to stručno rade, jer jedino tako možemo da izađemo iz ovoga.
Ova situacija se prati iz dana u dan, blagovremeno ćemo obaveštavati šta se dešava, mi ne možemo sada ni mnogo veći umovi od nas ne mogu da predvide u kom pravcu će to da ide, ali mi ćemo gledati da odradimo sve što je do nas i da iskoristimo znanja naših stručnjaka, da pomognemo ne samo nama, nego i onima koji su najugroženiji u ovome.
Još jednom hvala svim ljudima na razumevanju i hvala našim stručnjacima koji rade sve vreme budno na ovome.

Zahvaljujem.

Reč ima predsednik Vlade, gospođa Ana Brnabić.

Izvolite.

Hvala.
Što se tiče naših očekivanja i šta mislimo da će se dalje dešavati u vezi spornog zakona u Crnoj Gori, dakle evo poslednja vest koja je izašla ne znam da li ste videli to je da je na sastanku u Patrijaršiji odlučeno da se pokrene inicijativa pred Ustavnim sudom Crne Gore povodom spornog zakona.
Dakle, sinod SPC će pokrenuti ovu inicijativu. Još jednom mi kao zemlja koja poštuje suverenitet Crne Gore i vladavinu prava i mi i oni smo zemlju predpristupnom procesu EU apelujemo tamo na vladavinu prava, tako da ćemo sačekati tu odluku, ali to je jedan konkretan korak. Iskreno, ja očekujem da vidim šta će reći i evropske institucije, i to u okviru teme vladavine prava, a isto tako, možda i malo više povodom teme, nepovredivosti imovine.
Dakle, ovo čak i ako se ne tretira kao versko pitanje i pitanje prava manjinskih zajednica, srpskog naroda u Crnoj Gori je par ekselans, pravno pitanje neotuđivosti imovine.
Dakle, i u tom smislu očekujem da vidimo šta će se dešavati, za šta god se odlučimo biće presedan u bilo kom drugom slučaju. Pored toga, primetno je da u ovom trenutku još ništa nije rekla Venecijanska komisija, oni su za ovaj zakon tražili mišljenje Venecijanske komisije. Dobili su komentare Venecijanske komisije koje nisu implementirali, mislila bih da će Venecijanska komisija u jednom trenutku da možda reaguje i svakako u komunikaciji sa EU.
A, onda i najvažnije, ono što mislim da je najefektivnije, to je da Republika Srbije pruža stalnu kontinuiranu podršku srpskom narodu u Crnoj Gori, kao i svuda. Svuda je ostalo da bude u kontinuiranoj komunikaciji, isto tako pruža podršku i SPC i da se zajedno borimo za očuvanje interesa i svih prava srpskog naroda, gde god oni živeli.
U tom smislu je meni neverovatno opet ovo što je rekao narodni poslanik. To nije nešto što vi možete sebi da pripišete, već sve što se dešava u ovom trenutku je rezultata aktivnosti našeg naroda u Crnoj Gori.
Ja ću podsetiti da na žalost, ne mogu da se setim da je iko pre predsednika Vučića imao inicijativu i okupio predstavnike našeg naroda iz celog regiona, na jednom mestu u isto vreme, da razgovaramo, u Republici Srbiji. Mi smo imali najmanje tri takva sastanka, poslednji, ako se ne varam je bio u Kraljevu, kada smo imali otvaranje aerodroma, kada su bili svi predstavnici Srba iz regiona, uključujući i Sloveniju.
To je prvi put da postoji tako nešto, da smo zajedno seli, da smo zajedno pričali, da smo zajedno dogovorili podršku, otvaranja srpskih kulturnih centara, konkretno, podršku projektima našeg naroda i naših zajednica u zemljama u kojima žive, od školstva, infrastrukture, preko kulture, preko učenja jezika, srpskog jezika u tima zemljama, i tako dalje.
Vidite kada kontinuirano radite na tome kao što je radio Aleksandar Vučić, čija je to inicijativa, onda imate jedno jedinstvo naroda koje je pre svega srpski narod, predstavnici srpskog naroda, a ne ove ili one političke stranke, ili političke afilijacije u Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji ili gde god drugde bilo, ili BiH.
Dakle, onda ljudi znaju, stave svoje partijske po strani i za neke interese srpskog naroda se bore na legitiman način, zajedno i time su jači.
To je rezultat ovih inicijativa.
Nema nikakve potrebe da se kitimo tuđim perjem. To su trebali da rade neki pre nas, zato što nisu imali svoje rezultate. Mi imamo rezultate, oni govore dovoljno o nama, sve ono što smo radili i neke stvari o kojima nismo pričali, neke stvari o kojima danas ne pričamo, jedino je važno da imamo rezultat za srpski narod i sve naše građane u samo Republici Srbiji.
Vratiću se opet, kada kažem rezultat, evo, pitala sam, koji rezultat vi tražite? Rezultat je, povući taj zakon. To je fenomenalno reći. Ko ne bi želeo takav rezultat?
Šta ste nas kritikovali, šta nismo uradili kao da bi dobili taj rezultat? Nismo tražili sazivanje Saveta bezbednosti UN, povodom ovog pitanja.
Da li mislite da sazivanje SB UN povodom ovog pitanja bi vam dalo željeni rezultat ili bi uradilo upravo ono što sam ja rekla pre toga, a to je da svaki put kada se nešto desi, vi sazivate SB UN i onda kada vičete tako 10 puta – Vuk, kada budemo imali ozbiljan životni problem i pišemo UN, šta će reći? Evo ih opet ovi sa svojim desetim pismom.
Treba biti promišljen, pametan, treba znati kada šta raditi, kada koje diplomatsko oružje upotrebiti, a ne tako.
Reći ću vam još jednu stvar, to su sve one stvari koje očekujemo, i ovo, Ustavni sud da vidimo ustavna pitanja, u nadležnosti naravno i u okviru suvereniteta Crne Gore, ali i u okviru njihovih evropskih integracija, vladavine prava, nepovredivosti imovine, pitanja i u okviru evropskih integracija, prava i slobode građana koje god vere, nacionalnosti oni bili u jednoj državi koja želi da postane član EU, u našim bilateralnim odnosima, ja se isto nadam da će biti još dodatnih sastanaka, razgovora između predsednika Vučića i Mila Đukanovića.
Na kraju krajeva, to je sve ono što ćemo mi uraditi, što očekujemo i u kom smeru mi gledamo. Ali, rekla bih vam da ovde nije to toliko bilo zapaženo.
Na kraju, kao rezultat svih inicijativa imamo i konačno, mislim prvi put od septembra srpski jezik da se uči u školama u Sloveniji. To nije bilo moguće ranije zato što mi nismo imali adekvatnu komunikaciju sa Slovenijom i zato što tamo niste imali jedinstven zahtev Srba. Nažalost, oni tamo nisu nacionalna manjina, što zaista mislim da nije primereno i nije u skladu sa evropskim vrednostima koje mi poštujemo i koji se nama nameću.
Imali ste nekako tri potpuno odvojene grupe Srba u Sloveniji, koji su se samo isključivo svađale. Dakle, nijedan zajednički projekat nisu mogli da dogovore. E, sada, konačno imamo uspostavljeno jedno telo, svi rade zajedno, stavili su svoje razmirice po strani i od septembra imamo učenje srpskog jezika u Sloveniji. I to je rezultat tog kontinuiranog rada, napora i upornosti.
Što se tiče obustave aktivnosti u vezi sa povlačenjem priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i zemalja koji su, nažalost, pre svega, u tom prvom talasu bez naročitih, ja mislim, razmišljanja ni znanja činjeničnog stanja, ni situacije, nažalost, pre svega, pritiskom nekih drugih međunarodnih sila priznavale tzv. Republiku Kosovo.
Mi smo rekli da povlačenje takse svakako ne može. Te dve stvari nemaju nikakve veze jedno sa drugom. Takse nisu uvedene zato i ne možete da kažete da je nešto što je uvedeno, bez obzira na bilo šta drugo sada treba da se povuče, a da mi uradimo neku drugu stvar koja nije bila uzrok tih taksi.
Jedino o čemu mi možemo da pričamo je da dok traje dijalog, a dijalog može da se nastavi tek nakon što se ukinu takse, može da se kaže da je status kvo, pa u tom statusu kvo, ukoliko oni ne pokušavaju da se učlane u neke međunarodne organizacije i nema novih priznanja, da nema novih otpriznavanja, ali to je stvar širih razgovora, zato što to nije tako lako ni obećati ni ispuniti, zato što postoje države koje misle svojom glavom i koje će reći – vidite, mi smo u tom trenutku, ta Vlada je tada pogrešila, to nije u skladu ni sa našim interesima. Mi sada znamo situaciju na terenu. Ne možemo mi tako lako da utičemo na te zemlje sada i da kažemo – nemojte slučajno da povučete priznanje.
Dakle, to je stvar jedne druge debate, jednog drugog dijaloga u kojima treba sve ostale druge stvari da se sagledaju. Ali, svakako ta jedna sa drugom tom stvari ne može biti nikako povezana, ne može se stavljati znak jednakosti. Taksa za takse. Taksa moraju da se povuku da bi se nastavio dijalog, pa ćemo onda sve ostalo videti.
Hvala.

Reč ima ministar, gospođa Jadranka Joksimović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Pa, evo, ja možda, kao ministar za evropske integracije uz dužno poštovanje svih stavova koji su izneti ovde i sa strane naše premijerke i sa strane poslanika.
Imam samo donekle malo drugačiji pristup, a vezan je za ono što jeste pristupni proces, dakle, iz Srbije, ali i Crne Gore, jer pristupni proces mora da se vodi i ja sam o tome obavestila i odgovarala vam na taj način na vaše pitanje, obavestila relevantne institucije EU, zato što sam podsetila da pristupni proces, ako je jednak za sve mora da bude vođen i po jednakim pravilima.
U tome je suština i dodata vrednost procesa. Dakle, to nije unošenje bilateralnih pitanja u proces, jer mi smo, dakle i Srbija i Crna Gora su zemlje koje pregovaraju, dakle, u pristupnom su procesu, zemlje kandidati za članstvo.
Ali, znate Srbija je jedina država koja pregovara članstvo i koja je imala obavezu, koju smo mi voljno i rado ispunili, da sačini poseban akcioni plan, dakle, nacionalne manjine u okviru Poglavlja 23. dakle, vladavina prava. I mi smo pokazali na taj način da smo kao zemlja nedvosmisleno, jasno, iskreno opredeljeni da poštujemo multietničnost, multikonfesionalnost i svaku drugu različitost koja postoji u našoj zemlji.
Te su crkve i verske zajednice u Srbiji sve slobodne da uređuju svoje unutrašnje, dakle, da strukturiraju svoje odnose unutar crkvi i raspolaganje svojom imovinom po najboljim evropskim standardima. Mislim da to zavređuje pažnju i da treba da bude istaknuto.
Ono što radi Crna Gora, zaista smatram da nije u skladu sa temeljnim principima na kojima počiva i sam proces evropskih integracija i sam pristupni proces.
Dakle, mi radimo naš deo posla u smislu ukazivanja činjenica da ono što se dešava zaista treba na neki način da naiđe na reakciju.
Šta znači reakcija? To je ono pitanje koje ste postavili i na koje je premijerka, ja mislim, dala jedan ispravan odgovor. Dakle, šta su očekivanja? Da li su očekivanja da se povuče ovaj zakon? Lično smatram da neće doći do toga da će iko pozvati Crnu Goru da povuče zakon, jer kao što se zakoni ne pozdravljaju, tako se i zakoni ne povlače po nečijem pozivu, ali alarmirati, na neki način, ne previše, ne unoseći previše tenzije u onako već krhke odnose u regionu, mislim da zaslužuje da bude primenjeno kao instrument, ali to nikakve veze sa Savetom bezbednosti UN nema. To bi bio jedan potpuno pogrešan pristup u okviru multilateralnih mehanizama koji postoje u našoj diplomatiji, tu je OEBS, za početak, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, dakle, gde može. Međutim, da li znate šta sam ja primetila? To je da kad god je pitanje vladavine prava i stanja medija u Srbiji svi se iz opozicije, dakle iz nevladinog sektora i te kako pozovu na institucije i kancelarije OEBS, a nisam čula da se iko, dakle, ako idemo već od tog nekog nižeg nivoa alarmiranja, da ne dođemo do toga da baš država odmah diže ti pitanje, niko se nije setio da možda uputi neku vrstu ili pisma ili skretanja pažnje i tako dalje nadležnim kancelarijama OEBS, koje se bave različitim dimenzijama, od demokratije ljudskih prava, do slobodnih izbora, poštovanja medija i tako dalje.
Prema tome, zaista mislim da je Srbija odmereno reagovala, zaista mislim da smo uradili i ono kao što je premijerka rekla, složiću se, nije sve vidljivo i ne mora sve da bude tako pretreseno u javnosti, ali mi svakako na odgovor, na način kao pristupajuća zemlja koja ima interes da ima sa Crnom Gorom dobre odnose, ali i te kako ima interes i pravo da zaštiti, pre svega, ljudska prava, da se ne bi dogodilo i nekome drugome. To je vladavina prava, a ne samo kada štitite interes svoje zajednice ili svojih građana koji predstavljaju naše građane koji se izjašnjavaju kao Srbi, već da se to ne dogodi ni nikome drugome, kao što su očekivanja od Srbije bila u tom pogledu i Srbija ih je voljno, iskreno i dosledno sprovela. E, takva očekivanja, makar tolika treba da se ukažu.
Zaista ne očekujem poziv za povlačenje, da budem sasvim otvorena, ovog zakona, ali svakako da se temeljno preispita kako Crna Gora sprovodi obaveze iz svojih pregovaračkih poglavlja o vladavini prava.
Smatram da je to jedan fer pristup, da bi tako isto svako drugi reagovao da se bilo šta dešava u Srbiji u pogledu statusa, dakle, i neotuđivih verskih prava koji su deo ljudskih prava.
Znači, mi radimo, mislim da radimo razumno, mislim da nismo pogoršali do neslućenih razmera odnose, ali da smo svakako svoj deo posla uradili. Možda on nije uvek vidljiv, ali hoću da građani znaju da sve instance premijerka, predsednik države, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo za evropske integracije radi svoj posao.
Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujuć.
Izvolite.