Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.

Pravo na repliku, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite, kolega Arsiću.

„Er Srbija“ ima strateškog partnera, a mogu da kažem da smo nasledili „Er Srbiju“ sa sedam boinga 737 od kojih su tri bila u letnom stanju. Ostala četiri su bili najobičniji tzv. frankenštajni. Skidali su se delovi sa njih i ugrađivalo u ova tri. Uspeli smo jedan da osposobimo, četvrti koji sada pripada avio letu, koja je sestrinska kompanija „Er Srbije“ i našli strateškog partnera koji je svoje avione dovezao i lete pod zaštitnim znakom „Er Srbije“.

E, sad, kažite mi a šta smo mi to u budžet dobili, pa smo mogli da trošimo, kao što su trošili ovi drugi? Nismo ništa. Ali, kažite mi još jedno - da li je neko izgubio posao u Er Srbiji, kao što su gubili posao zaposleni za vreme privatizacije koje je sprovodila ova banda najobičnijih lopuža? Nije niko. Jel smanjen broj zaposlenih? Nije, nego je povećan. E, to je model kako SNS i Aleksandar Vučić vode jedan deo privrede. Idemo dalje.

Rekli ste da je prodat "Sartid" i da je to možda preduzeće koje je imalo perspektivu u nekoj budućnosti. Ali, znam da je to preduzeće dok ga je vodila država, a složićete se svi da država ne zna dobro da vodi takve privredne subjekte, beležilo neki gubitak. Taj gubitak je jednim delom prebačen na "Hestil", jedan deo smo mi prihvatili, jer smo ga mi i napravili. Opet pitanje - jel neko od radnika "Sartida" izgubio posao, kao što su gubili posao za privatizaciju koju je sprovodio Dragan Đilas, Boris Tadić, Bojan Pajtić i ostali? Nije niko. Jel smanjena plata zaposlenima u "Sartidu", odnosno "Hestilu"? Nije, nego je povećana. I Bubalo, naravno.

Jel to uspešan model privatizacije? Jeste.

Hoćemo o Boru da pričamo, o RTB Boru? Možemo i o tome da pričamo. Sadašnja poznata nalazišta su skoro završila sa svojom eksploatacijom, potrebno je otkrivati nova, to puno košta, država nema taj novac. Dalje, država ne ume da posluje na berzama kao što to ume privatan kapital. I opet jedno pitanje. Privatizovan je Bor, neka imovina, nisu rudnici, rudnici su državni. Jel neko od radnika u Boru izgubio posao? Možda neko od direktora, ali nije bez razloga. Nije. Jel im smanjena plata? Nije, nego je povećana. E, to je razlika između nas i ovih lopuža kao što su bili Bojan Pajtić, Đilas, Šolak, Tadić i ostali.

Još nešto. U budžet je uplaćivano, samo nije uplaćivano ni približno kao kada su rasprodavali društvenu imovinu koja je bila predmet kredita koje sada vraćamo.

Možemo da pričamo i o koncesiji na aerodromu "Nikola Tesla". Koncesija je, nije prodat. On je i dalje državni. Država dobija prihode od njega. Ali nam je cilj da jedna kompanija koja ima svetski ugled posluje na našem aerodromu, ponavljam, našem aerodromu, da pronalazi avio-kompanije koje će da koriste naš aerodrom i da oni na osnovu svog iskustva i poslovnih partnera koje imaju po celom svetu od Beograda naprave vazdušnu luku. Jel smo nešto oštetili državu? Jel smo oštetili nešto aerodrom? Jel smo oštetili nešto zaposlene? Nismo. E, to je razlika između Aleksandra Vučića, koji ovako vodi Srbiju i lopova kao što su Dragan Đilas, Boris Tadić, Bojan Pajtić, Dragan Šolak, Miroslav Mišković i ostali.

To je razlika i razlika se vidi. I o toj razlici će građani da glasaju za samo nekoliko meseci, dva ili tri. I kazaće da li je bilo dobro kako smo mi vodili državu ili je bilo bolje kako je ova družina lopuža upropašćavala sve čega se god dohvatila, da bi punili svoje džepove.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Znate, gospodine Arsiću, vi kažete da su oni lopovi, a oni kažu da ste vi lopovi, ne vi lično, nego nabrajaju sve predstavnike vlasti. Na kraju krajeva, ko je lopov treba da utvrde nadležni organi. Ovakvo etiketiranje, pogotovo onih koji nisu tu, mada bi neki trebali da budu, ali, svejedno, nekih koji nisu tu malo je degutatno. Oni drže konferencije za štampu i daju saopštenje, isto kažu i nabrajaju, imaju neke argumente ko je lopov.

Zato ja više volim da govorim konkretno i o činjenicama.

Ja sam pomenuo "Sartid", odnosno ovu prodaju "Hestilu" kao pozitivan primer, iako ima tu, naravno, raznih problema, ali sam to naveo kao pozitivan primer.

Bor sam apostrofirao, aerodrom i sve ovo drugo kao problematične stvari. Uzgred, kad pitate šta prodajemo, pa, prodajete Komercijalnu banku, najveću, najjaču, poslednju veliku državnu banku. Taj proces je u završnoj fazi. Ja se nadam da se na kraju neće to dogoditi, ali prodajete. Mogu vam po spisku nabrojati šta ste sve prodali i prodajete. Kad vas čovek sluša, mislio bi, čak se i ja zbunim, kao, ovi stvarno divni, kako možeš da napadaš tako divne ljude i tako divnu vlast.

Što se tiče Bora, možda je, vi kažete i to volite da ponavljate, i ne samo vi nego i jedan deo naših ekonomista, država je loš vlasnik, itd. Zavisi ko upravlja u ime države. U tom nesrećnom Boru jedan isti čovek, ako se ne varam, ispravite me kolege, bio je direktor, glavni i prvi čovek i za vreme SPS-a, onog, 90-ih godina, i za vreme DOS-a, DS-a, DSS-a, G-17 i na kraju je čak stigao da bude i u vašoj, čini mi se, stranci, znači u SNS-u. Možda da ste promenili, ili da je promenjeno u nekom trenutku, možda bi bila neka garnitura koja bi uspela i bolje da upravlja, a ne da ga prodamo, sa svim tim perspektivama koje ima, teoretski i s obzirom na povoljne trendove sada na tržištu, cene bakra i slično. Kao što su i Amerikanci bili u "Železari" kad je čelik bio skup i kada je bilo povoljno, kada im se to isplatilo, da bi ga posle poklonili za dolar, vratili državi.

Hoću da kažem, ako ikad može, bolje je da ostane u državnim rukama. A vi, kao neko ko ima apsolutnu vlast ili veliku vlast, ste tu da nađete sposobne u svojim redovima ili među svojim simpatizerima, stručnjake, menadžere, da ih postavite, pa da onda relativno dobro upravljaju.

Što se tiče toga, nisam ja protiv svake prodaje i protiv svakog zaduživanja. Naravno da treba da se grade klinike, ali malo preraspodelite. Nemojte da gradite stadion, nego izgradite kliniku od državnih para.

I poslednje, često ovde kolege kad govore navode primere, statistiku, a to i ministri rade, kako je 2014. godine udeo javnog duga bio 70%, da je bio 24-25 milijarde, itd. a sad je pao na 51, 52, neki dan smo čuli da je ispod 50 taj udeo javnog duga. Ali, čija je Vlada bila 2014. godine? Vi se ponašate kao da ste vi došli pre neku godinu a ne da ste od 2012. godine na vlasti, gospodine Arsiću.

Zahvljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, povreda dostojanstva, član 107. Poslovnika o radu.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada čujete prethodnog govornika mislite da se radi o jednoj čestitoj, poštenoj, nevinoj ličnosti. Ali, kada počne da vam nabraja stranke, shvatite da vam je nabrojao sve stranke koje on podržava. Divlja predatorska privatizacija bez njega kao analitičara ne bi mogla da prođe tako lako da on nije svako veče davao legitimitet sa medija.

Dakle, ja ne mogu da razumem praksu koja je nastala za vreme Koštunice i njegovih mačaka, da se umesto političara da govore na televiziji odjednom pojavilo brdo analitičara na čelu sa prethodnim govornikom, koji su govorili šta političari misle.

E sada, kada bih ja njega pitao da li je bilo magle na putu između Novog Sada i Beograda, vi bi rekli – ovaj Marijan Rističević nešto lupa. Ali, da bi vam ja to pojasnio, ne samo da se radi o čoveku koji je pokušao da ukrade nacionalni identitet Vlaha, što je i sam priznao da nije bio Vlah, ali, eto, bio je Vlah na izborima, to znači, ljudi, da je to prevara i krađa identiteta jedne nacionalne grupe koja živi u Srbiji.

Broj dva, kada pričam o putovanju, on svakodnevno učini jedno krivično delo prevare. Mi putne troškove dobijamo tako što damo izjavu da smo putovali, recimo, iz Novih Karlovaca do Beograda i na osnovu toga ja na kraju meseca dobijam, je li tako, sekretaru, putne troškove. Onda, ako neko ne putuje, a priloži automobil, broj registracije itd, i dobije putne troškove 5.500 dinara, pojavi se ovde 10-20 minuta, optuži ovu vlast što brže ne rešava probleme koje su Koštunica i Tadić, koje je on podržavao zbog iznosa iz Lutrije od dva miliona i 400 hiljada dinara, dakle, dođe i optuži nas i onda ode i 50 evrića za putne troškove za lažno putovanje koje nije postojalo.

Svakoga dana on putuje od Majke Jevrosime do Narodne skupštine, a ne od Novog Sada do Beograda. Kad ga ja pitam – jel bila magla, poledica, naravno da ne zna. Pitanje da li ima vozačku dozvolu, pitanje da li ima automobil. Mnoga pitanja se otvaraju. Ali, u suštini, radi se o prevari, a prevara je povreda dostojanstva Narodne skupštine. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Kolega Vukadinoviću, najpre pravo na repliku ima kolega…
Ne možete dobiti repliku na povredu Poslovnika.
Želite povredu Poslovnika? Oprostite, nisam shvatio.
Izvolite.

Vidite, gospodine predsedavajući, kolege poslanici, dragi gledaoci, to je upravo ono o čemu sam ja govorio jutros i više puta ovde u ovoj Skupštini.

Na povredu dostojanstva se pozivaju najviše oni koji zapravo krše dostojanstvo Narodne skupštine i koji čak neke zametke normalnog dijaloga, koji liči na normalnu političku polemiku i raspravu u Narodnoj skupštinim ne mogu da otrpe, ako ima nekih tri reči ili rečenice na račun vlasti, i onda skaču sa diskvalifikacijama, neistinama koje kad počneš da demantuješ da su ili tačne, ali nebitno, irelevantno, ili su klevete i izmišljotine, dakle, vi ste automatski u podređenom položaju.

Oni mogu tako beskonačno da sipaju i na taj način truju, ne samo dostojanstvo, nego, rekao bih, i smisao postojanja i rada u ovoj Narodnoj skupštini i koji su u velikoj meri uzrok takve diskusije. Takvi pojedinci su razlog zašto dobar deo poslanika bojkotuje rad ove Narodne skupštine.

Dakle, sada ja objašnjavam šta je po Poslovniku, šta sam ja, gde stanujem, šta radim i da li sam menjao nacionalnost. Naravno da nisam menjao, ali 100 puta, 1.000 puta ponovljena laž postaje istina. Naravno da pripadnik većinskog dela može da bude na listi manjinske, kao što pripadnik manjine može da bude na većinskoj listi. To je elementarna stvar.

Ali, grehota je da sad jednu potencijalno plodnu raspravu, potencijalno korisnu raspravu između mene i kolege Arsića mi zapravo sada svodimo na ovaj rijaliti, pijačarski, ulični nivo, što uostalom uvaženi kolega i čini. Član 107 stav 2. Hvala.

Kolega Vukadinoviću…
Dobićete, naravno, kolega, samo trenutak, samo nekoliko rečenica, ako dozvolite.
Kolega Vukadinović se pozvao na povredu Poslovnika, između ostalog govorio o podređenom položaju. Govorili ste i o smislu.
Vidite, smisao povrede Poslovnika, to svakako znate, je da kada ukažete na povredu pozovete se na član. Vi se niste pozvali na član.
Ne, niste. Pogledajte.
Niste, pogledajte stenogram. Niste, a ja nisam želeo da vas prekidam, tako da ne možete reći da ste u nekom podređenom položaju, već sam vam dozvolio da obrazložite, a povredu Poslovnika ste vi više koristili kao pravo na repliku, da replicirate na ono o čemu je govorio kolega Rističević, što sam vam opet dozvolio.
Nemojte samo, molim vas, da govorimo o tome da neko ima podređen položaj i da se više prava daje poslanicima vlasti u odnosu na poslanike opozicije, kad vidite da vodimo podjednaku raspravu.
Dakle, potpuno identično pravo, isto prava imaju poslanici pozicije, odnosno poslanici vlasti i poslanici opozicije. Mislim da imamo jednu ravnotežu tokom cele rasprave u poštovanju prava.
Kolega Rističeviću, želite povredu Poslovnika?
Kolega Vukadinoviću, da li želite da se Narodna skupština izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?

Ne želim, gospodine predsedavajući, jer inače mislim da se ovde zloupotrebljavaju te povrede Poslovnika i ja to jako retko i nerado činim i neću ni ubuduće. Hvala.