Hvala, gospodine Milićeviću.
Dame i gospodo narodni poslanici, današnja sednica pokazuje bezobrazluk i bahatost u odnošenju, pre svega, prema građanima Srbije.
Sve ću vas podsetiti da smo još 16. septembra, SRS je predala Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju za koji je za manje od dva meseca prikupila više od 100.000 potpisa građana Srbije.
Budući da smo sada u vanrednom zasedanju, jedini način da bilo koja tema dođe na dnevni red, jeste kada bi se saglasali poslanici vladajuće većine. Ne samo što to nije moglo da dođe u redovno, nego sada ne može ni u vanredno zasedanje.
Sa tim je pokazala vlast u Srbiji da jedan veliki deo građana Srbije apsolutno ne poštuje i da ih ne zanima šta oni misle o bilo kojoj temi, a pre svega na ovako jednoj važnoj temi, kakvo je pitanje javnih izvršitelja u Srbiji.
To je jedno veoma važno pitanje i tiče svakog građanina Srbije.
Mi smo imali prilike da vidimo da Narodna skupština radi punom parom, ne zato što se neko tu provrednio, nego zato što je došao diktat iz inostranstva. Kuka Fajon, ovaj, onaj, koji su došli ovde da budu tutori vlastima u Srbiji, da im govore kakvi su nam izborni zakoni, kako se glasa, kako se broji, kako se broje glasovi, kako treba da izgledaju regulatorna tela, razne stvari. Oni su u stvari stvarni gospodari i oni određuju o čemu će se raspravljati.
Tako smo videli reakcije vlasti u Srbiji, koji su hvalili našu demokratiju, vladavinu prava i ostalo, dal su u stvari se saglasili sa svim promenama zakona koje se tiču finansiranja izbornih kampanja, Agencije za borbu protiv korupcije i šta smo još imali što je bilo kao deo diktata? Bivših i sadašnjih poslanika Evropskog parlamenta.
Dakle, oni su rekli i došli i rekli o čemu treba da se raspravlja u Narodnoj skupštini. Od jednom se pojavio problem i onda su svi bili saglasni da problem postoji, pa se ja pitam, ukoliko je SRS prikupila više od 100.000 potpisa građana Srbije i Predlog novog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju, to predala na pisarnicu Narodne skupštine, u Ministarstvo pravde, možda je to bila pogrešna adresa. Možda smo trebali to da predamo u Fond za otvoreno društvo kod Milana Antonijevića, ovog vašeg stručnjaka za izborne zakone, Fondaciju pod pokroviteljstvom Džordža Soroša ili u predstavništvo EU u Srbiji, da bi se to jednom našlo na dnevnom redu Narodne skupštine.
Dakle, apsolutno nepoštovanje velikog broja građana Srbije. Podsetiću vas da smo mi ne tako davno raspravljali o jednom drugom zakonu koji je isto tako podržalo mnogo ljudi. U pitanju je uvođenje doživotne kazne zatvora sa svirepa ubistva dece i još neke članove.
Na svaki argument koji je mogao da se uputi protiv tog rešenja ili za neku dodatnu izmenu tog rešenja, sa strane vlasti, od gospođe Kuburović, odgovaralo se – da, da, jeste, ali 150.000 građana Srbije je ovo podržalo.
Kako su jedni građani u Srbiji važniji od drugih da se ovako brutalno vređaju? To je jedna veoma važna tema nad kojom vlast u Srbiji zatvara oči, apsolutno ih ne zanima.
Da pogledamo malo genezu pitanja javnih izvršitelja. Oni su uvedeni 2011. godine u sklopu sveopšte reforme pravosuđa koju je u Srbiji diktirala EU, o kojoj smo čuli kritike ljudi koji su danas na vlasti, i vladajuća stranka je svojevremeno bila protiv tog rešenja.
Dakle, SNS je bila protiv uvođenja javnih izvršitelja, u vreme dok su bili opozicija 2011. godine, a nakon što su došli na vlast, to su rešenje svesrdno prihvatili, potvrdili ga još jednom 2015. godine, a onda i polovinom 2019. godine.
Videli smo neke populističke izmene koje ne znače ništa. Bile su dobre da posluže u marketinške svrhe prošle godine kada je gospođa Kuburović obrazlagala promene kako neće moći da se pleni imovine kod dugova za komunalne usluge koji su manji od 5.000 evra. Nismo čuli argumentaciju ni za tu cifru, ni za tu odluku, važno je da to dobro zvuči u medijima iako je reč o komunalnim potraživanjima.
Najveći deo otimanja stambenih jedinica, otimanja nekretnina građana Srbije jeste zbog zaduženja prema bankama, a ne zbog komunalnih usluga. To kao da niko ne primećuje, kao da niko ne zna u Ministarstvu pravde. Nije se sa tim problem rešio.
Dakle, od 2011. godine mi imamo javne izvršitelje. Pokazalo se u praksi već, uskoro će biti devet godina, dakle da jedno privatno lice se naplaćuje iz dužničko-poverilačkog odnosa, često i više puta za svoje takse, dakle takse za njihove usluge su mnogo veće nego što je to osnovni dug. Imali smo skandalozne situacije gde jedan izvršitelj zapleni stan na Novom Beogradu, na tajnoj licitaciji za koju niko ne zna kada se i gde održava. Sin od potpredsednika Komore iz Kragujevca kupi stan na Novom Beogradu potpredsednika Komore izvršitelja, kupi stan od izvršitelja koji je prethodno sa Novog Beograda to zaplenio za cenu tri puta manju od tržišne. I to niko ne vidi.
Imali smo situacije skoro svakodnevno da se nemilosrdno i beskrupulozno izbacuju ljudi koji iz objektivnih okolnosti nisu mogli da servisiraju svoj dug na vreme, oni koji se nisu zaduživali iz obesti, oni koji su se zaduživali zbog životnih potreba, izbacivani su na ulicu iako su bili u pitanju nemoćna lica, osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji, ljudi u godinama, penzioneri itd. To je u Srbiji dopušteno. Javni izvršitelji nesmetano, čast izuzecima, ali velika većina njih nesmetano otima nekretnine, dakle imovinu građana Srbije i uz sve to ih zvanično podržava Vlada Republike Srbije imajući u vidu da oni gde god da se pojave idu sa bataljonom policije. Dakle, policija je u funkciji bogaćenja određenog dela tj. određenog broja ljudi. Nešto više od 200 tih izvršitelja ima u Srbiji.
Gospođa Kuburović se hvalila kako sada, zato što imamo izvršitelje više nisu izvršenja u sudovima, sada imamo mnogo efikasnije naplaćivanje dugova. Na primer od milion i po neizvršenih predmeta sada smo ispod 600.000. Princip efikasnosti naplaćivanja dugova ne može da stoji pre principa poštovanja ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, a to smo videli da se krši svakodnevno u Srbiji. To je neprihvatljivo.
Postavlja se pitanje. Uvođenjem izvršitelja je jedna od sudskih nadležnosti i nadležnost kod izvršenja naplaćivanja dugova poverena privatnom licu. To je za jednu državu poražavajuće. Kako može neka sudska nadležnost da bude u privatnim rukama? Da li to onda otvara mogućnost da sutra imamo i privatnu policiju, ili privatnu vojsku, ili privatni zatvor itd? To je pandan onome što imamo kod izvršitelja. Dakle, to nije državni organ, to je privatnik koji ima nadležnosti suda. To što on istakne zastavu Srbije ispred svoje kancelarije ne znači da je on državni organ niti da predstavlja državni organ. Sutra možemo mi da se setimo da može i privatni sud ukoliko će efikasnije da donosi presude ili privatna policija ukoliko će efikasnije da se stara o čuvanju reda i mira u Srbiji.
Pokazalo se, pre svega, da DS, a onda i druga vlast posle 2012. godine nisu bile u stanju da reše problem neefikasnog sudstva. I, umesto da urade nešto po tom pitanju oni su išli linijom manjeg otpora da daju jednostavno nekom privatniku da se time bavi i onda posle devet godina imamo na delu jednu reketašku organizaciju koja, pre svega vidi šansu da izvuče, pre svega iz prezaduženih građana, ne onog najbogatijeg sloja u Srbiji, a videli smo da se takvi zadužuju sve više i više i da niko ne dira te što su dužni milione evra, a ovi koji nisu vratili dve rate za kredit treba da strepe. Dakle, to su dali nekom reketašu, privatnom licu. Uterivač dugova iza koga ide policija. To je danas javni izvršitelj.
Postavlja se pitanje, gospođa Kuburović je rekla da su u prvoj polovini 2019. godine argumentujući postojanje, pravdajući postojanje javnih izvršitelja u Srbiji javni izvršitelji na ime poreza na dodatu vrednost uplatili u budžet Srbije skoro milijardu dinara za šest meseci u 2019. godini. To samo znači da su oni u prvih šest meseci imali obrt od pet milijardi dinara, dakle, zaradili su četiri milijarde dinara.
Postavlja se pitanje, ukoliko oni rade u skladu sa zakonom, ukoliko oni ne krše ljudska prava i ljudska dostojanstva, ukoliko se oni nesmetano ne bogate na prezaduženim građanima, zašto bi svojevoljno jedna država se odrekla tog prihoda, ukoliko sa tim nema ništa sporno zbog nekog privatnika? Šta može da se uradi za četiri milijardi dinara, to je samo u šest meseci, dakle, nije na godišnjem nivou? Zašto je to dato privatniku da se time bavi?
Nebrojeno takvih slučajeva smo imali. Imali smo slučaj da se javni izvršitelj naplati iz invalidskih kolica. O tome pišu novine, a to, na primer, u Ministarstvu pravde, zaista niko ne vidi, jer njima je važan princip efikasnosti.
Dakle, dođe javni izvršitelj, bez ikakvog obaveštenja uz pratnju policije, nekoga izbaci iz stana, i posle toga taj neko je dužan da plati izvršitelju tu uslugu što ga je ovaj izbacio iz stana. To je danas realnost u Srbiji.
O ovome treba da se razgovara i treba da se nađe način da se sudstvo reformiše, da se izvršenje vrati u sudove zato što nije normalno da jedan privatnik, za koga, izgleda, zakoni ne važe, Ustav Republike Srbije ne važi, nesmetano se bogati, pa smo imali slučajeve, i to smo mogli da vidimo u štampi, koliko se imovina tih ljudi, tih izvršitelja promenilo, pa da su od nekih ljudi sa prosečnim zaradama postali milioneri, da žive u najekskluzivnijim naseljima i tako dalje, a sve to im je omogućila država Srbija.
Sudstvo mora da se reformiše i da se izvršenje vrati u sudove. Ukoliko je neefikasno treba zaposliti više ljudi koji će na tome da rade, na izvršenju, vezati im plate za učinak izvršenja, ali na način kad se o tome stara sud garancija mora da bude poštovanje ljudskih prava i ljudskog dostojanstva o to je onda garancija da izvršitelj nikog ne sme da prevari da pikira neku nekretninu, neki stan, u koji on misli da može da se useli ili da proda nekom koga poznaje. Gde se održavaju te licitacije i te aukcije, da li neko zna za to? To niko ne zna. To se dešava sve u krugu nekoliko njih.
Mora da bude garancija, i to je predlog sa kojim smo mi izašli, da minimum 12 kvadrata stambenog prostora po članu domaćinstva mora da bude zagarantovano, iz kojih ne sme da se izvrši. To je poštovanje ljudskog dostojanstva i ljudskih prava. A ne - rešiti problem tako da ćemo dati nekome da drugi se time bavi.
Valjda nam je iskustvo u ovih devet godina pokazalo da je to jako loše rešenje. Postojanje javnih izvršitelja u Srbiji je jako loše rešenje, apsolutno protiv interesa građana Republike Srbije.
Najveći gnev je danas prema javnim izvršiteljima. To nije bez razloga. To je zbog njihove prakse. To su zvanični, oficijelni uterivači dugova, reketaši.
Apelujem ponovo na vas da se ovo pitanje stavi na dnevni red, da pokažete bar neku razliku između vas i Demokratske stranke, da ne prihvatite ova njihova rešenja, tj. da prestanete da izražavate podršku tim njihovim rešenjima. Ukoliko ne, onda pokazujete da ste isti kao oni.
Da se mi razumemo, svako treba da plati ono što je dužan i treba da plati sa razumnom kamatom. Ali, da ostane bez svega zato što nije zbog nekih životnih situacija, objektivnih okolnosti na koje nije mogao da računa kada je podigao neki kredit, ostane bez kuće ili stana i da zbog toga treba da se zabije u zemlju, to ne sme da bude dopušteno u Srbiji. Ne sme privatnik da ima ovlašćenja države i ne sme da sve što uradi izvršitelj bude dozvoljeno zato što se broj neizvršenih predmeta smanjuje. To nije normalno.
Reforma sudstva je svojevremeno, u skladu sa direktivama EU, sprovedena u Srbiji. To nije zbog naših najboljih interesa, već zato što su oni sa nama hteli da eksperimentišu - hajde da vidimo, ako Srbiji uradimo to i to, šta će tu da bude. Za to mi njima služimo. I ovaj Zakon o izvršenju i obezbeđenju je u funkciji toga. Zato treba kompletan da se promeni.
Srpska radikalna stranka vas još jednom poziva da predlog zakona koji smo podneli, koji je podržalo više od sto hiljada građana Srbije, stavite na dnevni red. Srpska radikalna stranka je jedina parlamentarna stranka koja se zalaže za njihovo ukidanje, za ukidanje javnih izvršitelja.
Imajte u vidu, ukoliko pružate podršku nesmetanom divljanju, nesmetanom bogaćenju, prevarama, nije to vezano za sve javne izvršitelje ali za veliku većinu jeste, uopšte njihovom nemilosrdnom postupanju, vi takođe preuzimate odgovornost za sve to što oni rade. To je nedopustivo i mora hitno da se promeni. Mora da bude poštovanje ljudskih prava građana Srbije. Poštovanje dostojanstva svih građana Srbije je važnije od toga koliko će biti izvršenih ili neizvršenih predmeta, a Republika Srbija treba da radi na tome da se sudstvo reformiše, da se stvori ambijent da sudovi mogu nesmetano da obavljaju svoj posao, da se dugovi naplaćuju, ali da garancija sa strane države bude da niko neće biti opljačkan samo zato što je dužan. To je suština, to je najvažnije i o tome treba da se razgovara. Hvala.