Gospodine Orliću, ja bih molio da mi kažete šta zamerate mom patriotizmu, ako uopšte nešto zamerate?

(Vladimir Orlić: Čijem? Vašem?)

Mom ličnom.

(Vladimir Orlić: Nisam ja vama rekao da ste izdajnici.)

Jeste.

(Vladimir Orlić: Vi ste nama rekli.)

Ne, ja sam samo rekao da u filmu „Težina lanaca“ je prikaz dokument „Vikiliksa“ na kome prema saopštenju koje je bilo, a nisam bio ja jedini sinoć prisutan na toj premijeri, bili su i drugi poslanici ovde prisutni, spominje se ime, i nisam naveo uopšte ime da ne bih izazivao polemiku. Vi ste insistirali da se kaže ime. Ja ga ne bih saopštio. To je bilo u periodu, prema onom saopštenju iz filma, u periodu pre izbora vaše Vlade.

(Vladimir Orlić: Koje Vlade?)

Verovatno 2012. godine, jer ne može biti portparol SNS neko ko je potpredsednik Vlade i ministar.

(Aleksandar Martinović: Nebojša Stefanović je tad bio predsednik Narodne skupštine, kakav potpredsednik Vlade.)

Ja znam zato i kažem.

(Aleksandar Martinović: Kakve 2012. godine. Kako te nije sramota!)

Zašto bi me bilo sramota, molim vas?

(Aleksandar Martinović: Zato što lažeš!)

Šta lažem?

(Aleksandar Martinović: Čovek 2012. godine bio predsednik Narodne skupštine.)

Hoćete da idemo večeras nas dvojica da gledamo film?

(Aleksandar Martinović: Gde da idem sa tobom.)

Kakav je ovo način?

(Aleksandar Martinović: Pa kakav je to način, potpredsednik Vlade 2012. godine je bio predsednik Narodne skupštine. Da li ti znaš o čemu govoriš?)

Ja sam rekao samo da nije bio potpredsednik.

(Aleksandar Martinović: Po Poslovniku.)

Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se na najgrublji mogući način vređa dostojanstvo Narodne skupštine. Koju god depešu „Vikiliksa“ da pročitamo, gospodin Ševarlić za nju nije čuo, ali je čuo i gledao je, kaže, na filmu depešu „Vikiliksa“ iz 2012. godine gde Nebojša Stefanović, po njegovim rečima, tada potpredsednik Vlade Republike Srbije, nudi Amerikancima podelu Kosova.

Svako ko se iole bavi politikom, prati politička dešavanja na političkoj sceni Srbije, zna da je Nebojša Stefanović te 2012. godine izabran za predsednika Narodne skupštine. Niti je bio ministar u Vladi, niti je bio ministar unutrašnjih poslova, a pogotovo nije bio potpredsednik Vlade Republike Srbije.

Oni koji su nam napravili gotovo nerešiv problem, gotovo nerešiv problem na Kosovu i Metohiji, gospodine Ševarliću, su oni sa kojima ste vi izašli na izbore 2016. godine, to su DSS, Dveri i to su oni sa kojima ste danas u savezu, Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić i njima slični. Oni su hteli da se otresu KiM kao balasta. Malo zbog para, malo zbog obećanja da ćemo lakše da uđemo u EU, malo zbog toga što su inače političke neznalice i ne umeju da rešavaju bilo koji problem, pa ni problem KiM, jer su oni samo stvarali probleme, oni ni jedan problem nisu rešili.

Vi nam držite lekcije o patriotizmu, vi ste bili u savezu i dan danas ste u savezu sa čovekom koji je direktno 2006. godine učestvovao u razbijanju državne zajednice Srbija i Crna Gora, mislim na Vuka Jeremića. Objavljeni su transkripti razgovora Vuka Jeremića, tada savetnika Borisa Tadića, služio je vojsku kod Borisa Tadića u predsedništvu Republike i ambasadora, tada Srbije i Crne Gore u Moskvi, onog Roćena, gde kažu – mi smo j… majku Srbiji i Crnoj Gori. Onda u 2019. godini, ovdeu Beogradu, u Novom Sadu, u Nišu lupamo se u junačke grudi, mi smo za odbranu srpskih svetinja na KiM, mi smo za odbranu srpskih svetinja u Crnoj Gori, ne damo Ostrog itd. A učinili smo sve da odu iz Srbije i da odu iz krila srpskog naroda i Pećka Patrijaršija, Visoki Dečani, Sveti Vasilije Ostroški i svi redom. Ko je kriv? Krvi si ti Vučiću, kriva je SNS, kriv je, kaže, Nebojša Stefanović. Pa krivi ste vi, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić, Boško Obradović, ovaj vaš Samardžić što vodi nekakav pokret. Bio čovek ministar za KiM 2008. godine, u Vladi Vojislava Koštunice. Juče bio na skupu koji je organizova Dragan Đilas u Domu sindikata.

Taj veliki moćni Savez za Srbiju ne može da skupi u Domu sindikata više od hiljadu ljudi. Na tom skupu se pojavljuje veliki državotvorac, veliki branilac KiM, Slobodan Samardžić, bio ministar za KiM 2008. godine. Nije beknuo, nije jednu rečenicu prozborio o odbrani KiM kada su Šiptari proglasili lažnu državu KiM. Svaki dan nam Slobodan Samardžić drži lekcije o patriotizmu, o tome kako Srbija ne treba da uđe u EU. On, Marko, predaje na Fakultetu političkih nauka – politički sistem EU, objašnjava studentima kako funkcioniše EU. Decu je poslao na školovanje u EU. Zašto ih nije poslao na neki drugi deo sveta? To je taj lažni patriotizam, to je to licemerstvo, to je taj besmisao kad se pravite da ste nešto, a u stvari ste ništa.

Ostavili ste nam državu u razvalinama, kamen na kamenu nije ostao tom Aleksandru Vučiću o kome vi pričate sve najgore. Sve ste nam upropastili i zajedničku državu sa Crnom Gorom, prećutali ste 2004. godinu, prespavali ste 2008. godinu. Državu ste nam doveli do bankrota. Onda kažete – e, ali ja sam gledao film u kome se čita neka depeša gde Nebojša Stefanović 2012. godine, kao potpredsednik Vlade, nudi Amerikancima podelu KiM.

Kada ste tako veliki Srbin i veliki stručnjak za poljoprivredu, zašto ne odete u Gnjilane malo da držite predavanje Srbima o tome kako se uzgaja kukuruz? Zašto malo ne odete u Prištinu? Što malo ne odete u neki drugi deo Kim gde žive Srbi? Lako je biti veliki Srbin ovde u Beogradu i držati patriotske pridike, neko nudi podelu, neko traži podelu itd. Što ne odete malo na KiM? Između ostalog, i da vidite koliko država Srbija ulaže u KiM, u srpski narod koji je ostao da živi na KiM.

Bio sam pre neki dan i znate šta kažu ljudi? Kažu da nikada više nije stizalo para iz budžeta Republike Srbije za puteve, za škole, za bolnice, za univerzitet.

Bio sam na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici. Bolje izgleda zgrada Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, nego ijednog univerziteta u centralnoj Srbiji.

To je dokaz koliko se Aleksandar Vučić, koliko se Vlada Srbije bore za KiM. Ali, mnogo bi nam lakše bilo, bolja bi nam startna pozicija bila da nije bilo pogubne politike Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Samardžića i svih onih sa kojima ste vi i vama slični u savezu.

Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Pravo na repliku.
Izvolite.

Nemam nameru više da polemišem. Nisam uopšte rekao da je gospodin Nebojša Stefanović bio potpredsednik Vlade i da se tako spominje u depeši.

(Aleksandar Martinović? Kako nisi?)

Rekao sam da se u depeši spominje kada je bio potparol SNS.

(Aleksandar Marković: Nikad nije bio potparol.)

Ne znam, tako piše u depeši. Tako je barem saopšteno. Ja drugo ne znam.

(Aleksandar Martinović: To nije tačno.)

Moguće da nije tačno. Ja zato nisam… Zato što ja nisam imao taj dokument kod sebe u rukama da bih mogao ovde da ga pokažem, zato nisam ni hteo da spominjem ime i prezime. Molim vas.

Što se tiče odnosa prema ovima drugima, to vi najbolje znate. Tada ste radili zajedno u Skupštini i na drugim mestima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolega Orlić je u jednom od svojih prethodnih javljanja govorio o zajedničkoj retorici, odnosno o retorici koju je usvojio jedan narodni poslanik, koji nije više u sali, nažalost, Nemanja Šarović, od Marinike Tepić, Boška Obradovića i ostalih, i nažalost takvih primera je dosta, ali ako ste se pitali zbog čega je usvojio tu retoriku Marinike Tepić, Boška Obradovića i ostalih, pa to je zato što se informišu iz istog izvora.

Dakle, oni se zajednički informišu isključivo preko onog časopisa, „Tabloid“, koji uređuje Milovan Brkić, pa onda taj govornik, koji nije nažalost više u sali, kada mu ponestane argumenata onda uvek vadi one teme, nekakav hotel, nekakav ric i sve ono što je mogao da pročita u „Tabloidu“ Milovana Brkića.

Ali, dame i gospodo narodni poslanici, današnja sednica prolazi u atmosferi kampanje koju organizuje jedna televizija. U pitanju je televizija „N1“, kao deo jedne kompanije, a to je ona Šolakova „Junajted medija“. Ta kampanja služi kao dodatan pritisak na državne organe, neka državna preduzeća, ali i kao politički pritisak usmeren protiv nekih državnih funkcionera, prvenstveno premijera Srbije, ali i predsednika Srbije i sve to zamaskirano, tobože pričom o gušenju medija, medijskom mraku, cenzuri, otprilike kako vlast SNS guši televiziju „N1“ i ostale besmislice koje svaki dan možemo da slušamo.

Onda se ispostavilo da iza te priče, u stvari stoji isključivo finansijski momenat. Dakle, u pitanju je poslovni odnos dve firme, dva preduzeća, dve kompanije, dakle, čisti poslovni odnos, pregovori oko komercijalnog ugovora, konkretno istekao je ugovor jednoj od tih firmi, e onda su ovi iz „N1“ otpočeli hajku i harangu i protiv „Telekoma“, protiv države, protiv Vlade Srbije, Vučića i to traje svaki dan, evo već nedeljama i to postaje polako glavna tema u državi.

Dakle, samo zato što je njima istekao ugovor i zato što su oni nezadovoljni poslovnom ponudom „Telekoma“, mi sada svaki dan moramo da slušamo besmislice kojima nas danima obasipaju na svojoj televiziji.

Dakle, da bi ljudi shvatili, ovde je u pitanju čisto poslovni jedan spor koga televizija „N1“, zloupotrebljava danima u dnevno političke svrhe.

Ovde je u pitanju čisto politička kampanja koju su oni nazvali da se vidi „N1“ i one njihove, kako oni to zovu haštagove ili heštegove, šta god to značilo i onda imamo okrugle stolove, emisije, konferencije, mitinge u poslednjih dana, evo vidim da zakazuju i mitinge i posebno kampanju laži, lažnih vesti, zamena teza koja se vodi protiv državnih institucija i preduzeća.

Dakle, radi istine, „Telekom“ je dao više ponuda, između ostalog i ponudu da se „N1“ besplatno emituje sve do okončanja pregovora, dakle do konačnog rešenja tog spora, a „Junajted medija“ je na to odgovorila tako što je obustavila pregovore, tako što je prekinula pregovore. Na taj način oni su poslali poruku da nikada, zapravo, i nisu želeli da dođu do kompromisa, da dođu do dogovora. Ali je još važnije što su oni na taj način, zapravo ogolili svoju poziciju i pokazali da im je ovde u celoj toj priči bio bitan isključivo finansijski momenat, a ne nikakva medijska sloboda, gušenje medija i ostalo što su navodili. I najvažnije niko nigde nije zabranio televiziju „N1“, nego su oni sami sebe isključili iz pregovaračkog procesa.

Treba napomenuti, predsedavajući, još jednu stvar, a to je politička kampanja koja se iz tih medija vodi protiv premijera Ane Brnabić. Šta je greh Ane Brnabić u ovom slučaju? Greh je što je primetila i iznela da je „N1“ zapravo, postala bezmalo, pa politička partija. A istina je da televiziji „N1“ fali još jedino da skupe potpise i da se registruju i u tom slučaju bi imali sve elemente političke stranke. Dakle, imaju kampanju, imaju haštagove, ili heštegove, kako se to već kaže, svaki dan, 24 časa dnevno vode kampanju protiv Vučića, protiv Vlade Srbije, Srpske napredne stranke, imaju politički program, taj politički program se zove – kako srušiti Aleksandra Vučića i kako dovesti Dragana Đilasa na vlast. Dakle, sve je tu.

Evo, ja im predlažem da se lepo registruju, očekujem i da se kandiduju na izborima, da skupe 10.000 potpisa i da počnu, polako, da predstavljaju svoj politički program, ne znam samo ko će biti nosilac njihove liste, da li Šolak, da li Đilas, možda Jugoslav Ćosić, ali u svakom slučaju više će šansi imati na izborima „N1“ televizija, nego Savez za Srbiju.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Šta da kažemo o ovom Zakonu autentičnog tumačenja? Mislim da je ovo potrebno da uradimo i u jednom delu ne želim nikad da kažem nešto protiv ljudi koji se bave svojom profesijom, konkretno mislim što kažu malo pre i za naše advokate, za ove izvršitelje, ali izvršitelji koji su nekada ranije radili, za vreme kada su radili preko suda, bilo je malo drugačije. Jesu ljudi bili sa srednjom školom, ali su imali više razumevanja. Sada izvršitelji koji su veoma aktivni, koji su u jednom delu imali mogućnost za vrlo kratko vreme da se obogate, sve su to stvari o kojima možemo pričati, a ima puno argumenata na štetu građana, a za njihovu dobrobit.

Neke stvari sada menjamo i to je dobro. Dobro je da imamo mogućnost da obezbedimo da se slobodnije naši građani koji imaju neka dugovanja, a da mogu da se osećaju da nemaju problema, ali sa druge strane, ovim ćemo sada neke stvari rešiti.

Malo pre govorimo o problemima u pravosuđu, kako je u pravosuđu veoma loše, kako je u jednom, kako je u drugom. Evo, svedoci smo današnjeg dana da policija, tužilaštvo i da pravosuđe radi svoj posao, gde ljudi koji su uradili nešto loše ili se sumnja da su uradili nešto loše da će odgovarati pred zakonom.

Ranije sam ja govorio, za vreme 2017. - 2018. godine, vezano za Železnicu, kako je veliki problem u delu pruge koja ide od Niša prema Svrljigu, Knjaževcu, da je pruga u lošem stanju, da su po toj pruzi išle cisterne sa povećanom količinom određenih sastojka, gde se dešavao veći broj iskakanja tih cisterni, gde je na konto toga moglo da dođe do katastrofalne situacije i da bude ekološka katastrofa. Ne daj Bože da su se ti sastojci iz cisterne izlile u reci Timok, to bi bila katastrofalna situacija, bila bi ekološka bomba.

Ja sam o tome govorio više puta. Čak su i ljudi, koji su stručni, iz Železnice govorili da su te cisterne preopterećene, da zbog toga ima ispadanja tih cisterni i dešavaju se loše stvari.

Očekujem da, ovo su sada elementi, država radi svoj posao, da pravosuđe radi svoj posao i da niko nije zaštićen pred zakonom. To je velika stvar za sve nas, da niko nije zaštićen pred zakonom, ni ministri, ni državni sekretari, ni poslanici, ni predsednici opštine, ni ljudi.

Svi koji rade u interesu građana i rade po zakonu, oni nema od čega da se sekiraju, nema čega da se plaše, ali zato svi oni koji rade samo za svoj džep, niko ih neće zaštititi pred zakonom i zato pravosuđe, siguran sam da radi svoj posao na najbolji način i onako kako se može.

Prema tome, setimo se nekog perioda ranije kada su za sudije gubili svoja radna mesta zato što se nisu svideli nekom političkom lideru. To je bio neki period 2010, 2011. godine, kada su to vreme vladali neki drugi. U tom periodu veliki broj sudija je izgubio posao. Kasnije su te sudije vraćene na posao i nastavili su da rade.

Još jednom, dragi moji prijatelji, kolege, država radi svoj posao. Svi oni koji su kršili zakon odgovaraće pred zakonom. To je neminovno i to se pokazalo i sada, pokazaće se i na dalje.

Država Srbija, predsednik države i svi mi radimo u interesu svih građana. Ja govorimo o problemu jugoistoka Srbije, jer želim da tamo se ulaže više, da se radi i na završetku puteva, na završetku izgradnje pruge, da se radi na obezbeđivanju kvalitetnih i vodovoda i kanalizacije, da se obezbede. Nova radna mesta na jugoistoku Srbije jesu i mogućnost tamo ljudi da ostanu da žive.

Što se tiče poljoprivrede, i na tome želim da radimo. Država Srbija će sigurno raditi svoj posao na najbolji način. Mi ovde radimo svoj posao onako kako treba. Ima neko ko ne misli tako, ali sutra, kada dođe vreme, evo, vrlo će to brzo doći i vreme, građani će reći onaj ko vredi dobiće podršku građana, da li je to lokalna samouprava, da li je to mesna zajednica, da li je region, da li je država.

Ja sam siguran u jednu stvar, da najveći broj naših građana će podržati ljude koje vrede, a predsednik Srbije je čovek koji je za sve nas, mogu da kažem, kišobran, sve nas pokušava da na neki način pomogne da se svuda grade i da se svuda radi, ali jedna stvar sigurna da niko ko je grešio neće biti zaštićen.

Još jednom, ja ću kao predsednik USS podržati sve ovo, da se radi za dobrobit svih, ali sa akcentom na sela, na poljoprivredu, na jugoistok Srbije i na taj način ići napred i cela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.