Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, kažu kod mene u selu - strpljen, spašen. Neću ja govoriti o autentičnom tumačenju člana 96. stav 1. Poslovnika Skupštine. Osvrnuću se na deo komentara koje su neke kolege u prethodnoj diskusiji imale vezano za Predlog autentičnog tumačenja koje je danas na dnevnom redu.

Moram da kažem jednu stvar, pa neka neko tumači subjektivno, ali to zaista sebi mogu da dam za pravo, jer 2016. godine stavio sam advokatsku kancelariju u mirovanje da bih mogao da se posvetim ovom poslu, a i to mi pruža jednu mogućnost da, čini mi se, malo nepristrasnije gledam na inicijative i ono što advokatura radi kada su u pitanju zakonodavne aktivnosti.

Podsetiću vas sve ovde, uvažene kolege, kojima su puna usta problema sa notarima, problema sa javnim izvršiteljima, da su jedini bili advokati koji su ozbiljno pokušali da utiču na to da se zakoni 2011. godine ne donesu. Advokati su štrajkovali 2011. godine, ali nisam nešto primetio, moram priznati, tad doduše nisam imao tu čast da budem poslanik u Skupštini Republike Srbije, da su baš naišli na neku veliku podršku građana i politike, jer jednostavno nisu shvatili ono što im advokati poručuju.

Iz tog razloga mislim da mnogo više sluha treba da postoji na ono na šta advokatura ukazuje. Raznorazni smo mi advokati, ali ima mnogo kolega uvaženih koji se bave na izuzetno visokom nivou i teorijskim proučavanjem svega, ali u praksi, u životu mi smo oni koji su praktičari, koji štiteći interese svojih stranka ove zakone, kakve donosimo, moraju da primene i one zakone koji su doneti pre nas. Prema tome, morate iskreno verovati da advokatura može, pre svih, da prepozna gde su potencijalne opasnosti u nečemu i da se o tome na jedan ozbiljan način razmisli.

Naime, u ovom trenutku advokatura, ono sa čime se ja slažem, ne bih sad čitao sve to što je napisano, nam govori dve stvari: da Advokatska komora Srbije ima stav da je neophodno unaprediti mehanizme ujednačavanja sudske prakse proširenjem nadležnosti najvišeg suda itd. Znači, ukazuje da mi imamo jako ozbiljan problem u praksi kada je u pitanju izjednačavanje sudske prakse ili, kako ja to više volim da kažem, jednake primene zakona na sve građane Srbije.

To nama u našem pravosudnom sistemu ovog trenutka ozbiljno nedostaje i ozbiljno škripi, a da je advokatura jako dobro prepoznala zašto je to tako jeste još jedna stvar koju ću ja ovde pročitati, a to je konstatacija da ustanovljena mreža sudova ne odgovara stvarnim potrebama građana i nužno je donošenje zakona u oblasti pravosuđa i nužno je ustanoviti drugačiju mrežu sudova, pre svega imajući u vidu i ravnomernu opterećenost nosioca pravosudnih funkcija, tako da i advokatura ovde na vreme, blagovremeno pokazuje da je odgovorna i ukazuje, kroz praksu, videvši šta se dešava, gde škripi, gde šta nedostaje, kada je u pitanju pravosuđe u Srbiji.

Prema tome, ne bih ja ni u kom slučaju nipodaštavao, ni na koji način omalovažavao jedan iskren pristup i želju advokata da pomognu u tome da zakoni koji se donose budu što efikasniji i primenljiviji, ali ja vam kažem iskreno, i pravičniji, kad su građani Srbije u pitanju.

Ovo autentično tumačenje jeste upravo iz tog razloga, jer za razliku od nas, advokatura je prepoznala gde u praksi može da nastane problem, da problem može da nastane upravo u različitom tumačenju odredbe člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Moram da kažem da ja lično, a učili su me pravu neki profesori tamo, kasnih osamdesetih godina, u vreme kad je pravnički jezik bio jasan, kad su pojmovi i termini koji su se koristili bili potpuno jasni i tačno se znalo šta se podrazumeva pod određenim terminom i kad nam nisu trebali ovoliki pojmovnici ispred svakog zakona, ne bih uopšte imao dilemu da pravilno tumačenje ovog člana jeste upravo ovakvo kakvim ga i predlažemo.

Nedostatak u radu pravosuđa, koji je sistemske prirode, i to nije samo u pitanju ravnomerne raspodele predmeta između sudija, nego uopšte kakvu mrežu sudova imamo. Treba u nekom budućem periodu, time će se verovatno baviti naredni saziv ovog parlamenta, da napravi jednu krajnje ozbiljnu analizu šta su promene u srpskom pravosuđu donele, gde su greške i šta treba uraditi.

Znate, paušalne ocene ili predlozi da treba ukinuti javne izvršitelje bez duboke analize kakvu to posledicu može da ostavi na pravni sistem, moram da kažem – jeste nešto što možda donosi popularnost, jeste, na neki način, poistovećivanje sa dužnicima, ali može da dovede pravni sistem Republike Srbije u ozbiljan problem.

Neću da budem niti advokat javnih izvršitelja, niti nekih drugih lica kojima su poverena javna izvršenja, ali ono što moram da kažem činjenica jeste, da šta god mi hteli da priznamo ili ne u ovom trenutku izvršenja se sprovode daleko efikasnije nego što je to bilo rađeno u periodu dok javnih izvršitelja nije bilo. Da li su to mogli da rade i službenici suda i da to bude manji teret za dužnika? Slažem se da su mogli, ali mi sad imamo nasleđenu instituciju javnih izvršitelja i ono na čemu mi moramo da radimo jeste da to bude ili prihvatljivo za građane Republike Srbije ili da donesemo odluku u nekom budućem sazivu, nakon ozbiljne analize, šta uraditi.

Upravo zato što nam se pre 2012. godine dešavalo da nam se sistemski remeti funkcionisanje sistema koje je do tad postojalo, bez odgovarajućih procena, bez odgovarajućih analiza, bez analize kakve sve posledice može da proizvede, danas mi ovde posvećujemo pažnju nečemu što ne bi ni trebalo da bude predmet rasprave.

Međutim, slažem se ja da o svakom problemu treba razgovarati i svaki problem zavređuje pažnju ovog Doma. Danas je ovo na dnevnom redu i treba ovo što efikasnije i što korisnije po građane Republike Srbije rešiti.

U prilog ovog autentičnog tumačenja, dodaću samo još jednu stvar, ovo jeste čak, ne samo povoljnija varijanta za dužnike, ovo je povoljnije za poverioce i za dužnike, jer u krajnjem slučaju to je trošak koji bi ušao u ukupan iznos dugovanja, samim tim podigao bi i osnovicu za obračun naknade javnih izvršitelja, takse koje su dužni prvo poverioci da predujme kada je postupanje suda, odnosno javnih izvršitelja u pitanju, ali na kraju balade to sve opet dođe na teret dužnika. Nama nije cilj da dužnika još više opterećujemo.

Moram samo da pitam jednu stvar – hoćemo li bar jedanput pokušati da izađemo iz kože dužnika u kožu poverioca? Hajde da za momenat zaboravimo potraživanja javnih preduzeća za komunalne usluge, za TV pretplatu, za „Infostan“, za šta bilo gde je bilo u onome da je država poverilac. Da li mislite da onaj ko ima pravo, po osnovu sudske presude i po pravdi da naplati nešto, nije neko ko zavređuje našu pažnju? Da li on treba da čeka godinama da svoje potraživanje naplati?

Nemojte da sklanjamo pogled sa istine u kojoj živimo. Nažalost, danas u Srbiji važi jedna uzrečica koju mi mnogi neće oprostiti jer ću je izgovoriti, ali ona kaže ovako – ako hoćeš da izgubiš prijatelja, pozajmi mu novac.

Kada sam ja bio mlađi, u neka druga vremena, kada neko od komšija reši da zida kuću, nije morao da razmišlja da li će imati novca da je završi. Ljudi su se nudili da pomognu, a znali su da će taj isti učiniti sve da što pre vrati i njima, a i da pomogne nekom drugom kada bude bio u prilici.

Nažalost, pustili smo da se pokvarimo, da ne budemo ono što smo bili pre 30-ak godina i mi na tome moramo ozbiljno da radimo. Da li je veća šteta da onoga ko je krajnje iskreno u želji da pomogne nekome dao novac, a u stvari bio u samom startu prevaren, da ga mi onemogućimo da ne može da naplati svoje potraživanje koje je kroz mučan i dugotrajan sudski postupak uspeo da utvrdi da postoji, zato što nam je žao prevaranta?

Znate, ne možemo stvari da gledamo jednostrano, ima i ovakvih ima i onakvih situacija. Ja mogu sa vama da se složim da treba napraviti određene barijere da mi od dužnika ne bismo napravili socijalne slučajeve, a jesmo li u nekim situacijama od poverilaca skloni da napravimo socijalne slučajeve? Pričam opet o čoveku, pričam o ljudima, ne pričam o državi, ne pričam o komunalnim preduzećima, ne pričam o javnim institucijama.

Bili smo ljuti, da napravim jednu digresiju sad, u vremena kada je građevinsko zemljište proglašeno društvenom svojinom, upisano pravo korišćenja i mogli ste na njemu da zidate kuću samo pod određenim uslovima, a niste mogli da ga prodate. Bili smo s pravom ljuti. Sada ćemo se složiti svi ovde, ja verujem, da je država tada bila dužna da ako kaže da je nešto od interesa za državu da isplati tržištu naknadu štete za tako nešto, kada je već stavila šapu na nečiju imovinu rekla - ne možeš da je koristiš itd. itd.

Da li je sada analogno tome izvodljivo da država kaže – opraštamo do nekog iznos dugove dužnika koje imaju prema drugim ljudima, a onda država treba ako je to učinila da kaže – da, država će to da plati. Prvo, imamo li pravo na tako nešto, imamo li mogućnosti za tako nešto? To bi bilo pravedno prema poveriocima.

Uvažene kolege, meni je drago što nije bilo mnogo komentara da li ima ili nema osnova za ovo autentično tumačenje. Ja ću samo podsetiti, i ovo stvarno nije stepen sujete i odgovornosti, slušajući moje kolege advokate upravo na ovu primedbu odmah nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ja sam podneo Predlog zakona da se upravo ova odredba promeni i glasi na drugačiji način. Nisam primetio da ste obratili pažnju na to u toku redovnog jesenjeg zasedanja i da ste na bilo koji način podržali tu inicijativu. Mogu da prihvatim da tekst toga možda i nije bio dobar, nije bio lepo napisan, da sam ja to loše uradio, ali nismo čak razgovarali na temu da to na bilo koji način i popravimo.

Tema, između ostalog, i toga predloga o azilu je bila ono o čemu smo imali jednu raspravu, a to je, kad sam pokušao amandmanski da reagujem na to, da se ne može blokirati preko jedne polovine zarade kad su u pitanju potraživanja za izdržavanje po osnovu izvršnih isprava. Ja vama tvrdim, a i advokatura vam tvrdi, uskoro ćemo ozbiljno razmišljati da i to promenimo, jer će vreme vrlo brzo pokazati da ćemo tim odredbama populističkim onemogućiti neku decu, neke nemoćne da potraživanje zasnovano na pravdi, na pravičnoj sudskoj odluci ne mogu da naplate.

Neću ovde danas pričati o manifetlucima na koje su sve spremni izvršni dužnici, nažalost pogotovo nesavesni roditelji, na šta su sve spremni da izbegnu da pomognu toj svojoj deci kad već odrastaju bez njih da bar to materijalno ne osete kao preterani nedostatak.

Prošao sam svašta kroz 20 i nešto godina advokature, video. Ne bih da nekome ovde još dam neku ideju kako bi mogao da pokuša da to izbegne i eskivira. Nažalost, postali smo takvi ljudi.

Zato vas molim kolege, da kada kritikujemo javne izvršitelje da kažemo – da, da, i mi smo krivi ovde u ovom domu svi, jer nismo usvojili amandmanom kojim je trebalo da se promeni odredba i da kaže – nečija nepokretnost se ne može prodati ispod 80% tržišne vrednosti. Time bismo zaštitili izvršnog dužnika, time bismo zaštitili izvršnog poverioca, ne pričom o tome da se ono uopšte ne može prodati.

Ako hoćemo da budemo iskreni i pošteni sami prema sebi, i da pogledamo sebe iskreno u ogledalo i da shvatimo gde smo ponekad i sami odgovorni, ovo jeste mesto na kojem o ovome treba razgovarati. Možda sam ja otišao malo preširoko u odnosu na ovo autentično tumačenje, ali valjda to još ne možete iskoreniti, onaj advokat budi se iz mene i ono iskustvo koje imam i želim da vam ukažem na moja razmišljanja koja su vezana za iskustvo, a potvrđena je i mnogim porukama koje sam dobio danas od kolega koje su još uvek aktivne i rade i bave se ovim poslom. Rade ga izuzetno časno i pošteno.

Iskreno rečeno, ono što mi je drago, ovo autentično tumačenje će u mnogome pomoći i jako je važno da se ona advokatura koja se zove malom, individualnom advokaturom, lakše održi, a samo individualna advokatura, samo advokat pojedinac s kojim imate jedan više prijateljski, jedan zaštitnički odnos može da vam garantuje da će se neko za vaše pravo boriti i izboriti na pravi način, nego velike kancelarije koje nastaju ovde pod uticajem i utiskom koji nam dolazi odande odakle se meni ne sviđa, a to je zapad. Hvala.

Koleginice Banac, po kom osnovu?
(Grozdana Banac: … Zbog replike. Imate u Krivičnom zakoniku …)
Izvolite.

… stvari o izvršiteljima molim vas. Ja sam htela samo da skrenem pažnju, da istaknem, da u Krivičnom zakoniku postoji za neplaćanje alimentacije društveno koristan rad. Niko to ne primenjuje. Ne znam zašto.

Izvolite, druže, razne manipulacije, izvoli čisti, daj mu metlu, neka počisti ovaj grad i nije problem, ali to neće niko da uradi zato što među njima ima puno i kolega.

Drugo, što se tiče izvršitelja, molim vas, javnih izvršitelja, oni su, ja neću da iznosim svoj lični primer, blokirali su u dogovoru sa bankarima, pa su obustavljali primanja koja ima u Skupštini bez dokumentacije, bez mesne nadležnosti, bez ičega, pa sam slala iz kabineta, pa njih to ne dotiče uopšte, jer nijedan sudija neće da primeni zakon. Zašto? Zato što mu je kolega.

Druga stvar. To treba da se zna, pa to mi svi znamo, zašto se to ne kaže. Ja ne razumem zašto se to ne kaže. U advokaturi, to su esnafi, da ne pričamo mi o advokaturi, mi pričamo o pravosuđu da li se primenjuje ili se ne primenjuje. Mnoge stvari se ne primenjuju.

Ja se slažem sa kolegom Sretom Perićem i čestitam mu, on je dobar pravnik i čestit čovek. On je lepo izneo da u pravosuđu, ovo je razvlašćeno pravosuđe, nemojte molim vas, da li stiže ili ne stiže. Mi moramo da gledamo i solidarnost, moramo da gledamo i socijalnu kategoriju. Ne možete vi nekom ko živi, ko me je egzistencija da mu se sve uzme zbog dugovanja iz objektivnih razloga. Koji su objektivni razlozi? Da li je ovaj narod imao primanja? Da li i danas ima redovna primanja? Nema. Po tri meseca se ljudima ne isplaćuju plate. Zašto?

Pravo na repliku narodni poslanik Đorđe Komplenski, zatim Sreto Perić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Trudiću se da ostanem u okviru načina na koji sam pokušao da to govorim i u prethodnom javljanju i sada ću reći samo – znate li koliko onu bebu od osam meseci kojoj majka ne može da radi, jer mora da je gaji, a otac neće da joj isplati izdržavanje nego je dao otkaz na radnom mestu samo da ne bi plaćao izdržavanje, koliko njoj znači da li će ovaj ići da čisti ulice i društveno koristan rad?

Pa ne znači joj ništa ni da ta bitanga ode u zatvor, gde mu i jeste mesto, na žalost. Prema tome, taj deo jednostavno ne stoji. Nemojte sebe prepoznavati i svoje lične probleme iznositi kao univerzalnu stavku.

Deca imaju pravo na pristojan život i kada govorimo o izdržavanju i zapleni dve trećine zarade, govorim isključivo i samo o izdržavanju dece i onih starih, najugroženijih. Prema tome, ako će zbog toga neko ko svoju decu ne izdržava, on da bude gladan umesto dece, ja nemam nikakvu dilemu.

Zahvaljujem.
Izvinite, kolega Periću, upozoren sam da je prvo pravo na repliku imala koleginica Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, ja bih vas na početku zamolila da kada dajete reč, date je na osnovu osnova za reč i da vodite računa o tome ko je, kako i zbog čega dobio reč i da li ima osnov za javljanje ili nema osnov za javljanje.

Takođe, želim da kažem da i oni ljudi koji se ne slažu sa politikom koju sprovodi Aleksandar Vučić ili sa politikom koju sprovodi SNS, uopšte nisu u obavezi da izađu na izbore sa SNS u koaliciji, nego neka izađu samostalno na izbore i umesto što neki poslanici se vuku uz najbrojniju poslaničku grupu koju, čine pre svega poslanici SNS, evo sada ćemo spustiti na 3% cenzus pa ćemo da vidimo ko će, koliko da dobije glasova na sledećim izborima. Ja im svu sreću u tome želim.

Što se tiče moje replike, pre svega želim da se osvrnem na izjavu Jelene Deretić, pomoćnika ministra pravde. O tome se govorilo i kada smo radili izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju i pošto ja kod sebe imam steno beleške ja ću pročitati, to bi bilo najbolje da ne parafraziram, to bi bilo najbolje da brzo pričam, zato što nekako uvek malo vremena imam.

Da ne bih prepričavala šta je gospođa Kuburović rekla, dakle, citiram gospođu Kuburović, kaže – pošto moj pomoćnik ne može da se obraća u Skupštini, moram da kažem da nije tačno to što ste naveli na početku da je Jelena Deretić rekla, tako da, ja mogu još jednom da kažem, s obzirom da sam imala prilike i da pročitam taj intervju u integralnom obliku, da takvu rečenicu pomoćnik nikada nije izgovorila.

Tako da to što sada ovde na sednici trenutno nije gospođa ministar Nela Kuburović, ne znači da mi ne znamo o čemu se raspravljalo na sednicama koje smo ranije imali u ovom sazivu.

Što se tiče novčanog kažnjavanja, novčano kažnjavanje, apsolutno nije u nadležnosti javnih izvršitelja i ja pozivam svakoga ko je bio u situaciji da ga javni izvršitelj novčano kazni, mada ja smatram da je to nemoguće, da protiv istog podnese krivičnu prijavu i da nadležni državni organi u skladu sa tim reaguju.

Što se tiče prodaje imovine u bescenje i zloupotrebe od strane izvršitelja, pre svega postoji elektronski nadzor rada javno izvršiteljskih kancelarija, Ministarstvo je donelo pravilnik u vezi toga tako da na dnevnom nivou sada Ministarstvo može da prati šta se dešava u javno izvršiteljskim kancelarijama, čak znaju i do koliko sati uveče.

Inače, ustanovljeno je da javna aukcija, kao centralna faza prodaje nepokretnosti jeste najslabija karika bila godinama unazad i oko toga su se desile neke promene o kojima smo mi takođe tada govorili, a to su da javni izvršitelj, saradnici njegovi iz kancelarije, pa čak i zaposleni u Ministarstvu koji prate javne aukcije ne mogu više da se nađu na mestu kupca neke nepokretnosti.

Za kraj bih rekla, ipak i pored svega što smo danas čuli i pored svih napora i pored svih intencija Vlade da se bilo koji zakon u ovoj zemlji poboljša, ako su se desile neke promene, desile su se kasno, ako se te promene nisu desile, opet smo pogrešili, tako da ja mislim da se ja više neću javljati za replike. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Ja bih ovu priliku iskoristio da obavestim poštovanu koleginicu Žarić Kovačević, da će SRS samostalno izaći na izbore kao i svaki put do sada, pa šta nam Bog da, a daće nam ono što zaslužujemo. Mi tu nemamo nikakvih problema, možda vi niste ni mislili na nas, ali evo da znate.

Drugo, volim da polemišem sa kolegom Komlenskim, zato što je strogo čovek bio u materiji i otprilike jedan deo o čemu je on govorio odnosio se i na diskusiju poslanika SRS. Mi smo izvršili kolega Komlenski analizu svih zakona obezbeđenju izvršenju, ne Srbije sada, nego i bivše SFRJ i poredili sa ovim iz 2011. godine i utvrdili ogromne prednosti koje se nalaze na strani tog, jel tako kolega Mijatoviću, bivšeg komunističkog režima, pa smo videli da je tada to bilo humanije nego što je kasnije 2012. godine.

Znači, mi smo napravili tu jednu detaljnu analizu, kolega Komlenski. Mi u istu ravan pokušavamo da stavimo i poverioca i dužnika i iz te iste ravni da istisnemo treću stranu, a to su izvršitelji. Opet na osnovu nekih analiza i na osnovu onoga što građani Srbije žive i preživljavaju, a kada je u pitanju alimentacija o kojoj ste vi pričali, ja sam malo i emotivan čovek, možda i zbog specifičnih svojih ličnih razloga, ne mogu da razumem roditelja, da li je majka ili otac kojeg bračni drug mora da tuži zbog doprinosa o izdržavanju zajedničke dece. Nikada to nisam mogao da razumem, ni danas ne razumem i niko me ne može ubediti u to.

Kada je visina u pitanju, mogu da razumem da on može da bude onoliko ili ovoliko, zavisi od njegovih primanja, ali uopšte potreba za tako nečim, to ne mogu da shvatim.

Drugo, pokrenuli ste jednu dobru temu, a mi o tome uvek govorimo, kada je u pitanju pravosuđe, da preispitamo i sudsku mrežu. Mi znamo šta nam se sve dešava, koliko košta državu Srbiju putovanje sudija iz jednog u drugo mesto. Znači, evo konkretan primer, sudija od prvo lo Loznice, jel tako koleginice Grubor, pa se onda vrati u Ljuboviju, zato što taj dan treba da ima suđenje u Ljuboviji. To je nešto što je veliki trošak.

Neke sudije su imale i toga ima nekoliko, ovo ne navodim sada kao pokazatelj toj analizi, ali se dešavalo da su imali čak i saobraćajne udese putujući iz jednog u drugo mesto, koje nije ponekad ni tako blizu, čak i do 100 km. Da vidimo mi o čemu se tu radi. To je neko hteo da potpuno unakazi sistem pravosuđa u Srbiji. Hajde sada da ne čekamo da nam se svi negativni efekti pojave, pa da onda kažemo da ćemo to menjati.

I koleginice, ovo nije pitanje politike, ovaj zakon je materijalno procesne prirode i njega treba kao takvog tumačiti, i tako ga posmatrati i pokušati da otklonimo sve ono što je moguće.

Autentično tumečanje kolega Komlenski, imam prijatelje advokate i oni su mi takođe ukazivali da je ovo problem i dobro je što je urađeno, ali mi sa ovim autentičnim tumačenjem samo jedan, rekao bih manji deo, problema koji proizilaze iz ovog zakona rešavamo, a ostaje mnogo više problema koje još nećemo ni da sagledamo. Hvala.

Reč ima ovlašćeni predstavnik predlagača, Đorđe Komlenski.