Zahvaljujem.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, meni je veliko zadovoljstvo da čujem da je nešto u komunizmu bilo bolje nego što je počelo 2011. godine da se stvara, pa smo mi ovde danas dočekali i treba da pravimo boljim i humanijim. Tako da tu možemo da se složimo da iz jednog humanog ugla, iz iste ravni prema izvršiocima i poveriocima treba posmatrati dovođenje ovog zakona na pravo mesto gde mu jeste.

Drago mi je da ste se složili, ali se niste složili samo samnom, složili ste se sa većinom advokata u Republici Srbiji koji kažu da mreža sudova nije odgovarajuća. Ne samo po svom mesnom rasporedu, odnosno u mestima i sedištima gde sudove imamo, nego čak i u načinu organizacije samih sudova i tu ću biti sklon pa reći da ono što je promenjeno, po meni je daleko bolje bilo i o tome treba takođe napraviti jednu ozbiljnu analizu.

Mislim da je mreža opštinskih i okružnih sudova bila daleko bolje efikasnija, pravednija, pravičnija i dostupnija građanima Srbije, omogućavala bolje funkcionisanje primene ujednačene sudske prakse i jednake primene na svakom mestu.

Znate, racionalizacija po svaku meru protiv koje sam ja, ne sme da bude primenljiva i primenjivana tamo, kada je u pitanju pravosuđe i kada je u pitanju dostupnost pravde građanima Republike Srbije. Uostalom, ozbiljnost države meri se prema i njenoj prisutnosti u svakoj sredini u kojoj je to moguće. Znači, ne treba to meriti samo ekonomskom isplativošću, da li u Ljuboviji treba da ima sedište sud i da se tamo nalazi sud ili ne treba da bude ili treba da ima samo sudeće dane. Po meni treba da ima sud, kao što je bilo po staroj mreži, ukoliko se ja ne varam, davno je od toga prošlo, ali je vreme takođe da mi preispitamo mnogo toga vezanog za pravosuđe. Ja se nadam da smo u dovoljnoj meri u dosadašnjem periodu od 2012. do 2020. godine, Srbiju stavili ekonomski na noge, ojačali je, stabilizovali je kao državu, stabilizovali njenu vojnu snagu da smanjimo rizike. To je ipak morao da bude prvenstveni zadatak kojim se i ovaj parlament i ova Vlada bavila do sada. Ali, sada treba preispitati sve te novotarije koje su nam se loše pokazale, a ja jednu od tih novotarija, protiv kojih sam takođe ja lično bio, to je tužilačka istraga. Istražene sudije su bile daleko efikasniji sistem rada, ali ovako ako krenemo možemo poprilično dugo da razgovaramo na tu temu tražeći sve što je bilo bolje i sve što bi trebalo da bude bolje, naravno da ne postoji ništa idealno. Ulaženje zakona u svaku pojedinačnu situaciju, otvara još mnogo više prostora za ono što nije dobro, znate.

Mene su na fakultetu naučili, to je jedna od retkih lekcija koju sam zapamtio, da je zakon od 12 tablica, a to je u stvari zakon koji sadrži samo 12 osnovnih pravila, sve ostalo je bilo na svesti i savesti, sudija je bio najbolji zakon. Tu nije bilo nečega što nije bilo pokriveno načelima na osnovu kojih se u to vreme postupalo. Naravno, ne treba se vraćati u to doba, ali da radimo zajednički na jednom ozbiljnom unapređenju bez obzira na to kojoj političkoj grupaciji, čak i na ideološke prefikse u svemu tome, to nam jeste zadatak za neki budući period. Ja se iskreno nadam da će to biti prioritet u radu nekog novog saziva parlamenta posle izbora koji nas čekaju u aprilu mesecu kakav god mu sastav bio i ko god bio u njemu imaće jednostavno obavezu da ovom delu života građana Srbije posveti pažnju i da radi na njenom unapređenju bez obzira kome pripadao u poslaničkim klupama. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Komlenski.
Kolega Periću, želite repliku?
Izvolite.

Kolega Komlenski, mi smo još 2008, 2009, 2010. godine govorili to i to, sve postoji, kao što je i ovo malopre vezano za ovaj zakon. Pa, koliko treba da prođe još vremena da bi mi napravili ovu analizu?

Slažem se sa vama i to je rekao i Muftija dobro - čovek treba da bude u centu, eto, jel vi vidite da mi nemamo problem ako je nešto u redu, da je u redu. Ja sam usput naveo kao neku sporednu stvar finansijske efekte, mada treba i to imati u vidu, tu je i bezbednost onih koji putuju s jedne strane, ali najbitnije je da se sud nalazi u jednom mestu, da je on blizu i da je dostupan građanima.

Pitanje, da postoje sudovi gde su ranije bili, kako vi kažete, su bila sedišta opštinskih i okružnih sudova, da li bi za izvršiteljima i ovakvim načinom izvršenja uopšte imali potrebu? Ja sam siguran da ne bi, a to sad da mogu da se primene neki zakoni koji su ranije važili, ja sam, čini mi se, iako tako ne izgleda malo stariji od vas, pa sam takođe neke principe učio, ali ne možemo se pozivati na ono vreme i ovo, idealan pravni sistem ne može da se napravi ni danas ni sutra. Ne može da se napravi iz razloga zato što mi nismo idealni ljudi.

Kada bi mi poštovali svoje obaveze, obaveze poštovali, onda bi to bilo sve drugačije, manje bi trebali da dokazuju neki svoja prava. Kada bi mi manje koristili svoja prava, znate koliko ne bi bilo saobraćajnih nesreća ili koristili prava drugih da ponekad mi stanemo. Nismo takvi, ne možemo, ali hajte za početak biću zadovoljan, neću se više javljati, da probamo da uradimo analizu ove mreže sudova i svega drugog što je od 2010. godine. To je jedna decenija, jedna decenija od ovakvog načina primene ovih pravosudnih zakona, a to je sasvim dovoljno vremena da vidimo šta nam je uraditi da bi popravili situaciju. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Periću.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u jednoj situaciji da dajemo jedno autentično tumačenje zato što zakoni ne mogu da predvide sve životne situacije, i kada donosimo ovde zakon, ne možemo da predvidimo kako će ko taj zakon da primenjuje i zato dolazi do određenih nedoumica, nedoslednosti, različitog tumačenja, različite primene. Zato i služi Narodna skupština da da jedno takvo autentično tumačenje na zakon koji je ona sama donela.

Naravno, Narodna skupština jeste mesto gde se vodi politička, ne samo stručna debata, ja to pravo svojih kolega poštujem bez obzira da li oni podržavaju Vlade Republike Srbije ili ne, da li su opozicija ili nisu, da li su bivši režim ili nisu. Ali, kada se bavimo tumačenjem ili donošenjem zakona, hajde da pogledamo o nekim stvarima, činjenicama i realnostima u oči, kao što gledamo da je ovo jedno pitanje, da ne znamo kako će zakon da se primenjuje u životu, hajde da vidimo i kako se neke stvari koje se dešavaju, koje nisu pravilo u sprovođenju zakona politizuju i prikazuju da je to problem otkad je taj zakon ušao u primenu i da je to generalno problem koji postoji.

Znači, kao što sam i rekao već u jednom delu svog izlaganja, jako je popularno napadati poreznike, jako je popularno napadati i policiju kada radi svoj posao pa kontroliše brzinu, alkoholisanost vozača itd, jako je popularno napadati i sudske izvršitelje, privatne izvršitelje, jako je popularno napadati banke, javna preduzeća ako imamo neku obavezu prema njima, jer narod čak i ako zna da nije u pravu, voli da ih neko napadne, prikaže kao loše, eto iz nekog načina da im se osveti za ono što im se dešava i zbog nekih obaveza koje imaju, a ne vrše.

Ali, hajde da pogledamo zaista i one životne situacije kakve su, znači imamo priču da posao oko izvršenja treba da rade isključivo sudovi, nikako privatni izvršitelji. Kažem, postoji ta opcija da razgovaramo i da osuđujemo možda troškovnik koji koriste privatni izvršitelji, ali hajde da vidimo kako to izgleda, kako bi to sprovodio sud opšte nadležnosti, jer on je bio nadležan za postupke izvršenja sa teritorije svoje sudske jedinice i da li je to bilo isključivo izvršenje bez troškova.

Evo, ovako, svi ti troškovi koje sada naplaćuje privatni izvršitelj, mora da se plati sudskom izvršitelju, ali ste morali još nešto da date sudskom izvršitelju, ne svima. Ali, da ga namolite da počne da radi svoj posao, najčešće ste morali da ga častite, u najmanju ruku bar jednim ručkom. Za svaki njegov izlazak na teren morali ste da ga častite bar jednom ručkom, i za svaku pravnu radnju koju je preduzimao morali ste da ga častite. Jer, eto, čovek nije imao dovoljno veliku platu, pa zato nije hteo da radi svoj posao, pa ste morali zato da ostvarite pravo koje je nastalo na osnovu pravosnažne sudske presude, na osnovu rešenja o izvršenju koje je taj njegov sud kao poslodavac izdao, eto, morali da ga častite.

Sad idemo u tu priču i širimo kako izvršitelji sprovode neke samovoljne radnje, pravne radnje i da uništavaju građane, rasprodaju njihovu imovinu. Pa kažemo da to treba da rade sudski izvršitelji. Moram da pitam – a na osnovu kog akta i papira to radi privatan izvršitelj? Pa na osnovu sudske presude i na osnovu rešenja o izvršenju koje je dao nadležni sud. Nema on tu samovolju, on može samo da postupa onako kako mu je naložio sud.

Međutim, vraćam se na taj deo priče da je uvek popularno napadati banke, javna preduzeća, izvršitelje. A sad moram i ja da postavim jedno pitanje – šta ako je poverilac samohrana majka i da otac, njihove zajedničke dece, neće da uplaćuje alimentaciju svojoj deci, odnosno da učestvuje u izdržavanju dece čiji je on otac ili majka svejedno?

Vama se obraćam, kolega Periću, vi ste to najviše napadali. E, sad mi recite kako će ta samohrana majka sa sudskim izvršiteljima koje ste morali da častite, da ih nagovarate, terate, molite i čekate ispred suda da krenu na posao da naplati alimentaciju za svoju decu? Evo, nema više banaka. Nema više ni javnih preduzeća. Nema više ni zelenaša. Kako ćete ovo da naplatite? Kakvu sliku to šaljete o nama kao državi ako nismo u stanju da sprovodimo, izvršavamo naloge svojih sudova?

Rekao sam vam, kada spominjete banke, zapamtite da je u njima novac naših građana i naše privrede, i ako banka ode u stečaj da će i ti ljudi ostati bez novca zato što je neki mangup ili masa mangupa podigla kredite i pobegla po celom belom svetu, ili kriju imovinu, ili, eto nećemo da im uskratimo socijalnu pravdu. A šta je sa socijalnom pravdom poverioca? Neko će da kaže – pa, banke ne odlaze u stečaj. Samo u zadnjih nekoliko godina koliko je banaka otišlo u stečaj.

Hoćete da vam pokažem koliko imam zahteva akcionara, to su fizička lica, ljudi koji su pod nekom prisilom u vreme komunista morali da otkupljuju akcije „Agrobanke“ njima je taj novac propao, njima su akcije propale, „Agrobanka“ je propala, otišla u stečaj.

Kako će oni da naplate svoja potraživanja? Znate kako je „Agrobanka“ otišla u stečaj? Zbog loših sistema naplate i obezbeđenja potraživanja. Tako je otišla u stečaj. Skupila se ekipa, podigli kredite, razvukli kredite i imovinu po čitavoj Evropi… Izvolite i naplaćujte sad kad nema ničega.

I sad opet, hoćemo li da branimo dužnika ili poverioca? Hoćemo li da se hvatamo za socijalni aspekt i jednog i drugog? Jer, činjenica jeste da je neko podigao, ako je imao neku obavezu da je ona nastala ili zato što je podigao neki novac, da li po osnovu pozajmice od fizičkog lica, da li po osnovu kredita od finansijske institucije, da li po osnovu usluge koja mu je pružena? Hajde sad da raspravimo.

Ako je taj dug nastao da li on i ne treba da se naplati? Evo, rekli smo za dugove koji su, zakonom je određeno, za dugove koji su manji od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a nastale su po osnovu korišćenja javnih sredstava, znači, komunalnih i javnih preduzeća ne može da bude plenjena imovina.

Šta ako je dug privatan? Šta ako je nekog prevario, opljačkao i uživa u tome zato što ne postoji pravni sistem koji će da zaštiti tog čoveka? Pa, kao da njegovoj deci nije oduzet novac.

Spremni smo da prihvatimo i kritike i razgovore oko te tarife koju imaju izvršitelji, da ona bude zaista realna, da zaista pokriva njihove troškove i njihovu nagradu srazmernu njihovom angažovanju. Ne može da mu bude nagrada ako je on iz prve poslao nalog za prinudnu naplatu u poslovnu banku ili kod poslodavca. Pa, on ima samo redovno ono što mu i sleduje.

Tu se slažemo, i o tome možemo da razgovaramo, treba to dovesti u red i mnogo je bolje sada, nego što je bilo pre godinu dana. Mislim da još uvek ima mesta da se ti paratroškovi više ne koriste. Ali, nemojte više da se stavljate na stranu samo dužnika, narodni ste poslanici, gledajte i poverioce, i oni su vaši građani.

Kad banka ode u stečaj to se plaća iz budžeta Republike Srbije, pa taj budžet opet pune naši građani. Javno preduzeće kada ode u stečaj, pa to se opet naplaćuje iz budžeta Republike Srbije ili iz budžeta lokalne samouprave, koju opet pune naši građani.

Ne možete zakon da gledate – do pola ga primenjujemo, do pola ga ne primenjujemo. Zakon se primenjuje ili ne primenjuje. Zato, nemojte da sve bude podređeno jednoj relativno maloj političkoj popularnosti, a kasnije da budete u neprijatnoj situaciji kada vas neko pita zašto ste to govorili, zašto i dalje to ne tražite, jer možda nešto participirate negde, ispada da ste prevarili te građane. Nema potrebe za tim.

Budimo realni i da govorimo stvari onakve kakve jesu. Imamo pravo na političke razlike, imamo pravo da različito vidimo situaciju u Republici Srbiji, ali ne možete da kažete da Republika Srbija i pored toga što se danas još uvek teško živi nije mnogo bolje mesto za život nego što je bila pre nego što je Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka preuzela odgovornost za budućnost Republike Srbije.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, posle ovako vrlo dobrog obrazloženja advokata Đorđa Komlenskog, Neđe Jovanovića i našeg advokata Mićina, a pored njih i uvaženih narodnih poslanika, suvišno je bilo šta da ja kažem, ali želim samo da dam podršku i da kažem jednu rečenicu da bez sudskog rešenja nema izvršenja. Glavno pitanje je pitanje suda, dok sud ne donosi rešenje o izvršenju ne mogu izvršitelji to da rade, ali ostavimo to advokatima, oni su danas, ti pravnici izuzetno obrazložili, građani su to čuli.

Ono što želim reći, to je da smo danas pet sati raspravljali o nečemu drugom. Oni koji su raspravljali o nečemu drugom danas ih nema ovde, pobegli su. Bilo je onih političkih protivnika koji su stalno napustili, pa čak i jednog dela koji dolaze ovde, važno je da su optužili Srpsku naprednu stranku i govorili, gospodin Ševarlić, da smo mi krivi za KiM. Uvaženi građani, imalo smo strpljenja danas čitav dan, kako vidite, neki da ostanemo do kraja i da damo odgovore. Oni su mislili da kažu svoje i da pobegnu. E, sad ćemo ići redom.

Najpre, ova dva zadnja dana, čuli ste, kako je takozvano udruženje „Jedan od pet miliona“ politička organizacija. Da li smo mi, dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi građani Srbije govorili to od početka poslanici SNS? Naravno da jesmo.

Dakle, evo vidite šta je tu bitno, po meni, da ne oduzimam vreme. Prvo, što je formirano od strane pojedinih fakulteta. Da li pojedini fakulteti mogu organizovati političke stranke? To nema nigde na svetu. Mi smo to od početka, gospodine Martinoviću, Orliću i uvaženi poslanici, stalno govorili. Da li je tačno, gospodo, narodni poslanici, kojih nema večeras ovde? Da li je tako, poštovani građani Srbije? Odgovorite sami.

I ono što me jako, jako boli, a to je što su mladi studenti izigrani. Zloupotrebljeni su studenti, naša deca. Mi smo to od početka govorili.

Gle čuda, poštovani građani, u njih se razočarala, kako ste sinoć čuli, i gospođa Srbijanka Turajlić. I tačka. Ali, nije dodala ko je odgovoran za to. Gde su njihovi profesori sad? A ja ću da dam odgovor zašto su to radili.

Znate, poštovani građani, zašto su to radili, i vi uvaženi studenti, izigrani? Onaj ko vas je predvodio, jedan od njih je izabran četvrti put za docenta, a predavao je i na fakultetu na kojem sam ja predavao poslednjih 10 godina. To je njemu bio cilj i zato ste, gospodo studenti, izmanipulisani. Oni su dobili zvanja, vas isturili, raspršili se, putujući cirkusanti, kao što sam ja od početka rekao, ne samo za ove od "Jedan do pet miliona" nego i inače za ove proteste.

Dozvolite, idemo dalje redom.

Verovali ili ne, poštovani građani, a vi koji niste pratili, lider Narodne stranke, gospodin Zoran Živković je potvrdio ovo što ja kažem, da su protesti "Jedan od pet miliona" od samog početka bili stranački skupovi. Citiram gospodina Živkovića: "Smešno mi je da slušam priče "Jedan od pet miliona" kao grupu nezavisnih studenata. Od prvog protesta to nije organizovana imaginarna grupa slučajnih prolaznika, već političkih stranaka", od novembra 2018. godine sve do 13. marta prošle godine. O tome - pazite poštovani građani - ko će govoriti i šta će biti tema protesta nije odlučivao nikakav pokret "Jedan od pet miliona", nego naše konsultacije - gospodine doktore Orliću - u Starom gradu, kod Marka Bastaća". Završen citat, 24. januara gospodnje 2020. godine. Jel tačno, gospodine Živkoviću, ili ne?

Poštovani građani, razobličavamo ono što svaki dan to činimo.

Sada idemo malo redom.

Danas je uvaženi narodni poslanik, ne samo jedan uvaženi moj kolega profesor nego i neki drugi iz političkih stranaka, pokušali su optužiti Aleksandra Vučića i SNS za Kosovo i Metohiju. Jel tako, gospodine doktore Orliću i Martinoviću? Vi ste u tome njih demantovali.

A radi javnosti i istine, pošto ste Vikiliks pominjali, a oni se pozivali lažno, moja malenkost će pokušati da kaže istinu, da pita njih da li je istina ovo što ja večeras budem izgovarao. Vuk Jeremić je 29. novembra 2018. godine u autorskom tekstu za "Vašington post" rekao, citiram: "Aleksandar Vučić je izdajnička bitanga", završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, za razliku od njih Aleksandar Vučić je veliki srpski državnik, veliki srpski reformator, veliki srpski rodoljub koji nikada, ma nikada neće ništa učiniti na štetu srpskog naroda, građana Srbije i svoje otadžbine. Pođimo sad redom.

Da li je tačno, gospodo iz Saveza za Srbiju, da ste u čačanskoj kafani "Moravski alasi" sastali se 4. 07. 2018. godine, nema uvaženog Ševarlića da ovo čuje, Dragan Đilas, u narodu zvani "Điki mafija", Vuk Jeremić, član međunarodne grupe bandita i lopova, Janko Veselinović, zvani "Janko stanokradica", to mu ja nisam, usput da kažem, rekao nego mu je "Slobodna Dalmacija" splitska 14. 11. 2014. godine, ima spisak tamo, tako da ta imena meni ne prepisujete, gospodo novinari, Boško Obradović, zvani "Boško nasilnik", ne treba obrazloženje, govorili smo prošli put, Dušan Petrović, u narodu zvani "Dule kravoubica", da podsetimo građane Republike Srbije, kad je bio ministar poljoprivrede, stočni fond je bio 500 hiljada krava, 250 hiljada krava naredio je za godinu dana da se pokolju - jel tako, gospodine Petrović, zvani 10% u svom kraju?

E, šta su oni radili? Skrojili su plan da pokrenu proteste, da Vučića ruše na temu Kosova. Poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, umesto da ruše Vučića, trebali su da se dogovore da vrate Kosovo i Metohiju odakle su ga oterali. Jel tako, poštovani narodni poslanici? Da šire ne obrazlažem.

Tako su nisko pale te moralne gromade, da nesreću srpskog naroda koriste za svoje sebične interese.

Sad ćemo preći na Vikiliks. Vuk Jeremić, član balkanske i međunarodne bande lopova i prevaranata, u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Doom, decembra 2008. godine izjavio je, citiram: "Ulazak Kosova i Metohije u UN je najbolje čemu se Srbija treba da nada", završen citat, i time zabio nož u leđa sopstvenoj zemlji. Jel tako, gospodine Vuče Jeremiću, a optužujete druge?

Šta je dalje Vuk Jeremić govorio, danas je govorio moj uvaženi kolega Aleksandar dr Martinović i dr Vlado Orlić. Idemo dalje.

Sergej Trifunović, u narodu zvani "Sergej pišoje", nisam ja to dao naziv taj, nego on, odnosno narod je rekao, citiram: "Da će pišati po grobu Aleksandra Vučića", je 31. 1. 2019. godine izjavio, citiram: "Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima a ne Srbima", završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Boris Tadić, samo jedan citat za njega. Naime, 27. 7. daleke 2006. godine, u razgovoru sa, ovo treba gospodin Ševarlić da sluša a ne da beži i izmišlja priče nekakve, 27. 7. gospodnje 2006. godine, u razgovoru sa američkim izaslanikom Viznerom, citiram: "Pružio uveravanja da je u sebi obradio i prihvatio nezavisnost KiM kao ishod" završen citat. Jel tačno, gospodine Borisu Tadiću, ili nije? A o drugim citatima da ne govorim.

Idemo dalje. Saša Janković, u narodu zvani "Sale prangija", misli da smo zaboravili, a ima onih koji nisu zaboravili, koji će možda i pisati neke stvari iz ove Skupštine danas, sutra. Dana, 03.08.2017. godine je izjavio: „Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol i time prizna nezavisnost Kosova“ i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje, a ne onog koga oni optužuju.

Nenad Čanak, u narodu zvani "Nešo gicoje", taj izraz nije ono što meni novinari prepisuju. Gicoje Sebastijan je uvaženi narodni poslanik u rumunskom parlamentu, kontradiktoran kao što je i gospodin Nenad Čanak. On to vrlo dobro zna, za razliku od drugih. Izjavio je 05.03.2017. godine kao propali predsednički kandidat: „Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova“ i sa time se i on svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje, a optužuju Aleksandra Vučića.

Čedo Jovanović, da i ne govorim, već smo govorili, 29.09.2015. godine izjavio je da Kosovo i Metohija treba da budu nezavisno.

Dragan Đilas, u narodu zvani kao "Điki mafija" je 13.08.2009. godine u razgovoru sa otpremnicom američke ambasade Dženifer Braš rekao tačno ovako i ja ga pozivam da kaže da li je ili nije – ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova i Metohije i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Profesor doktor Rade Veljanovski, koji nam soli pamet svaki dan, u narodu znani kao „Rade jajara“, profesori znaju zbog čega, da ne obrazlažem zbog vremena, je 21.4.2018. godine rekao, citiram: „Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i da obezbedimo stolicu u UN“, završen citat. Da li je tako, gospodine profesore, kolega Veljanovski, a solite nam svaki dan u Gradskoj skupštini i po raznim novinama i televizijama? Time ste se, gospodine Veljanovski, svrstali u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Sad da ponovim još jednom. Mislim da se ovaj kolega slabije javlja, ali radi javnosti citat. Goran Marković, u narodu zvani „bumbar“, 4.7.2019. godine rekao je, citiram : „Da je Aleksandar Vučić primitivna ličnost“, završen citat, i dodao: „Prostak, a rulja je njegovo prirodno okruženje“, završen citat.

Gospodine Markoviću, kod mene nema rekao – kazao, nego da li ste rekli ili ne to? A, 30.8.2019. godine izjavio da je srpska vlast, citiram: „Teroristička i da izbore organizuje grupa bandita“, završen citat. Da li je tako, gospodine uvaženi, gospodine Gorane Markoviću?

Još jedanom, radi građana Republike Srbije, preporučujem Goranu Markoviću da sve ove izgovorene gadosti o predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, i njegovim saradnicima, a i u ovoj Skupštini uvaženi narodnim poslanicima, uokviri i stavi u svoju dnevnu sobu i da se svakodnevno podseća na svoj visoki umetnički domet i visoki stepen civilizacijskih vrednosti, a ujutru kada se probudi, ustane i pogleda u ogledalo, videće jednog nabumbrenog bumbara punog mržnje prema srpskom narodu i predsedniku Vučiću, koja se taloži zadnjih 28 godina u njemu.

Uvaženi građani Republike Srbije, bojim se kada spozna da je Aleksandar Vučić i njegov predsednik, a izjavio je da nije, da će ta mržnja u njemu da pukne i uništi njega samog. Bog neka mu je na pomoći.

Na kraju, uvaženi građani Republike Srbije, dozvolite i uvaženi narodni poslanici da pitam vas i uvažene građane Republike Srbije sedam pitanja. Prvo pitanje postavljamo nama i građanima – ko je prvi od predsednika države Srbije obeležio NATO agresiju na našu zemlju? Odgovorite vi, poštovani građani Republike Srbije i vi, uvaženi narodni poslanici, a ja ću da vas podsetim - Aleksandar Vučić. Ko je prvi od predsednika Srbije rekao – neću u NATO? Ko drugi, nego Aleksandar Vučić. Treće pitanje – ko je prvi od predsednika zemlje naše rekao – neću uvesti sankcije Rusiji? Dobio sam od uvaženih profesora na ovome, oni znaju, dve opklade dve i molim da izvrše. Ko je prvi to rekao? Pa Aleksandar Vučić. Da li je to istina ili ne, odgovorite sami, uvaženi građani? Ko je prvi od predsednika Republike Srbije rekao zapadu – nećete me sprečiti da sarađujemo sa prijateljskom Kinom? Ko je prvi? Ko će drugi, nego Aleksandar Vučić. Peto pitanje – ko je posle bombardovanja naše otadžbine 1999. godine od strane zločinačke NATO alijanse podigao Vojsku Srbije na zavidan nivo? Odgovorite vi, poštovani građani Republike Srbije, a ja ću samo da kažem - Aleksandar Vučić.

I ovo je vrlo važno, uvaženi narodni poslanici, poštovani intelektualci, gospodo profesori, uvaženi građani Republike Srbije, dobro zapamtite. Ko je prvi, posle 175 godina povratio 166. list Miroslavljevog jevanđelja, a pokušavali su mnogi predsednici Republike Srbije? Aleksandar Vučić.

Ovo poslednje pitanje je jako interesantno, Aleksandar Vučić je poslednji i jedini slobodan vladar u Evropi. Da li je tako gospodo intelektualci sa istoka, zapada, severa i juga i unutar naše otadžbine? Da li je tako, poštovani građani Republike Srbije? Da li je tako, uvaženi poslanici, ili ne?

Još jednom da završim, vi „1 od 5 miliona“ koji vodite sa mnom polemiku dve godine, ne branite vi uvaženu profesorku i još dva profesora od nas, nego branite vi njih od vas.

Poštovani građani Republike Srbije, žao mi je što su danas pojedini opozicioni poslanici u prvom redu iz DOS pokušali na neki način da odgovornost za ono što se dešava na Kosovu svale na SNS.

Najbolje to dokazuje da je Srpska lista osvojila sve glasove. O Radi Trajković ja neću govoriti jer sam govorio 15 minuta ovde. Svi oni koji ste ovih dana pokušali neke svinjarije, što bi narod rekao, učiniti dr Aleksandru Martinoviću i meni na Trgu Republike pred 300 građana Republike Srbije, počeli ste dirati i u naše porodice. Neka vam služi na čast.

Naša ljubav prema otadžbini i prema vama je jača nego vaša mržnja. Hvala.

Zahvaljujem, profesore Atlagiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim završavamo današnji rad.
Sa radom nastavljamo sutra u utorak, 4. februara 2020. godine sa početkom u 10,00 časova. Zahvaljujem.