Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ja ću se nadovezati na govore koje su imali moje kolege LJupka Mihajlovska i Vladimir Đurić.
Kao što vam je svima poznato, SMS u parlamentu Narodne skupštine Republike Srbije neretko pozdravlja sve dobre i kvalitetne predloge, bez obzira sa čije strane su oni upućeni. Tako smo i danas odlučili da podržimo dobar predlog, predlog za koji mislimo da je, pre svega, dobronameran, naše koleginice a potpredsednice Skupštine, gospođe Gordane Čomić.
Tu smo odluku doneli gotovo odmah kada je 27. januara ovaj predlog upućen u skupštinsku proceduru, s tim što smo pokušali kao i mnoge druge kolege, da amandmanom ovaj predlog učinimo boljim. To i jeste praksa SMS da ne kritikujemo nužno ako nešto dolazi od naših političkih neistomišljenika samo zbog toga što dolazi od naših političkih neistomišljenika, a da ako možemo neki zakonski predlog učinimo boljim, da to učinimo tako što ćemo predložiti amandmane, koji će raditi i koji će govoriti u interesu naših građana, koje u stvari mi ovde predstavljamo u domu Narodne skupštine.
Zato smo i predložili da ovaj zakonski predlog učinimo boljim tako što će se umesto predloga koji je uputila gospođa Čomić, da se među prvih deset nađu četiri osobe ili četiri kandidata manje zastupljenog pola, to u stvari uradi tako što će u prvih pet, odnosno na svakih pet biti dve osobe manje zastupljenog pola.
Moram da kažem da i ako jesam članica Ženske parlamentarne mreže i razumem potrebu da se kvotom određuje broj žena, lično nisam zagovornica kvota sistema i ovo doživljavam samo kao prelazni period ka nekim društvima koja će ličiti na zapadne moderne države, kao što su, ovde smo već nekoliko puta čuli i kao što smo upoređeni sa parlamentima u Švedskoj, Finskoj itd.
Dakle, nadam se da ćemo u nekom trenutku sazreti kao društvo i razumeti da je sasvim normalno da se u parlamentu nađe 50% žena, onoliko koliko i ima nas u populaciji.
To je, nažalost, nemoguće i zato smo primorani da kvota sistemom ovo pitanje rešavamo. Nemoguće je, između ostalog, zato što su donosioci odluka ko će sedeti u parlamentu uglavnom muškarci na čelu političkih organizacija.
Ja ću vas podsetiti da možda kao šefove poslaničkih grupa, odnosno šefice poslaničkih grupa, mi danas imamo jako malo, da na liderskim pozicijama u političkim organizacijama danas imamo jako malo. Čini mi se da dana, neću pogrešiti, u sadašnjem sazivu parlamenta, ja sam jedina liderka političke organizacije i to one političke organizacije koja nema predsednika, već ima predsedništvo, tako da sam ja jedna trećina liderke.
Iz ovih razloga smatramo da je neophodno da dobijemo i zastupnike one grupacije koje je danas najšire prisutna u našem društvu. Koleginica LJupka je rekla da je to negde između 10% i 15% prema izveštaju koji je Svetska zdravstvena organizacija uputila. Prema poslednjem popisu, radi se o nešto više od 550.000 ljudi koji žive trenutno u Srbiji.
Pitanje je kako će ova statistika izgledati, uzimajući u obzir da nam stanovništvo stari i da će se neminovno broj osoba sa invaliditetom i povećati. Prosto je nerazumno da mi danas razgovaramo o tome u parlamentu, da imamo osobu sa invaliditetom koja jasno i nedvosmisleno zagovara i bori se za interese osoba sa invaliditetom, a da mi nismo kadri da čujemo i da razumemo da jeste potreba da se ova široka populacija na neki način nađe zastupljena.
Dakle, dok ne postanemo uređeno društvo u kojem će postati normalno da u svakom parlamentu, pa i u srpskom parlamentu sedi određeni broj osoba sa invaliditetom, da ne kažem da svaka lista sigurno ima najmanje jednu osobu sa invaliditetom koja će predstavljati tu listu. Mi, nažalost, ovo pitanje i dalje moramo da uređujemo kvota sistemom.
Nadam se da ćete ipak usvojiti naš amandman, iako je on načelno odbijen, da ćete u danu za glasanje pritisnuti taster, bez obzira da li ćete dobiti uputstvo putem zvona ili ne, a iskreno se nadam da će to postati samo prelazni period kada više kvota sistemom nećemo upoređivati sastav budućeg parlamenta. Hvala vam.
