Poštovane dame i gospodo, nastavljamo rad sednice Dvadeset drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 116 narodnih poslanika.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda - Predlogu zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika odbacio je amandmane narodnih poslanika Đorđa Vukadinovića kojim se dodaje novi član 1, prof. dr Ševarlića na član 1. i Nade Kostić na član 81.
Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman na naslov zakona i moram priznati da je to nešto što se u prethodnim sazivima i prethodnih 30 godina višestranačja u Srbiji nije često događalo.

Međutim, to je još jedan pokazatelj načina ni koji je vaša većina izvrgavala ruglu Narodnu skupštinu, jer ne postoji apsolutno sličan primer da poslanici vladajuće koalicije na sopstvene predloge zakona i na predloge zakona koje Skupštini dostavi Vlada Republike Srbije koju podržavaju, podnese ne desetine, to se dešavalo i kod žutih, već da podnese stotine i stotine amandmana.

Vi ste podnosili po 300, 400, 500 amandman na prve članove zakona. Pričali priče koje nemaju apsolutno nikakve veze sa zakonom, imali naučene pesmice o različitim delovima života i onda na taj način sa jedne strane hvalili Vladu koju podržavate, ali suštinski cilj je bio da onemogućite opoziciji da govori i jedan jedini sekund o amandmanima. Prošlo je nekoliko takvih vaših, da kažem, pokušaja, nekoliko sednica, dok onda i mi nismo počeli da podnosimo amandmane na prve članove zakona kako bismo se na taj način izborili za ovo minimalno vreme koje imamo.

Međutim, vi pošto pričate kako je situacija u Srbiji dobra, kako je parlamentarna demokratija razvijena, kako poštujete tuđa prava, pogotovo prava manjine, ja bih molio da mi neko od vaših eksperata navede sličan primer u evropskoj praksi na koju se vi tako rado pozivate? Da vidimo da li takvih primera postoji i da li se takvi primeri mogu naći u Engleskoj, u Francuskoj, u Nemačkoj i drugim razvijenim parlamentarnim demokratijama?

To je jedna anomalija koja je svojstvena samo vama. Niko nije bio toliko, da kažem, spreman da baci svu dobru praksu iz prethodnih godina i decenija pod noge kako bi taj minimum minimuma uskratio opoziciji da govori.

Ukoliko ste toliko dobri, ukoliko ste toliko vredni, ukoliko su vam rezultati dobri makar delimično toliko koliko govorite, vi biste morali biti spremni da uđete u dijalog, vi biste žurili, vi bi pravili debatne emisije u kojima bi pokazali da ste bolji, da ste uspešniji od onih koji su pre vas vladali Srbijom. Međutim, nažalost nema apsolutno nikakve razlike.

Ovo što ste radili sa amandmanima pokazuje da ste u nekim segmentima čak i gori od onih koje nazivate žutim lopovima.

Reč ima Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Kolega jedan reče – žali Bože tri minuta. Ja bih mogao da se složim sa tim. Pomno sam pratio i pokušavao da shvatim šta je predlagač amandmana želeo da postigne ovim amandmanom, s obzirom da iz obrazloženja to nije bilo jasno, odlučio sam da saslušam kako će biti usmeno obrazloženje.

Nažalost, ni tu nismo uspeli da shvatimo šta je želeo da kaže, kakve veze ova diskusija koju ima sa samim predlogom amandmana. Onda sam pogledao i sam predlog amandmana i on kaže – u naslovu predloga zakona posle reči – izmenama, dodaju se reči – i dopunama.

Moram da priznam, predsedavajuća, da sam ja od prethodnog govornika očekivao jedan drugi amandman, amandman kojim se smanjuje najavljeno smanjenje cenzusa sa 5% na 3%, pokušaj da se to smanji na 1%. Zašto? Zato što bi onda u tom slučaju poslanička grupa, odnosno stranka prethodnog govornika imala šansu da na sledećim izborima pređe cenzus. Ovako, sa cenzusom od 3% to ostaje misaona imenica i sad se vraćamo na uzrok cele ove priče, a to je njegovo pojavljivanje uporno u medijima, njegovi govori ovde u Skupštini, i ja zaista apelujemo još jednom predsedavajuća na njegovu poslaničku grupu, dakle, ako želite da pređete cenzus od 3%, nemojte više davati predlagaču ovog amandmana da se javlja za reč. Zahvaljujem.

Ne mogu da vas poslušam.
Nemanja Šarović, po amandmanu. Zato što ništa niste govorili po amandmanu u prvom obraćanju.
Iskoristite priliku koju vam dajem. Izvolite.

Zaista je nečuveno da nakon svega što je prethodni govornik izgovorio vi meni ne date pravo na repliku, ali dobro.

Dakle, gospodine Markoviću, da vi ništa ne razumete mene zaista i ne čudi. Nije to ništa iznenađujuće.

Ne možete se obraćati poslaniku direktno.

Pa on se meni do sada obraćao, gospođo Gojković, na isti taj način i rekao kako ne razume ništa od onoga što sam ja govorio i ja upravo o tome i govorim.

Možete, ali meni se obraćajte, njemu šaljete poruku.

Dakle, mene ne čudi da on ne razume, jer da bi čovek nešto razumeo treba da ima i određeno životno iskustvo i treba da ima određeno obrazovanje. Vi, gospodine Markoviću, za jedne izbore se predstavljate kao pravnik, za druge se predstavljate kao ekonomista, a uporno krijete koji je to fakultet koji ste vi završili, najverovatnije na pošten način niste nijedan, i upravo je to razlog što ništa ne razumete.