Blagodarim, gospodine potpredsedniče.
Spojiću vreme po amandmanu i vreme koje mi pripada po osnovu prijave za reč, tako da ću govoriti ukupno sedam minuta ako dozvoljavate.
Najpre, da se izjasnim da sam protiv bojkota izbora, jer mislim da bojkot ne donosi političku stabilnost, a svakoj državi je potrebna državna stabilnost. Protiv sam stranih intervencija i mešanja u izbore u svakoj zemlji, pa prema tome i u naše. Videli smo kako je to bilo 2000. godine. Protiv sam promene vlasti na ulici, jer prevrati izazivaju podelu u narodu i među građanima.
Smatram da ovaj partiokratski izborni sistem nije narodni. Jedini narodni sistem bi bio izbor po imenu i prezimenu poslanika po odgovarajućim izbornim jedinicama, jer bi na taj način građani barem mogli da učestvuju delimično kao birači, da predlažu kandidate za poslanike. Oni sada to ne mogu da rade i nisu čak ni predlagači kandidata, čak ni svi članovi partije to nisu, nego samo partijske vrhuške i građani su pretvoreni samo u puke glasače.
Tome treba dodati, ako se bude radila izmena Zakona o izborima narodnih poslanika, i obavezu izlaska na izbore, jer biračko pravo nije samo pravo, nego i obaveza, ali uz stvaranju odgovarajućih uslova, kao što su npr. elektronsko glasanje za birače iz dijaspore, kao što su pokretne biračke komisije za lica koja ne mogu da dolaze iz udaljenih krajeva ili su fizički u otežanom stanju da mogu da dolaze na glasačka mesta, itd.
Mi i danas imamo urednički uvodnik, redakcijski uvodnik u „Danas“ koji je izneo neistine da je najveće ulaganje po radniku u Srbiji, po jednom čoveku u Srbiji koji se zapošljava, 150 hiljada evra za fabriku automobila „Zastava“ u Kragujevcu. To nije tačno. Najveća ulaganja po jednom zaposlenom su ovde u Skupštini. Sto četrdeset četiri hiljade evra na četvorogodišnjem nivou pripada svakoj partiji po poslaniku. Ako tome dodamo još i pare koje se daju partijama da pokriju troškove izbora, to prelazi ovaj iznos od 150 hiljada evra po zaposlenom.
Šta građani od toga dobijaju? To da nisu birači, nego samo glasači i takva struktura prodala je izvore vode, prodala je zemljište, na redu su šume, kao nacionalno bogatstvo, a Slovenija je vratila vode kao nacionalni resurs.
Takođe, mi ovde imamo i dozvole za mini hidroelektrane koje uništavaju i životnu sredinu i pravo ljudi na pristup vodi, a istovremeno imamo ovoliko visoke subvencije za investicije po radnom mestu, dok npr. investicije koje bi mogle biti daleko produktivnije i smanjivati uvoz, pogotovo ranog povrća i voća, kao što je na primer Vranjska banja gde imamo izvor vode sa 98 stepeni. Energija je danas najveći resurs. Odlazi u vodotok. Imamo neiskorišćen skelet od hotela sa nekoliko stotina soba. Isti je slučaj i Jošaničkoj banji sa izvorom od 78 stepeni, a uvozimo povrće za turiste u zimskom periodu na Kopaoniku, kao ski centru najvećem u Srbiji. Isti je slučaj sa izborima vode u Mačvi, 50 do 60 stepeni itd.
Zašto mi ne dozvoljavamo građanima da budu učesnici na izborima. Ako imamo pet miliona glasača, podelite sa 250 poslanika, stopa ulaska u parlament treba da bude 0,4% dobijenih glasova. Šta je tu sporno? Jel se ruši legitimitet Skupštine? Ne. Ko se boji dijaspore, odnosno ljudi iz rasejanja? Ko se boji nezavisnih kandidata, ličnosti koje bi ušle u Skupštinu po tom osnovu itd? Ako ste predložili već da taj izborni limit bude 3%, zašto nije 2%? Pet puta 0,4 je 2%.
Dalje, kažete da činite ustupke. Da, ali zadržavate isti kriterijum koji treba obezbediti za izlazak na izbore. Ovi sa 3% moraju da prikupe 50.000 potpisa, kao i ovi koji imaju 12 koalicionih partnera, a osvojili su 48,5% ukupnog broja glasova. Kad podelite sa 12, to nije ni 5%. Da li je zbog toga smanjen ovaj limit?
Zato predlažem da za listu koju čini samo jedan nestranački kandidat, koga predloži grupa građana, odnosno stranka nacionalne manjine, dobio sam načelnu podršku predstavnika jedne stranke nacionalne manjine za ovaj predlog, da bude najmanje 4% glasova od ukupnog broja. Za listu koju čine dva nestranačka kandidata, a koju predloži grupa građana, odnosno stranka nacionalne manjine, najmanje 0,8 i za listu koja predloži tri kandidata 1,2%. Za sve ostale 2% i povećanje od 2%, dok za liste sa 10 i više glasova da bude najmanje 20% glasova. Na taj način se izjednačavaju svi.
Žao mi je što onaj drugi amandman, koji govori o potrebnom broju potpisa, jer država hoće da zaradi na izborima i od onih koji to objektivno ne mogu da plate, ne vidim razloga zašto to tako radimo.
Najzad, šta je ovde poslanik USS, ako se ne varam, Milija, rekao da tuđa ruka svrab ne češe, a ja pitam građane Srbije čija ruka češe svrab 43% stanovništva tj. 160 hiljada vlasnika porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koji žive na 85% teritorije Srbije, u ovoj Narodnoj skupštini? Zato predlažem građanima da izađu na izbore i se samoorganizuju i da biraju najbolje predstavnike iz svojih lokalnih sredina. Hvala.