Direktno ste se obraćali poslaniku.
Govorili ste: „Vi gospodine Markoviću, vi gospodine Markoviću“. Ja pokušavam da izbegnem direktne diskusije na amandman koji vi niste hteli da obrazložite, nego ste pričali o babama i žabama, najviše o babama.
Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, replika.

Poštovana predsedavajuća, nisam želeo da ovo pretvorimo u replike, ali morate da imate razumevanje za nervozu prethodnog govornika, znate, on nije navikao da ustaje rano. On obično u ovu skupštinu dođe oko 12, 13, 14, retko kad je došao pre toga, ali, eto, danas je morao da ustane rano, verovatno nije ni kafu popio, pa otuda ta nervoza.

Kada je reč o nekim lažima koje smo čuli ovde kako se ja predstavljam na jednim izborima kao pravnik, na drugim izborima kao ekonomista i šta je već sve rekao, dakle, ja ga pozivam da pročita izvod iz kandidatura za sve prošle izbore na kojima sam bio kandidat, uvek je isto zanimanje pored mog imena i prezimena.

Ono što je istina, to je, ona ume da boli, znate, i njega je zabolela istina da njegova stranka u ovom trenutku se nalazi ispod praga koji je najavljen, odnosno predviđen ovim zakonom o kome danas raspravljamo. Ja bih samo želeo da ponovim apel za njegovu političku partiju, da ako želi da prebaci taj prag, da prebaci 3%, mora povesti računa o tome ko će se pojavljivati u javnosti, ko će davati političke izjave i ko će sa ove govornice davati političke izjave te stranke.

Kada je reč o fakultetu, istina je samo da nisam završio fakultet kojim bih razumeo sve ovo što je prethodni govornik malopre rekao. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li da ponovim „Dobro jutro“, da smo ovde da razgovaramo o određenom zakonu i da vas molim da se vratimo na temu.
Molim vas kada obrazlažemo amandmane da zaista pokušamo da i građanima Srbije objasnimo šta smo želeli nekim amandmanom, bojim se da ne shvataju o čemu govorimo danas.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer.

Zahvaljujem, predsednice.

Amandman je na naslov Predloga zakona, pa bih ja hteo da kažem nekoliko reči, radi se o Predlogu zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika.

U uvodnom izlaganju u načelnoj raspravi ovlašćeni predstavnik predlagača je rekao da ne postoji, što je tačno, idealan politički sistem, ali kada govorimo o izbornom zakonodavstvu, tome se sigurno najviše približava proporcionalni izborni sistem, i to onaj izborni sistem koji nema preveliki cenzus.

Šta znači preveliki cenzus? Evo, recimo, Turska ima cenzus od 10% i zbog toga je bila predmet kritika nekih ljudi iz Evrope, čak je i završila pred Evropskim sudom za ljudska prava, doduše, taj proces je dobila, ali to nije tema ove naše diskusije.

Cenzus ne treba da bude ni premali, jer kada je premali onda je politička scena previše fragmentirana, pa se onda javljaju raznorazni problemi, odnosno dolazi do određenih političkih konsekvenci, na primer, neke male partije ukoliko postanu tas na vagi mogu da dobiju praktično jedan vrlo veliki ucenjivački potencijal. Zbog toga treba pronaći nekakvo izbalansirano rešenje i ja mislim da mi upravo o tome danas razgovaramo.

Kada se određuje broj poslanika koji će dobiti neka poslanička lista, mi koristimo tzv. Dontovu formulu, koja da tako kažem, pod znacima navoda, favorizuje najjaču političku stranku, a to je u ovom slučaju SNS. Kako ona favorizuje najjaču stranku? Pa tako što se najveći broj tzv. rasutih glasova upravo prelije najjačoj političkoj stranci, pa će ona proporcionalno dobiti više mandata nego što je osvojila glasova na izborima. To nije nešto što je neuobičajeno u modernoj evropskoj demokratskoj praksi. U velikom broju zemalja čak i u ovom veku se dešavalo da stranke na izborima dobiju i ispodpolovičnu većinu, a da nakon izbora, zahvaljujući Dontovoj formuli, dobiju praktično veći broj mandata, odnosno dobiju nadpolovičnu većinu, odnosno više od 50% i da na taj način u suštini dobiju apsolutnu vlast.

Dakle, kada bismo smanjili sada cenzus ne kažem da bismo tu anomaliju u potpunosti uklonili, ali bismo je sasvim sigurno značajno umanjili. Dakle, iz ovoga što sada menjamo jasno je da je najveći gubitnik SNS, a da je najveći dobitnik demokratija, odnosno građani koji će na ovaj način dobiti mogućnost da budu bolje reprezentovani, odnosno da budu reprezentovani u skladu sa svojim preferencijama.

Što se tiče kritike na račun smanjenja cenzusa sa 5% na 3%, hteo bih da ukažem na nekoliko nedoslednosti kada je reč o ovim kritikama. Prvo, kritike mogu biti opravdane za promenu izbornog zakonodavstva, odnosno naročito izbornog zakona neposredno pred izbore ili relativno brzo, da kažem, u relativno kratkom roku pre nego što su izbori, ukoliko su te izborne promene značajne.

Recimo da mi sada menjamo izborni sistem i da pravimo većinski izborni sistem u kome bi vrlo verovatno SNS osvojila preko 200 poslaničkih mesta ili da menjamo sistem tako što povećavamo broj izbornih jedinicama, ali da ih krojimo tako da vladajuća većina sadašnja osvoji više poslaničkih mesta, onda bi te kritike sasvim sigurno bile na mestu. Međutim, u ovom slučaju, onaj koji je predlagač ovog zakona će sasvim sigurno osvojiti manje mesta nego da nije predlagao ovaj zakon, prema tome, rekao bih da ta kritika nije baš na mestu.

Druga stvar o kojoj se govori jeste pojam izborne godine. Izborna godina nije 2020. godina, jer da jeste, onda kada bismo, na primer, raspisali izbore za 1. januar 2020. godine, mogli bismo da menjamo izborne uslove do poslednjeg trenutka i da niko ne može da na spočita da menjamo zakone u izbornoj godini. Izborna godina je period od godinu dana pre izbora, dakle, ona teče od aprila prošle godine. A mi smo, kao što se sećate, menjali zakone u izbornoj godini, i to pre nešto više od mesec dana, i to smo menjali zakone uglavnom na predlog opozicionih stranaka, dakle, išli smo u susret opozicionim strankama i na to je stizala iz Evropske unije, odnosno od predstavnika Evropske unije, uglavnom pozitivna kritika, odnosno dobili smo pozitivnu ocenu tih izmena. Ne vidim zašto bi sada bile kritikovane ove izmene kada, kao što sam već zaključio, te izmene najmanje idu u prilog vladajućoj većini, a posebno ne idu u prilog predlagaču ovog zakona.

Inače, da ne bi bilo nekih nejasnoća i mislim da to građani treba da znaju, izborni cenzus od 3% nije nešto što smo mi izmislili, dakle, mi ne izmišljamo nikakvu toplu vodu, izborni cenzus od 3% postoji u velikom broju zemalja. Ja ću vam navesti samo neke od evropskih zemalja, recimo, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Grčka, Italija, Gruzija, Španija.

Na kraju da zaključim sa jednom preporukom koja se nalazi u Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1547 iz 2007. godine, dakle, Parlamentarna skupština Saveta Evrope. O tome treba da razmišljaju, naročito ljudi iz EU kada kritikuju ove izmene koja kaže doslovce – „Cenzus za parlamentarne izbore ne treba da bude veći od 3%“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik LJubiša Stojmirović ima reč.

Poštovane koleginice i kolege, početak današnje diskusije me je asocirao na jednu izreku Vladike Nikolaja Velimirovića. On kaže – nema čoveka koji ne zna mnogo, niti onoga koji zna dovoljno. Nadam se da ćemo biti dovoljno mudri i da ćemo slediti ovu izreku koju nam je Vladika ostavio u amanete da ćemo se ponašati onako je on želeo da se ponašamo kada je ovu izreku izrekao. Znači da ćemo biti mudri i da shvatimo da niko od nas ne zna sve, odnosno da ne zna mnogo, da niko od nas ne zna dovoljno.

Nismo stručnjaci za sve i svašta, ali moramo zajedničkim snagama da radimo u interesu Srbije i građana Srbije. Tako i danas kada odlučujemo o ovim izmenama zakona, budimo mudri i budimo pametni, nemojte da se svađamo. Dajte da uradimo nešto što je korisno za sve građane i za Srbiju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodin Šarović i SRS, zapravo ovim prvim amandmanom, koji je on podneo u ime naše poslaničke grupe, hteli smo da rasvetlimo neke okolnosti i da preciznije uredimo ovaj zakon, gde će cenzus da se smanji sa 5% na 3%.

Međutim, gospođo Gojković, zapanjujuće da je vaša poslanička grupa zajedno sa vašim koalicionim partnerima podnela ovaj predlog zakona, a da poslanici ne razumeju o čemu se ovde radi.

Godine 2020. poslanici SNS, uključujući tu i neke baš funkcionere stranke, ne znaju na koji način se raspodeljuju mandati, pa smo tako i malo pre mogli da čujemo, doduše, od poslanika vaše koalicije grupe da ima nekakvih prelivanja glasova i takve i slične gluposti. Ako vam nije nešto jasno, valjda imate nekog člana RIK da vas poduči šta je to Dontov sistem i koji su to glasovi koji utiču i po kom sistemu se raspodeljuje 250 poslaničkih mandata.

Dakle, radi se o sistemu količnika, 250 mandata se određuje tako što se dobija količnik za određeni mandat od stranaka koje su prešle cenzus. One koje su precrtane, koje su ispod crte ne ulaze u raspodelu poslaničkih mandata. Ali, elem, sa druge strane sistem tog količnika na određeni način favorizuje onu stranku koja je osvojila najveći broj mandata, jer ona će imati takav količnik da će joj se dodeliti, ali može da utiče jedan glas.

To ste vi uradili po nalogu Skota, bivšeg američkog ambasadora. Kada ste videli da taj količnik ne može da dodeli mandate ovoj grupaciji koja sada na sve način vas pljuje i blati, koje ste ubacili u Skupštinu, i Boška Obradovića i Sandu Rašković Ivić i ostale, vi ste mi dodeli dovoljan broj glasova, izmišljenih glasova kako bi taj količnik dobili i kako bi prešli cenzus. To je bruka i sramota za parlamentarizam unazad koliko godina obnovljenog višestranačja.

Sada imamo jednu drugu situaciju. Cenzus se smanjuje i valjda je u političkom sistemu jedne zemlje imperativ svake stranke da bude u zakonodavnom telu i da se na normalan način bavi politiko. Ali, vi imate ovde jednog navijenog od jutros poslanika, koji takođe ništa ne zna, ni o izbornom sistemu, ni o političkom sistemu uopšte, o kojem je malopre govorio kolega Šarović, koji nekakvim, kako bi vi to naprednjaci rekli spinovanjem navodnih procenata i dok nije promenjen zakon, hteo da kaže, ako ne glasate za Vučića i SNS vi ste propali i vaši glasovi su bačeni.

Ne, naša poruka biračima treba da bude – upravo glasajte za najveću opozicionu stranku SRS koja će takvom raspodelom mandata i vašim glasovima kroz procenat koji nam budete ukazali na najbolji način zastupati vaša demokratska prava, što nije bio slučaj do sada, osim kada govore poslanici SRS.

Dakle, idete u promenu zakona. Poslovnik niste promenili četiri godine. Uskratili ste mnoga prava opozicionim političkim strankama i sada imamo raspravu o zakonu koji želite da promenite, a da vaši poslanici ne znaju ni šta je izborni sistem, ni kako se raspodeljuju mandati. Ovde ćemo celog dana takve neuke morati da slušamo. Nebitno, mi smo tu da damo argumente i da branimo naše amandmane.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da podržim ove izmene Predloga zakona, jer mislim da smo svi i u ovoj sali i uopšte građani Republike Srbije svesni da je potrebna politička stabilnost, da je potrebno da se na ovim narednim i republičkim i lokalnim izborima građanima Srbije, pre svega, ponudi različiti spektar mogućnosti da oni glasaju. Ono što je dobro, to je da se i manjim strankama i naročito na lokalu, grupama građana omogući, da mogu da pređu cenzus i da predstavljaju građane u skupštinama, kako republičkoj, tako i vojvođanskoj, a naravno i u lokalnim parlamentima.

Moram da se osvrnem i na nešto što su moje kolege govorile pre mene, uvaženi kolega Bauer je pominjao različite izborne modele. Mi ovde govorimo o smanjenju izbornog cenzusa sa 5% na 3%, ali je davao poređenje sa većinskom izbornim sistemom. Moram da kažem i gospodinu Martinoviću koji je zvanično u ime svih nas predlagač ovog zakona i drugim poslanicima, da bi trebalo možda ostaviti narednom sazivu, ali kada budemo donosili nov zakon, a on će neminovno doći, za izbor narodnih poslanika i odbornika za skupštine opštine, da se razmisli u najmanju ruku o kombinovanom izbornom modelu.

Ja za razliku od nekih kolega smatram da je većinski izborni model najpošteniji i ako će na primer SNS ili neka druga stranka u tom modelu dobiti 200 poslanika, neka dobije. Ali, mislim da to nije baš to tako, uvažena predsednice parlamenta, jer mi smo imali 2004. godine jedan dobar pokušaj da se na ime, odnosno većinski biraju gradonačelnici predsednici opština. Ako tada pogledate samo rezultate tih izbora, videćete da je tadašnja vladajuća koalicija, nije dobila ni 50% gradonačelnika ili predsednika opština koji su birani na ime, a vi i ja smo primeri čitave ti priče. Zbog toga mislim da je na ime pravo glasanje i da bi ti ljudi koji će ovde doći na osnovu svog imena, svoje biografije, porekla svoje porodice i svog znanja i poštenja, na pravi način predstavljati sve nas građane Srbije, pa makar i ja ili neke moje kolege ne bili ovde.

Zbog toga, uvaženi poslanici, ja uz potpuno razumevanje potrebe da u ovom trenutku imamo jednu bolju ponudu na političkoj sceni Srbije, spreman sam da podržim ove izmene. Ali, uz potpuno primanje k znanju da će ova promena, naročito u malim opštinama u Republici Srbiji dovesti ipak jednoga, moram da kažem, hajde da ne budem grub, neobične situacije da ćete vi sa 70 ili 75 glasova bukvalno, 75 glasova ući u lokalni parlament i imati jednog odbornika. To je veoma neobična situacija i mislim da je, ako je sada zbog političke klime to potrebno, to treba odmah u narednom sazivu ovog plenuma promeniti, ići na većinski sistem ili bar na kombinovani sistem koji smo imali u pokrajini Vojvodini gde bi se 50% poslanika biralo na ime, a 50% sa stranačkih lista.

Uz potpuno razumevanje da će svaka stranka ili koalicija hteti da određene svoje istaknute članove koji zbog svog partijskog rada nisu previše popularni u narodu ubaci u lokalne ili republičku Skupštinu, ali, sa druge strane, potrebno je da istaknuti građani, pojedinci, da li su pripadnici stranaka ili su vanstranačke ličnosti, mogu na svoje ime da dođu i da predstavljaju građane Srbije, a da građani znaju gde ti ljudi žive, čime se bave, šta su radili u životu i šta su svojoj sredini pomogli. Hvala.