Kada se govori o ovom Predlogu izmena i dopuna zakona, u javnosti se stiče utisak da je ovo milostinja koju dodeljuje vladajuća koalicija. Prosto, ne može čovek da se otrgne tom utisku da, eto, dobra je volja vladajuće koalicije da smanji cenzus na 3%, pa omogućila je mnogim političim partijama i radi što veće pokrivenosti sa političkim partijama, odnosno razlikama da to bude prisutno i u parlamentu, ali ono što se ovde akcentuje to je da se pojedini poslanici iz SNS direktno obraćaju nama srpskim radikalima da je to zbog nas, pa čak ni 1% nama ne bi bilo dovoljno.
Ne razumem uopšte otkud tolika brika za srpskim radikalima? Da li je to zato što vas ovi sa zapada ponovo počeše prozivati radikalima? Da li vam to smeta? Da li vam to neki problem pravi? Nemojte vi da brinete, mi se ne stidimo toga naziva, a vi ne možete da se otkačite tog.
Kako će izgledati parlament, ko će preći cenzus, ko neće, pa to će građani Srbije da odluče, ali ima nešto što je veoma indikativno i što je kontinuitet, a to je da se ponašate tako kao da je pravo nacionalnih manjina vaša lična imovina, pa vi nekoj nacionalnoj manjini dajete veće pravo, a nekoj manje. Tako je Boris Tadić radio. Kada mu je bilo po volji SVM, on ima sve benefite, kad nije, onda on Demokratskoj zajednici vojvođanskih Mađara. Pa, ne može se tako u politici.
Vi ovde prihvate amandman koji je predložio SVM. To je bukvalno pijačarina. Nije zasnovana na nečemu što je logika stvari. Nemojte da se igrate sa tim. Treba da bude i kada je u pitanju izbor narodnih poslanika i kada je u pitanju izbor odbornika. Treba da bude nešto što je prihvatljivo za većinu političkih partija, a vi ovde, jednostavno, sad vam odgovara neki koalicioni partner, koji bi eventualno bio reprezent volje nacionalnih manjina, vi odmah dajete sve benefite.
Razmišljajte kakve će to eventualno komplikacije da izazove u funkcionisanje i parlament, a i na lokalnom i na pokrajinskom i na republičkom nivou, i mi srpski radikali samo upozoravamo da nije ovo nešto što je proisteklo iz dobronamernosti ili humanitarnosti, nego nešto što je nametnulo realno razmišljanje o političkoj situaciji u Srbiji i kad već govorite o nekoj objektivnosti, a trebali ste da budete objektivni kada su vas ovi iz Evrope stiskali, pritiskali, pa ste prihvatili sve onako, šta su vam sve god predložili, pa imate neke nelogičnosti u tim prihvaćenim predlozima koje ne možete da sprovedete.