Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predlog zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O IZBORU NARODNIH POSLANIKA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Samo jedna kratka rečenica.

Pošto je ovde bilo narodnih poslanika, naših kolega, koji kažu da se neko treba boriti za cenzus. Srpskoj radikalnoj stranci nije briga cenzus. Cilj može da bude da dostignemo određen procenat glasova. Nama je cilj Srbija i interesi građana Srbije, pre svega, i to je na prvom mestu. Sve drugo o bavljenju politikom dolazi kao neki alat za ostvarenje određenih ciljeva.

Kada je u pitanju konkretno ovaj predlog zakona, on se odnosi uglavnom na želju predlagača da u predstavničkim telima, kako u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tako i u skupštinama jedinica lokalnih samouprava bude najmanje 40% manje zastupljenog pola. Za sada je to u Srbiji, moglo bi se reći, ne znam da je bilo drugačijih slučajeva, su uglavnom žene.

Mene ovo podseća, ja sam rođen u to vreme i živeo u takvoj sredini, kada je bio ključ, nacionalni ključ, pa je onda morao jednom da bude Srbin, jednom musliman, jednom Hrvat. Vrlo često je to davalo neka pogrešna kadrovska rešenja, samo sa ciljem da bi bio neko ko je pripadnik te nacionalnosti. I ovde možemo da dođemo u takvu situaciju, a znamo i svaki odgovorni činilac bi trebalo da vodi računa o tome da najbolji, a svakako i žene koje postoje određen procenat i čuli smo ovde u diskusiji da je to oko 51%, da zauzmu toliko mesta.

Ova odredba, mi smo predložili da se ona briše, zato što je dosta neprecizna. U jednom delu tog člana 1. kaže se – na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola po redosledu na listi, a onda se kaže - na svih deset mesta četiri moraju biti manje zastupljenog pola.

Iako se desetica završava, onda nema dileme, s tim što ovo može da bude, opet moramo dalje izraziti sumnju da možda najbolji kandidat bude žena, ali nije na prvom, ni čak ni do šestog mesta. Ovo je pokušaj samo da se nešto uradi, da se bude možda inventivan, a suštini to nije tako.

Šta će se desiti ako se ne završava desetica, pa nema 50 odbornika, nego ima 49, ima 47? Onda možda ne mora ovde da se ubaci ni jedan kandidat manje zastupljenog pola.

Ima jedna interesantna stvar, mnogi od kolega se sećaju. Gospođo predsedniče, mogu li samo jedan citat? Mogu znači. Hvala vam. Jedan narodni poslanik kaže – dok mi ovde raspravljamo o elektroenergetskoj efikasnosti na Kosovu i Metohiji ljudi nemaju struje. Predsedavajući kaže – oduzimam vam reč. Pa, onda ponovo taj poslanik počinje - dok mi ovde raspravljamo o elektroenergetskoj efikasnosti na Ko, misleći na Kosovu i Metohiji nemaju struje, predsedavajući kaže – druga opomena.

Taj predsedavajući je bila Gordana Čomić, a narodni poslanik sam bio ja. Ovo stoji ovde upisano. Ja ne mogu da verujem neko ko je bio spreman tad da ne sme da se spomene Kosovo i Metohija, da ne sme da kazni narodnog poslanika zbog toga, da sada želi nešto više građankama, kako bi vi rekli, Srbije, nego što to žele poslanici SRS.

Hoćete da kažete da to ima veze sa rodnom ravnopravnošću i da okrivljujete žene da ne znamo da radimo dobro posao u politici?
Možda je bolje da niste citirali.
Prvo predlagač zakona ima reč, pa onda Marija Obradović.

Zahvaljujem.

Amandman koji je narodni poslanik Sreto Perić predložio ne prihvatam. Samo opaske o argumentaciji za amandman.

Da bih razvejala svaku sumnju šta znači osnovna odredba data u Predlogu zakona o izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika. Kada nekome kažete 40% i kad kažete u deset mora biti četiri, kao i malopre narodni poslanik koji obrazlaže svoj amandman, kojim traži da se i ta odredba briše, kaže – ali onda će prvih šest biti muškarci.

A, što? Šta je problem ako prvih šest budu žene? Onda su muškarci manje zastupljeni pol. I to je argumentacija koju smo slušali, sasvim ispravna, na jednu stranu otkrivanjem hipokrizije kada je u pitanju rečenica – mi želimo žene u politici, u drugu stranu uglavnom narodnih poslanica članica Ženske parlamentarne mreže, koje su suočene sa realnošću da će bez obzira na sve propise u svim političkim strankama i svugde biti volje za njihovu eliminaciju, kazale – mani se ti, oni će se namestiti.

Znam ja kako se u politici namešta, ali znam da to nije dobro ni za političke stranke, ni za Srbiju, a da je dijalog u kojem smo razmenili sve te stavove jako dobar i za političke stranke i za Srbiju i za buduće sastave lokalnih skupština, o čemu ćemo govoriti u tački 4. a pogotovo za sastav Narodne skupštine.

Zašto je jezik čudo kada se govori o svakoj temi, čak i kad se govori o ljudima? Ali, na to smo navikli. Mi smo društvo koje hoće da govori o ljudima i da ogovara probleme i društvo koje se vrlo retko i vrlo nerado suočava sa realnošću. Realnost je da je otpor prema prisustvu žena u politici ogroman i kod žena i kod muškaraca. Realnost je, takođe, da to morate da ispravite zakonskim propisom.

Šta je dobra realnost? Naučili smo nešto iz godina iza nas gde su se mnogi muškarci i mnoge žene borili da se to promeni. Ova rasprava je primer. Moje je bilo da podnesem predlog zakona, ali je na predsednici Skupštine bila odluka da uz saglasnost predsednika njene stranke on zaista bude u raspravi. I to bi bilo dobro da zapamtimo za sve buduće teme koje su u suštini teške za društvo, kojim menjate uvrežene socijalne veze, u ovom slučaju rodne veze, o tome da neko zna gde je ženi mesto.

To vidite u prvoj reakciji, ako napišeš u prvih deset je četiri manje zastupljen pol, onda svi znaju da su prvih šest muškarci. Nije dobro po muškarce, nije dobro ni po žene.

Dijalog je ono što nam je donelo bolje rešenje kojim se uklanja svaka sumnja o redosledu na listi. I tog boljeg rešenja ne bi bilo da se za to nisu borile članice i Ženske parlamentarne mreže i mnogi kolege muškarci koji odobravaju. Neki još uvek kad te sretnu, pa kažu – ja to podržavam, ali nemoj da ja to javno, a drugi, hrabriji, svesniji sebe i manje uplašeni od sopstvenog muškog identiteta kažu to javno i zaslužuju poštovanje.

Tako da, kada dođe na red, ja ću kazati o prihvatanju amandmana kojim ta odredba postaje da na svakih pet mesta imamo dva manje zastupljenog pola. To je jasno, bez ikakve sumnje i ne proizvodi ili proizvodi manje konflikata oko toga gde ću ja kao muškarac biti na listi.

Dijalog u kome učestvuju žene i muškarci sa pitanjem - gde je meni mesto, ja pratim kroz nekoliko komentara tokom moje borbe za kvote, razne. Prva je bila samo da bude 25%, neobaveznih, druga je bila 2010. godine, da bude na svakom trećem mestu manje zastupljeni pol i treća je ova sada. Nadam se da ću navijati za neku od vas koja će ovaj član zakona menjati izmenom zakona za 50-50 posto. Tu je redosled prirodan. I to vam je dokaz da je kvota od 50% jedina prirodna kvota. Majka priroda nas je uredila da nas bude 50% muškaraca a 50% žena.

Ali, prve reakcije kada pokušavate da promenite uvreženo u društvu što proizvodi nepravde po žene je bila vrlo česta kod mnogih muškaraca naših prijatelja u političkim strankama koji su imali reakciju - ona zauzima moje mesto. A ko je tebi, prijatelju, dao to mesto? Kako je to tvoje mesto? Kaže - prirodno je da ja budem na listi, da ja budem odbornik, da ja budem poslanik. Nije prirodno, to je društveni dogovor koji je proizvodnja nepravdi.

Zato je važno da se kroz dijalog u ovoj Skupštini na sednici u načelnom pretresu desilo mnogo toga što se može nazvati dekonstrukcijom gneva, kada je u pitanju nepravda koju žene doživljavaju i kad je u pitanju ogroman otpor da se ta nepravda koja se lako ispravlja zaista i ispravi.

Razlog zašto ne prihvatam amandman je i što argumentacija amandmana stoji uz to kako gledamo na moć u društvu.

Ovi amandmani i predlozi zakona koji podrazumevaju veće učešće žena u politici rade jednu čudesnu stvar sa moći. Može da bude moć nad nekim i može da bude moć za nešto. Moć nad nekim je moć muškarca jer je fizički jači od žene. Moć nad nekim je moć vlasti nad opozicijom. Moć nad nekim je moć roditelja, jer je autoritet i fizički jači, nad detetom. Kad god koristite moć da bude moć nad nekim, proizvodite neke nepravde.

Mi smo u načelnoj raspravi već uradili jednu veliku promenu. Svu svoju moć koju imamo pojedinačno kao narodni poslanici, institucionalnu moć koju ima vladajuća koalicija, upotrebili smo u moć za nešto, a ne u moć nad nekim. Ta moć pozicije koju imate nadležnosti, koju imate integriteta koji posedujete, upotrebljena je u volju za dijalog kojim se menja postojeća odredba, u volju za dijalog kojim se prihvata amandman i u volju za dijalog kojim će ovaj zakon kada stupi na snagu i kada bude primenjen za izbore ove godine u ovu salu uvesti najmanje 100 žena narodnih poslanica.

Ako bude razuma, možda će biti i 110, možda i 120, možda će biti 100 muškaraca. Na nama zajedno je bilo da stvorimo prostor, zakonski, jasan, u kojem to može da se dogodi. I to je suštinski razlog zašto ja ovaj amandman ne prihvatam, jer on zadržava postojeću formu, a postojeća forma je samo korak, kao i kvota od 40% za budući paritet, za 50% žena i 50% muškaraca na svim mestima odlučivanja, jer 50% budućnosti pripada i ženama i 50% budućnosti Srbije pripada i muškarcima.

Nerazumno je ne koristiti resurs znanja, volje i želje da se daje doprinos u institucijama koje žene u Srbiji predstavljaju. Nerazumno je zato što su žene za to spremne.

Naša zajednička poruka korišćenja moći za nešto, za promenu koja će promeniti društvo kroz institucije, je i poruka da treba da dobro promislimo i da treba da šaljemo žene da se bave politikom, jer je politika i ženski posao.

Ne znam kako će personalno izgledati sastav buduće Skupštine Srbije, ali znam da neće biti 250 nijansi sive, crne, nego da će biti boje. I u tom smislu ostajem pri stavu da amandman narodnog poslanika Srete Perića ne prihvatam.

Zahvaljujem. Dala sam vam vreme od poslaničke grupe.
Reč ima Marija Obradović.

Predsedavajuća, izvinite, ja sam se prijavila za sledeći amandman, kao podnosilac. Nisam htela sada da komentarišem.

U redu.

Reč ima Snežana Petrović.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Drage koleginice i kolege, imajući u vidu aktuelni zakon i realno stanje ovde u Narodnoj skupštini, koje je značajno više u odnosu na važeće zakonsko rešenje, kao i težnju predlagača da se novim zakonskim rešenjem priđe jednoj optimalnoj meri i traženju jednog optimalnog rešenja koje samo predstavlja zakonski minimum, a ne brani da broj predstavnica nežnijeg pola bude i veći. To je ono što je forma, što su zakonska rešenja, što su neki minimumi.

Šta je ono što imamo sada? Evo, ja ću da krenem od naše poslaničke grupe i moram da vam kažem da u poslaničkoj grupi PUPS od devet poslanika šest poslanica su žene, šest pripadnica nežnijeg pola i tri pripadnika jačeg pola. Uz sve dužno poštovanje mojih kolega i koleginica, na osnovu godina života i iskustva, ova partija je odlučila da da šansu većem broju žena u našem političkom životu, a sve to imajući u vidu značaj, ulogu i moć žene u društvu uopšte.

Pozdravljamo visoku svest i odgovornost predlagača, ne samo ovog nego i celog seta zakona o kome danas raspravljamo i težnju da se približimo jednom prirodnom odnosu tih snaga i zastupljenosti, kako u političkom, tako i u društvenom i životu uopšte, u društvu uopšte.

Mi kao poslanička grupa daćemo punu podršku ovim predloženim rešenjima kompletnog seta zakona, naročito ovoga, ali šta je ono na šta još želim da skrenem pažnju, to je i ona žena u Srbiji danas koja je u vreme tranzicija ostala bez svoje materijalne egzistencije, bez pravne zaštite i kojoj je potrebna pomoć, i pravna i materijalna. Za to treba da nađemo načina u budućim zakonskim rešenjima, da damo podršku, kao i onoj ženi u selu, koja tamo živi i radi vrlo teške poslove, kako kućne, tako i u bašti, njivi, voćnjaku, na livadi, pa i gajeći i negujući i sitnu i krupnu životinju koje to domaćinstvo ima. E, njoj je potrebna, takođe, i pravna i materijalna podrška i pomoć, kako bi mogla da izvršava sve te svoje obaveze i da sačuva onu svoju osnovnu ulogu i da doprinese da naša porodica bude jaka, bude jača.

Ako imamo sve žene u svim segmentima života, u javnom, društvenom, političkom životu, velikim gradovima, u malim sredinama, i ako one koje su kao posledica tranzicija ostale negde na margini, ako sve te žene osnažimo i ako dobijemo jednu zadovoljnu ženu, pravno i materijalno zaštićenu, koja jeste stub porodice. Kažu - muškarac je glava porodice, ali žena je stub, žena je vrat, žena je telo i ta se glava okreće kako žena hoće, kako žena kaže, kako smatra, jer ona neguje porodicu, ona rađa decu, ona brine o deci, brine o domaćinstvu, brine o svome mužu, brine o svemu onome što spada u segment brige jedne žene.

Zato je vrlo važno da osnažimo žene u svakom segmentu, bez obzira gde su, šta rade i gde žive. Mi raspravljamo danas o ženama u političkom životu, ali sve su nam žene važne. Jaka žena, jaka porodica, stvoren preduslov za veći broj novorođene dece u Srbiji i u tom slučaju jaka žena, jaka porodica, jaka Srbija. I to nam je mnogo važno.

Mi iz poslaničke grupe PUPS pozdravljamo predlagače svih zakona danas i dajemo podršku i glasaćemo za sve predložene zakone, sa ciljem da u budućem vremenu imamo još bolja zakonska rešenja i ženu u svakom segmentu u još boljem položaju.

Uskoro slede izbori, sledi jedna nova ocena naših građana na osnovu rada i rezultata i novo poverenje. Srbija ne sme da čeka, moramo da radimo dalje, još jače i još snažnije, za bolji život naših građana, naročito žena. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice, gospodo poslanici, uključujući se u ovu današnju raspravu po ovom amandmanu hoću da istaknem da je pojava ovog predloga, koji se uoči ove sednice pojavio, odnosno stavljen je na dnevni red, kod velikog broja poslanika, naših kolega, izazvao je blago rečeno jednu nedoumici i iznenađenje što takođe i u ovom parlamentu pokazuje određenu nepripremljenost muškog dela srpskog društva da Srbiju izgrađuje i unapređuje brzim koracima.

Ovde hoću da kažem da je ova Vlada u prethodnom periodu, odnosno Vlada od 2012. godine, 2014. godine, 2016. godine. itd. napravila velike pomake i velike promene u Srbiji, a da je ovaj predlog koji je dala poslanica Čomić, koji je podržala predsednica Maja Gojković, koji smo uostalom podržali i mi poslanici u ovom parlamentu, upravo je jedan od tih velikih koraka koji Srbiju unapređuju u tom smislu, u kompletnom sastavu, čini mi se, poslanica u ovom parlamentu, a verujem i velike većine žena u Srbiji bez obzira da li do sada učestvuju u političkom životu ili ne, jeste veliko ohrabrenje i pomoć da se ostvare u svim sferama delatnosti života, ne samo u političkom smislu.

Složila bih se, naravno u punom sastavu u punoj njenoj jačini sa onim delom rečenice koja kaže da ni jedno zanimanje, pa ni političko zanimanje, ne pripada samo jednom polu.

Dakle, u svakom pogledu, a među obrazovanim delom stanovništva veći je broj žena, veći je broj onih koji završavaju visoke škole i nalaze se na mnogim stručnim mestima i kao lekari i kao profesori i kao stručnjaci i kao inženjeri, itd. Tako da je prirodno sasvim i potpuno treba podržati ovaj predlog koji je sada kod nas na dnevnom redu.

Koliko je ovo veliki korak za Srbiju, a i sledeći onaj koji upravo govori o nekom budućem sastavu, ja ću samo da ponovim jednu rečenicu, pošto svi znate da pratim i proučavam delo Dositeja Obradovića. Taj veliki Dositej došavši pre 200 godina u Srbiju koja kao država u to vreme nije postojala je između ostalog rekao – Škole, iznad svega škole i obrazovanje. Ali, on je prvi put rekao da obrazovanje mora da bude jednako i za devojčice i za dečake, jer teško onom narodu čije majke, supruge i sestre žive u mraku. Tu nema ni napretka, ni društva, ni pojedinca.

Zamislite koja je to revolucionarna promena i poruka bila u Srbiji pre 200 godina. Red je da posle 200 godina upravo idemo dalje. U ovom smislu ja potpuno verujem i u žene u budućnost Srbije i zato podržavam ovaj amandman. Hvala.